29.10.2011.

GRADINA 42-43

::: NIŠ :::
PREGLED SADRŽINE
Reč urednika
Zoran Pešić Sigma... Splav Meduze... 7

SPLAVARENJE: KNJIŽEVNI ZAJEČAR
Tomislav Mijović... Ispred zida... 13
Stevan D. Jovanović... Pesme obreda ... 19
Miloš Petković.... Torba u utrobi... 26
Ivan Potić... Pisac... 28
Mladen Šljivović ... Roman o malom Timu... 36
Oliver Jovanović... Ivana... 41
Anđelina Petrović-Marjanović
Otmičari... 47

PROZA NA SPLAVU
Rajko Lukač
Jagnje... 55
Ljiljana Dugalić
Žmurke... 60
Dejan Vukićević
Par-nepar... 65
Miroslav Todorović
Luda kuća, beli šum... 72
Dušica Milanović Marika
Zrno za ćoravu kokošku... 82
Jadranka Milenković
Bunker, bunarxija i ostale bu stvari... 85

MEDUZA POEZIJE
Arkadije Dragomoščenko
Veliko jednoličje ljubavi
(Prevela Mirjana Petrović)... 91
Pavel Žagun
Carte blanche
(Prevela Mirjana Petrović)... 98
Sergej Zavjalov
Spavači okrenuti ka zidu
(Prevela Mirjana Petrović)... 102
Andrej Sen-Senjkov
Zveri crtaju Pirosmanija
(Prevela Mirjana Petrović)... 106
Adelejd Krepsi
Utočište u tami
(Prevela Ana Stjelja)... 110
An Rodela
Uljuljkati plavo doviđenja
(Prevela Zdenka Rodela)... 113
Radivoj Šajtinac
Njen prvi pornić... 115
Stevan Bošnjak
Ritam uzvisa... 119
Enes Halilović
Tri pitanja uzaludna... 122

PREJAKA REČ
Dušan Milenković
Sazvežđa sazvučja... 128
Milica Rašić
Reč... 130
Vladimir Jovanović
Jezikovanje... 132
Marija Vučić
Prva pesma o tebi... 134
Vladimir Videnović
Pogled... 136

LINKOVI
Đerđ Konrad
Grad i roman
(Preveo Arpad Vicko)... 139
Kornelija Farago
Stanovnik grada, kao čitalac romana
(Preveo Arpad Vicko)... 145
Miodrag Petrović
Dorazumevanje stvarnosti... 151
Bojan Jovanović
Značenje nečistog u romanu Nečista krv ... 160
Aleksandra Đuričić
Tri gracije srpskog pera... 167
Stevan Bošnjak
Voz za Paradiso... 174
Boris Nad
Questing beast... 176
Aleksandra Gojković
Ukus je pitanje obrazovanja
(Razgovor sa Gordanom Ćirjanić)... 182

VEKOVNICI
Marko Stojanović
Tajna istorija... 195
Pavle Zelić
Vek vekovnika... 200
Bojan M. Đukić
Čudo u Beču... 206
Zoran Stefanović
Vek sabijen, koštica života... 210
Milutin Pavićević
Vekovnici III i IV: "Prah" i "Pepeo"... 213
Uroš Smiljanić
Silazak u kal metafizike... 217
Dejan Stojiljković
Demonstracija moći... 220
Željko Obrenović
Ne volim da ližem krv sa poda... 223

SPLAV ZA KRITIKU
Stojan Đorđić.... Karneval ljudskih duša u romanu
R. B. Markovića.... Gospođa Olga... 229
Aleksandar B. Laković.... Kada je "kriza redovno stanje"
(O knjizi Vladislave Vojnović, Pe(eMe)Sme)... 242
Aleksandar B. Laković ... Dok smo "sve dalje od plamena"
(O knjizi Milice Jeftimijević Lilić Odvijanje svitka,
sabrane i nove pesme)... 247
Ilija Bakić
Ka razgradnji stvarnosti
(O knjizi Đorđa Pisareva Na stazi suza)... 252
Dimitrije Tasić
Kletva-zavet Daneta Stojiljkovića
(O knjizi Daneta Stojiljkovića
Kletva za Bodana Dubovskog)... 255
Bratislav R. Milanović
O pesnicima i ljubavi
(O knjizi Duške Vrhovac,
Immagini innate - Urođene slike)... 262
Aleksandra Đurić
Šta je, zapravo, taj divlji zapad?
(O knjizi Eni Pru Potaman)
Ivana Maksić
Gostoprimstva
(O knjizi Gorana Korunovića Gostoprimstva)... 270
Marko Kostić
Ljuta limunada
(O filmu Predraga Velinovića Motel "Nana")... 275
Beleške o autorima... 283
Fotografije u ovom broju: Miloš Petković

Preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović

::: BEOGRAD :::

Poznati književnik i filozof Radomir Konstantinović preminuo je u 83. godini u Beogradu.
Konstantinović je rođen 27.marta 1928.godine u Subotici, sin je profesora doktora Mihaila Konstantinovića.Ugledni književnik i filozof na javnu kulturnu scenu stupio je 1951.godine objavljivanjem zbirke pesama "Kuća bez krova" da bi se potom posvetio romanu.
Autor je dela "Daj nam danas"(1954), "Mišolovka"(1956), "Čisti i prljavi" (1958), "Izlazak" (1960) za koji je dobio NIN-ovu nagradu i "Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši" (1964).Od objavljivanja "Pentagrama" 1996.godine posvećuje se eseju u kome se naziru ključne deonice "Filozofije palanke" (1969) u kojoj pesnik i fiolozof Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam.

(izvor --- BLIC)

27.10.2011.

NA KOJOJ STRANI AUTONOMIJE? - AUTONOMIJA I DIREKTNA DEMOKRATIJA

::: BEOGRAD :::

Време --- петак, октобар 28 · 7:00 по подне - 10:00 по подне
Место -- Oslobođeni Filološki Fakultet, Studentski trg

Učitelj neznalica i njegovi komiteti u saradnji sa Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki na Oslobođenom Filološkom Fakultetu, Studentski trg
Direktna demokratija dovodi koncept autonomije do raskrnice: autonomija mora da odluči - od čega i za šta je autonomna. Autonomija ima pretenziju da uspostavi jasnu granicu između spolja i unutra, što joj daje šansu da očuva distancu prema vladujućoj hegomoniji. Direktna demokratija ima za cilj da postavi društvo kao samoorganizovanu celinu koja dovodi u pitanje dominantne društvene klase i njihovu politiku. Koje uslove treba da ispuni direktna demoktija da bi postala sistem?
Dragi prijateli, posebno je važno da dođete na ovu tribinu kako bismo zajedno podržali studentkinje i student u našoj zajedničkoj borbi!

(izvor ---- FACEBOOK)

26.10.2011.

ANDRIĆ: POSLEDNJI VITEZOVI - Četvrtak, 27. oktobar u 20h

::: NOVI BEOGRAD :::


Četvrtak, 27. 10. u 20:00, Studio 26

Poslednji vitezovi: Ćamil i knez Miškin

Predavanje Branka Vraneša





Povodom pedesetogodišnjice uručenja Nobelove nagrade, a istovremeno i stogodišnjice objavljivanja prvog književnog rada Ive Andrića, u okviru književnog programa DKSG tokom naredna tri meseca biće održana serija programa posvećena velikanu srpske književnosti. Pored niza predavanja, kako afirmisanih tumača i univerzitetskih profesora, tako i mladih proučavalaca Andrićevog opusa, ciklus će obuhvatiti predstavljanje delatnosti Andrićeve zadužbine i Muzeja, promociju nedavno objavljene Andrićeve Bibliografije i novog izdanja pripovedaka u deset tematskih zbirki (Laguna i Dereta), kao i jedno veče na kome bi nekoliko mlađih dramskih umetnika govorili delove iz Andrićevog opusa.

25.10.2011.

Tadić: Pored Andrića, još srpskih pisaca je zaslužilo Nobela

Predsednik je preporučio mladima da čitaju pisce koje je i on voleo u mladosti:
Džeroma Dejvida Selindžera i njegovog "Lovca u raži", Hermana Hesea, Franca Kafku i Fjodora..

KOMENTARI:
::: Slavisa -- Utorak, 25. 10. 2011. 16:41h:::
Predsednik je preporučio mladima da čitaju pisce koje je i on voleo u mladosti: Džeroma Dejvida Selindžera i njegovog "Lovca u raži", Hermana Hesea, Franca Kafku i Fjodora Dostojevskog". To predsednik poručuje mladima da se pripreme za svet u kome će da žive.
Supruga i ja od kako smo završili fakultet (2004.) nikako da izađemo iz (Kafkinog) PROCESA!

(izvor --- BLIC)

24.10.2011.

UČITELJ NEZNALICA: PODRŠKA BLOKADAMA FILOLOŠKOG I FILOZOFSKOG

::: BEOGRAD :::
Време
уторак, октобар 25 · 4:00 по подне - 6:00 по подне
Место
Oslobođeni Filozofski fakultet (Beograd)

U znak solidarnosti i podrške zahtevima studenata/kinja i blokadama Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, Učitelj neznalica i njegovi komiteti održaće na Filozofskom fakultetu diskusiju

AUTONOMIJA UNIVERZITETA OD POLITIČKIH PARTIJA - Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki

Ova diskusija deo je serija diskusija o studentskom pitanju pod nazivom "Studenti/kinje protiv Bolonje", koja se održava kao deo projekta Razmicanje - imenovati TO Ratom u okviru ovogodišnjeg Oktobarskog salona. Diskusija Autonomija univerziteta od političkih partija u okviru Oktobarskog salona održaće se i u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Paviljon Veljković) 28. 10. 2011. godine u 19 časova. Saradnici pri organizaciji događaja su kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki.

Apsolutno sam protiv hajke na pse. Ja sam za hajku na loše ljude!

Građani Beograda i Srbije, članovi grupe na Facebook-u "Zahtevamo da se smesta zaustavi hajka na ulične pse" revoltirani odnosom vlasti i medija uz pomoć i podršku više različitih udruženja građana, a u cilju da spreče nasilje nad psima lutalicama, zatražili su od Slađane Milošević komentar povodom hajke na ulične pse.

