30.09.2015.

„PRIČE IZ DUŠE“ – FORUM TEATAR sa korisnicima psihijatrijskih usluga

TRANSFORMATOR i Udruženje DUŠA
Vas sa ponosom pozivaju
na nova izvođenja predstave u okviru aktivnosti obeležavanja 10. oktobra Dana mentalnog zdravlja

„PRIČE IZ DUŠE“ – FORUM TEATAR sa korisnicima psihijatrijskih usluga
četvrtak, 1. oktobar 2015., Kulturni centar REX, 20h
i nedelja, 11. oktobar 2015., Dom omladine Beograda, sala Amerikana, 20h

PRIČE IZ DUŠE je interaktivna pozorišna predstava nastala na osnovu priča i iskustava članova i članica Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga DUŠA, u saradnji sa Udruženjem KEC MNRO i TRANSFORMATOROM – platformom za transformaciju stvarnosti putem umetnosti. Cilj predstave je sa jedne strane osnaživanje samih učesnika i razvoj njihovih potencijala za zdrav i kreativan život, a sa druge strane usmeravanje pažnje javnosti na teškoće sa kojima se osobe sa mentalnim poremećajima svakodnevno susreću i pozivanje na solidarnost kako bi se smanjila diskriminacija i stigmatizacija prema ovim ljudima, i kako bi im se omogućilo da žive dostojanstveno i ravnopravno sa ostalim članovima društva.
PRIČE IZ DUŠE je predstava koja povezuje i transformiše sve prisutne, glumce i publiku, i predstavlja pozorište života koje čini da se zamislimo, osećamo, saosećamo i pokrenemo na zajedničko delovanje i stvaranje zdravijeg i tolerantnijeg društva. PRIČE IZ DUŠE otvara prostor za dijalog i briše granice između scene i auditorijuma, pozivajući članove publike da postanu izvođači na sceni i aktivni tragači za konstruktivnim rešenjima problemskih situacija u predstavi, čime mogu promeniti tok predstave, a samim tim i života, jer PRIČE IZ DUŠE predstavljaju stvarne, opipljive priče, a ovaj pozorišni događaj predstavlja vežbu za realnost.
Učesnici-glumci u predstavi su članovi i volonteri Udruženja DUŠA: Nikola Repec, Petar Jugović, Milutin Savić, Ognjen Micić, Jovica Blaževski, Anđa Petrović/Sanja Trifunović, Samir Bićak i Vladimir Janković.
Voditeljka kreativnog procesa i moderatorka interaktivnog dela predstave: Vera Erac, psihološkinja i praktičarka primenjenog pozorišta i plesa (TRANSFORMATOR).
Izvođenje predstave omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kulturni centar REX i Dom omladine Beograda, u okviru projekta koji sprovodi TRANSFORMATOR (www.transformator.rs) u saradnji sa udruženjem DUŠA.
Predstava će do kraja godine biti izvedena još 2 puta, u novembru i decembru.

Trajanje predstave uključujući interaktivni deo sa publikom: 120'
ULAZ SLOBODAN


12z nastupa na Nova Festivalu u Pančevu
10. oktobar u 20.00, Scena Kulturnog centra Pančeva
Ulaz besplatan



Mađarski sastav 12z prvi put pred publikom u Srbiji
9. oktobar u 22.00, Dvorana “Apolo” Doma omladine Pančevo, ulaz besplatan


12z (onetwozed), mađarski elektro-akustični dvojac koji čine Balint Sabo (gitara, elektronika) i Marton Krištof (elektronika, klavijature, bas) nastupiće prvi put u Srbiji, 9. oktobra u 22 časa u Dvorani “Apolo”, u okviru prvog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Premda su mladi i relativno novi autori na mađarskoj sceni, u proteklih nekoliko godina istakli su se kako brojnim diskografskim izdanjima, tako i konceptualnim sešnima s gostujućim muzičarima. Spajajući savremene tendencije u elektronskoj muzici i slobodnu improvizaciju, grade originalan izraz koji najviše dolazi do izražaja na koncertima.

Nova Festival, festivala nove i avangardne muzike održava se u Pančevu i Beogradu od 8. do 10. oktobra, u organizaciji udruženja “KomunikArt”, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda, Ambasade Republike Slovenije i Collegium Hungaricum-a iz Beograda, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.

Ulaz na koncert je besplatan.

Više o programu 12z:

12z (onetwozed) je mađarski elektro-akustični dvojac koji čine Balint Sabo (gitara, elektronika) i Marton Krištof (elektronika, klavijature, bas). Premda su mladi i relativno novi autori na mađarskoj sceni, u proteklih nekoliko godina istakli su se kako brojnim diskografskim izdanjima, tako i konceptualnim sešnima s gostujućim muzičarima. Spajajući savremene tendencije u elektronskoj muzici i slobodnu improvizaciju, grade originalan izraz koji najviše dolazi do izražaja na koncertima.

Njihov najzapaženiji i najambiciozniji projekat bio je 12z (sessionz), serijal nastupa što se odigravao jednom nedeljno od 2012. godine, uz učešće brojnih gostiju. Startovao je kao niz proba u jednom stanu u Budimpešti, da bi evoluirao u redovan nedeljni program koji slavi nesputanu improvizaciju, naposletku pretočen i u album. Za razliku od džezerskog koncepta improvizacije „na temu“, koji se često zadržava i u improvizovanoj muzici lišenoj žanrovskih stega, 12z daje prednost „oblikovanju zvuka“ i građenju strukture iz prividnog haosa. Ovom bendu, koji je izgradio reputaciju na javnim nastupima i u saradnji s gostima, često se pridružuje Aron Porteleki (bubnjevi, viola), te u ovom kontekstu otvorenije koketiraju i sa rok estetikom, premda zadržavaju osnovni koncept improvizacije.

Marta ove godine, duo 12z objavljuje album The Free Fall Inspirations, na kome donosi „eklektičnu paletu kompleksnih, improvizovanih zvučnih poema“, te muzičari prave zaokret u svom stvaralaštvu, prvi put se predstavljajući u potpuno elektronskom izdanju. Ove godine prezentuju i Streams of Rising Air, sedamnaestominutni rad koji najavljuju kao „posebne fragmente procesa snimanja“, sa predstojećeg albuma Trembling Air. Kako pojašnjavaju, ti fragmenti „reflektuju koncept albuma ne kao njegovu celinu, već pre nalik malim mozaicima“, u kojima se grubo sečena i procesuirana tradicionalna muzika savršeno uklapa sa beskompromisnom ali melodičnom elektronikom.

29.09.2015.

Osuda homofobičnog napada u centru Beograda


Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije najoštrije osuđuje homofobični napad na pesnikinju i aktivistkinju Labrisa Dragoslavu Barzut i njene prijateljice u centru Beograda i poziva nadležne da hitno pronađu počinioce i privedu ih pravdi.
Dragoslava Barzut i njene prijateljice brutalno su napadnute su u noći između 26. i 27. septembra u kafiću SFRJ u Ulici kraljevića Marka, nakon festivala poezije u obližnjem Magacinu, na kojem je Dragoslava Barzut učestvovala kao članica žirija.
Prema navodima Dragoslave Barzut (1984), nepoznati muškarac, sa kačketom i kapuljačom na glavi, ušao je u kafić, u kojem su sedeli njegovi poznanici, i došao do stola za kojim je ona bila sa prijateljicama, te uz uzvike: “Lezbejke, lezbejke!” počeo da ih udara. U trenutku kada je Dragoslava Barzut pozvala policiju, drugi nepoznati muškarac, koji je od ranije bio u kafiću, takođe je počeo da ih fizički napada i vređa na seksualnoj osnovi. Tom prilikom je napadnuta i konobarica kafića, koja je pokušala da ih zaštiti, a u odbranu napadnutih stala je i nekolicina gostiju koji su se u tom trenutku našli u lokalu.
Oba napadača su pobegla sa lica mesta pre dolaska policije.
Prema navodima Labrisa, postoje snažne indicije da je napad na lezbejke bio sa direktnim umišljajem i motivisan mržnjom u odnosu na seksualnu orijentaciju žrtava.
Asocijacija NKSS izražava zabrinutost zbog nastavka nasilja prema pripadnicima/cama LGBT zajednice i pridružuje se zahtevu Labrisa da napad na Dragoslavu Barzut i njene prijateljice bude okvalifikovan kao zločin iz mržnje, na osnovu člana 54a Krivičnog zakona.



28.09.2015.

Pesnikinja Marija Pejin - pobednica festivala poezije POETSKI GRAD


U prostoru Magacina, ulica Kraljevića Marka 4, u subotu 26. septembra, održano je poetsko takmičenje u okviru organizacije festivala POETSKI GRAD, sa ciljem afirmacije i promocije stvaralaštva sveže autorske svesti. Petočlani žiri sistemom bodovanja takmičara, izabrao je pobednicu Festivala, pesnikinju Mariju Pejin, koja je dobila novčanu nagradu u iznosu od 10.000 dinara.

Članovi žirija Festivala bili su: Dragoslava Barzut, Goran Živković, Anna Rostokina, Ilija Rajačić i Sanja Grujić. Organizator održanog Festivala je Udruženje građana "Poezin", a Pokrovitelj i glavni sponzor Festivala je Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Na festivalu POETSKI GRAD, nastupali su: Momčilo Bakrač (Vrbas), Bojan Ilić Bokerini (Niš), Damir Nedić (Kragujevac), Đorđe Đorđević (Beograd), Nikola Oravec (Novi Sad), Radovan Božović (Beograd), Dragana Bečejski (Pančevo), Marija Pejin (Beograd), Ivan Vujetić (Beograd), Mladen Lukešević (Beograd), Borislav Stanić (Subotica) i Periša Armuš Beli (Beograd).

Voditeljka večeri bila je Ivana Peško, moderatorka književnih večeri u Beogradskom čitalištu. Kao muzička podrška Festivala, nastupio je Miloš "Sick Mick" Perić (vokal, usna harmonika i gitara). Šef Sikijeve Mikijeve bluz papazjanije je svirao bluz i svašta šareno što liči na bluz.

Festival POETSKI GRAD je tematski određen savremenom poezijom koja nastaje i izvodi se u velikim gradovima. Festival je takmičarskog karaktera i okuplja autore i autorke iz Beograda kao i iz drugih većih gradova u Srbiji, koji pišu i izvode poeziju.


