19. 7. 2012.

Književni konkursi: "to be or not to be"

(UVOD:
"Poziv na konkurs za književnu nagradu "POZIV NA PUTOVANJE"... itd
A sada komentari!)

Bojan M:
Ovo mi izgleda kao da su Laguna i Mono i Manjana rešili da ukroje domaću književnost, te i na ovaj način vrše uticaj. Na kraju će ispasti da nešto vredi ako je objavljeno za Lagunu, Mono i Manjanu i...
E, da interesantno je da i u radu žirija učestvuju i pobednici prošlogodišnjeg konkursa. To matematički znači, ja sam od 108 izabrao tebe, što znači da misliš kako se meni sviđa, a po zakonu tranzitivnosti, ti kao osoba u žiriju daćeš podršku mom razmišljanju, tj sve što ja odlučim ti ćeš podržati. Nedavno smo imali prepirku oko ovakvih konkursa i izvukao sam deblji kraj. Očekujem da ovo svesrdno lajkujete i da obavezno pošaljete štiva (pazi, mogu putopisi, dnevnici i hibridi) i tako učestvujete u afirmaciji savremene proze. Kada budete češljali gramatičke greške i ako tom prilikom uvidite da vam je delo kvalitetnije od onog što su ovi pisci pisali, prekrojite to malo, jer jedino tako možete proći na konkursu i doprineti afirmaciji savremene proze.

(...)
Bojan M.
To nije toliko bitno, ako ne pošaljete štiva. Ovo nije dešavanje!! Ovo je samo jeftina afirmacija pisaca koji su uz pomoć književnog i knjižarskog monopola zauzeli tron. Ne znam da li se sećaš skandaloznog Laguninog konkursa za kratku priču povodom Dana zaljubljenih pre par godina. Toliko su priče bile loše da je Laguna morala da skloni priče sa sajta. Elem, Stojiljković je osobi što je pobedila dodao nešto u stilu, odlično, očekujemo roman. Pogledaj rezultzate ovog konkursa:


Ovo je tebi dešavanje??? Zar stvarno Srbija nema da ponudi nešto kvalitetnije od ovoga?? Nema. a, jel' znaš što nema? Zbog ovakvih 'dešavanja'. Meni je stvarno žao što zbog ideje prozaonline (koja je stvarno dobra, da ne kažem unikatna) podržavaš ove gluposti. No, tvoj izbor.

(Na konkurs za najbolju priču o preljubi inspirisanu romanom ''Roman o preljubi'' Isidore Bjelice pristiglo je više od 250 komentara i 150 priča. Pravo učešća na konkursu imali su svi koji su napisali komentar za novu knjigu Isidore Bjelice ''Roman o preljubi''.)


Stevan Š.
Ne znam, mene posvuda napadaju zbog tog zagovaranja učešća na što više konkursa. Nije da nisam saglasan sa Bojanom da nije baš uvek sve regularno na mnogima od njih, ali duboko sam ubeđen da ih ima mnogo koji su O.K. Nigde nije istaknuta nekakva crna lista konkursa u kojima se unapred zna pobednik, pa onda jedino ostaje učešće, pa šta ti bog da.
Uostalom, sve što sam ikada objavio na papiru, prošlo je preko konkursa.

Bojan M.
Ček malo. Ovde nije reč da li je namešteno ili ne, već cela filozofija ovog konkursa ( o ovom sada pričamo, a možemo da povlačimo paralele). Nije normalno da konkurs oformi skupina domaćih AKTUELNIH pisaca, od kojih su neki pod DIREKTNIM uticajem izdavača.
Na primer Stojiljković nema svoje spisateljsko ja, već piše kako mu gazda Lagune kaže (kako profit kaže). Zamisli konkurs je u saradnji sa Mono i Manjana, a Kecmanović, član žirija, je njihov pisac. Zar ti iz svega ovoga ne proizilazi apsurd? Ako hoćemo malo dublje, ovde se zapravo radi o kalupljenju naše književnosti u stranu, kako bi izdavačke kuće što više zaradile. Kako sad to? Pa lepo, lakše im je da bedno plate prevod i prava i stave 'dobitnik te i te nagrade' nego da ulažu u domaćeg (originalnog pisca). Kada ukalupe biće, pa ovi naši pišu kao inostrani, i onda dolazi bombardovanje stranim piscima, koji su osvojili neku nagradu poput ove, ali je razlika što mi to ne znamo...