Naše društvo je propustilo mnoge prilike da postane organizovano i odgovorno. Već decenijama se zalažem da Srbija uđe u zajednicu civlizovanih naroda i odustane od primitivizma, reakcionarstva, nasilja i svih oblika ponašanja koje ukazuju na nedostatak kolektivne inteligencije. Više puta sam ponovila da našem društvu nedostaje upravo kolektivna inteligencija i da je samoživost put propasti pojedinca i celog društva. Ali ova, ni moje druge poruke nikako nisu došle ni do čijih do ušiju a nikako ne do mozga.
Sebičnost i samoživost su prisutni svuda, od političke, medijske, finansijske i estradne elite. Niko se ne zalaže za dobrobit drugoga iz altruističkih, već iz strogo ličnih, samoreklamerskih razloga. Čak se i nevina deca koriste u propagandne svrhe, manipuliše se svakim čovekovim osećanjem.
Javnost na sve to ćuti. Ćuti zato što je nema. Zato što su oni koji su želeli da postoji i gradili javno mnenje, poput mene uklonjeni. Od Srbije su napravili vežbaonicu laži, zla, korupcije, prevare, izdaje i neodgovornosti. Ljudima su oduzeli dostojanstvo, ponos, potrudili se da uguše osećaj za pravdu, saosećanje, samilost i pre svega istinu.
Moje mišljenje će mnogi smatrati paradoksalnim. Psi, za koje je nauka dokazala da razumeju, osećaju i preslikavaju ljudska osećanja, su poruku o nasilju dobili od čoveka. U svakoj oblasti i u svakom segmentu društva vlada ista nezasitost, pohlepa, zavist, ljubomora, krvnička borba za lično uzdizanje po cenu tuđe propasti. Psi su to osetili i pružaju nam odraz lošeg čoveka, gospodara sa kojima su se identifikovali. Daju nam sliku nas samih!
Kada ljudi postanu bolji, neće biti ni ljutih pasa. Psi reaguju na lošost čoveka. I ne da nisu ni za šta krivi, već im se treba zahvaliti, što nas podsećaju koliko smo skrenuli sa puta ljudskosti.
Retki su psi koji su usled bioloških ili naslednih razloga agresivni. Agresivnost je stečena i „nasleđena“ od čoveka i okolnosti u kojima žive.
Pokažimo da smo ljudi i psi će postati „male mace“! Apsolutno sam protiv hajke na pse. Ja sam za hajku na loše ljude!
Aleksandra Slađana Milošević

23.10.2011.

CLS na Beogradskom sajmu knjiga

::: BEOGRAD :::
Obaveštavamo vas da ce Centar za liberterske studije (CLS), istraživacko-izdavacko telo Anarhosindikalisticke inicijative, i ove godine imati svoj štand na najvecem balkanskom sajmu knjiga.

Naš štand se nalazi na galeriji hale 1, i na njemu cete pored mnogobrojnih starijih publikacija moci da da pronadjete i naša nova izdanja.

Posetite nas na štandu pod crveno-crnom zastavom!

Centar za liberterske studije, Beograd

22.10.2011.

Rektor pokušava da naruši autonomiju Univerziteta!

Rektor Beogradskog Univerziteta Branko Kovačević je danas posredstvom medija pozvao policiju da reaguje i razbije studentsku blokadu Filološkog fakulteta! Iako je svima jasno da rektor preti praznom puškom, te da ne postoji cak ni pravno utemeljenje za njegov poziv, njegove izjave, kao i izjave aktivista vladajucih partija – studentskih birokrata iz SKONUS-a, dobro ocrtavaju stanje na univerzitetima u Srbiji.
Besramno naplacujuci ogromne školarine studentima, bivši clan revizionistickog Saveza komunista, Kovacevic, spreman je da zajedno sa svojom klikom daje izjave da „Studenti oslobodeni školarine žive tacno u komunizmu, jer za njih je školovanje bukvalno besplatno, jer ih mi castimo.” Kako izgleda taj „komunizam“ najbolje znaju studenti i njihovi roditelji koji papreno placaju loše i nekvalitetno obrazovanje. Licemerju i gluposti cele situacije doprinosi cinjenica da su se upravo Kovacevic i njegova kamarila školovali BESPLATNO u prethodnom sistemu, a sada sprecavaju studente da imaju ista prava.
I dok se Kovacevicu prividaju razlicite levicarske organizacije koje „stoje“ iza blokada i protesta, i u najboljem Miloševicevom stilu ponavlja laž o šacici studenata koji ucestvuju u blokadama, obaveštavamo javnost da blokade organizuje iskljucivo studentski Zbor/Plenum – telo u kome svi zainteresovani studenti imaju jednako pravo glasa – i da je samo on legitiman predstavnik i organizator akcija studenata na blokiranim fakultetima. Blokade fakulteta su socijalnog karaktera i nisu pod kontrolom politickih organizacija, u blokadama ucestvuju studenti koji su dirketno ugroženi sramno visokim dažbinama koje su im nametnute, kao i njihove kolege koje se sa njima solidarišu.
Da je ovo još jedna od provokacija uprave, kazuje i cinjenica da je juce u zgradu Filološkog fakulteta ušao PR Univerziteta u Beogradu, koji je pokušavao da legitimiše studente, zahtevajuci licne karte. On se unosio u lice studentima, vredao i pretio u pokušaju da isprovocira studente da ga prebiju, kako bi to iskoristio za diskreditovanje protesta. Umesto nasedanja na provokaciju, studenti su ga ismejali. Autonomija univerziteta kao civilizacijska tekovina je nešto što je neotudivo pravo svih fakulteta, profesora i studenata, i sama prazna najava upada policije pokazuje koliko je uprava spremna da nisko ode da bi bila u stanju da nastavi svoju pljacku.

Zastrašivanja studenata nece proći!


Sindikat obrazovanja
beogradske lokane grupe
Anarhosindikalisticke inicijative

21.10.2011.

MC: Pustinjski vetar

(Muamar al-Gaddafi
1942. – 2011.)

tvoje srce

sad raznosi vetar

ali pustinja je tvoja majka,

a tvoja draga,

zemlja

tvoja

Libija



Znam, zlotvor ima

lice hrta, crnog gospodskoga hrta

stvorenog za krv i

lov.

I on laje o slobodi,

on laje o tudjem Snu.



tvoje srce

crno srce, masna krv

je kao cista nafta,

tecna,

prokleta



crno srce oni zele

crno srce tvoje zemlje,

razbojnici i pirati

iz zemalja preko mora

gamad evropska



rastrgli su tvoje telo,

pesak upio je suze,

podzemna te nosi reka,

a nad zmeljom osta vetar,

vetar pustinje,



ali jedan novi decak

opet nosi

one ise zvezde:

trn oaze je u oku

reci pobune.

Sakrice ga suvi vetar

od svih zlotvora.



Jednog dana,

tvoje ime

iskrsnuce iz oluje,.

vinuce te u vrhunce

pustinja ce biti majka,

tvoja draga, zemlja

tvoja

Libija

19.10.2011.

Slađana ponovo prva na top listi

::: BEOGRAD :::


Oktobarski specijal bloga top-muzika.blogspot.com obrađuje (ne)svakidašnju pojavu na našim top listama kroz NLO listu singlova koji su obeležili prethodnu godinu (OKTOBAR 2010 - SEPTEMBAR 2011).
Šta je NLO singl? NLO singl je numera koja uporno čartuje na samo jednoj jedinoj listi, dok u istom veremenskom periodu ne uspeva ni da se pojavi na ostalim top listama. Prvo mesto na godišnjoj top listi NLO singlova 2010/2011, zaslužno je pripalo prvoj dami rok muzike Slađani Milošević i pesmi "Neko je tu" koja je mesecima bila na samom vrhu "Jelen Top 10" liste.
Pojavljivanje određenih izvođača na jednoj jedinoj top listi može se tumačiti trojako: maliciozno, paćenički i regionalno. Dok za neke izvođače pozicioniranje na jednoj listi predstavlja uticaj veze/poznanstva/korupcije, za nekolicinu drugih izvođača nepojavljivanje na listi može se tumačiti kao prosto ignorisanje, zabrana ili urednikov subjektivan osećaj za kvalitet. U slučaju MTV Domaćice, kao treće, problem i ne postoji, jer ljudi jednostavno obrađuju "Adria?!" region, tako da se neke od numera "logično" ne pojavljuju na listama u Srbiji (uz 2 totalno misteriozna izuzetka: Struka i Neverne Bebe?!). Da ne bude nešto loše shvaćeno, ima tu i reciprociteta npr. Rundek na Diskomeru …
Kao što je već poznato, niko zapravo ne zna (niti će znati) zbog čega se NLO uopšte i pojavljuju…

====== Godišnja NLO lista domaćih singlova :: 2010/2011 ======

1. Slađana Milošević - Neko je tu (Rework 2010) [223 pts] (Jelen Top 10)
2. Hladno Pivo - Svijet glamura [206 pts] (MTV Domaćica)
3. Magnifico & Groovyman - Samo malo [202 pts] (MTV Domaćica)
4. Obojeni Program - Filadelfija (live) [197 pts] (Jelen Top 10)
5. Hypnotized feat. Hystery - Cursed Highway [189 pts] (Jelen Top 10)
6. Elemental - Priroda i društvo [178 pts] (MTV Domaćica)
7. Lollobrigida - Bivša cura [175 pts] (MTV Domaćica)
8. Van Gogh - Kiselina (live) [168 pts] (Jelen Top 10)
9. Hashish Club - Hashish Club Theme [165 pts] (PopBoks Top Lista)
10. Prti Bee Gee - Sajmon Seez [162 pts] (PopBoks Top Lista)
11. Autumn For Free - 7 doboša [160 pts] (Studio B Diskomer)
12. Keckec & Acid Folk Orchestra - Olupina (Shpira remix) [159 pts] (PopBoks Top Lista)
13. Overflow - Surprise [155 pts] (MTV Domaćica)
14. Kandžija - Kriza [153 pts] (MTV Domaćica)
15. Dubioza Kolektiv - Walter [150 pts] (MTV Domaćica)
16. Struka - Svi psi idu u raj [149 pts] (MTV Domaćica)
17. Naked - Too Funk 4 Ya [143 pts] (B92 Pop Mašina)
18. Rundek Cargo Trio - Indijanska [136 pts] (Studio B Diskomer)
19. Shinobusi - Ja moram da te vidim što pre [135 pts] (Jelen Top 10)
20. Neverne Bebe - Uzmi boje [134 pts] (MTV Domaćica)

18.10.2011.