O pobednici festivala POETSKI GRAD:

Marija Pejin, rođena je 1989. u Beogradu. Studira Srpsku književnost i Dramaturgiju.
Bila je član Omladinskog pozorišta DADOV, potom član ansambla i upravnik Akademskog pozorišta Branko Krsmanović. Igrala je u Ilijadi, Kokana Mladenovića, Lošim devojkama, Ivana Vukovića, Autobiografiji, Lekciji i Ruvenzoriju, Vladimira Cvejića, Jazbini, Mladena Lukeševića, Mi smo u a – molu, Jovana Stamatovića – Karića, i u filmu Ukronija, Marka Backovića.
Godinama istražuje mogućnosti svoje poezije, i javno čita. Nije objavila zbirku.
Sa Ivanom Peško i Nikolom Dum Dum Radićem, osnovala je TROP Autsajder, zajednicu koja u Beogradskom čitalištu okuplja i predstavlja neafirmisane pisce.
Živi i stvara u Novom Beogradu.


Niški džez festiva - najbolja manifestacija u promociji srpskog turizma za 2015
“Turistički cvet” za Nišvil


     Nišville jazz festival je kao najbolja manifestacija u promociji srpskog turizma, dobitnik ovogodišnjeg priznaja  “Turstički cvet”  koju tradicionalno dodeljuje Turistička organizacija Srbije.
 Na press konferenciji koja je tim povodom održana u prostorijama Nišvilla, direktor festivala Ivan Blagojević se zahvalio TOS-u i posebno direktorki Gordani Plamenac, kako na poverenju, tako i na podršci koju je festival prethodnih godina imao od strane Turističke organizacije Srbije, koja je promovisala Nišville na najznačajnijim evropskim sajmovima turizma.
-  Takodje, dodao je Blagojević, zahvalnost dugujemo i  Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekominikacije i ministru Rasimu Ljajiću koji je u subotu prisustvovao uručenju nagrada “Turisitički cvet”, a čije je Ministarstvo dodelilo Nišviu tri puta veća sredstva od Ministarstva kulture. 
    Ivan Blagojević je izrazio nadu da će ovo priznanje skrenuti pažnju na značaj Nišvilla, i u turističkom ali i umetničkom smislu , kao i da će to rezultirati većom podrškom državnih institucija i sponzora.
     Predrag Ćirić, producent Nišvilla, rekao je da su snovi ostvareni, ali da se ne može živeti u njima, i da se nada da će nakon ovakvog priznanja Nišvil uspeti da pretvori trenutne finansijske u gubitke u dobitak - kako za grad Niš tako i za celu Srbiju.

25.09.2015.

Na veslu priča: Pavle Ćosić




Na veslu priča: Pavle Ćosić
Priča „Školsko“ na RTS-u 2 premijerno 29. septembra 2015. u 9:42 i 15:08



Pavle Ćosić, provokator, lingvista i kljiževnik u petoj epizodi premijerne druge sezone TV serije „Na veslu priča“ u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ na reci Savi ispričao je priču „Školsko“, urbanu reminiscenciju na aktivizam i njegove zdrave korene.

Jednoga dana... Bilo je veče. I super ekipa. Osmeh od uva do uva. Jer si mlad i bezbrižan. Jer grad ume da bude lep. Šta ga može učiniti lepšim?

No, gde je ekologija na listi društvenih prioriteta u društvu sa dvocifrenom nezaposlenošću, možda najtačnije odgovara Pavle Ćosić: „Nevolje sa poplavama i sa očuvanjem sredine su u tome što ljudi po prirodi stvari tako nešto stavljaju u drugi plan u vreme kada je zemlja u teškoj krizi. Nije u ljudskoj prirodi da se time bavi u mometu kada se ljudi bore za golu ljudsku egzistenciju. Živi se od danas do sutra.“

Pavle Ćosić, rođen je 1967. godine u Beogradu, lingvista je i pisac. Objavio je roman „Leposava“ i „Rečnik sinonima“ i „Srpski za strance“. Prvi u nas pisao satirične lažne vesti. Urednik je izdavačke kuće „Kornet“.
Video najava:

Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić

Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe

Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš“ © 2015 - wdoyouw.org

24.09.2015.

Promocija knjige ''Dolazak tame'' Stevana Šarčevića


03. ОКТOBAR 2015.
Promocija knjige ''Dolazak tame'' Stevana Šarčevića

'Sećanje na nekog '', udruženje građana iz Banatskog Aranđelova Vas poziva na promociju knjige ''Dolazak tame'' autora Stevana Šarčevića
U programu učestvuju:
Dimitrijević Angelina kao domaćica i predstavnik udruženja građana 'Sećanje na nekog ', Stevan Šarčević, autor, koji je nedavno ovenčan "Subotičkim oskarom popularnosti", kao romanopisac godine u Subotici i Milica Joksimović, glavni urednik Izdavačke kuće "Nera"
Promocija će se održati u odajama Bilioteke Partizanska 56 na spratu, sa početkom u 18:00 h jer tada tama dolazi...

KULTNI AMERIČKI KANTAUTOR JUDŽIN ČEDBORN PONOVO NASTUPA U SRBIJI

Zvezda američke andergraund muzičke scene nastupa na Nova Festivalu

KULTNI AMERIČKI KANTAUTOR JUDŽIN ČEDBORN PONOVO NASTUPA U SRBIJI

9. oktobar u 20 časova, Nova Festival, dvorana “Apolo” Pančevo, ulaz slobodan


Judžin Čedborn, američki kantautor, gitarista, bendžoista, improvizator, jedan od najživopisnijih karaktera američke andergraund muzičke scene i umetnik kultnog statusa, nastupiće prve večeri muzičkog programa Nova Festivala koji se održava u Pančevu od 8-10. oktobra u organizaciji  udruženja “KomunikArt”, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva,  Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda, Ambasade Republike Slovenije i Collegium Hungaricum-a, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.

Na besplatnom koncertu koji će se održati 9. oktobra u 20 časova, u dvorani “Apolo” u Pančevu, Judžin Čedborn nastupa sa svojim saradnikom, bubnjarom Diterom Šroderom iz nemačkog grada Frajburga. Ovom prilikom promovisaće koncertni program Music of My Youth, za koji Čedborn kaže: „Ne radi se samo o pesmama koje sam interpretirao zato što su mi bile značajne u mladosti, već i o ideji da me muzika podmlađuje što duže nastupam.“

Više o Judžinu Čedbornu:

Mada je danas mešanje žanrova koliko imperativ, toliko i svakodnevica popularne muzike, za Čedborna s punim pravom možemo reći da izmiče klišeima, čak i u ovim koordinatama. Stasao na rokenrolu, afirmisao se na sceni improvizovane muzike, sarađujući s rodonačelnicima današnje njujorške avangarde poput Džona Zorna. Kao autor sklon bluzu, kantriju i blugrasu, izgradio je ime sledeći vlastiti instinkt i bez ikakvih kalkulacija u stvaranju karijere. Zahvalan saradnik i tehnički veoma potkovan instrumentalista, rado je viđen gost mnogih džez muzičara na prestižnim festivalima. Kao autora i perfomera, zateći ćete ga u solo izdanju i po najgrđim bircuzima, gde ga bajkeri brane od besnih šefova lokala.

Kako sam kaže, ideju da spoji bluz i kantri muziku sa slobodnom improvizacijom doneo je promišljeno, ne bi li se izdvojio iz mora gitarista koji su sledili korake fri džez majstora Dereka Bejlija. No ma koliko nam delovalo da je ova ideja proračunata – a svakako jeste – treba imati u vidu da nije ni svako vičan izvođenju jednostavnih pesama i melodija, a možda ponajmanje umetnici koji su izgradili ime svirajući kompleksan džez i improvizovanu muziku. No za Čedborna je takav poduhvat bio sasvim prirodan jer su mu oba muzička sveta bila bliska tokom stasavanja i sticanja reputacije na sceni.

Dok sa jedne strane neguje „primitivan“ kantautorski stil, oslanjajući se na svoje napregnute i tehnički nesavršene vokalne mogućnosti, sa druge strane se ne stidi svog sviračkog umeća na bendžu i gitari, te razbija i kliše o virtuoznosti koja šteti izražavanju iskrene i sirove emocije. Za Čedborna su sva umeća i raspoloživa umetnička sredstva legitimna u građenju autorskog izraza. Često i nepravedno, na štetu njegove muzičke maštovitosti i frenetičnosti, mediji apostrofiraju i podatak da je izumitelj neobičnog instrumenta – električnih grabulja! Na momente je lakrdijaš i naivac, u drugom trenutku autor politički angažovanih pesama, a neretko i muzički radnik u najširem smislu – radijski voditelj i kritičar, izdavač... Čedborn je upoznao svaku stranu svog posla. „Ovo su za mene bila zaista vredna iskustva, a zbog njih mislim da danas shvatam situaciju u kojoj se nalaze organizatori koncerata ili novinari, pa pokušavam da budem razuman i fleksibilan“, pojašnjava Judžin Čedborn.

23.09.2015.

LICEULICE NOVI BROJ: Oni koji se ne pokreću, ni ne znaju da su okovani!

Na ulicama je novi, dvadeset i šesti broj magazina „Liceulice“!

Tema kojom smo se u novom broju dominantno bavili je nova levica i mogućnosti za artikulaciju novih levih politika, kako na jugoslovenskom, tako i na globalnijem nivou. U ovom broju možete pročitati i odgovore na anketu koju smo sproveli u širokom krugu levičarskih aktivista u kojoj su naši sagovornici govorili o brojnim važnim temama kao što su antifašizam, jugoslovensko nasleđe, o odnosu između teorije i prakse i sl.

U dvadeset i šestom broju magazina možete naći i intervje sa piscima Viktorom Ivančićem i Igorom Štiksom, tekst Saše Dragojla u kojem promišlja o tome koji bi bio najmanji zajednički sadržalac svih subjekata zainteresovanih za levičarsku politiku i praksu, kao i tekst Stefana Slavkovića u kojem objašnjava zašto je negativan odnos tzv. „intelektualne elite“ prema narodnoj muzici, u stvari, jedna vrsta klasnog prezira. U novom broju naći ćete i tekstove koji se bave čitavim nizom važnih i zanimljivih tema – od predstavljanja organizacije Levi Samit Srbije preko tekstova koji iz različitih perspektiva obrađuju izbegličku krizu pa sve do tekstova koji problematizuju zloupotrebu prirode u interesu krupnog kapitala. A u našoj fotogaleriji možete i videti sjajne fotografije Igora Grubića, nastale u okviru serije „Anđeli garavog lica“.

Takođe, i u ovom broju nastavljamo sa našom novom rubrikom „Pismo meni mlađoj/mlađem. U prethodnim brojevima sa sobom mlađima dopisivali su se Svetlana Slapšak, Ivan Čolović i Ljubomir Živkov, a u novom broju vam s ponosom predstavljamo tekst/pismo sebi mlađem pisca Davida Albaharija.

 Hvala što nas čitate!
Redakcija LICEULICE

Razgovori s razlogom: Biserka Rajčić „Poljska književna avangarda 1917-1939“ (Službeni glasnik)

Petak, 25. septembar u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom: Biserka Rajčić „Poljska književna avangarda 1917-1939“ (Službeni glasnik)

Prva knjiga: Programi i manifesti – 1917–1939

Druga knjiga: Poezija, proza, drama – 1917–1939

Govori: Biserka Rajčić, uz video prezentaciju.