Stevan Š.
Hmm... Ne bih ulazio u prepucavanje o konkretnim imenima, pošto sam sa nekima iz žirija već imao gadne sukobe, ali pazi ovako: gledišta nam se dijametralno razlikuju. Više puta sam ti priznao da tvoj stav ima osnove i da ima mnogo mutnih radnji oko izdavaštva i oko konkursa. Pa ipak, nekako moraš biti objavljen. Opet se vraćamo na priču o tome da sam uboga sirotinja. Ne mogu finansirati ni samu štampu knjige u nekom normalnom tiražu, a kamoli troškove reklamiranja, promocija, distribucije itd... Sad što se tiče ovog konkursa konkretno, imam sve božje razloge da zazirem od njega, pa opet ću poslati svoj roman. Pitaćeš me - jesil' ti bre normalan? Možda ćeš i biti u pravu jer najmanje jedan član komisije ima razloge za predrasude prema meni. Ali ja, najkraće rečeno, nemam mnogo otvorenih puteva da dođem do velikih izdavača. Ma koliko kilava i opasna bila neka staza, još uvek je bolja od beskrajne provalije.
Eto, to ti je moj stav, možda ne baš revolucionaran, ali autentično moj, pa makar nekome delovao i ljigavo.


Bojan M.
To sve zbog PRAVIH čitaoca, zar ne? A, da li si razmišljao da PRAVI čitaoci možda više vole ubogu sirotinju od onih pisaca koji su ukalupljeni u kućama.
Zameranje! Ček bre, zar nije kvalitet presudan? Zar nije osnovno i kolegijalno i ako ja kažem nekom piscu, nemaš pojma da pišeš, a on to sve zaboravi kada pregleda moj rad. Osim toga za to služe šifre, a umesto šifri ovde se traži BIBLIOGRAFIJA!
Da li nama treba stvarno jedno fer takmičenje ili stvaranje nekih klanova i straha da se ne zamerimo piscu, jer smo tobože ugasili.
I na kraju pitao bih te nešto, naravno ne moraš da odgovoriš (daću prvo uvod, da znaš zašto pitam). Primetio sam da u Srbiji (imam statistiku u glavi) na konkursima figurira cifra od 110 do 140 radova. Tako je već unazad godinama. Uvek me je zanimalo da li je recimo 80% toga ono staro štivo koje kruži godinama ili je obratno, 80% novo, a ostalo ono staro što se vuče godinama. Pogađaš, pitanje je, da li jedno ili jedna ista štiva šalješ godinama ili stalno stvaraš nešto novo?


Stevan Š.
Uglavnom pišem nove stvari, ali to su trenutno kraće forme, priče, poezija, tu i tamo neka novela (40.000 - 100.000 Karaktera). U principu te stvari, ako ne prođu na konkursima šibnem na blog ili ukomponujem u zbirku koju neprestano dopunjujem. Sa druge strane samo sam jedan roman napisao i pravo da ti kažem, obišao je skoro sve konkurse za dužu formu i na svima je pukao. Dakle odgovor bi bio: i jedno i drugo. Zašto? Jel' to neko trik pitanje?


Bojan M.
Nije trik pitanje, već hoću da nekako odgonetnem šta se šalje na konkurse. Uzmimo Deretin konkurs i Mali Nemo. Tamo godinama unazad varijaju te cifre ( o romanu se radi). Sad je pitanje da li godišnje pristigne 120 novih romana ili je to 80% reciklaža.
Zamisli čitalac pročita da je neko štivo pobedilo od 120 štiva, a nema pojma da se preko pola tih štiva vuku godinama i da ih je žiri svake godine eliminisao kao nebuloze (pričamo o fer žiriju, koji se i menja, da ne bi bilo ono, blizina spaja).



Stevan Š.
Ne bavim se tim analizama. Deretin i onaj Hrvatski su jedini koji su se ograničili na roman, ostali konkursi primaju i zbirke priča. Prema tome, na dva konkursa šaljem drugi put isti roman, a na tri sam poslao zbirku priča. Odnos je 3:2 u korist novonapisanih stvari. Naime, Mali Nemo prima i zbirke priča. Prošle godine sam čak i bio uvršten u uži izbor, ali sam u krajnjem skoru otpao., Kako vidim ii ova dva konkursa koje je Zoran postavio primaju i zbirke, tako da to već sliku čini mnogo manje statičnom.
(izvor --- FACEBOOK)

1 коментар:

  1. Dragi momci, zar vam se ne čini da su književni konkursi, takvi kakvi su, jedini put ? Može biti da nisam dovoljno informisana, ali rekla bih da poslednjih godina nijedna izdavačka kuća ne objavljuje dela anonimnih autora, izuzev pobednika na nekom konkursu. To je žalosno, pa možda čak i očajno, bez obzira na moralne odlike članova žirija. Šta ako se ove godine napiše 10 dobrih knjiga ? Pravo na život dobija samo jedna, ona koja je po volji maloj grupi ljudi - oima koji će izbor vršiti i sledeće i svake druge godine. A šta ćemo mi čitati ? U knjižarama je teško pronaći i klasike, a ni glupe hitiće ne možete kupiti ukoliko nisu sasvim novi. Tužno, zar ne ?
    Nataša

    ОдговориИзбриши