Dva glasa i kritičar

::: BEOGRAD :::
Време --- Среда, октобар 19 · 7:00 по подне - 10:00 по подне
Место --- SKC Beograd

Jasno je da se formirala pesnička grupa koja bi mogla da donese distinkciju savremene poezije u jeziku i misaonom stavu. Dva pesnička glasa ovaj put komuniciraju na osoben, netransparentan, značenjski opsežan način sa bogatom tradicijom nadrealizma kod nas. Poezija koja je složeni sistem oponašanja gestova, grimase, inovacije, filozofije, likovnosti, jezika (...) mora da inkorporira odgovore na sva pitanja, a da ne bude samo to... Hoćemo li uspeti u njenom tumačenju, i ako uspemo - kako je odbraniti?

"čekanje ničemu ne služi" A.B. (iz nove knjige pesama Bojana Vasića)

(izvor ---- FACEBOOK)

Pulski pankeri: FAKOFBOLAN u CK13!

::: NOVI SAD :::

Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad

Nakon 18 godina, tri europske turneje i 3 službena izdanja prvi put u Novom Sadu nastupiće legendarni puljanski pank bend FAKOFBOLAN (FOB)!

Jedni od nositelja PULA-PUNK brenda, potekli iz redova MONTE PARADISO kolektiva, nakon pauze vratili su se na muzičku underground scenu izuzetno uspešnom povratničkom turnejom 2009./10. Veći deo ove godine proveli su zatvoreni u podzemlju već naširoko poznatog multi-kulti centra Karlo Rojc u Puli radeći na novom albumu, kojem se već nazire kraj.

Prvi put u Novom Sadu publika će imati priliku da čuje i vidi FOB u Omladinskom centru CK13, u subotu 29.10. Ulaznice po ceni od 400 dinara će se moći kupiti na ulazu u CK13.

Više informacija o bendu pročitajte na:
http://fakofbolan.com/

List za kulturu "Avangrad": novi broj

::: SOMBOR :::

Jedanaesti broj besplatnog lista za kulturu Avangrad donosi razgovor sa strip-umetnikom Danilom Miloševim Wostokom, a sam tekst prate njegovi crteži. Tu su i autorski osvrti Milana Živkovića na jedno pesničko i koncertno veče i Ivana Panića na fenomen psihološke literature o traganju za srećom. Analizu, to jest pregled novih knjiga subotičke autorke Ildiko Lovaš uradili su Jožef J. Fekete na mađarskom i Branko Ćurčić na srpskom jeziku. U novom broju se nalazi opširniji tekst o ruskom književniku Konstantinu Vaginovu, kao i prikazi knjiga Zorana Ilića i Kurcia Malapartea. O nekoliko malo poznatih muzičkih bendova (Wire, ...And You Will Know Us..., The Veils, Ulver, Cut Hands) piše Dejan Šimurda, dok Branko Radaković vrši pregled crnog talasa srpskog i eks-Ju filma, a sve povodom stogodišnjice srpskog filma. O ludom Ćiri, nesvakidašnjoj figuri starog Sombora, piše Brankica Opačić. Priče, pesme, crteži i grafike delo su afirmisanih i neafirmisanih autora sa prostora bivše Jugoslavije (Franko Bušić, Zoran Škiljević, Anto Zirdum, Verica Ilić, Kristian Župan...). Radovi na koricama lista delo su akademskog umetnika Aleksandra Đilasa.

Avangrad se može uzeti u Somboru (Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Kulturni centar Laza Kostić, biletarnica Narodnog pozorišta, Pedagoški fakultet, kao i u kafićima i klubovima), Baču (Kulturno-etnološki klub Iskon), Novom Sadu (Gradska biblioteka, Biblioteka Matice srpske, Omladinski centar CK13, knjižara Most, Izba, Radio kafe) i Kikindi (pozorišni klub Pro Art).
Prilozi (priče, pesme, fotografije i fotomontaže, te kritičke osvrte na književnost, film, umetnost) se primaju isključivo na mejl: avangrad@gmail.com. Detaljnije o samom listu i njegovoj koncepciji možete pogledati na
www.facebook.com/avangrad
i
www.myspace.com/avangrad,
gde su i linkovi za skidanje PDF izdanja.

PDF izdanja:

17.10.2011.

Treći Trg na 56. Beogradskom sajmu knjiga

::: BEOGRAD :::

Treći Trg ove godine po prvi put izlaže na Beogradskom sajmu knjiga, gde će predstaviti preko 20 novih naslova.

U okviru programa posvećenog portugalskom jeziku, koji je počasni gost ovogodišnjeg sajma, donosimo desetak dela i antologija autora iz Portugala, Brazila i Angole koja oslikavaju kulturu i savremenu književnost ovih zemalja.

Gosti našeg štanda biće Gonsalo M. Tavareš, jedan od najznačajnijih savremenih portugalskih pisaca, česka pesnikinja Kateržina Rudčenkova i nekoliko književnika iz Angole. Tokom sajamskih dana posetioce očekuju susreti s piscima i prevodiocima, čitanja poezije i prateći program koji će publiku upoznati s luzofonim zemljama.

Iz naših izdanja koja će biti predstavljena na sajmu takođe izdvajamo Liriku Ive Andrića, kojom otvaramo novu ediciju svetske književnosti, i zbirke učesnika poetskog festivala Trgni se! Poezija!

U periodu od 15. oktobra biće priređeno više dešavanja koja će najaviti sajamski program Trećeg Trga.


Preporučujemo sledeća izdanja:

Gonsalo M. Tavareš:

Kvart, prevod sa portugalskog Tamina Šop, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, proza, F210mm, str. 594, meki povez, latinica

1, prevod sa portugalskog Jasmina Nešković, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, poezija, s. 108, meki povez, latinica

Jerusalim, prevod sa portugalskog Jasmina Nešković, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2009, roman, str. 200, meki povez, latinica

Podaci o autoru:
http://goncalomtavares.blogspot.com/2011/04/gon-calo-m.html

O Jerusalimu:
http://www.knjizevnost.org/kritike/85-nove-knjige-qjerusalimq-g-m-tavare-trei-trg-beograd

Roderik Neone: Godina psa, prevod sa portugalskog Vesna Stamenković, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, proza, F210mm, str. 149, meki povez, latinica

Podaci o autoru:
http://www.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/levi_meni/zemlja_pocasni_gost/prevedeni_pisci/roderick_nehone.html

Žoze Luandino Viejira: Pravi život Domingoša Šavijera, prevod sa portugalskog Ana Lukić, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, proza, F210mm, str. 120, meki povez, latinica

Podaci o autoru:
http://en.wikipedia.org/wiki/Jos%C3%A9_Luandino_Vieira

Kateržina Rudčenkova: Granična senka, izbor i prevod sa češkog Tihana Hamović, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, poezija, F190mm, str. 112, meki povez, latinica

Podaci o autoru:
http://www.arcpublications.co.uk/biography.htm?writer_id=243

O Graničnoj senci:
http://dragananikolic.blogspot.com/2011/10/katerzina-rudcenkova-granicna-senka.html

(izvor --- FACEBOOK)

14.10.2011.

Prestanite da vređate i nipodaštavate naš rad

Činjenica da nagrada „Ivo Andrić“ ove godine nije dodeljena ne prestaje da izaziva reagovanja. Podsetimo, žiri (A. Gatalica, M. Pantić i S. Vladušić) je ocenio da u prošlogodišnjoj produkciji nije bilo dovoljno dobre pripovedne proze koja bi zavređivala priznanje sa imenom našeg nobelovca.
Jedan od autora čije se ime spominje (bio među četvoricom kandidata) jeste Srđan V. Tešin, autor zbirke „Ispod crte“.
On za „Blic“ kaže:
„Ne znam koliko je umesno da javno reagujem. A ono što zaista već danima imam neodoljivu želju da kažem jeste - prestanite da braneći sebe nas vređate i nipodaštavate.“
Na insistiranje da to pojasni, rekao je:
„S obzirom na to da je žiri Andrićeve nagrade svojim saopštenjem i dodacima saopštenju nonšalanto presudio da piscima iz užeg izbora za narečenu nagradu treba očitati bukvicu i da su njome, bože moj, hteli da nam ‘pošalju poruku i opomenu koja će dati rezultate’, dovedeni smo u nelagodnu situaciju da treba u medijima da komentarišemo njihov rad i da se branimo od uvreda i nipodaštavanja našeg rada. Što se mene tiče, činjenice govore same za sebe.“
O knjizi „Ispod crte“ napisano je petnaestak pohvalnih kritičkih tekstova („Vreme“ T. Pančić, „Danas“ G. Lazičić, „Politika“ M. Vujičić, „Blic“ V. Trijić, „Oslobođenje“ D. Beganović...). Priče iz te knjige prevedene su na nemački, engleski, francuski i albanski jezik i nalaze se u sedam antologija i izbora. „Izgleda da svi ti ljudi od struke lažu i obmanjuju i mene i čitaoce“, kaže Tešin.
On takođe i šaljivo dodaje:
„Za pisca je ponekad bolje da nagradu ne dobije nego da je dobije! Niti pišem zbog nagrada, niti mi je do njih stalo toliko da bih, u laktaškoj i vanknjiževnoj borbi, zbog njih vređao i ponižavao kolege pisce i svoje čitaoce.“
(izvor --- BLIC)

13.10.2011.

PLENUM KRLEŽA -TRANZICIJA U UMETNOSTI-14, 15, 16.OKTOBAR!