Odlomke iz knjige čitaju Biserka Rajčić i Dejan Simonović

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Poljskoj književnoj avangardi, koja je u Srbiji dosad bila malo poznata, nastaloj u periodu od 1917. do 1939. godine, Službeni glasnik u kolekciji „Avangarda“, prvi put posvećuje dve obimne i bogato dokumentovane knjige polonistkinje Biserke Rajčić, koje su plod njenih višedecenijskih istraživanja ovog segmenta poljske književnosti XX veka. Prva sadrži programe, proglase, proteste, polemike pojedinih pravaca i grupa (ekspresionizam, formizam, sferizam, futurizam, Krakovska avangarda, Žagari, Četvoropreg, Artes, jidiš avangarda) i bogato je ilustrovana, a druga knjiga predstavlja avangardnu poeziju, prozu i dramu pripadnika pomenutih grupa i pravaca u prevodu na srpski jezik, uz iscrpne komentare, biograme i sažetu istoriju poljske avangardne književnosti od 1917. do 1939. godine.I prva i druga knjiga, po svom obimu i bogatom sadržaju, jedinstvene su u literaturi koja se bavi ovim fenomenima avangardne književne umetnosti. Između ostalog, što Biserka Rajčić u poljsku avangardu prvi put uvršćuje jidiš avangardu, nastalu na jidišu, kojim se služilo tri miliona poljskih Jevreja.

22.09.2015.

Sajam knjiga: Stvaralaštvo mladih

Nagrada "Dušan Vasiljev", uži izbor

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2014. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata 6 naslova. Na spisku preovladavaju romani: Kuća sećanja i zaborava Filipa Davida (Laguna), Životinjsko carstvo Davida Albaharija (Čarobna knjiga), kao i roman Sabo je stao Ota Horvata (Agora). Kratku proznu formu zastupaju zbirka priča Marije Pavlović Horor priče svakodnevnice (Matica srpska) i Ronjenje na dah Miće Vujičića (Geopoetika). Knjiga poezije Čovek zeva posle rata Tomislava Markovića (Levo krilo) jedina je pesnička knjiga u užem izboru.
U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2014. godinu našla su se 83 dela, a žiri u sastavu Ivana Peško, Vladimir Arsenić i Srđan Srdić odluku o laureatu saopštiće na konferenciji za novinare u zgradi SO Kikinda u utorak, 29. 9. 2015. godine, u 12 časova.

Ana Ćuzović - Broken - digitalna instalacija

“Broken” – digitalna instalacija
Doktorski projekat Ane Ćuzović

Doktorski projekat “Broken” predstavlja umetnički eksperiment u polju kompozitne digitalne slike. Radi se o interdisciplinarnom projektu koji autorka realizuje kao finalni rad na doktorskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (smer digitalna umetnost), koji koristi digitalne tehnologije za kreiranje virtuelnog imaginarnog prostora sa idejom da posmatrača uvede u novi ambijent. Cilj projekta bio je da posredstvom digitalnih medija, kreativnim putem, istraži pitanje građenja slike, doživljaja prostora i percepcije onoga što nas okružuje. U radu je istraženo pitanje: koliko je kreirana slika stvarnosti samo refleksija sveta koji nas okružuje, a koliko kolaž koji svako od nas sklapa za sebe. U isto vreme, rad pokušava da odgonetne kako se gradi vizuelni doživljaj i da li slika može da uvuče posmatrača u svoj prostor.

Počinje 13. Ethno.com Festival: 25-26.9, Kulturni centar Pančeva

13. Ethno.com Festival, koji se održava 25. i 26. septembra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva a pod pokroviteljstvom grada Pančeva, biti posvećen orijentalnoj world music sceni u Srbiji. U dva festivalska dana najavljeni su nastupi sjajnih domaćih sastava: Dharma, Stoiks, Istanbul Night, Oriental Trio i Naked.
Festival će tradicionalno otvoriti tamburaški orkestar Neven, M.Š. „Jovan Bandur“ Pančevo, pod rukovodstvom prof. Mihajla Jovića, koji pored klasične umetničke muzike, neguje i tradicionalnu muziku Vojvodine i Srbije.
Iste večeri, u petak, 25. septembra od 20.30, na sceni će se publici predstaviti duo Dharma, subotički muzički duet koji čine Jasna Jovićević ( saksofoni, frule, udaraljke, vokal) i Armand Mesaroš (bass) i koji izvodi novu  improvizativnu muziku inspirisanu unutrašnjim zvukom.
Sastav Stoiks očekuje nas takođe u petak, od 21.30 na Sceni Kulturnog centra. Aca Stojić je, može se reći, novi pravi gitarski heroj Balkana i kao takav će sigurno dugo godina pleniti pažnju publike kako one iz jazz i fjužn okruženja tako i pažnju klasične, a na posletku i publike koja preferira etno zvuk. Ovaj bukvalni doktor gitare (magistrirao je klasičnu gitaru u Beču a ubrzo će i doktorirati) uspešno je integrisao tri stila i tri zvuka u sviranju: džez, klasiku i  temperamantni etnos Balkana, te proizveo krajnje originalan stil oličen njegovim autorskim projektom koji će predstaviti u okviru ovogodišnjeg izdanja Ethno.com Festivala.
Druge večeri festivala, u subotu, 26. septembra, od 20 časova, nastupiće sastav „Istanbul Night“, muzički projekat nastao pre nekoliko godina, iniciran ličnim iskustvom članova nakon upoznavanja sa svetom Sufizma, čija je važna strana muzika ambijenta i transa.  Od 21 čas, na Sceni Kulturnog centra očekuje nas koncert sastava „Oriental Trio“ koji neguje spoj muzičkih tradicija Balkana, Mediterana i Bliskog Istoka.
Festival zatvara sjajni sastav Naked, stilski čvrsto ukoreenjen u jedinstvenoj fuziji  globalnih urbanih gruvova, Balkanske tradicije i free džeza. Miks tradicionalnog muzičkog nasleđa Balkana sa slobodom izraza free džeza vodi bend na putovanje i potragu za vlastitim muzičkim identitetom. Na Ethno.com festivalu promovisaće svoj novi, treći po redu album „Nakedonija“. Ogoljen na kvartet, bend postaje mnogo više „naked“ nego ikada ranije, ekstravantno donoseći soul barition saksofona, bas klarineta, duduka, zurle i drugih duvačkih instrumenata koje svira Amir Gwirtzman.

Program Ethno.com Festivala:

Otvaranje festivala
Petak, 25. 09. 2014.
Scena Kulturnog centra Panĉeva
20.00 Tamburaški orkestar „Neven“, M.Š. "Jovan Bandur" Panĉevo
pod rukovodstvom prof. Mihajla Jovića

Scena Kulturnog centra Panĉeva
20.30 Dharma
Jasna Jovićević – saksofon
Armand Mesaroš – bas gitara

Scena Kulturnog centra Panĉeva
21.30 Stoiks
Aleksandar Stojić - gitara
Ivan Aleksijević – klavir
Jovan Jovanović – bas gitara
Saša Ranković – bubanj

Subota 26.9.2015
¬¬¬Scena Kulturnog centra Panĉeva
20.00
ISTANBUL NIGHT
Roni Beraha - violončelo
Aleksandar Lipovan - el. gitara
Vladimir Coka Stojković -  darbuka, perkusije
Scena Kulturnog centra Panĉeva
21.00 ORIENTAL TRIO
Stefan Sablić - oud, kanun, vokal
Sinan Aćifović - klarinet
Akash Bhatt – perkusije
Gost: Srđan Đorđević – kontrabas

Scena Kulturnog centra Panĉeva
22.00 NAKED
Ivan Teofilović – klarinet, saksofon
Đorđe Mijušković - violina
Branislav Radojković - bas
Goran Milošević – bubanj



TAMBURAŠKI ORKESTAR “NEVEN”, M.Š. „JOVAN BANDUR“ PANČEVO

Tamburaški orkestar Neven, M.Š. „Jovan Bandur“ Pančevo, pod rukovodstvom prof. Mihajla Jovića je u toku 2014 godine osvojio prvu nagradu na Festivalu tambure u Somboru. Na 58. Festivalu muzičkih škola u Užicu ponovo osvaja prvu nagradu što ga čini najboljim tamburaškim orkestrom u Srbiji.Kroz ovaj orkestar je do sada prošlo nekoliko generacija učenika, od kojih su mnogi završili umetničke i druge fakultete, a neki su postali profesori muzike i vrhunski solisti. Pored klasične umetničke muzike, orkestar neguje i tradicionalnu muziku Vojvodine i Srbije.
Dirigent: Prof. Mihajlo Jović

DHARMA

DHARMA  je subotički muzički duet koji izvodi novu  improvizativnu muziku inspirisanu unutrašnjim zvukom. Muzika DHARME je kombinacija različitih akustičnih i električnih instrumenata, procesora i lupera. U njihovom zvuku čuje se eksperiment, interaktivna razmena ideja sa osvrtom na jazz, drevne sanskritske mantre, prakse sa zvukom i igra akustike. Čine ga Jasna Jovićević ( saksofoni, frule, udaraljke, vokal) i Armand Mesaroš (bass). U svom muzičkom izrazu oboje  koriste luper, procesore i efekte.
Jasna Jovićević je saksofoniskinja i kompozitor koja je dvadesetak godina provela u inostranstvu gde se školovala i svirala ( Budimpešta, New York, Toronto, Brazil, Indija itd.) Dugogodišnje muzičko iskustvo u jazz muzici dovelo ju je do improvizacije, gde najveću inspiraciju crpi iz prirode i raznolikosti instrumenata. Jasna je magistar muzike i učitelj joge, radi kao pedagog, direktor je kulturnog udruženja, svira u više sastava  i aktivan je učesnik domaće i internacionalne jazz scene.
Armand Mesaroš je profesionalni muzičar, bas gitarista, koji svira različite stilove u više muzičkih sastava. Školovao se u Budipmpešti, jedan je od osnivača Junior Music Studio u Subotici, sa širokim pedagoškim iskustvom.  Bavi se dokumentarnim filmom i spotovima, aktivan je član domaće i inostrane muzičke scene.
Jasna Jovićević – saksofon
Armand Mesaroš – bas gitara

