31.03.2011.

Nemanja Kusturica prvi dobitnik nagrade "Momo Kapor"

::: BEOGRAD :::

Vest da je Emir Kusturica prvi dobitnik nagrade "Momo Kapor" ne predstavlja iznenađenje za čitaoce koji su pratili osnivanje Zadužbine Mome Kapora, u čijem Upravnom odboru sede Nemanjini prijatelji Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Miloš Šobajić, a članica odbora je i Emirova supruga Maja Kusturica. Ko će kome ako neće svoj svome!

PRVO, PA MUŠKO:
Emir Kusturica prvi je dobitnik nagrade „Momo Kapor“, koju mu je za autobigrafski spis „Smrt je neprovjerena glasina“ dodelila Zadužbina „Momčilo Momo Kapor“ iz Beograda.

TO MOGU SAMO NOVOSTI, EMIR, MANJO I BEKO:
Ovo delo koje se pojavilo na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u izdanju Kompanije „Novosti“, za nekoliko meseci potuklo je sve rekorde - prodato je u više od 100.000 primeraka!
A IZ RUKE BEĆKOVIĆ MATIJE, SVAKA SVOTA BIĆE UBOJITA:
Kusturici će priznanje koje čine srebrna plaketa, povelja i novčana nagrada od 200.000 dinara, 8. aprila na svečanosti u Skupštini grada Beograda uručiti predsednik Upravnog odbora Zadužbine Matija Bećković.
BAGRA MALA, ALI ODABRANA:
U obrazloženju žirija (Rajko Petrov Nogo, predsednik i članovi profesor Jovan Delić i Branko Stojanović, pisac monografije o Kaporu), koji je odluku doneo jednoglasno, ističe se da se knjiga „Smrt je neprovjerena glasina“ može čitati kao autobiografija, kao venac priča i kao roman o odrastanju.
JEDINI ŽIVI GENIJE NA MRTVOJ STRAŽI SRPSTVA:
Za člana žirija profesora Jovana Delića, prvi put dodeljena nagrada „Momo Kapor“ bila je retka prilika da se priznanje dodeli čoveku koga smatra „jednim, možda jedinim živim koga možemo nazvati genijem - to je Emir Kusturica“.
KOLA MUDROSTI, DVOJA LUDOSTI:
- Njegova knjiga proze, mada formalno izgleda kao memoarska knjiga, jeste zapravo svedočenje o odrastanju, o zrevanju, o jednom vremenu krajnje dramatičnom i nosi u sebi toliko roditeljske i nasleđene mudrosti, da se danas ne čudim mudrosti u ponašanju Emira Kusturice - smatra Delić.
RED HOT ČILI VILI PASUSI:
- Ima tamo čilih pasusa, a pogotovu rečenica, koje bi valjalo naučiti napamet. Pogotovo kada dolazi iz usta Emirovih roditelja.

NEMANJA SE OD SVOJIH POROKA ODMARA U TUŽBAMA:
Recimo, jedna izjava koju ću ja parafrazirati - „da se otac od svoje dobrote odmara u porocima“. Zamislite koliko je tu ljubavi, koliko praštanja, i koliko razumevanja.

NAGRADA U TEMELJU NAGRADE:
Treba takođe reći da je ova nagrada i ovo ime ušlo u temelj nagrade „Momo Kapor“ i da će ona obavezivati žiri da u budućnosti vodi strogo računa kome će je dodeliti.
SAMO ZA FOLIRANTE:
U propozicijama za nagradu „Momo Kapor“ stoji da se ona može dodeliti knjigama koje su u kaporovskom duhu.
Slažem se sa izborom žirija: Zagrobna poruka Mome Kapora

KAPOROVSKA PAPAZJANIJA:
To je žiriju znatno olakšalo posao, kaže za „Novosti“ predsednik Rajko Petrov Nogo i dodaje: - Od početka se Kusturičina knjiga izdvojila, jer se i ona kao i mnoge Kaporove knjige mogla čitati kao ispovest, kao autobiografija, kao roman o odrastanju, kao venac priča.
MRŽNJA PREMA SARAJEVU, NAJMANJI ZAJEDNIČKI SADRŽALAC: Uostalom, ovu dvojicu Sarajlija vežu sličan mentalitet i sklop, izvanredna duhovitost i sjajna moć opažanja takozvanih sitnica od kojih se i pravi dobra proza.
NOGO NA VEZI SA ZAGROBNIM SVETOM:
Našom odlukom, proverio sam, Kapor se obradovao.