::: BEOGRAD :::
Mesto -- Centar za kulturnu dekontaminaciju
Birčaninova 21
Belgrade, Serbia



Nove politike solidarnosti predstavljaju:
Plenum krleža – tranzicija umetnosti

Plenum Krleža je projektni prostor koji okuplja stvaraoce pozorišnih produkcija u nastajanju, i u kome se odigravaju performansi niskog inteziteta: čitajuće radionice, predavanja i javna čitanja tekstova nastalih u neposrednom dijalogu s predstavama u nastajanju.

Plenum Krleža je radni prostor za dve takve predstave - Newborn Jetona Neziraja, dramaturga iz Prištine i Izlet u Rusiju Miroslava Krleže u režiji Jovana Ćirilova - koje se, svaka na svoj način, bave odnosom pozorišta i političkog konteksta u kome nastaju: umetnost u doba osnivanja i rađanja nove države i umetnost u društvu bivšeg socijalizma koje je raskinulo s tradicijom levice.
Plenum Krleža je i diskusioni prostor performansa Edine Husanović Holly Jolie, predstave koja preispituje odnos umetnika i globalnih medija.

Plenum Krleža je i kritički zbornik koji, kroz ponovno čitanje i komentare, aktivira tekstove iz dve Krležine epohe: Krležu sukoba na levici i desnici (1926-1952) i Krležu državnika umetnosti (1952-1981), dakle, dve epohe u antagonizmu: onu prošlu hiperpolitizovane umetnosti, i današnju, u kojoj se politika kloni umetnosti.

Krležino delo i njegovu ponovnu kontekstualizaciju vidimo kao skup polemika i suprotstavljanja, političkih kontinuiteta i diskontinueta, umetničkih preloma i zaokreta. Upravo ta mesta preloma daju mogućnost produkcije nove solidarnosti, odnosno oslobađaju prostor u kome umetnost pronalazi slobodu za dijalog sa dogmatičnim i autoritarnim.

Konfrontaciju različitih političkih konteksta i istorijskih perioda zasnivamo na vraćanju Krleže u javni prostor kao privilegovanog sagovornika o problemu autocenzure novih umetničkih produkcija u epohi kada državni aparat ne preti cenzurom i grubim mešanjem u umetničko stvaralaštvo.

Plenuma Krleža organizuje Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, u saradnji sa Multimedia centrom iz Prištine, Centrom “Grad” iz Tuzle, i Bacačima sjenki iz Zagreba.
............................................................................................................................................

Petak, 14. oktobar 2011

18h
I Porsalindur/Novorođeno/Newborn
• “Let iznad pozorišta Kosovo/Proglašenje Republike Kosovo” – igranje uvodne sekvence iz drame Newborn Jetona Neziraja;
• Razgovor s autorom, čitanje saopštenja Jetona Neziraja i reakcija javnosti povodom smene
Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Prištini;
• Krleža, Kosovo, albansko pitanje (intervjui, video/audio snimci)
Kosovo/Albanci u Enciklopediji Jugoslavije - razgovor sa Nehatom Islamijem
i članovima “kosovske redakcije”;
Moderatori: Boris Bakal i Jeton Neziraj


Subota, 15. oktobar 2011

12h
Centar “Grad” Tuzla predstavlja:
• “Grad u slici” - foto priča, prezentacija i diskusija: Adis Sadiković i Emin Eminagić;
Moderator: Borka Pavićević
• “Crni dan” - ispovesti o 25. maju, danu kada se dogodio masakr u Tuzli;
Diskusija: Kome se ovaj film obraća?
Moderator: Nadira Šabanović

18h
Krleža 1925/1952/2011
• Miroslav Krleža, “Izlet u Rusiju” (odlomci) – Boris Bakal;
• Kulturni i politički kontekst Krležinog “Izleta u Rusiju” - Velimir Visković;
• Miroslav Krleža: Govor na Kongresu književnika u Ljubljani 1952 - Robert Perišić;
Moderatori: Boris Bakal

Nedelja, 16. oktobar 2011

18h
Lično i političko - govor u prvom licu i istorijski kontekst
• Sastanak Komisije za kulturu na kongresu SKJ 1986. godine –
sa Jovanom Ćirilovim razgovara Branimir Stojanović;
• Bacači sjenki, “Krleža - Parafernalije” - paralelne hronologije Krležine svakodnevice,
od života do smrti, njegovog opusa i svetske istorije u tom razdoblju - Boris Bakal;
• Stanislav Vinaver, “Beograd i g.din Krleža” - Vladimir Stojsavljević;
• “Holly Jolie“ – performans Edine Husanović;
Moderatori: Boris Bakal i Vladimir Tupanjac
............................................................................................................................................





Nove politike solidarnosti u kulturi i proizvodnji znanja su dvogodišnji projekat kojim se podstiču i osmišljavaju novi oblici solidarnosti i isprepletanosti kultura na Balkanu. Saradnja i razmena u oblasti istraživanja u kulturi i umetničkoj produkciji između stvaralaca u Prištini, Tuzli, Zagrebu i Beogradu je deo sveobuhvatnog istraživačkog poduhvata (2011-2012), na kome rade Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Multimedia Centar iz Prištine, Centar “Grad” iz Tuzle i Bacači sjenki iz Zagreba. Postavljajući pitanje solidarnosti i zajedništva na Balkanu, tražimo puteve za prevazilaženje provincijalizma, izolacionizma, jednoumlja i nacionalizma koji dominiraju u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije.
Kontejneri slobode prizivaju danas marginaliziovane ideje solidarnosti i zajedništva ponovnim čitanjima, raspravama i izvođenjima dela hrvatskog i jugoslovenskog pisca Miroslava Krleže. U kontekstu savremenog života povezujemo naučna sa umetničkim istraživanjima - istorije kulture, književnosti, društva. Putujući kroz rekontekstualizovane javne prostore Prištine, Zagreba i Beograda, učesnici i publika postaju akteri sećanja i stvaranja budućnosti u proizvodnji znanja i kulture. Saradnjom partnera, brojnih, teoretičara, istraživača i umetnika, Kontejneri slobode se uključuju u Nove politike solidarnosti kroz kulturu i proizvodnju znanja.

Ove projekte podržavaju i omogućuju Evropska unija – Projekat “Podrška civilnom društvu”(EU-IPA), Švajcarski kulturni program (SCP) i Evropska kulturna fondacija (ECF).
............................................................................................................................................


ISTORIJA DOGAĐAJA
Priština, 14-17/04/2011 - “Nove politike solidarnosti i Kontejneri slobode”
Tuzla, 10-12/06/2011 - “Ka trgu slobode” (Nove politike solidarnosti)
Zagreb, 07/07/2011 - “Čovjek poslije svoje smrti hoda gradom” (Kontejneri slobode)

czkd.org / qendra.org / centargrad.com / shadowcasters.blogspot.com
............................................................................................................................................
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, 11000 Beograd, Srbija
Tel/Fax: +381 11 361 0270/ 361 0954, info@czkd.org

11.10.2011.

PRAVNI ASPEKTI ZAŠTITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

::: BEOGRAD ::
Vreme --- petak, oktobar 14 · 6:00 po podne - 9:00 po podne

Mesto -- Učitelj neznalica i njegovi komiteti, CZKD, Birčaninova 21


Udruženje S.T.R.I.K.E., Pokret za slobodu i Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predavanje


“PRAVNI ASPEKTI ZAŠTITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU”



Kako da razlikujemo mobing (zlostavljanje) od diskriminacije?
Kako postupati i prikupiti dokaze ako ste žrtva mobinga?
Šta i od koga možete tražiti u slučaju mobinga?
Šta možete očekivati na sudu, a šta ako se obratite Agenciji za mirno rešavanje sporova?
Koji su rokovi za reagovanje?

Na ova i druga pitanja odgovore možete dobiti na predavanju.

Predavanje je zasnovano na konkretnim primerima iz dvadesetogodišnje prakse advokatske kancelarije specijalizovane za radno pravo. U razgovoru sa predavačima možete zatražiti savete, postavljati pitanja...

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.

sHpiritus mOvens




Grljush_R_Krljusht (21.06.2011.)
Promovišem bend u kome sviram harmoniku! Sviramo petkom u Café de France, povremeno po ulicama gradova, uskoro po ulicama crnogorskog i hrvatskog primorja, prijavili smo se kao predgrupa ZAZ Novom Sadu i snimili live uplugged naše dvije autorske pjesme u tu svrhu

::: Ćup od terakote :::
i
::: Povratak u grad :::


Sviramo obrade modernih francuskih i frankofonih pjesama, najviše La rue Kétanou, Louise Attaque, Les Ogres de Barback, kao i nekih šansona.
Svaka kritika, pozitivna i negativna je više nego dobrodošla

Not nobelized

Odlomak iz poeme Danila Kiša, posvećene Dobrici Ćosiću, "Pesnik revolucije na predsedničkom brodu"

Što se tiče Vaše osobne lektire,

Nek vas nije briga,

Na lađi postoji knjižnica

Sa mnogo knjiga



Iz svih mogućih oblasti:

Ljepa književnost, slikarstvo,

Geografija, istorije revolucija,

Pjesmarice, marksističke stvari

Nastanak narodne vlasti

Kuvari.



Tu su, naravno, i vaše knjige

Podvučene raznim bojama

Crvenom, plavom, zelenom

(već prema

Utvrđenom kodu)



Tako da kad ih uzme u ruke

Može steći o njima objektivnu sliku

Bez po muke,

Onako u mimohodu.



Mišljenja sam da Mu vaše knjige

Nisu zadavale odveć velike brige

Primite moja čestitanja


Imate li još kakovih pitanja?

10.10.2011.

DON HUAN TENORIO

Ambasada Kraljevine Španije, u saradnji sa Domom omladine i Institutom Servantes u Beogradu, ima čast da najavi premijerno izvođenje u Srbiji predstave

DON HUAN TENORIO

Hesusa Prieta

koja će se održati u četvrtak, 13.oktobra, u 20:00 časova, u Velikoj sali Doma omladine (ul. Makedonska 22).

Predstava će se odvijati na kastiljanskom jeziku sa titlovima na srpskom jeziku.