STOIKS

Aca Stojić je, može se reći, novi pravi gitarski heroj Balkana i kao takav će sigurno dugo godina pleniti pažnju publike kako one iz jazz i fjužn okruženja tako i pažnju klasične, a na poslijetku i publike koja preferira etno zvuk. Ovaj bukvalni doktor gitare (magistrirao je klasičnu gitaru u Beču a ubrzo će i doktorirati) uspešno je integrisao tri stila i tri zvuka u sviranju: džez, klasiku i  temperamantni etnos Balkana, te proizveo krajnje originalan stil oličen njegovim autorskim projektom koji vam se upravo nalazi u rukama (Stoiks).
Na albumu (for whose grandmas sake ili za cije babe zdravlje) je pola materijala stilski potpuno novo jasno i originalno štivo, druga polovina je vise demonstriranje poznavanja zanata,. što je u današnjem okruzenju u kom se na majstorstvo ne nailazi svaki dan jednako osvežavajuće. Uz izvanrednu ritam sekciju, Saša Rankovic na bubnju i Jovan Jovanović na bas gitari, tu je i Ivan Aleksijević o kome mogu da kazem da ljudi kao što je on našu malu sredinu čine metropolom.
Imam zadovoljstvo da je baš bend Stoiks prvenac mog skromnog podlejbla Hipisiik records koji će u budućnosti prepoznavati i izdavati isključivo originalnu instrumentalnu muziku, pa se nadam da će Aca Stoiks ubrzo ponuditi još svog materijala, koji ću rado publikovati. Ukoliko njegov uspeh ne postane vrtoglav pa mu moj mali izdavački label ne bude tijesan.
Antonije Pušić
Aleksandar Stojić - gitara
Ivan Aleksijević – klavir
Jovan Jovanović – bas gitara
Saša Ranković – bubanj

ISTANBUL NIGHT

Istanbul Night je muzički projekat nastao pre nekoliko godina, posle putovanja u grad na Bosforu, iniciran ličnim iskustvom upoznavanja sa svetom Sufizma, čija je važna strana muzika ambijenta i transa. Projekat je lična vizija sufi muzike, primenjenena nesvakidašnji spoj instrumenata: Violončela, električne gitare i etno perkusija. Stilske odrednice donose mešanje klasike, džeza i etno elemenata Sufizma. Istanbul night je u konstantnom razvoju  “Work in progress”, budući da muzika nija zabeležena notama, već ostavlja širok prostor improvizaciji. Pored autorske muzike stvorila se potreba za svojevrsnim istraživanjem ličnog porekla i nasleđa članova benda te se na repertoaru mogu naći i obrade Sefardskih pesama, odnosno pesama Španskih jevreja, od kojih su brojne nastale na Balkanu (pogotovo u Istanbulu). Istanbul Night teži saradnji sa drugim umetnicima, te su stoga  realizovana dva spota  u čijoj realizaciji su učestvovali Artjom Karajev kao snimatelj i realizator, akademski umetnici Rastko Stefanović i Drina Krlić kao kreatori i protagonisti. Takođe, projektu se od nastupa do nastupa priključuju i drugi umetnici kao gosti. U programu su četiri autorske kompozicije: A-mode, D-mode, G-mode i C-mode nazvane po žicama violončela.
Roni Beraha - violončelo
Aleksandar Lipovan - el. gitara
Vladimir Coka Stojković -  darbuka, perkusije

ORIENTAL TRIO
Orinetal trio je spoj muzičkih tradicija Balkana, Mediterana i Bliskog Istoka. Svaki od muzičara u ovom sastavu dolazi iz različite tradicije i njihov spoj i razumevanje stečeno mnogobrojnim zajedničkim nastupima je ono sto čini  ovaj zvuk nesvakidašnjim i jedinstvenim.
Prepoznavanjem bliskosti između svih muzičkih tradicija Istoka, kombinovanjem njihovih elemenata i slobodnih improvizacija stvara se jedna nova muzika posebnog stila, istovremeno drevna i moderna. Njihovom nastupu na Ethno.com festivalu pridružiće se i kontrabasista Srđan Đorđević, koji će svojom ulogom pridoneti tome da se ova u suštini nama bliska muzika još lakše prepozna i približi svakom slušaocu.  
Stefan Sablić - oud, kanun, vokal
Sinan Aćifović - klarinet
Akash Bhatt – perkusije
Gost: Srđan Đorđević – kontrabas

NAKED

Sastav Naked je stilski čvrsto ukorijenjen u jedinstvenoj fuziji  globalnih urbanih gruvova, Balkanske tradicije i free džeza. Miks tradicionalnog muzičkog nasleđa Balkana sa slobodom izraza free džeza vodi bend na putovanje i potragu za vlastitim muzičkim identitetom. Proleća 2015.g. Naked u novom sastavu donosi treće studijsko izdanje „Nakedonija“ za mađarsku etiketu „Narator Records“. Ogoljen na kvartet, bend postaje mnogo više „naked“ nego ikada ranije, ekstravantno donoseći soul barition saksofona, bas klarineta, duduka, zurle i drugih duvačkih instrumenata koje svira Amir Gwirtzman. Do sada su izdali tri albuma i nastupali na mnoim važnim festivalima u zemlji i inostranstvu.
Ivan Teofilović – klarinet, saksofon
Đorđe Mijušković - violina
Branislav Radojković - bas
Goran Milošević - bubanj

Više o Ethno.com festivalu:

Ethno.com festival je od 2013. godine napravio zaokret u programskom konceptu. Cilj festivala je da kroz koncerte, radionice, rezidencije umetnika i naučno-obrazovni program predstavi muziku iz celog sveta sa primarnim fokusom na stilovima Balkana, Bliskog Istoka, Afrike i Azije, kao i onim nastalim na nasleđu evropskih naroda. Festival želi da bude otvoren i senzibilan na kulturne i umetničke različitosti u stalnoj tenziji između tradicije i inovacije. Kako muzika sveta sama po sebi otvara brojne mogućnosti u izražajnom smislu, ona isto tako predstavlja jasnu platformu za afirmaciju kulturnih vrednosti, interkulturnog dijaloga, tolerancije i jačanja civilizovanog gradjanskog društva. Muzička, kulturna i etnička raznovrsnost učesnika, kao i proces njihovog zbližavanja kroz učešće u festivalskim programima daje dobru osnovu da se u Pančevu stvori raskrsnica energija i muzičkih stilova, promovišući na taj način dijalog između različitih kultura. Pored koncerata, festival će i ove godine zadržati naučno-obrazovni program u nameri da na konstruktivni način poveže iskustva mislilaca i interpretatora sa jedne i želje za znanjem mladih, sa druge strane. Želja nam je da publika proživi iskustva koja donosi živopisni kolorit muzičkih kultura i tradicija koje postoje na našoj planeti. Umetnički direktor festivala je violinista Filip Krumes.

18.09.2015.

Nedeljnik "Vreme" u Kragujevcu (Petak, 18. septembar u 19 sati)


Petak, 18. septembar u 19 sati
TEŠKE GODINE UZ DOBRE NOVINE

Povodom 25. godišnjice nedeljnika „Vreme“ redakcija ovog nedeljnika organizuje karavan kroz Srbiju, organizovanjem – tribine „Sloboda govora tokom 25 godina višestranačja u Srbiji“ i izložbe naslovnih strana objavljenih brojeva. Program počinje izložbom, a tribina je planirana za 19:30 časova.
– Galerija Biblioteke (visoko prizemlje) –
Dr Zorana Đinđića 10
Povodom 25 godina nedeljnika "Vreme" karavan "Vremena" dolazi u Kragujevac.

Program:
19:00 Izložba naslovnih strana "Vremena"

19:30 Tribina "Sloboda govora tokom 25 godina višestranačja u Srbiji"
Učestvuju:
- Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme"
- Olja Bećković
- Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik "Kragujevačkih novina"
Moderatorka: Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika "Vreme"

Na veslu priča: Vladislava Vojnović



Priča „Beskrajna energija na mojoj strani“ premijerno na RTS-u 2, 
22. septembra 2015. u 9:50 i 15:24

Vladislava Vojnović, scenaristkinja, pesnikinja i književnica u četvrtoj epizodi premijerne druge sezone TV serije „Na veslu priča“ u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ na veslo donosi priču „Beskrajna energija na mojoj strani“.

Sve je stvar izbora jedinke. Pobeći ili ostati? Priroda ili društvo? Na reci Neri živi čovek, ribe i patke, ceo jedan ekosistem. Postoji život vredan postojanja. Stvar tvoga izbora je da ga pronađeš. I život i smisao.

Vladislava Vojnović, čiji film po nagrađenom romanu „Kozje uši“ se upravo nalazi u postprodukciji, oseća paniku nad stanjem životne sredine: „Lično me užasno sramota jer stalno imam utisak da ne radim dovoljno za ekologiju. Čovek mora da ima svest da to treba sačuvati za nas, za buduće generacije, za zdravlje svekoliko mentalno i fizičko. A opet ne može se postati čudak.“

Vladislava Vojnović, rođena je 1965. godine u Beloj Crkvi, spisateljica je, pesnikinja i snenaristkinja. Objavila je tri zbirke pesama i tri romana. Dobitnica je nagrade „Stevan Sremac“ za 2014. godinu za roman „Kozje uši“. Snimila je dva filma i jednu TV seriju.

Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić

Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe

Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš“ © 2015 - wdoyouw.org

17.09.2015.

«Nemam da platim i neću da platim» u teatru Le Studio


U petak  i subotu (18.9. i 19.9.2015.) u 20 h u teatru Le Studio se izvodi politička komedija : "Nemam da platim i neću da platim".


Tekst komada je napisao italijanski pisac – Dario Fo, sedamdesetih godina. Trupa Le Studija ga je u potpunosti adaptirala u današnji kontekst, fokusirajući se na sudbinu dve radničke porodice koje su u procesu sumniivih privatizacija ostale bez posla i statusa. Suočeni sa egzistencijalnim problemima i nepravdom, traže način da prežive. U svemu tome poštujući jedni druge i sebe same.

Predstava je nastala iz potrebe mladih umetnika da isprovociraju kritičko mišljenje o realnosti koja nas okružuje. Govori o poziciji svakog od nas i političkoj sredini u kojoj živimo. Navodi publiku da se smeje sebi i svojoj bedi, svom osećaju nemoći, arogantnosti političara, pohlepi najbogatijih. Iz teatra nam kažu: „Smejmo se - jer zašto bismo plakali? Šta drugo preostaje? Da li postoji momenat kad zaista smemo da odustanemo od borbe i pomirimo se sa tim da nema nade? “

Le Studio je nastao sa ciljem da pored negovanja umetničkog u pozorištu, deluje i društveno odgovorno. Sa tim ciljem ovo nezavisno pozorište pristupa izboru tema predstava, koje su često političke i uvek aktuelne, neguje pozorište „za svakoga“: visokih umetničkih zahteva, a u isto vreme razumljivo svima, i deli ga sa publikom u intimnom prostoru, zamišljenom kao mesto gde se gosti osećaju kao „kod kuće“ i gde se dijalog pokrenut predstavom nastavlja i nakon izvođenja u opuštenoj atmosferi sa umetničlim timom.