PROVERENA GLASINA JE DA KUSTURICA POČINJE DA SLIKA:
Za pisce i slikare zadužbina „Momčilo Momo Kapor“ je, radi obeležavanja umetničkog dela i stvaralaštva jednog od najznačajnijih beogradskih pisaca i slikara, preminulog Mome Kapora, 2010. ustanovila nagradu, koja se dodeljuje jednom godišnje, na dan umetnikovog rođenja. Naizmenično će se dodeljivati za doprinose u književnoj i likovnoj umetnosti.

*Svi čili pasusi preuzeti iz "Večernjih novosti" u kaporovskom duhu i originalu;
međunaslovi vlasništvo Višeg suda u Beogradu
(izvor ::: E-novine)

26.03.2011.

Krivi smo mi (bili i ostali!)


::: FACEBOOK :::


::: Boris Aranđelović Smak :::
Pesma iz vremena kada smo gradili onu nasu lepu zemlju,sa kojoj smo se svi ponosili,da bi je juce bombardovali evropski i americki demokratski "milosrdni andjeli",a danas je rasparcali i prodali sve ono sto smo sa srcem i voljom gradili i sve sto je bilo vredno otudjili,opljackali i doveli i drzavu i narod na ivicu bede,nasi domaci milosrdni andjeli,cuvene demokrate,na celu sa izlapelim Micunovicem,Tadicem,Dinkicem..


:::: Dragan Ognjanovic ::::
A ko bi nas vodio i gde i kako ka velikoj nedodij Velja postenjacina ili toma pogrebnik. Na istok zapad.

::: Boris Aranđelovic Smak :::
ČINI MI SE DA JE NAJBOLJE DA SVI SKINEMO GAĆE, I POREĐAMO SE PORED AUTOPUTA,
ZAR JE MOGUćE DA OD DEVET MILIONA KOLIKO NAS NAVODNO IMA TA šAKA JADA KOJA NAS JE UNIšTILA JE JEDINA, I DA PAMETNIJIH I SPOSOBNIJIH OD NJIH NEMA?!

::: živorad Cukovic :::
Akcija ili hipi komuna?

::: Boris Aranđelović Smak :::
NE VIDIM ZAISTA KAKVE VEZE SU TADAšNJE OMLADINSKE RADNE AKCIJE IMALE IKAKVE VEZE SA HIPI KOMUNOM, ILI SA BILO čIME SLICNIM, JER JE TO BILO DOBROVOLJNO I šANSA ZA JEDNO DIVNO DRUžENJE, UPOZNAVANJE, RAZMENE MISLJENJA... GDE SE RAD ODVIJAO UZ PESMU.
I SAMO RASTAJANJE KADA SE AKCIJA ZAVRSAVALA JE BILO BOLNO I SA PUNO SUZA, šTO BI I SLEPCU BILO JASNO KOLIKO JE TOJ DECI SVE TO ZNACILO, A GDE SU OVA NAđA DECA SADA, I čIJOM ZASLUGOM...

::: Zoran Ilic :::
A šta fali HIPI KOMUNI?! To što je "hipi" ili što je KOMUNA?!

::: Aleksandra Milenković :::
Nikoga nije briga za narod. I vlast i opoziciju narod interesuje isključivo kao biračko telo koje treba obraditi. Mediji, svi odreda su u službi jednih, ili drugih (čitaj- jednih te istih) i svrha im je da pasivizuju ljudstvo bombardovanjem nebuloznim informacijama. Na sve strane parole, prazne reči, obećanja i "preuzimanje odgovornosti" na šatro. Alterntive su ili se prikloniti Istoku, ili Zapadu. Zar je moguće da nema nikog da kaže da NE MORAMO biti zavisni od njih, da MOŽEMO sami. Lopovluk je nesaglediv u svim institucijama. Vojska je raspuštena i razoružana (kurčenje malobrojnim, zaostalim naoružanjem SFRJ maskiranim u NOVO da ne pominjem), crkva je duboko ogrezla u gramzivost, iz škola se izbacuju Njegoš i srpski velikani. Zameniće ih "veliki" Vidojković, Biljana Srbljanović, Basara, pretpostavljam.. Manipuliše se glađu i besparicom. Sažaljevaju gladne oni koji nikad nisu gladovali. Toma, Aca, Velja, Boris, raznorazni Obrazi i dupeta. Ovaj narod jeste naučio da trpi, ali dokle? Ne vidi se vođa velikog formata na obzorju, no, ne sumnjam, prekipeće, a onda će se pokrenuti strahovit talas slovenskog besa koji će iznedriti i tog vođu. Poluvarvarina. Ovo nije ropski narod, ma kako to danas izgledalo. I Rusi su imali roblje, ali Srbi ne. Oni su vazda, i pod Turcima čak, bili svoji na svome. Gazde svojih imanja, slobodni ljudi. Baš zato verujem da će se i probuditi. Jedino čega se plašim, jeste da mi to nećemo gledati. Dočekati.