Cena ulaznice: 300,00 RSD
Četvrtak, 13. oktobar, 20:00 časova
Velika sala Doma omladine (ul. Makedonska 22)

Instituto Cervantes Belgrado
C/ Čika Ljubina, 19
11000 Belgrado
Serbia
Tel.: 381 11 30 34 182
Fax: 381 11 30 34 197
cenbel@cervantes.es

09.10.2011.

Kosovo nije u Srbiji

(KOMENTARI)

Nebojša Lazarević (Nedelja, 09. 10. 2011. 10:06h)
Каква оркестрирана кампања из свих праваца и из свих оружја. Невероватно. Сад су почели и "социологе" да користе, пошто страначким фигурама више нико ништа не верује. Шта после њих, глумци, певачи, сликари? Да ли да очекујемо нови хит Кикија Лесандрића: "Косово није у Србији"? Када почиње снимање филма из продукције Драгана Бјелогрлића, где ће Сергеј да глуми племенитог Тачија (ко би други) са истом тематиком?

Krstan -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:09h
Podržavam svako slovo iz teksta. Svaka čast!

stalker -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:12h
''direktor Centra za proučavanje alternativa'', to mu nesto dodje kao direktor centra za prodaju magle, saren laze i saren nista. Okruglo, okruglo, pa na cose... Mene samo zanima ko li finansira ovakve strucnjake, ovakve centre bez koje mi svoje postojanje ne mozemo ni da zamislimo.

milos -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:13h
Kosovo nije izgubljeno vec je oteto. I ne moze se traziti da Srbima garantuju bezbednost oni koji su im je i narusili. Bilo bi lepo narodu reci jos nesto sto vec zna - EU ne zeli da primi Srbiju.


Nenad -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:20h
@milos : Oteto ili izgubljeno.Isto mu dodje.Kosovo vise nije deo Srbije. To samo slep covek ne vidi.

Joka -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:14h
A što drugo reći nego realno i istinito


Maja -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:16h
Kosovo, odnosno KiM je u Srbiji, ali je trenutno pod okupacijom Amerike, dragi gospodine Nikolicu...i to je jedina prava istina koju niko od politicara ovde ne sme da kaze narodu...nemate pojma sta pricate, Nikolicu.

misa -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:26h
zasto pljujete po coveku,samo je reko istinu .


b -- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:26h
Slazem se u potpinosti. Vecina nas politicara zamajava Kosovom jer ne znaju sta ce sa ekonomskim pitanjima: nezaposlenost, korupcija, losi uslovi za poslovanje,monopoli jer su potplaceni, losa privatizacija, preterano zaduzivanje, previlik javni sektor, sve vise penzionera, nevidjen mortalitet itd. To su pitanja koja ce doci na red kad nam sa grbace skinu, odavno zavrseni pricu, Kosovo..

bandiera_rossa - Nedelja, 09. 10. 2011. 10:26h
Kad procitam stavove gospodina Nikolica postaje mi jasno kako je Srbija mogla biti u turskom ropstvu pola milenijuma. To je ta svest. Zasto ne staviti stvari u obrnuti kontekst. Kako bi bilo da neko ljudima u BG ponudi da napuste svoje domove, kuce i stanove, jer to je kao neka realnost. Realnost je da mi sada ne mozemo nista, ali ko zna sta ce biti za deset, stotinu ili pet stotina godina. Kako su nam Kosovo i Metohiju oteli, tako je mozda jednog dana mozemo i vratiti. Treba samo biti strpljiv i cekati, ne zaboravljati i formirati generacijsko pamcenje, a ne predati se. Danas bi to bilo KiM, sutra Raska oblast, a prekosutra i Vojvodina. Ne prodaje se zemlja zarad komfornijeg zivota. Mnogo veci problem nama od Kosova danas jeste korupcija. S tim se treba boriti, a sa Kosovom biti strpljiv i cekati.

mspasovic --- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:49h
Господа попут Николића лепо оркестрирано покушавају да нам кажу како девојка више није девица, па онда је може ко хоће и како хоће. Господине Николићу, живим у Топлици која је за време Чарнојевића 1690. г. остала скоро 100% без Срба, Турци позвали Шиптаре и мање Турке да је населе и населили је. Године 1878. Топлица је остала без иједног Шиптара и Турчина, јер је ондашња Србија углавном откупила сва имања од потоњих "власника". Чињеница је да је Космет променио демографски изглед уз помоћ Турака, Немаца, Италијана, наших дичних комуниста забраном повратка на Космет после рата и у задње време највише уз помоћ УСА и чињеница је да је сада окупирано. Чекала је Србија скоро 500 година да поврати своје и успела је у томе, чекаће ако треба и више, мада сумњам да ће чекати толико дуго, јер ничија није горела до зоре па ни америчка. Моја порука свим "Николићима", а и народу са Космета: или седите тамо и трпите окупатора или за неким нови Чарнојевићем преко административне линије ионако вас Србија углавном издржава, подићи иза прелаза кинески зид и чекати да белосветска незасита аждаја одумре, а онда ће Проклетије бити равније од војводине.

Petar --- Nedelja, 09. 10. 2011. 10:54h
Da su ovako srbi rezenovali svaki put kada je situacija bila slicna ili jos gora, sada bi se ja zvao Hasan ili mozda Hans, zavisi. Ali posto je kosovo oteto sticajem okolnosti, sacakejmo pravi trenutak za povratak. Da li su do pre 20 ili 25 godina Madjari nopr mislili da ce se osloboditi crvene armije? Ne nisu,ali pogledajte sitaciju sada.Slicno je i za vecinu istocnoevropskih zemalja.Ono sto je bitno jeste odrzati nacionalnu svest o istorijskoj nepravdi i kako je do nje doslo,tj ko je provodio.Ali bas zato ovakvi likovljuju,da uniste koheziju nacionalnog bica, ne samo na ovom vec i mnogim drugim frontovima. Mislim da im nece uspeti,ako nije posle 10 godina ispiranja mozga i slovanja zdravog razuma.


(izvor --- BLIC)

Poslednji srpski bloger

(Stari zanati: Poslednji srpski bloger ubeđen da ga niko ne čita)

NOVI SAD, 8. oktobar 2011, (Njuz) – Uglješa Nedeljković, poslednji aktivni srpski bloger, počeo je da veruje da niko ne čita njegov blog „Tutumrak“, u kojem komentariše i kritikuje negativne pojave u društvu u Srbiji.
- Ljudi se sve više okreću knjigama i novinama, i time zapostavljaju blogove – kaže gospodin Nedeljković.
-Ranije sam na svaki svoj tekst, ili stručno rečeno „post“, dobijao i na desetine komentara, ljudi su lajkovali moje tekstove na Fejsbuku i pisali o njima na Tviteru. Sada sam srećan ako vidim u statistikama bloga da se neko tu zadržao duže od par minuta. Komentara odavno nema, a niko već mesecima nije preko Fejsbuka došao na neki od tekstova – žali se poslednji srpski bloger koji dodaje da nikako ne razume ovu novu tehnologiju i da tu nema duše.
- Ove novotarije danas, te pisaće mašine i sva ta mehanika, kreneš da kucaš, pa ti se glave slova, pa se potroši traka sa mastilom, komšije te psuju, a da ne pričam o korektoru, umačeš ono i mackaš kad pogrešiš. Nekad je sve bilo mnogo jednostavnije, otvoriš fajl, kucaš, snimiš, a kad pogrešiš lepo imaš taster za brisanje a ne da krečiš kao moj komšija Pavle moler. Sve se nadam dozvaće se ljudi pameti, a i te pisaće mašine, na njima ne možeš da se družiš sa ljudima preko Fejsbuka ko čovek, nego moraš da ideš napolje, da sediš u nekakvim kafanama i okupljanjima, nekako je nestala je ta bliskost među ljudima koju smo imali na Tviteru – žali se ovaj bloger.
Podsetimo, blogovanje je doživelo svoj vrhunac u Srbiji pre tri godine kada je, prema statistikama, svaki građanin imao 1.3 bloga, a postojala su i godišnja okupljanja blogera. Danas, nakon pojave novina i knjiga, sve manje ljudi čita ovu pomalo arhaičnu formu izražavanja.

(izvor --- http://www.njuz.net/)

08.10.2011.

Obožavaoci Dobrice u nobelovskom šoku

Pisac Miro Vuksanović, koji je za roman „Semolj zemlja" ovenčan NIN-ovom nagradom za roman 2005, kaže za Press da je veoma neprilično na takav način se „šaliti" sa starijim čovekom i uglednim piscem:
- Jako je ružno raditi tako nešto čoveku koji ove godine puni devedeset godina. Ko god da je to uradio, posredi je nekorektan, nepošten i na kraju neljudski gest.
Na pitanje da li misli da bilo koji srpski pisac može sada dobiti Nobelovu nagradu za književnost, Vuksanović kaže da je srpska književnost žrtva politike:
„Odavno je poznato da je ta nagrada ne samo umetničko već i ’političko’ priznanje. Ranije je neki srpski pisac mogao dobiti ovo priznanje, ali pri sadašnjem odnosu međunarodne zajednice prema Srbiji mislim da nema šanse“.
Spisateljica Vida Ognjenović kaže da je to zaista užasno.
- Ne mogu da verujem da neko tako može da se izruguje. Dobrica Ćosić nema manje šanse od jednog Le Klezija - rekla je ona
Pisac Siniša Kovačević navodi da je mnogo ružno to što se neko poigrao sa genijalnim piscem.
- Bio sam presrećan, jer sam poverovao u tu laž. Ko ima toliko slobodnog vremena i toliko deformisan um da se sprda sa jednim starim čovekom, pa i čitavim narodom. Bolje bi im i korisnije bilo da pročitaju neku Ćosićevu knjigu - rekao je Siniša Kovačević.