Teatar Le Studio postoji zbog vas. Poziva vas da dođete i otkrijete ponovo da volite pozorište!

Više informacija o repertaru možete pronaći na: www.lestudio.rs

Informacije i rezervacije:
+381 64 187 17 31
lestudio.kpf@gmail.com

16.09.2015.

U PRODAJI JE ZLATNA KOLEKCIJA GARAVOG SOKAKA


Na  "Zlatnoj kolekciji" Garavog sokaka nalazi se čak 40 pesama, na dvostrukom CD-u, u izdanju Croatia recordsa.
Zlatna kolekcija je presek jedne bogate i duge karijere kroz originalne snimke i pažljivi izbor tamburaških verzija pesama. Na prvom CD-u nalaze se pesme iz 25 godine duge diskografske karijere, među kojima su "Teci teci Dunave", "Skeledžijo", "Biće bolje ako budeš tu", "Ko te ima taj te nema", "Kad su stvari same" i mnoge druge. Na drugom CD-u se nalazi 20 studijskih snimaka s najboljim tamburašima Vojvodine, koji su direktni naslednici škole Janike Balaža, iz sastava Ad libitum i Goranom Bregovićem, u čijem studiju je zaokružen ovaj materijal.
„Garavi Sokak od Zlatne kolekcije očekuje to da nas se publika u Hrvatskoj, pa i u celom regionu, pre svega seti, a onda i čuje izbor od 40 pesama, sa 10 autorskih albuma, nastalih u proteklih 25 godina rada. Život je napisao jedan krug. Sve je počelo u Jugotonu 1987. godine.  Sećam se jutarnjeg voza kojim smo stigli u Zagreb noseći prve demo snimke gospodinu Siniši Škarici. A evo sad, posle milion kilometera, objavljujemo Zlatnu kolekciju za Croatia records. Verujem da će se naći oni kojima će se naše pesme  svideti“ – rekao je Bane Krstić.
O Garavom Sokaku cenjeni kritičar Petar Popović zapisuje: "Garavi Sokak je u prostorima izvan Panonije nedovoljno znan i prepoznat. Jedna od onih priča kojima istorija nije išla na ruku. Grupa vuče korene iz novosadskog sastava Pa šta! poznatog po dobrim verzijama pesama Bijelog dugmeta i Beatlesa. Izlazak benda na veliku scenu sa svojim materijalom nije bio najsrećniji, jer se sumrak Jugoslavije i ogromnog diskografskog tržišta poklapa s godinom objavljivanja njihovog prvog albuma. Od tada, kao što je Dunavom proteklo mnogo vode, nebom promarširale divizije oblaka i što smo precrtali toliko kalendara, puno toga se izdešavalo sa Garavim sokakom. Snimili su još 12 albuma, pesme im se našle na raznim kompilacijama, a uz osnivača, vođu i autora Baneta Krstića, postavu su činili brojni muzičari. Garavi sokak je u međuvremenu osvojio mnoga profesionalna priznanja i poziciju odanih čuvara tananih ravničarskih osećanja. Istovremeno Bane Krstić je izborio teško osvojivu poziciju. Našao je svoje posebno mesto uz neprikosnovenog Balaševića, uz to je autor najvećeg hita u ovom veku ("Ko te ima taj te nema"), održao grupu kroz sva iskušenja i uveo svoje pesme u kafane i čarde, a da nikad u kafani i čardi nije svirao".
"Ovaj izbor pokazuje da tamo gde vam u srcu, najvećoj prestonici ličnih emocija, stoluju neokrnjene pesme Dedića, Bregovića, Topića, Hasanefendića, Štulića, Houre, Đorđevića, Lošića, Stipišića, Predina, Arslanagića, Rundeka, Balaševića ili Bajagića, valjalo bi naći komadić nezaposednutog intimnog prostora za čudesnog Šeširdžiju. Njegove uklavirljene ispovesti to zaslužuju"- zaključio je Petar Popović.

Zlatnu kolekciju Garavog sokaka po ceni od 950 dinara, možete kupiti u Jugotonu (Nušićeva 27).

    iTunes: http://itunes.apple.com/us/album/id1020621498
    Amazon: http://www.amazon.com

Lars fon Trir – Antihrist savremene filmske misli


Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48, Beograd
utorak 22. septembar u 20h
LARS FON TRIR
 Antihrist savremene filmske misli

Razgovor o načinima sagledavanja filmova Larsa fon Trira. Učesnici: Vesna Dinić, filmolog, Jovan Čekić, filozof i Miroljub Stojanović, filmski kritičar. Ovaj razgovor najavljuje publikovanje nove knjige o Larsu fon Triru, autorke Vesne Dinić, koje priprema Filmski centar Srbije

Legenda Ex Yu avangarde gost u Pančevu i Beogradu
9. i 10. oktobar, Centar za kulturnu dekontaminaciju Beograd, Nova Festival u Pančevu (Ulaz besplatan)



Specijalni gost Nova Festivala i Centra za kulturnu dekontaminaciju

BRATKO BIBIČ – LEGENDA EX YU AVANGARDE

9. i 10. oktobar, Beograd i Pančevo, ulaz slobodan

Bratko Bibič, slovenački harmonikaš, jedan od najcenjenijih i međunarodno najpriznatijih muzičara iz Slovenije, ali i sa čitavog prostora bivše Jugoslavije, biće gost prvog Nova Festivala, koji se održava u Pančevu od 8-10. oktobra u organizaciji  udruženja “KomunikArt”, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva,  Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda, Ambasade Republike Slovenije i Collegium Hungaricum-a, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.

Na koncertu u okviru Nova Festivala nastupiće sa svojim sastavom Bratko Bibič & The Madleys u subotu, 10. oktobra, od 22 časa, na Sceni Kulturnog centra Pančeva, zahvaljujući podršci Ambasade Republike Slovenije u Beogradu. Dan ranije, u petak, 9. oktobra, od 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, urednik programa “Logografija zvuka”, Nenad Vujić, vodiće razgovor sa Bratkom Bibičem koji kao publicista, sociolog i kulturolog radi i kao saradnik pri Mirovnem inštitutu u Ljubljani. Ulaz na oba programa je besplatan.

Naziv benda, Bratko Bibič & The Madleys, nastao je kao duhovita igra reči mad i medley, i odlično opisuje i kompozitorski opus najdugovečnije Bibičeve grupe. Na momente luckasta a svakako eklektična, muzika ovog ansambla je samo na prvi i letimičan pogled određena terminom world music, najpre na tragu srednjoevropskih upliva. No kao stvaralac na koga su uticali i Bah i Stravinski, te alternativna rok kultura, Bibič je u zrelom autorskom maniru spojio ove uticaje, dajući naizmenično primat svakom od njih, u zavisnosti od obima postave i izvođačkog konteksta. Iako nam ovakav sastav bez ritam-sekcije sugeriše kameran zvučni ugođaj, Bibič, Matjaž Sekne i Vasko Atanasovski spremni su za poigravanje sa očekivanim rolama, a radoznalim slušaocima doneće prijatna iznenađenja.


Više o sastavu Bratko Bibič & The Madleys:

Punih četrdeset godina aktivan kako na world music sceni, tako i na polju novih i kreativnih muzičkih strujanja mimo žanrovskih okvira, uspeo je da ostvari ono što malo kome polazi za rukom u tako dugačkom periodu – i da zadrži umetnički integritet, bez povlađivanja tržišnim kalkulacijama, i da bude atraktivan za publiku na različitim svetskim meridijanima.

U vreme kada je na ovim prostorima harmonika više bila sinonim za etno-melos nego za ozbiljnu komponovanu muziku, dok su pank i novi talas predstavljali oličenje buntovničkog izraza za generaciju stasalu na prelazu iz sedamdesete u osamdesete, Bratko Bibič je krenuo putem kojim se u Jugoslaviji retko išlo. Njegov tadašnji bend Begnagrad (1975–1976, 1981–1983) na originalan način je spajao art-rok, džez i ono što će godinama kasnije biti prepoznato kao world music. Mlađani Bratko, harmonikaš duge kose u bendu koji ne pripada nijednom muzičkom žanru popularnom u SFRJ, izmicao je svakom klišeu.

No Slovenija je odvajkada – i geografski i kulturološki – bila bliža Zapadu od ostalih ex-Yu republika, te u tom smislu i nije čudno što se najpre na njenom tlu „primio“ bend blizak tadašnjim tendencijama na britanskoj prog-rok sceni i Rock in Opposition pokretu, koji je pokazao srednji prst rok mejnstrimu i muzičkoj industriji. Sam Bibič se, i po gašenju Begnagrada, profilisao kao unikatan muzičar i rado viđen saradnik u internacionalnim projektima – jedan od takvih je bio i bend Nimal, u kome mu je, između ostalih, društvo pravio i čuveni čelista Tom Kora, sa avangardne njujorške downtown scene. Nakon četiri albuma i turneja na evropskom i američkom kontinentu, i ovaj sastav je otišao u istoriju, a Bratko je bio spreman za nove muzičke avanture.

Tada već etablirani svetski umetnik, Bratko Bibič od devedesetih nastupa i kao solo muzičar, potom u internacionalnoj harmonikaškoj postavi Accordion Tribe (Gaj Klusevsek, Oto Lehner, Marija Kalaniemi, Lars Holmer), te u sopstvenom projektu Bratko Bibič & The Madleys, koji je 1995. startovao kao trio, a u naredne dve decenije doživeo pregršt inkarnacija i personalnih promena. U prvoj postavi bio je i violinist Matjaž Sekne, koji će ostati Bratkov saradnik i dve decenije kasnije, a trio koji će čuti publika u Pančevu kompletira saksofonista Vasko Atanasovski, cenjeni muzičar na slovenačkoj džez sceni i predvodnik nekoliko autorskih projekata.

Više o Nova Festivalu:

Nova Festival, festival nove i avangardne umetnosti je trodnevna manifestacija koja se održava od 8. do 10. oktobra u organizaciji udruženja za promociju kulture i umetnosti “KomunikArt” i partnerskih ustanova, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda i Ambasade Republike Slovenije, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.

Festival će se ove godine održavati u dva grada, u Pančevu i Beogradu, i u više kulturnih prostora: Dvorani Kulturnog centra Pančeva, dvorani „Apolo“ Doma omladine Pančevo, novootvorenoj Galeriji Milorada Bate Mihailovića, kao i u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Program festivala sastoji se iz dve celine: pratećeg programa koju čine izložba stripova, koncert i tribina i centralnog muzičkog programa u okviru kojeg će nastupiti četiri sastava iz Srbije, Slovenije, Mađarske i Sjedinjenih Američkih Država, koji na najbolji način reperezentuju aktuelnu domaću, regionalnu, evropsku i svetsku avangardnu muzičku scenu.

