31. 7. 2013.

Goran Marković: Novi ministar (kulture) bi mogao biti policajac

- Posle godinu dana postalo je jasno da aktuelna vlast smatra da je kultura nešto štetno, opasno po nju. Praktično je ukinuto finansiranje kulturnih institucija i projekata i počelo pojedinačno finansiranje projekata koji pripadaju konceptu takozvane patriotske kulture. Koliko znam, postoje desetine službenika u Ministarstvu kulture koji su zaposleni isključivo na organizaciji raznih igrokaza na temu Milanskog edikta, koji nisu ništa drugo do najobičniji kič. Očekujem da novi ministar bude mnogo rigidniji od dosadašnjeg, po mogućstvu nekakav policajac ili tome slično, koji će posao privesti kraju - kaže Goran Marković komentarišući aktuelnu situaciju u srpskoj kulturi. 

(izvor --- BLIC)

30. 7. 2013.

Čovek koji se sapleo o zakone, džezere, i patriotizam

Bratislav Petković je vlasnik poslastičarnice i Muzeja automobila, pa je, po mnogima, to što nije osetio gorak "kulturni hleb” opravdanje za njegovo nerazumevanje problema u kulturi


Kada je Aleksandar Vučić predložio ministre iz SNS koji bi trebalo da odu sa svoje funkcije, za Bratislava Petkovića, ministra kulture, rekao je da je on divan čovek, ali su bile teške okolnosti i da se nisu najbolje snašli.
Teške okolnosti u kulturi nisu počele od Bratislava Petkovića, ali su kulminirale čuvenom brojkom od 0,62 odsto koliko je iz budžeta izdvojeno za ovu oblast. Kulminirale su i do sada nezapamćenim javnim protestom kulturnjaka nezadovoljnih stanjem u kulturi.
Deo kulturne javnosti osporavao je Petkoviću stručnost i pripisivao mu nezainteresovanost za probleme u kulturi. Neodgovorne su bile njegove izjave povodom manjka novca za „Nišvil”, kao što je ona da su džez muzičari „ljudi entuzijasti kojima nije stalo do para, samo da  negde mogu da sviraju”. Sapleo se na samom početku kada je rekao da „kultura mora da bude patriotska”. Nije se pojavio na protestu 1000 kulturnih poslenika. Bratislav Petković je vlasnik poslastičarnice i Muzeja automobila u Beogradu, pa je, po mišljenju nekih, činjenica da „nije osetio gorak kulturni hleb” opravdanje za njegovo nesnalaženje i nerazumevanje problema u kulturi.
„Saplitali” su se i prethodni ministri kulture. Od Kojadinovića, preko Brajovića, Bradića, Peđe Markovića, pre svega na prihvaćenim, a potom oborenim projektima za obnovu Narodnog muzeja. Predragu Markoviću javnost je spočitavala da ima samo srednje obrazovanje.
Ministarstvo kulture Bratislava Petkovića oteglo je izradu nacionalne strategije za kulturu, mada je obećano da će biti gotova do kraja prošle godine. U nekim institucijama direktori nisu birani na javnom konkursu (Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Narodni muzej...), a negde su konkursi obesmišljeni tako što je o kandidatima odlučivo ministar, a ne konkursna komisija (Filmski centar Srbije, Muzej savremene umetnosti). Milanski edikt je „trn u oku” zato što je za obeležavanje ovog jubileja izdvojeno trista šezdeset miliona dinara, a za rad svih republičkih institucija kulture četiristo pedeset miliona dinara.
Ministarstvo kulture nije na vreme reagovalo na donošenje apsurdnog zakona o javnim nabavkama u institucijama kulture niti na zakon o budžetskim ustanovama, po kojem bi institucije kulture svoj prihod (od prodaje karata, kataloga itd.) trebalo da vrate u budžet...
Od Ministarstva kulture očekuje se da štiti institucije kulture od donošenja štetnih zakona, poštovanje konkursa, oslanjanje na predloge članova Nacionalnog saveta za kulturu, da ima svest o značaju određenih kulturnih manifestacija i predstavljanju Srbije u svetu (na primer, na sajmu knjiga u Frankfurtu), da ne zapostavlja savremeno stvaralaštvo i  kvalitetne programe nezavisne kulturne scene, da ima svest o značaju kulturnih industrija... Ministarstvo kulture moralo bi da stvori podsticajan ambijent za razvoj kulture, ili, kako je nedavno rekao Dimitrije Vujadinović, direktor Balkankult fondacije, da stvori „državu kulture, a ne državnu kulturu”. Od ministra kulture očekuje se veća komunikativnost.
Nezvanično, kandidat za novog ministra kulture je Dejan Ristić v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije. Ristić ne želi da komentariše novu, potencijalnu, funkciju, a odbija i da odgovori na naše pitanje kako sa sadašnje pozicije komentariše rad Ministarstva kulture. Dejan Ristić je istoričar, a pre dolaska na čelo Narodne biblioteke radio je deset godina u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Kao v. d. upravnika Narodne biblioteke podsticao je medije da učine vidljivim neke akcije u ovoj ustanovi, kao, na primer, predstavljanje javnosti testamenta Svetog Petra Cetinjskog ili Teslino pismo Zmaju. U prisustvu Tomislava Nikolića i ostalih predstavnika državnog vrha u Narodnoj biblioteci je u februaru obeležen Nacionalni dan knjige.
(izvor ---- POLITIKA)