(izvor -- E-NOVINE)

Virtuelni Nobel za srpskog akademika

(Srbija)
Poznati bloger Tibor Jona kaže za naš program da je jasno da se radi o vrlo efektnom skretanju pažnje na politički angažman poznatog pisca.
“To je svojevrsni odgovor na kampanju povrataka u devedesete i vrednostima tih godina koja se u poslednje vreme provlači kroz kojekakve kulturne i pseudokulturne manifestacije u srpskom društvu. I mislim da su zapravo uspeli da nas zabrinu za trenutak. Da se zapitamo da li se zaista i vrednosno potpuno okrećemo devedesetima, i mislim da je to najveća vrednost ove akcije. Što nas tera da se zapitamo gde smo kao društvo. Jer ako nekima na kraju 2011. godine nije nemoguće da dobrica Ćosić, kao osoba koja je ogovorna za dobar deo nesreća koje smo proživeli, može da dobije Nobelovu nagradu, onda je to sigurno ozbiljan alarm.”

Književnik Filip David rekao nam je da je bio šokiran vešću da je Ćosić dobio Nobela.
“Sedeo sam u kafiću sa prijateljima i to su nam sa raznih strana javili neki ljudi. Nismo mogli da verujemo, mislili smo da je to onda kraj književnosti i kraj Nobela. Zato što je, uzimajući u obzir sve okolnosti u kojima živimo, njegovo političko i književno delovanje, Ćosić verovatno poslednja ličnost koja zaslužuje Nobelovu nagradu.”

Akcija web aktivista definitvno je postigla je pun pogodak jer je imala veliki odjek na ovdašnjoj društvenoj sceni. Bloger Tibor Jona zaključuje da je to dokaz da se prava razmena ideja i društveni aktivizam u Srbiji vode jedino na internetu.
“Mediji su potpuno zatvoreni za iznošenje kritičkog stava spram onoga što je zvanična politika ove zemlje. I format ove akcije bio je takav da zapravo oni nama ništa nisu saopštili. Već su nas naterali da se sami zamislimo i da sami dodjemo do nekakvog zaključka. Što je svakako ultimativni demokratski doprinos ovakvog delovanja.”
Internet aktivisti koji su “zakuvali” čitavu priču oko Nobela Dobrici Ćosiću saopštili su da su domen lažnog sajta registrovali 5. oktobra 2011. kao “simbolično podsećanje na dan kada je Srbija propustila istorijsku priliku da stvori jedan drugačiji i bolji svet”.

(izvor --- RADIO SLOBODNA EVROPA)

07.10.2011.

O Dobrici, SANU, NOBELU...

(KOMENTARI)

Floyd (Petak, 07. 10. 2011. 09:24h)
"pojavio se lažni profil Dobrice Ćosića koji je napisao samo jedan tvit - " Hajde sad ovaj pametni novinar neka mi prevede ovu rec "tvit". Gde u srpskoj knjizevnosti moze da se nadje ova rec? Sta fali staroj dobroj reci "komentar"? Muka mi je od foliranata...

urke (Petak, 07. 10. 2011. 12:55h)
@Floyd:
Tvit je rec koja se konkretno odnosi na Tviter i oznacava neku vrstu statusa, a nije bas ni komentar...kao sto na fejsbuku imas "lajk" pa ne kazes kliknuo sam na "svidja mi se" nego kazes lajkovao sam...jeste ruzno, ali tako je...mediji i internet znacajno uticu na jezik i tesko da to moze da se promeni ili spreci. Uostalom koliko samo imamo pozajmljenica u nasem jeziku, skoro svaka druga rec nije izvorno nasa, i tako je oduvek, nije to nova pojava...

Nikola (Petak, 07. 10. 2011. 09:34h)
Preozbiljan je Dobrica književnik a i čovek za političke nagrade, a Nobelova nagrada je to odavno postala, jer da nije tako još pre dvadeset godina bi mu bila dodeljena. Dobrici želim najbolje zdravlje, a njegova nagrada je u tome da će njegovo delo večno živeti.
Gospodine Ćosiću hvala za sve!

axle (Petak, 07. 10. 2011. 12:57h)
@Nikola : Naročito hvala za doprinos kalemarstvu; iako mu je to struka, time se nije bavio i hvala mu na tome, jer da jeste verovatno to voćke ne bi preživele.

Sarajlija (Petak, 07. 10. 2011. 14:48h)
@Nikola:
Narocito mu hvala za SANU, razvaljivanje Bosne, ubijanje nevine djece, zena i staraca, snajpera po Sarajevu.....zelis li jos nesto Nikola?

Nikola (Petak, 07. 10. 2011. 17:53h)
@Sarajlija:
Da naravno, zaboravio si pored ove mrznje i neistine koju pises, da dodas, da je isto tako zasluzan sto je svoj narod spasio pogroma, koje su mu tvoje vodje potpomognute onima sto su i Nobelovu nagradu pretvorili u politicku bili namenili. Osvrni se na delo Dobrice Cosica, procitaj bar nesto pa se javi.

xeexe (Petak, 07. 10. 2011. 10:26h)
Videh i ja kliknuh, pa kliknuh na main page pa opet kliknuh na literature i gle čuda nema Dobrice i svatih da je sajt fejk. Svako ko je prosečno naglašavam prosečno kompjuterski pismen odma je video da je u pitanju lažan sajt a za nauku i stručnjake je da obijasni kako to da na našim medijima rade nepismeni pa su ovu vest prosledili kao pravu. Jednom rečju: BROOKA !

Medja-Vuka-Manitoga (Petak, 07. 10. 2011. 10:30h)
Ништа ново. Спрдња је врло брзо откривена. Народ није луд.Зна све, и не може се ништа сакрити пред њим. Оштри нам се ум свима а и духовна будност је присутна. Запад смо "лепо" упознали. Њихове "завршене" ствари неће бити готово кад Бог то жели.

Nobelwhat (Petak, 07. 10. 2011. 10:42h)
U Orvelovoj 1981, rečeno je da neprijatelj nije pobeđen dok ga ne naterate da vas iskreno zavoli. Ovo što se nama dešava, ne znam da li se dešavalo nekom narodu. Svetski moćnici su se uprli, da ubiju i zadnji gram vere u nama, udarajuci najniže. Žele ne samo da nas poraze fizički već i da ubiju zadnji zračak vere u nama ne birajući sredstva. Al ne znaju oni šta je 500 godina muke. Ne znamo ni mi, ali ja znam da su nam pretci ostavili jake gene. A geni su čudo.

whathefunk (Petak, 07. 10. 2011. 13:03h)
@Nobelwhat:
A neobaveštenost još veće (čudo). Orvelova 1981 ili 1984.? Nama ne trebaju svetski moćnici, dovoljni smo sami sebi za svoju propast, uz veliku pomoć takvih nadriideologa kao što je uvaženi(?) drug, pa g-din Ćosić.

BP (Petak, 07. 10. 2011. 14:05h)
@whathefunk:
Волео бих да Тебе и Твоје истомишљенике, упитам нешто конкретно - да ли сте икада прочитали тај "зли меморандум САНУ"? Бојим се да већина сазнања и ставова које људи данас чврсто бране, потичу из секундарних извора (који увек садржај протумаче на начин који њима одговара). Одлично се сећам састанка на коме човек (у поводу тог истог меморандума) устаје и дословно каже: "Нисам читао али - осуђујем!". "Четници" који се данас окупљају на Равној гори, усвојили су иконографију из филмова Вељка Булајића, а појма немају о суштини правог равногорства. Чик нек неко нешто каже против демократије - а зна ли се суштина овог појма, или само онај њен појавни облик који политичким манипулаторима одговара да буде обелодањен? По мом мишљењу, проза Добрице Ћосића је више информативна него уметничка, па сам га тако сам га и читао узимајући у обзир и могућност да је исту реалност неко други - другачије доживео. Добрица Ћосић, у најмању руку, заслужује поштовање сваког грађанина ове земље, јер ма колико да су (можда) његови ставови били погрешни, он им је остао доследан. Одавно није на политичкој сцени, одавно није у јавности, одавно не утиче на токове у нашем друштву. Оставити старца да живи своје дане мирно - најмање је што једна цивилизована средина може да уради. Напад који се догодио, извршили су они који га (погрешно) доживљавају као симбол - српства. Потреба да се нападне национално, унизила је нападаче, јер су за своју жртву одабрали човека који више нема моћ. Ружно. Тужно. Јадно.

Valjevac (Petak, 07. 10. 2011. 11:04h)
To je nas najveci pisac ikada. Znam da ga svaka NVO po defaultu ne voli, jer čovek govori istinu, i kao takav uticajan u nasem narodu je opasan za USA...... Po meni je veci od Iva Andrica. Ko jos sme "a" da kaze za Vreme Smrti, Korene, Deobe, Vreme Zla. No kako nije bio po volji komunista, tako nije ni po volji zapada.. E pa, od EU nema nista, propao projekat, a besmrtno delo Dobrice Cosica cekace bolje dane :)

Stevan (Petak, 07. 10. 2011. 11:12h)
Grupa - neprijateljski raspolozenih - neplaćenih, samoorganizovanih veb-aktivista čiji je cilj da skrenu pažnju srpske javnosti da sve sto je vredno u Srbiji treba izloziti sprdnji i da Srbe u Srbiji treba zavaditi, da bi njom vladali lazni Srbi, odradili su uspesno svoj prljavi posao.

mihailo (Petak, 07. 10. 2011. 11:27h)
Jos jedan bedan napad srpske "sorosijade" na knjizevnika i politicara koji je uvek imao stav i nije se bojao da ga jasno i dosledno iznese a da je sve ovo vesto orkestrirano i u pravom momentu je dokaz sto je onako usput zakacena i SANU.
I nikom nista u drzavi Srbiji i bas to je dokaz da je to maslo sa ovih prostora.

Mira (Petak, 07. 10. 2011. 11:30h)
Ovo je vrlo vrlo podlo i licemerno kako od strane tih koji su plasirali lažnu vest tako i od samih novina koji se još i danas bave tom temom, sipajući ulje na vatru. neka vas je stid i sram svih koji jednog čoveka i njegovo delo na ovakav način izdajete ruglu. A svi znamo koje struje stoje iza toga i koji listovi forsiraju ovu vest i iz kjojih razloga. hvala Bogu narod se ispametio.