Na domaćoj muzičkoj sceni pretežno su zastupljeni sadržaji iz domena džeza, klasične i popularne muzike u njihovim odavno usvojenim, kanonizovanim oblicima. Ideja muzičkog programa “Nova” Festivala je upravo predstavljanje savremenih izvođačkih praksi, orijentisanih ka eksperimentalnom pristupu i ukrštanju različitih žanrova umetničke i popularne muzike, i kreiranju nove ponude muzičkih sadržaja. Na dugoročnom planu, „Nova” Festival teži da podstakne mlade umetnike da se bave avangardnom umetnošću, kao i da promoviše saradnju muzičara i umetnika različitih žanrovskih okvira. Jedan od ciljeva organizatora je i motivisanje publike da redovno posećuje ovakve koncerte i manifestacije.

Projekat su osim pokrovitelja podržale i mnoge ustanove iz Pančeva i Beograda:
 Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo, Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Turistička organizacija Pančeva, Regionalni volonterski centar, Muzička škola “Jovan Bandur” iz Pančeva, udruženje “Super Nova”.
Medijski pokrovitelji manifestacije su Agencija “BETA”, Info biro, Seecult, Urban Bug, Jazzin, Nocturne magazin, 013info, RTV Pančevo, Pančevac, RTS dopisništvo Pančevo, RT Vojvodine dopisništvo Pančevo, Dan u Beogradu, Remix Press, Izlazak.com, Mreža Kreativnih Ljudi, Looker Weekly, Event Plus, Ata Stars, Belgradian, Exyu vesti, Prozaonline.

15.09.2015.

Na veslu priča: Mileta Prodanović



Priča „Mladunče“ na RTS-u 2, 15. septembra 2015. u 9:55 i 15:04
U trećoj epizodi premijerne druge sezone TV serije „Na veslu priča“ u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ pisac i slikar Mileta Prodanović slikovitom metaforičnom personifikacijom donosi aktuelnost dilema našega života pričom „Mladunče“.
Mlad, mladunče, dete... Put koji možemo da mu priuštimo. Propusnost društva. Važnost štiva prevazilazi važnost hrane. Šta ako pogrešno skrene? Pakao je iza ćoška. Ili umemo da žmurimo iz sve snage?
Profesor Prodanović smatra životnu sredinu odlučujućim političkim pitanjem: „Životna sredina nije omeđena državnim granicama. Neki belaj koji se desi s druge strane granice podjednako afektira i one bogatije, s druge strane granice. Ja mislim da će baš ekologija, i ta svest da planeta možda nepovratno odlazi u nekom lošem pravcu, negde i učvrstiti opredeljenje ove sredine da se u daljem toku događaja čvršće priljubi onom polu evropske i svetske politike koji garantuje ozbiljnije standarde životne sredine.“
Priča „Mladunče“ je za ovu priliku adaptirana jedna od pripovesti iz aktuelne zbirke „Agnec“, po rečima autora: „Ja volim tu priču, čini mi se da na više načina dodiruje temu odnosa prema prirodi. Ona jeste iščašena, i nije samo metafora o ekologiji, nego šire stvarnosti u kojoj nažalost živimo.“
Mileta Prodanović, rođen je 1959. godine u Beogradu, pisac je i slikar. Predaje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Objavio je 10 romana, 4 knjige priča, po 2 knjige putopisa i eseja  i 1 zbirku poezije. Njegovi radovi prevođeni su na 12 evropskih jezika. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan.
Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić

Projekat podržala: 
Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe
Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš“ © 2015 - wdoyouw.org

Balkanski rekvijem-Bitef Polifonija


19. septembar,  17.00 i 21.00
Narodno pozorište – scena „Raša Plaović“

Bosansko narodno pozorište Zenica, Wien Kultur, BMUKK, Trembles Verein für freies Theater, Hundsturmfestival MESS

Dorutnina Basha, Almir Bašović, Almir Imširević

BALKANSKI REKVIJEM, predstava

Trajanje: 120' (nakon predstave sledi razgovor sa publikom)

Režija i adaptacija: Stevan Bodroža

Uloge: Jan Hutter, Sylvia Haider, Ana Stefanović-Bilić, Jens Olle Schmieder

Dramaturgija: Asja Krsmanović

Scenografija: Vedran Hrustanović

Kostimografija: Lejla Hodžić

Scenski pokret: Sanja Burić

Izbor muzike: Stevan Bodroža

Producenti: Hazim Begagić, Jaschka Laemmert, Ana Stefanović Bilić, Wolfgang Schlag, Dino Mustafić

Izvršna producentkinja: Sandra Ikanović

Inspicijent: Borka Jokanović

Fotografija: Muhamed Tunović-Badi


Balkanski rekvijem je projekat koji se bavi problemom nestalih u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije. Na prostorima bivše Jugoslavije još uvek se čak 10.000 ljudi vodi kao nestalo. Tragične i nerasvetljene sudbine ovih ljudi pokazuju kako su zemlje Zapadnog Balkana svoju mračnu, nedavnu prošlost samo gurnule pod tepih i nastavile svoj istorijski put sa potisnutom traumom koja pre ili kasnije preti da stvori nove mržnje i sukobe. Heterogenom formom predstava Balkanski rekvijem pokušava da osvetli ovaj fenomen iz što više uglova i da postavi što više pitanja. Balkanski rekvijem je predstava o događajima i fenomenima koji su formirali sve nas, koji su sastavni deo našeg kolektivno nesvesnog i koji bespovratno slikaju pejzaž naše sadašnjosti i budućnosti.

Festival CIRKOBALKANA



Festival Cirkobalkana 2015 biće održan od 26. septembra do 4. oktobra u Beogradu, u dvorištu stare Ciglane. Naglasak ovogodišnjeg programa Cirkobalkane stavljen je na rezidencijalni program u sklopu kojeg je nastala predstava “Radovan”, na edukaciji kroz radionice u okviru projekta Laboratorija cirkuske umetnosti i prezentaciji cirkuske scene regiona kroz Open Stage.
 Cirkobalkana je projekat međunarodne saradnje cirkuskih organizacija koji su 2013. godine pokrenule Cirkusfera, Cirkorama i "Le Cirk’Oblique".
Osnovna namera Cirkobalkane je da se, pored postavljanja cirkuskog šatora kao nezavisnog edukativnog, kreativnog i izvođačkog prostora, poduče lokalne cirkuske organizacije i umetnici po pitanju funkcionisanja, kreiranja i održivosti kako “putujućeg” performansa, tako i cirkuskog šatora, te da se uspostavi kontakt s lokalnom publikom i cirkuskim umetnicima u regiji.
Cirkobalkani se ove godine priključuje umetnička cirkuska trupa "My!Laika"  iz Francuske kroz sopstveni projekat "Side kunst cirque" i predstavom “The great tegada”.
Ovogodišnja Cirkobalkana je ujedno i početak dugoročnijeg projekta “Cirkobalkana platforma”, koji je podržan od strane Balkan art and culture fund-a (BAC), a kojem se priključuje i Bosna i Hercegovina kroz učešće Fabrike radosti iz Banjaluke, te cirkuska škola Turbul iz Francuske.Prošle godine Cirkobalkana je bila deo programa Bitef Polifonije, a ove godine u Zagrebu se odvijala u sklopu Rendez-vous festivala (Festivala Francuske u Hrvatskoj).
Dodatak ovogodišnjem festivalu su Radionice cirkuske pedagogije, koje će se održati u KPGT-u od 5. do 9. oktobra.
Više informacija o festivalu možete pronaći na sajtu

11.09.2015.

Redovna Skupština Asocijacije NKSS u Novom Sadu

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), najveća mreža civilnog sektora u oblasti savremene kulture i umetnosti u Srbiji, održaće od 11. do 13. septembra redovnu Skupštinu u Novom Sadu, na kojoj će razmotriti aktivnosti u protekloj godini, izabrati novi Upravni odbor i utvrditi strateški plan za naredni period.
Skupštini će prisustvovati više od 50 članica NKSS iz cele Srbije, koje će izabrati novi Upravni odbor sa dvogodišnjim mandatom i odlučiti o prijemu novih organizacija koje su se prijavile na javni konkurs, kao i o reviziji dosadašnjeg članstva.
Skupština će biti održana u Omladinskom centru CK13, jednoj od oko 90 članica Asocijacije NKSS.
Povodom Skupštine NKSS, Šok zadruga otvoriće u pasažu u Zmaj Jovinoj novu uličnu galeriju Šok koridor 22, uz podršku NKSS i Fondacije za otvoreno društvo. Prva izložba u novoj galeriji Šok zadruge biće “Rekapitulacija” kojom se podseća na kultne akcije Led arta u Novom Sadu.
Asocijacija NKSS, formalno osnovana 2011. godine u Beogradu,okuplja više od 90 organizacija i inicijativa iz više od 20 gradova.
Skupštine NKSS održane su proteklih godina i u Zaječaru, Požegi, Vršcu i Beogradu.

Ana Sofrenović nastupa na Nova Festivalu u Pančevu
10. oktobar u 20.00, Scena Kulturnog centra Pančeva
Ulaz besplatan

Ana Sofrenović prvi put pred publikom u solo muzičkom izdanju
“THE LANDSCAPE OF VOICE” ANE SOFRENOVIĆ NA NOVA FESTIVALU U PANČEVU
10. oktobar u 20.00, Scena Kulturnog centra Pančeva, ulaz besplatan


Ana Sofrenović, jedna od najpoznatijih domaćih glumica i vokalna solistkinja, održaće poseban umetnički program pod nazivom The Landscape of Voice u okviru prvog izdanja Nova Festivala, festivala nove i avangardne muzike koji se održava u Pančevu i Beogradu od 8. do 10. oktobra, u organizaciji udruženja “KomunikArt”, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, , Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda i Ambasade Republike Slovenije, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.
Umetničko veče Ane Sofrenović na repertoaru je 10. oktobra u 20 časova na Sceni Kulturnog centra Pančeva, a zamišljeno je kao scensko istraživanje granica između akustičnog prostora i onog modifikovanog tehnologijom, gde se ova svestrana umetnica prvi put predstavlja u solo muzičkom izdanju. Sofrenovićeva nas vodi na putovanje kroz zvukove, atmosfere i prostore glasa improvizacijom na sopstvene, kao i poznate džez teme iz dvadesetih godina prošlog veka. 
Ulaz na koncert je besplatan.