28. 7. 2013.

Zapostavio sam poslastičaru

Bratislav Petković, sada već bivši ministar kulture, kaže za „Blic“ da nije smak sveta što ostaje bez državne funkcije iako milsi da je dao sve od sebe u vrlo ograničenim okolnostima.
- Uspeli smo da otvorimo Muzej Srpske pravoslavne crkve, Istorijski muzej Srbije. Komisija za Hilandar izvršila je uvid u stanje manastirskog kompleksa, obišla objekte stradale u požaru, radovi se nastavljaju na istočnom krilu Velikog konaka. Država nam nije u najboljoj finansijkoj situaciji i jednostavno nije bilo para za sve programe koje smo želeli da podržimo. Verujem da smo na najbolji način to malo novca za kulturu podelili. Nadam se da će moj naslednik nastaviti i završititi nekoliko projekata koje smo započeli i da će raspolagati sa više novca - kazao je Petković i naglasio da svim novim članovima Vlade želi što više uspeha u delovanju. Bivši ministar kulture će sada imati više vremena i za porodični posao.
- Zapostavio sam poslastičarnicu zbog obaveza u ministarstvu i sada je trenutak da se to promeni - kazao je Petković. 

(izvor --- BLIC)

26. 7. 2013.

Preminuo Jakov Grobarov

Pisac, pesnik, romansijer, "poslednji Mohikanac beogradske boemije" Jakov Grobarov (rođen u Mostaru kao Miladin Kovačević) preminuo je u Beogradu u 75. godini, rekao je Tanjugu pesnik Miljurko Vukadinović.
Velika i autentična urbana legenda Beograda na književnoj sceni se pojavio knjigom "Odgonetka sna" 1961. godine. Romanima i pričama naročito osvojio je široku čitalačku publiku i privukao veliku pažnju književne javnosti ali su ga mnoga književna priznanja i nagrade mimoišli.

Čitaoci će pamtiti njegove knjige: "Prošlost je prošla (autoboemografija)", "Kafanski biseri", "Ko je rekao živeli" i po brojnim pričama u "Politici" i književnoj periodici.

Datum sahrane biće naknadno određen.

(izvor -- TANJUG)

20. 7. 2013.

Kultura u krizi, razgovori u parku

::: BEOGRAD ::;
Da li je moguće uticati na poboljšanje uslova rada u kulturi i kako? Koji je ključni razlog ovog lošeg stanja i koji je prioritet u njegovom rešavanju? Da li su rekordno niska ukupna budžetska izdvajanja za kulturu pravo merilo problema ili je to njihova raspodela ? Može li se o novcu govoriti pre nego se utvrde vrednosti koje se podržavaju? Gde je mesto savremenoj umetnosti ako država vidi kulturu isključivo kao agens izgradnje nacionalnog identiteta? Mogu li korupcijom, neradom i nepotizmom ogrezle institucije kulture biti obnovljene ili ih treba u potpunosti zameniti? Koja je uloga i odgovornost publike? Ako se čini da je kultura prva žrtva krize i u evropskim okvirima, ima li Srbija snage da sačuva svoju?

(izvor - FACEBOOK)