Sneky (Petak, 07. 10. 2011. 11:33h)
Uopste nije ljudski tako se sprdati sa covekom, ali od kada je napisao knjigu "Kosovo", gde kaze da je Kosovo rak rana Srbije i da bi je trebalo odstraniti, prestala sam da ga postujem. Za svaki deo teritorije treba se boriti, ni jedna ozbiljna zemlja se ne odrice svog dela, pa makar to bilo i malo mesto kao selo u kome je rodjen Cosic, ili zemlja Nemanjica u kojoj se i stvarala srpska drzava, i gde postoje neprocenjive srpske svetinje.

Srdjan-A-Babovic (Petak, 07. 10. 2011. 11:54h)
Stalno se spominje neka "grupa srpskih hakera" koja je nešto provalila ili napisala. Ja bih iskreno savetovao toj i svakoj drugoj "grupi srpskih hakera" da ugase kompjutere i da naoštre motike, budake, ašove, krampove..., pa da, lepo, počnu da obrađuju one ledine širom Srbije zarasle u korov koje su, ne tako davno, bile ogromna poljoprivredna imanja koja su bila poznata po proizvodima koji su izvoženi u celu Evropu, a sada, te proizvode kupujemo od Hrvata! Samo kompletan povratak selu može da reši problem cele privrede Srbije, a i problem genetski modifikovane hrane, a sem toga, narod će da se konačno oslobodi lihvarskih banaka i kedeita, nego samo u se i u svoje kljuse!
Nadam se da ćete da objavite moj komentar.


Stevan (Petak, 07. 10. 2011. 12:42h)
@Srdjan-A-Babovic,
Svaka cast na komentaru! Iako se bavim programiranjem podrzavam ideju i tradicionalne vrednosti. Jednog dana kad budem zaradio neke pare, a nadam se da hoú, planiram da kupim imanje na selu i da svoj zivot tamo organizujem u miru i tisini. Svaka cast, ovo ne govorim ironicno, vec ozbiljno!

jaa (Petak, 07. 10. 2011. 14:21h)
@Milos :
Za tvoju informaciju, u Srbiji ima svega 10% visoko obrazovanog stanovnistva. A i neka ide covek da obradjuje zemlju, ako tako zeli nije rekao da bi programere poslao na njivu, ali vecina stanovnistva koji nista ne rade, ne zaradjuju, su pobegli sa sela.

Koreni (Petak, 07. 10. 2011. 13:27h)
Pa i Ahtisari je dobio Nobela za mir, zasto jedan ovakav pisac ne bi dobio? Svi koji ga kritikuju treba prvo da procitaju neko njegovo knjizevno delo, pocnite od osnovne literature...sem toga to je tako prestizna nagrada, bio ko iz Srbije da je dobio to bi bila velika stvar!!
Dokaz da se mi nikad necemo opametiti!!

Hakerofil (Petak, 07. 10. 2011. 14:09h)
Cosa se ne javlja? Nadam se da nije dobio srcku? Sala je stvarno neslana. Ali je FENOMENALNA. Bravo za subverzivce i ujedinjene hakere! U ovom uzasu od vremena kad sve nagrade i lovu grabe krimosi, korporacije i politicari, malima preostaje jos samo internet (i vestina) da dignu glas i srednji prst i politici i onima koji su sa njom u vezi. U to ime, dizem i ja svoj!


Boureque (Petak, 07. 10. 2011. 21:32h)
Ćosića ne cenim ni kao političara, ni kao pisca, ni kao čoveka. Koga zanima zašto, neka pročita njegovu biografiju. A političke amebe koje stoje iza sajta i saopštenja cenim još mnogo, mnogo manje. Zaista junačko delo: sprdati se sa starim čovekom koji nikada u životu nije imao ni moći ni uticaja i proglašavati ga za opasnost po nekakvu imaginarnu "evropsku" Srbiju. "Neplaćeni, samoorganizovani veb aktivisti" koji stoje iza ovog nastupa mentalne dijareje sigurno nisu ni neplaćeni ni samooorganizovani, ali su definitivno krajnje infantilni.
Dobrica Ćosić bolju reklamu nije mogao poželeti!

(izvor --- BLIC)

Šta će tražiti SANU?!

::: BEOGRAD :::
Akcija veb aktivista koja je uzbunila javnost u Srbiji i Dobricu Ćosića na par sati učinila Nobelovcem, po svemu sudeći, dobiće svoj epilog na sudu. U SANU najavljuju krivično gonjenje za organizatore ove lažne internet kampanje.
- Posle lažnog saopštenja u ime SANU oko navodne dodele Nobelove nagrade za čije nastajanje i distribuciju je odgovornost preuzela grupa neplaćenih samoorganizovanih veb aktivista poznatija pod imenom "Anonimni Srbija" (Anonymous Serbia), pravna služba naše institucije doneće odluku u ponedeljak oko pokretanja krivične prijave protiv NN lica ili konkretnih počinilaca ove prevare - kaže za "Blic" Dejan Masliković, savetnik za protokolarne i organizacione poslove i saradnju s medijima.


Povodom ove lažne vesti oglasio se i predsednik SANU akademik Nikola Hajdin.
- Kada sam čuo lažnu vest da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade, znao sam odmah da je laž. Toliko mi je još um bistar i imam još toliko pameti da znam šta može da bude tačna ifnormacija, a šta ne. Mislim da je Ćosić odlično odreagovao na tu podvalu - rekao je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin na jučerašnjoj proslavi povodom 170 godina od SANU, u ogranku SANU u Novom Sadu.
Da podsetimo, u jednom trenutku su beogradske redakcija dobile saopštenje koje je potpisano sa "Srpska akademija nauka i umetnosti" u kojem se izražava oduševljenje radosnom vešću.
Ispostavilo se, međutim, da je i to saopštenje bilo lažno, što je i SANU potvrdila javnim demantijem:
"Ovo je još jedan u nizu napada na značajne institucije u Srbiji s namerom da se društvene vrednosti u našoj zemlji izvrgnu ruglu", rečeno je u saopštenju Srpske akademije nauka i umetnosti, uz napomenu da će "ceo slučaj biti predat Ministarstvu unutrašnjih poslova i Javnom tužilaštvu, specijalnom odeljenju za visoko-tehnološki kriminal".
(izvor --- BLIC)

06.10.2011.

Nobelova nagrada... (ali zamalo...)

(komentari)

Pametnjakovic
Četvrtak, 06. 10. 2011. 13:13h
Na svu srecu, vest je lazna. Kad Nobela nisu dobili nasi geniji poput Selimovica, Kisa i Pekica, onda bi bila steta da ga je dobio ovaj... ne znam koji eufemizam da iskoristim, a da mi blic ne zabrani komentar. Ukratko, covek koji je surovao sa Milosevicem za vreme tragicnih devedesetih, isao na prijateljske sastanke sa optuzenima za ratne zlocine u Bosni i Hercegovini, i pritom pisac koji u poredjenju sa gore tri pobrojana giganta sasvim osrednje pise, po mom misljenju nikako ne zasluzuje ni Nobelovu ni bilo kakvu drugu nagradu.

Branislava-Kostic
Četvrtak, 06. 10. 2011. 13:15h
Priznajem, samo što me šlog nije strefio, kad sam tu vest pročitala na sajtu B92 (pošto su je ubrzo skinuli, ništa mi nije bilo jasno).

Uki
Četvrtak, 06. 10. 2011. 13:16h
Cosicu, ako citas ove komentare, zeleo bih samo da ti kazem da su mi se od svih srednjoskolskih lektira najmanje dopale tvoje knjige. Ajde, preziveo sam Anu Karenjinu, Onore de Balzaka, u cetvrtom smo radili Crnjanskog (koji je ubedljivo najnerazumljiviji), genijalnog Andrica i Mesu Selimovica (meni npr. omiljena knjiga ikad "dervis i smrt"), ali kad smo radili tvoje korene... nikako nisam mogao da ih "svarim". A nije da nisam pokusavao.

Raxx
Četvrtak, 06. 10. 2011. 13:26h
Koliko sam bio šokiran ovom vešću,toliko me je hladan tuš polio demantijem... A zaslužio ju je odavno... Samo likovi Vukašina i Ivana Katića,toliko kompleksni i stvarni,potpuno su izbrisali granicu između fikcije i stvarnosti. Ćosić je duh srpskog naroda, manifestovan kroz njegovu najveću žrtvu predivno oblikovao u "Vremenu smrti" i uzdigao na nivo večnosti,gde mu je i mesto.

Mladen-Mladenovic
Četvrtak, 06. 10. 2011. 13:29h
Iako smatram da je gospodin Ćosić, svojim ličnim integritetom i svojim literarnim stvaralaštvom davno prerastao ove već duže vremena izblamirane Nobelove nagrade, jer su laureati retko kada bili zaslužni književnici ili ljudi posvećeni miru. To su uglavnom ličnosti, koje svojim radom i javnim nastupima apsolutno podržavaju pro američku politiku u svakom smislu te reči. Nobelova nagrada se, hteli to da priznamo ili ne, uglavnom dodeljuje po moralno-političkoj podobnosti, koju odredjuju trenutni vladari sveta, čije se sedište nalazi u SAD. Ipak, čak i kao lažna vest, sigurno je samim objavljivanjem, dobro uzdrmala sve one polupismene i mucave oponente Dobrice Ćosića, koji u njegovim knjigama, koje nisu pročitali, vide zlo i seme razdora. Verovatno su jutros imali povišeni krvni pritisak i probleme sa disanjem.

(izvor --- BLIC)

05.10.2011.