Više o programu Ane Sofrenović:

Ana Sofrenović, jedna od najpoznatijih domaćih glumica u poslednje dve decenije, paralelno s glumačkom, dugi niz godina uspešno je razvijala i karijeru vokalne solistkinje, u različitim postavama i stilovima. Aktivna na sceni još kao trogodišnjakinja, odrasla u porodici koja je podsticala njena umetnička interesovanja, već u svojim dvadesetim stiče značajan renome, kako kroz filmove koje je tada snimala (Kaži zašto me ostavi), tako i kroz nastupe u mjuziklima (Kabare). Svoj bujni pevački talenat najduže je brusila u džez kontekstu, nastupajući sa saksofonistom Jovanom Maljokovićem, ali i kroz niz drugih projekata.
Jedan od ključnih momenata za Aninu buduću vokalnu karijeru dogodio se 2005. godine, kada je pohađala radionicu čuvene avangardne pevačice Meredit Mank. Tom prilikom, prijavljuje se i za njen master-klas naredne godine, te biva izabrana sa još 18 ljudi iz čitavog sveta da nastupi u Karnegi holu, izvodeći repertoar Mankove. Tri godine kasnije dobija stipendiju fondacije ArtsLink, što joj još jednom omogućuje da učestvuje u interpretaciji dela Meredit Mank, u tada aktuelnom projektu Songs of Ascension.
Posvećuje se i pedagoškom radu, te drži niz vokalnih radionica u Srbiji, i nastupa na festivalima avangardne muzike, kao što su novosadski Interzone i beogradski Ring Ring. Učestvuje na Beogradskom džez festivalu 2012. godine u svojstvu gošće benda Jovana Maljokovića, a godinu dana kasnije i s vlastitim programom u nekoliko različitih postava, izazivajući ekstatične recenzije renomiranih kritičara iz Jazz Timesa i drugih relevatnih inostranih magazina.
Ana Sofrenović usvaja holistički pristup glasu, koji podrazumeva da za izvođenje nisu bitne samo glasne žice već i psiha, emocija, kao i energija čitavog tela. Tradicionalne forme pevanja kombinuje sa eksperimentalnim vokalnim tehnikama, u dobroj meri se oslanjajući i na svoje glumačko-performersko iskustvo u interpretaciji. Njen cilj jeste oslobađanje od manirizma, a ideja vodilja da se glas može koristiti u svom punom potencijalu, mimo konvencija i stega koje nameće notni sistem.
Od cvrkuta ptica, vetrova, imitiranja dečjeg glasa do raznih onomatopeja, od najdubljih do najviših registara ljudskog glasa, Ana se poigrava i svojim glasom i našim očekivanjima. Koristeći svoj dramaturški talenat, ona se ne bavi pukom demonstracijom apstraktnih vokalnih tehnika, već se u interpretaciji i emotivno angažuje, ciljajući i na racionalnu i na osećajnu percepciju kod slušalaca. Bilo da nas iznenađuje neobičnim viđenjima klasika džeza i pop muzike, novim kompozicijama ili slobodnim improvizacijama, Sofrenovićeva nam širi vidike i otkriva nove muzičke potencijale, krećući se putem koji su pre nje utabale legendarne pevačice poput Meredit Mank, Ive Bitove, i drugi smeli istraživači ljudskog glasa.


Više o Nova Festivalu:
Nova Festival, festival nove i avangardne umetnosti je trodnevna manifestacija koja se održava od 8. do 10. oktobra u organizaciji udruženja za promociju kulture i umetnosti “KomunikArt” i partnerskih ustanova, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda i Ambasade Republike Slovenije, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.

Festival će se ove godine održavati u dva grada, u Pančevu i Beogradu, i u više kulturnih prostora: Dvorani Kulturnog centra Pančeva, dvorani „Apolo“ Doma omladine Pančevo, novootvorenoj Galeriji Milorada Bate Mihailovića, kao i u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Program festivala sastoji se iz dve celine: pratećeg programa koju čine izložba stripova, koncert i tribina i centralnog muzičkog programa u okviru kojeg će nastupiti četiri sastava iz Srbije, Slovenije, Mađarske i Sjedinjenih Američkih Država, koji na najbolji način reperezentuju aktuelnu domaću, regionalnu, evropsku i svetsku avangardnu muzičku scenu.

Na domaćoj muzičkoj sceni pretežno su zastupljeni sadržaji iz domena džeza, klasične i popularne muzike u njihovim odavno usvojenim, kanonizovanim oblicima. Ideja muzičkog programa “Nova” Festivala je upravo predstavljanje savremenih izvođačkih praksi, orijentisanih ka eksperimentalnom pristupu i ukrštanju različitih žanrova umetničke i popularne muzike, i kreiranju nove ponude muzičkih sadržaja. Na dugoročnom planu, „Nova” Festival teži da podstakne mlade umetnike da se bave avangardnom umetnošću, kao i da promoviše saradnju muzičara i umetnika različitih žanrovskih okvira. Jedan od ciljeva organizatora je i motivisanje publike da redovno posećuje ovakve koncerte i manifestacije.

Projekat su osim pokrovitelja podržale i mnoge ustanove iz Pančeva i Beograda: 
Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo, Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Turistička organizacija Pančeva, Regionalni volonterski centar, Muzička škola “Jovan Bandur” iz Pančeva, udruženje “Super Nova”.
Medijski pokrovitelji manifestacije su Agencija “BETA”, Info biro, Seecult, Urban Bug, Jazzin, Nocturne magazin, 013info, RTV Pančevo, Pančevac, RTS dopisništvo Pančevo, RT Vojvodine dopisništvo Pančevo, Dan u Beogradu, Remix Press, Izlazak.com, Mreža Kreativnih Ljudi, Looker Weekly, Event Plus, Ata Stars, Belgradian, Exyu vesti, Prozaonline.

10.09.2015.

IZLOŽBA: PROĆI ĆE


MAGACIN
Ul. Kraljevića Marka 4, Beograd (mapa kako do Magacina)
10 – 18. 9. 2015.
Otvaranje sa performansom: četvrtak, 10. septembar od 20 h

PROĆI ĆE
Organizacija domaćin: ProArtOrg
Izložba se realizuje u saradnji sa Domom omladine Beograd i Frekvencijom, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

Nakon dugog perioda rada sa zvukom, fotografijom i tekstom, a pre svega sa fizičkim prostorom, predstavljam seriju radova na papiru velikog formata, koji su rađeni šablonima različitih vrsta. Takođe, na samom otvaranju će biti izveden performans pečatiranja svega što publika donese pečatom „PRODATO”.
Ova dva naizgled nespojiva gesta leže na pragu artikulacije, oni otelotvoruju nejasni osećaj konfuzije i beznađa, prividne bezperspektivnosti, kao i ’od-pripadanja’ u smislu u kome je taj termin skovala Irit Rodof[1]. Moj rad reflektuje okolnosti neizvesnosti, bespuća, rastakanja društva i sasvim neizvesne perspektive, kako profesionalne, tako i međuljudske.
Pečat koji potvrđuje da je nešto ‘prodato’ odgovor je na sveopštu atmosferu rasprodaje opšteg dobra u Srbiji (prateći tendencije u celom svetu): obrazovanja, zdravstva, pa onda društvenih stanova, fabrika, javnog gradskog prostora... svega onoga što je duži vremenski period pripadalo svima (makar deklarativno), što sada biva prodato i kupljeno kao da je krompir na pijaci, banalizovano, obezvlašćeno i potpuno besprizorno dato na tržište kome ne sme da pripada. Stoga, publika je pozvana da donese svoje diplome, pasoše, potvrde o državljanstvu i vlasničke listove, ali isto tako papire od vrednosti i autorska umetnička dela, zatim knjige, grafike, fotografije, putne karte, geografske mape, sve ono što bi na sebi „gordo“ ponelo pečatiranu potvrdu promene vlasnika.
Nasuprot histeričnoj potvrdi opšte rasprodaje, sadržaj šablona kojima su izrađeni crteži na papiru izloženi na zidovima je dvostruk – ornamentalan i tekstualan. Radovi koriste boju i oblike, a tu i tamo pojavljuju se reči – reči kao vizuelna poezija, reči kao ono što ‘informiše naš pogled u gradu’[2]. Ovi crteži su možda ono što ostaje kad se sve rasproda.
U preispitivanju ovih misli nastaju gestovi u društveno i kulturno marginalnom prostoru Magacina. Ovi radovi rađeni su specifično za prostor Magacina u Kraljevića Marka, oni su inspirisani ne-prostorom Magacina, ne-galerijskim ambijentom, ne-publikom koja neće doći da je vidi. Začudno, okolnosti ne-prizornosti izložbe u nastajanju ne daju radovima ni prkos, ni očaj, već neverovatnu slobodu – prostor za postojanje, prostor za promišljanje. „Proći će“ je izložba koja će proći, koja će (meni) možda uspostaviti trenutni balans između neizvesnosti i određenog ugla posmatranja, da bi ubrzo potom radovi bili sklonjeni u tube, na suvo i tamno, i ostavili prostor Magacina za neke druge (ne)izložbe, a prostor umetničkog stvaralaštva autora za neke sledeće radove koji će izraziti veoma određene stavove. Ova izložba je ostrvo, prazni prostor u koji se ništa ne upisuje, kao što je slučaj sa samim Magacinom; ili to bar tako izgleda. Ova izložba ne prenosi ni jedno konkretno stanovište, ni jednu artikulisanu referencu, ona je upravo bremenita stanjem konfuzije.

08.09.2015.

PREMIJERA: "Na veslu priča Ivana Dimić" - 8. septembra na RTS-u 2 u 9:46 i 15:02



Na veslu priča: Ivana Dimić
Istina, RTS2, 8. 9. 2015. u 9:46 i 15:02



Druga ovogodišnja premijerna epizoda TV serije „Na veslu priča“ u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ na čamac i za veslo dovodi Ivanu Dimić, iskusnu scenaristkinju, ali pre svega spisateljicu izuzetno lepe jednostavnosti kratke forme, koja je pripovedala svoju „Istinu“.
Svi nešto tražimo. Ljubav, novac, moć, sigurnost, mir, sreću... Ko traži istinu? Koliko njih traži način da pobegne od nje?
Jedna od ključnih ekoloških tema svakako jeste i akutnost klimatskih promena. Ivana Dimić smatra da se promeni klime moramo prilagoditi: „Pa naviknimo se da je sada klima drugačija. Uskoro će početi da se kote zmije od vlage po Beogradu, zato što je sada drugačija klima. Šta je - tu je, čovek mora da se navikne na to šta se dešava i da gleda svoja posla.“
Ivana Dimić, rođena je 1957. godine u Beogradu, pripovedač je i dramaturg. Objavila je pet zbirki priča, pet njenih drama postavljeno je u pozorištima, bila je dramaturg na preko 130 pozorišnih predstava. Scenarista je tri TV serije. Prevodi drame i romane sa engleskog i francuskog.
Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić


Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe
Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš“ © 2015 - wdoyouw.org

07.09.2015.

Reagovanje direktora Nišvila na odgovore Ministarstva
Da li je i diskreciono pravo Tasovca – nezakonito?!