FESTIVAL KNJIŽEVNOSTI „THINK TANK TOWN“

(LESKOVAC, 6-8. OKTOBAR, 2011)

Festival književnosti „THINK TANK TOWN“ (Leskovac, 6-8.oktobar 2011) ove godine se održava po peti put; moto festivala je „KNJIGEMATOGRAFIJA : književnost i film“. Posle prethodna četiri festivala koji su temu knjige obrađivali iz različitih uglova(slogani: „ Knjiga je zakon“, „Mozak na žaru“, „Hrana za dušu“ i „Knjiga je mamac“) ovogodišnji festival pravi izvestan zaokret prema drugim vidovima umetničkog stvaralaštva: prema muzici- kroz koncerte tokom sva tri dana festivala- zatim ka vizuelnim umetnostima preko pratećih izložbi, i – naravno- kroz film kao simbiozu svih navedenih umetničkih formi.
Na četiri lokacije ( Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ Leskovac, Leskovački kulturni centar,Narodni muzej Leskovac i klub „GRUV“) biće održana 33 programa, 4 prateće izložbe, 4 koncerta horova i orkestara, uz učešće više od 100 gostiju. Na ovaj način , Festival književnosti „THINK TANK TOWN“ definitivno postaje najveća nekomercijalna književna manifestacija na Balkanu.
Glavni program počinje otvaranjem izložbe „Naši umetnici u svetskom filmu“ (Arhiv Jugoslovenske kinoteke), a nastavlja se promocijom časopisa „TFT“ i gostovanjem glavnog i odgovornog urednika Slobodana Šuljagića. Takođe, biće predstavljena i knjiga „Crno u koloru“, vrlo zanimljiva pisana opservacija crnog humora u našem filmu, a koju su priredili Vladan Matijević i Srđan Vučinić. O scenariju kao posebnoj književnoj formi govoriće Čarls Alverson, jedan od dobitnika „Oskara“ za rad na scenariju filma „Brazil“, dok će o jazz-u na filmu govoriti Miša Blam. Dragan Drobnjak govori o književnosti i filmu u Crnoj Gori, dok Nataša Đurica, psiholog, „posmatra“ film kao ogledalo PTSP-a , na primerima Skorsezeovog „Taksiste“, Ćiminovog „Lovca na jelene“ i „Jodžimba“ Akire Kurosave.
Pored glavnog programa , treba izdvojiti i program „CUM MAGNA LAUDE“, posvećen nagradama i manifestacijama od posebnog značaja: ove godine biće predstavljene nagrade „Disovo proleće“ Narodne biblioteke Čačak- uz učešće laureata Vojislava Karanovića i Živorada Nedeljkovića, „Drainčevi susreti“ Narodne biblioteke Prokuplje i nagrada „Slobodan Stojanović“ koju dodeljuje požarevačka biblioteka. Tu su još i program „GRAD-GOST“ u kome će ove godine biti predstavljen Prag ( posle Zrenjanina, Zaječara, Mostara i Beograda), najpre izložbom akademskog slikara Radeka Mackea – naslovljenu kao „Olimpijski Prag“ - a zatim i gostovanjem književnog prevodioca Jana Doležala, čiji je prevod romana „VAR“ ušao u najuži izbor za ovogodišnju nagradu „Jozef Jungman“. Ne treba zaboraviti ni programe „POEZIJA U PODNE“ i „TAČNO U TRINAEST“ ... Počev od izložbe „Tri“ – u kojoj su trojica zaječarskih slikara prikazali sopstveni vizuelni doživljaj istoimene zbirke pesama Miloša Petkovića , preko predavanja Dragoljuba Ackovića o savremenoj romskoj književnosti, pa do javnog čitanja poezije pobednika konkursa „Južni front“ na koji je ove godine prispelo više od 130 radova..
Novinu čini program „KAFA i KNJIGA“ – koji se održava u klubu „GRUV“ u 11 časova- u kome će gosti – uz besplatnu kafu – biti u prilici da razgovaraju sa piscima : Sašom Mladenovićem ( „Vaše karte, molim“), Dušanom Gojkovim( „Pisanje na vodi“) i Sašom Stojanovićem( „Tačke topljenja“).
U muzičkom programu će učestvovati kamerni gudački orkestar „Amoroso“, vokalni kvartet „Libero“, gimnazijski hor „Viva voče“ i kvartet „Binički“.
Ono što ovaj festival posebno izdvaja od prethodnih jeste kvalitetna i zanimljiva festivalska produkcija, u okviru koje će biti promovisana čak četiri festivalska izdanja. Počev od prvog izdanja jedne knjige Oskara Miloša na ovim prostorima- pod naslovom „Pesme ljubavi i gneva“, u prepevu Dragana Tasića - preko zbirke pesama jednog od najtalentovanijih BiH autora mlađe generacije Gorana Karanovića - koji će se predstaviti knjigom „Udarnike strijeljaju i nove pjesme“ - do prve antologije leskovačkih priča i pripovedača naslovljene kao „Velike priče Malog Mančestera“, a koja će biti predstavljena u posebnom programu dvosatnog autorskog čitanja.
Posebnu poslastiću predstavlja izdavanje knjige Igora Mandića „Prijapov problem“, kojoj je sam autor dao podnaslov „Vulgarni eseji ili eseji o vulgarnosti“; biće ovo prilika da se kulturna javnost upozna sa drugačijim- a ipak dovoljno „subverzivnim“- Igorom Mandićem.
Kao i tokom prethodnih festivala, i ovo izdanje – sada već po tradiciji – zatvara Ljuba Živkov svojim čitanjem novih tekstova iz kolumne „Lisica i ždral“.
U programu „Afterparty“ – 15. oktobra 2011. godine – nastupa Rade Šerbedžija koji će se predstaviti kazivanjem stihova po sopstvenom izboru.

Generalni pokrovitelji manifestacije su :
Grad Leskovac, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Službeni glasnik i Actavis.

Sajam (pre)skup kako za izdavače tako i za posetioce

::: BEOGRAD ::::

Udruženje knjižara i izdavača Srbije prosledilo je juče protestno saopštenje povodom načina organizacije predstojećeg Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Po njihovim rečima, Savet beogradskog sajma odbio je i mogućnost saradnje sa UIKS, koji broji više od 120 članova.
U saopštenju se ističe kako je “neshvatljiva činjenica da nije bilo ni želje da se čuje glas jedinog udruženja izdavača organizujući manifestaciju koja se upravo njih tiče i na kojoj su upravo oni učesnici, što govori, u najmanju ruku, o odsustvu sluha organizatora. Zahvaljujući takvoj nekomunikativnosti, ove godine će biti još više nezadovoljnih izdavača.
UIKS takođe dovodi u pitanje povećanje cene i do 20 odsto za izlagački prostor, posebno, kako kažu, ako se ima u vidu da je u proteklih godinu dana “promet u maloprodaji opao za 19 odsto, a tržište knjiga još više."
Neverovatno je da je Savet Sajma knjiga odbio čak i inicijativu UIKS da se makar snize cene ulaznica kako bi građanima ova manifestacija bila dostupnija.
Mišljenja smo da se iz dodatnog prihoda otvorilo više nego dovoljno prostora da cena ulaznice ove godine ne bude 250, već 150 dinara.
(izvor --- BLIC)

04.10.2011.

ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNIŠTVA 2011

::: BEOGRAD :::

Udruženje „Ateisti Srbije“ i Centar za kulturnu dekontaminaciju vas pozivaju na tribinu

AKO NISI RELIGIOZAN, ZABOGA, RECI TAKO -
ETNIČKA OBELEŽJA NA POPISU STANOVNISTVA 2011

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21
petak, 23. septembar 2011, 19h

U susret popisu stanovništva 2011 govorimo o metodologijama popisivanja veroispovesti, sa akcentom na razlikama između verske i etničke pripadnosti – da li biti Srbin podrazumeva pripadnost pravoslavnoj veri i obrnuto?
Podsetićemo se rezultata prethodnog popisa i njihovih konsekvenci na širenje uticaja verskih zajednica, a na štetu sekularnosti države.

Učestvuju:
Ljubiša Rajić (profesor Beogradskog Univerzeta, sef Katedre za Skandinavistiku na Filoloskom fakultetu)
Svetlana Logar (psiholog, IPSOS/Strategic Marketing, direktorka istrazivanja)
Sasa Gajin (pravnik, koordinator Koalicije protiv diskriminacije)
Biljana Stojković (biolog, docentkinja Bioloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu)
Stevan Filipović (filmski reditelj)
Marin Gligo (ekonomista, Udruženje „Ateisti Srbije“)

Moderator: Vladimir Milovanović Sizif (Udruženje „Ateisti Srbije“)


http://www.popis2011.com/
http://www.velikiprasak.com/2011/07/ako-nisi-religiozan-zaboga-reci-tako/

Uglješa Šajtinac otvara novu sezonu "Gradske knjiznice" u KC Gradu

Kulturni centar GRAD,
Braće Krsmanović 4, Beograd

"Gradska knjižnica"
utorak, 11. oktobar u 20h
gost: Uglješa Šajtinac
moderatorka: Tijana Spasić

Autor čuvene drame "Hadersfild", Uglješa Šajtinac, nedavno je objavio kratki roman "Sasvim skromni darovi" (Arhipelag, 2011), čijom promocijom započinjemo novu sezonu književnog programa Kulturnog centra Grad.
"Sasvim skromni darovi" je savremena verzija romana u pismima, u ovom slučaju e-mailovima koje razmenjuju dva brata: dramski pisac na privremenom boravku u Njujorku i sredovečni vozač pikapa koji je ostao u rodnom Zrenjaninu. Ograničenim sredstvima i na malom prostoru, Šajtinac uspeva da ispriča intimnu i upečatljivu priču o članovima jedne pomalo netipične vojvođanske porodice: Vuletu, Živi, Dediju, Kevi i Gordani. Iako je reč o kamernom delu bez pretenzija ka "velikim temama", autor pokazuje i nesvakidašnju spretnost u slikanju aktuelnih društveno-političkih prilika u Srbiji, koje vidimo u nijansama, a ne uobičajenim crno-belim tonovima.
Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971) je scenarista, prozni pisac, pisac za decu i muzičar. Među najznačajnijim delima su dramski tekstovi "Rekviziter" (igran na Festivalu Savremene evropske drame u Hadersfildu, Engleska), "Hadersfild" i "Banat", te roman "Vok on". Jedan je od osnivača i vokal grupe The Paors. Po komadu "Hadersfild" nastala je veoma uspešna pozorišna predstava, i istoimeni film u režiji Ivana Živkovića, a dramatizacija njegovog romana za decu "Vetruškina ledina", u produkciji Radio Beograda, dobila je specijalnu nagradu na festivalu radio drame za decu i omladinu u Bratislavi. Član je udruženja književnika Vojvodine.