Povodom odgovora Ministarstva kulture i informisanja portalu Južne Vesti u kojem stoji da je Gradu Nišu poništeno 3 miliona za sufinansiranje Nišvila jer je Petković nezakonito postupio koristeći svoje diskreciono pravo, direktor Nišvila Ivan Blagojević ministru Tasovcu postavlja samo jedno pitanje: 
- Zašto je Vaše korišćenje diskrecionog prava kojim ste dodelili 34 miliona Beogradskom Festivalu Igre i Kustendorfu zakonito, a diskreciono pravo vašeg prethodnika kojim je ispravio propust komisije na redovnom konkursu - nezakonito.  Da budem jasniji, zaključuje Blagojević - zašto ste, svesni nezakonitosti svog prethodnika, uopšte posegli za diskrecionim pravom ako su već ova dva festivala dobila dodatna  sredstva na  redovnom konkursuu ukupnom iznosu od 11 miliona.
Podsećamo da je Nišville džez festival pozvao ministra Tasovca da uplati budžetu grada Niša 3 miliona dinara odobrenih 2013. godine za sufinansiranje Nišvila od strane prethodnog ministra Bratislava Petkovića, odnosno, ukoliko ne planira da postupi po resenju broj 644-00-51/2013 -01 od 16. 08. 2013 kojom je tadašnji ministar Petković odobrio Gradu Nišu tri miliona dinara za sufinansiranje Nišvilla, da o tome konačno pismeno obavesti Grad Niš koji je zvanično primalac sredstava, kako bi se stekli uslovi za pokretanje tužbe nadležnom sudu,  a shodno preporuci zastitnika gradana Saše Jankovića. Tasovčeva Odluka o poništaju Petkovićeve Odluke, dostavljena je samo Nišvilu, a ne i Gradu Nišu.
Na pitanja povodom ranijeg oglašavanja Nišvila, portal Južne vesti je između ostalog postavio pitanje Ministarstvu: Zašto je Ministarstvo kulture (ministar Tasovac) donelo odluku da se poništi rešenje o dodeli 3 miliona koje je odobrio ministar Petković – na koje je iz Ministarstva odgovoreno:
„Odluka o dodeli sredstava Gradu Nišu u iznosu od 3 miliona dinara za sufinansiranje „Nišvil“ džez festivala u 2013, koju je potpisao tadašnji ministar Bratislav Petković, doneta je na nezakonit način i zbog toga poništena.
Bivši ministar Petković iskoristio je diskreciono pravo i pokušao da dodeli sredstva „Nišvilu“ bez ikakve prateće dokumentacije i prethodno obezbeđenih sredstava, i bez uzimanja u obzir činjenice da je „Nišvil“ odbijen na konkursu“ – stoji u odgovoru Ministarstva poslatom Južnim vestima.
Inače, pored toga što je potpisao odluku o dodeli 3 miliona Gradu Nišu, Petković je u medijima a i u Skupštini Srbije, javno potvrdio da će Ministarstvo kulture pomoći Nišvil – na osnovu čega je Festival najavljivao Ministarstvo kulture kao pokrovitelja.

03.09.2015.

Prvo izdanje „Nova” Festivala – Festivala nove i avangardne umetnosti: 8-10. oktobra 2015, Pančevo – Beograd


Trodnevna kulturna manifestacija koja promoviše novu i avangardnu umetničku scenu
„NOVA” - FESTIVAL NOVE I AVANGARDNE UMETNOSTI
 8-10. oktobar 2015.


„Nova“ Festival, festival nove i avangardne umetnosti je trodnevna manifestacija koja se održava od 8. do 10. oktobra u organizaciji udruženja za promociju kulture i umetnosti “KomunikArt” i partnerskih ustanova, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda i Ambasade Republike Slovenije, a uz podršku „Vajfert piva” kompanije HEINEKEN Srbija.

Festival će se ove godine održavati u dva grada, u Pančevu i Beogradu, i u više kulturnih prostora: Dvorani Kulturnog centra Pančeva, dvorani „Apolo“ Doma omladine Pančevo, novootvorenoj Galeriji Milorada Bate Mihailovića, kao i u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Program festivala sastoji se iz dve celine: pratećeg programa koju čine izložba stripova, koncert i tribina i centralnog muzičkog programa u okviru kojeg će nastupiti četiri sastava iz Srbije, Slovenije, Mađarske i Sjedinjenih Američkih Država, koji na najbolji način reperezentuju aktuelnu domaću, regionalnu, evropsku i svetsku avangardnu muzičku scenu.

Na domaćoj muzičkoj sceni pretežno su zastupljeni sadržaji iz domena džeza, klasične i popularne muzike u njihovim odavno usvojenim, kanonizovanim oblicima. Ideja muzičkog programa “Nova” Festivala je upravo predstavljanje savremenih izvođačkih praksi, orijentisanih ka eksperimentalnom pristupu i ukrštanju različitih žanrova umetničke i popularne muzike, i kreiranju nove ponude muzičkih sadržaja. Na dugoročnom planu, „Nova” Festival teži da podstakne mlade umetnike da se bave avangardnom umetnošću, kao i da promoviše saradnju muzičara i umetnika različitih žanrovskih okvira. Jedan od ciljeva organizatora je i motivisanje publike da redovno posećuje ovakve koncerte i manifestacije.

Projekat su osim pokrovitelja podržale i mnoge ustanove iz Pančeva i Beograda: Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo, Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Turistička organizacija Pančeva i Regionalni volonterski centar.

Medijski pokrovitelji manifestacije su Agencija “BETA”, Seecult, Urban Bug, Jazzin, Nocturne magazin, 013info, RTV Pančevo, Pančevac, RTS dopisništvo Pančevo, RT Vojvodine dopisništvo Pančevo, Dan u Beogradu, Remix Press, Izlazak.com, Mreža Kreativnih Ljudi, Looker Weekly, Event Plus, Ata Stars, Belgradian, Exyu vesti, Prozaonline.

ANTOLOGIJA TOME ZDRAVKOVIĆA!!!
3 CD-a, DVD I 40 STRANICA BOGATO OPREMLJENE KNJIGE!


Sa velikom radošću i ponosom predstavljamo Antologiju koju ste s nestrpljenjem čekali! Croatia Records-Jugoton objavila je Antologiju legendarnog pevača, kompozitora  I tekstopisca Tome Zdravkovića.
Antologija sadrži 3 CD-a sa 60 pesama, DVD "Dotako sam dno života", te bogato opremljenu knjigu na 40 stranica koja uključuje priču Siniše Škarice "Šta će mi život ili andaluzijska kadenca". Autor i urednik Antologije je upravo Škarica, a fotografije u izdanju potiču iz arhive Jugotona i Croatia Recordsa, i fotografa Zorana Kuzmanovića Munje i privatne zbirke velikog Zdravkovićevog fana Nikole Kankaraša iz Nikšića.
3 CD-a u Antologiji pokrivaju tri decenije Zdravkovićevog muzičkog delovanja, od šezdesetih i prvih pesama "Esagerata", "Žena mog druga", "Deca zemlje" i "Što te večeras nema" do "Ciganke", "Noći su tužne sve", "Ljubavi živote moj" i "Odlazi, odlazi". Tomine sedamdesete obeležile su pesme "Što te večeras nema", "Rastajemo se", "Kad se voli što se rastaje", "Tamburaši, tamburaši", "Sliku tvoju ljubim" i mnoge druge, koje uz Tomu izvode Ansambli Dušana Radančevića, Ace Stepića, Dragana Bendekovića, Žarka Josipovića Škule i Narodni orkestar RTB.
Iz razdoblja osamdesetih godina prošlog veka izabrane su pesme "Čekaj me", "Zbogom moja mladosti", "Tužno leto", "Ej Branka, Branka", "Svirajte mi tiho, tiše" koje su odsvirali Orkestri Dragana Kneževića i Faruka Jažića.
DVD "Dotako sam dno života", prvi put objavljen 1988. godine u štampariji Jugotona, sadrži 16 video snimaka - 14 muzičkih brojeva snimljeno je na koncertu Tome Zdravkovića u Skadarliji u restoranu Dva jelena, 1987. godine s Orkestrom Ljubiše Pavkovića, dok su spotovi "Sviraj, nepoznati druže" i "Ostao sam sam", uvršteni kao bonusi.

Treći deo Antologije Tome Zdravkovića čini tekst Siniše Škarice pod nazivom "Šta će mi život ili andaluzijska kadenca" na 30-ak stranica s mnogobrojnim fotografijama iz privatnog i muzičkog života ovog renomiranog pevača. Škaričina priča o Zdravkoviću započinje 70-ih godina prošlog veka, nakon teške nesreće pevačice Silvane Armenulić koja je tih godina otpevala veliki Zdravkovićev hit "Šta će mi život".
Toma Zdravković rođen je 1938. godine u Pečenjevcima, a već sa 15 godina počinje da gradi karijeru "kafanskog zabavljača" i pevača narodne, starogradske pesme, šlagera, i italijanskih kancona i francuske šansone u Leskovcu. Usledili su i drugi angažmani u ranim šezdesetima u Novom Sadu i Beogradu, a 1963.godine ili 1964. objavljuje prvu ploču za Diskos. Škarica vrlo zanimljivo opisuje i sledeća razdoblja Zdravkovićeve karijere te nova diskografska postignuća, ali i koristi citate o Tomi iz raznih časopisa iz onoga vremena.
"Da li je Toma Zdravković bio narodni pevač? Da. A da li je bio pevač "narodnjaka"? E, to je veliko pitanje. On je bio dovoljno drzak da u kompoziciju pomeša sve zvukove Mediterana, pa u njegovim pesmama nalazimo Andaluziju, Marselj, Palermo, Grčku, Dalmaciju", ustanoviće prilično tačno pre par godina beogradski novinar i književnik Ratko Dmitrović.
U epilogu, Siniša Škarica rezimira svoju priču o Zdravkoviću: "Ova priča o Tomi Zdravkoviću (ili možda ambicioznije shvaćeno: mala studija), započela je druženjem s njegovom "Šta će mi život", u vreme kada nisam ni znao ko joj je autor, a zaključiću je s trenutkom kada sam se počeo družiti s "pevačem najtužnijih očiju na svetu", kako su ga ponekad nazivali." Reč je o godini 1985. i žučnoj raspravi s Tomom za vreme Mesama u Beogradu.
Antologiju Tome Zdravkovića po od 2. 100 dinara, možete pronaći u prodaji u Jugotonu, ili preko:
Webshop: 
http://shop.crorec.hr/crorec.hr/ws_o_izdanju.php?IZDANJE_ID=822021
iTunes: 
http://itunes.apple.com/us/album/id1009304651
Amazon: 
http://www.amazon.com
Deezer: 
http://deezer.com/album/10662614