::: Drljača Goran :::
Trenutno je Banja Luka najprijatnija za zivot,dodjite!!!!

::: Zoran Savic ‎ :::
A da nije malo stvar u svima nama.. da nismo sam pomalo svi krivi za sve sto nam se desava..
Stoka smo narode moj...

:::Boris Arandjelovic Smak ::::
VEĆ SAM BIO IGUBIO NADU DA NIKO NEĆE KOMENTARISATI TEMU KAKO ŽIVIMO I ZAŠTO.
PA, LJUDI MOJI AKO NE KOMUNICIRAMO I NE RAZMENJUJEMO MISLJENJA,PITAM SE KAKO CEMO DOCI DO TOGA STA TREBA I KAKO MENJATI,BITI ISKREN I NE SLAGATI SE SA SVAKIM I SVACIM,JEDNOSTAVNO SE OTVORITI I JAVNO RECI BEZ IKAKVOG STRAHA,JER ALO MI ZIVIMO U DIVNOJ I DEMOKRATSKOJ DRZAVI,KOJA UZ POMOC DRAGIH NAM POLITICARA I NJIHOVIH TELEVIZIJA I NOVINA,VIDIMO DA SMO SVETSKU EKONOMSKU KRIZU PODNELI TAKO DOBRO,KAO DA JE NIJE NI BILO I SADA ZIVIMO KAO BUBREZI U LOJU,PA LJUDI STVARNO NAM NIKO NISTA NE MOZE,UZAS,CINI MI SE DA NISMO ZASLUZILI KAO NAROD NI ZALJENJE,PREDLAZEM DA SE SVI SLEDECEG JUTRA KADA SE PROBUDIMO ODEMO U KUPATILO I PRE NEGO SE UNIJEMO POGLEDAMO SAMI SEBE U OGLEDALO I MALO PORAZGOVARAMO SA SAMIM SOBOM,
MOŽDA NEČEGA I POSTANEMO SVESNI.

::: Zoran Ilić :::
Borise, komentara će biti ali će stvarnost ostati - ISTA. Ipak, lepo je da i dalje imaš ideale...

::: Aleksandra Milenković :::
Svakako da smo krivi. Ja, na prvom mestu, jer sam onako mlada i arogantna, nemajući realnog pojma o politici, glasala za ovu vladajuću garnituru danas. Iskreno, danas mislim da je glasački sistem golo sranje. Dozvoliti svakom duduku da glasa, podojen praznim nacionalnim, fanatičkim, parolama, iliti pozapadnjačenim parolama(moderno turčenje) je greška kakve nema. Šta mi, kao pojedinci možemo da uradimo? To jeste dobro pitanje i valja se zamisliti nad time. Kao prvo, da odbijemo da nam poturaju lažne vrednosti tipa "kao sav normalan svet"; dalje, oni koji su zaposleni kod privatnika koji ih izrabljuju, krše radni ugovor na bilo koji način, neka bez straha reaguju, prijavljuju te satrape, traže svoje; onda, ne ići u crkvu, odbiti plaćanje "usluga" crkve. Ne dajmo da nas iko pljačka, pa ni crkva. Mi smo Srbi i sa Bogom na Ti, nosimo ga u srcu. Ne trebaju nam korumpirane, unijatske vladike da posreduju između Boga i nas. Odbijmo da plaćamo besmislene poreze i dažbine, za koje nemamo povratnu, pozitivnu reakciju. Ne dajmo glas ni opoziciji ni poziciji, pokažimo da im ne verujemo i da nas više ne mogu raditi. Ne sumnjam da i među pristalicama demokrata ima onih koji su razočarani, ali ne smeju, stide se to da kažu, već traže takozvano "popravljanje demokratije". Nema popravljanja, ona umire, kao najgori politički sistem ikada. A još je Aristotel to uvideo..

::: Dusko Vasic :::
Borise, imali smo tu srecu da muzikom stvaramo jedan deo nase istorije, i da ostavimo traga, ali novac je proklet i zbog njega smo i dosli do ovde, jeftino nas je prodala nasa politicka elita. Vidis i sam na sta nam se svodi muzika danas.

::: Marin Ljubicic :::
Evo slucajno sam usao na ovaj profil i vidio ovu stvar i komentare Borisa Arandjelovica.Mogu samo da kazem kako ja pripadam mladjoj generaciji, ratnoj generaciji, 93. sam godiste, i vjerujte mi gospodo, da nemam glazbe kojom se bavim u raznim oblicima mene licno ne bi bilo nigdje.Mene i moj grad (Jajce) pojede jedan oblik međunacionalne meržnje koja nas izjeda sve iznutra.

::: Branko Radovanovic :::
Jasno je njima da im niko ne veruje i mnoogo se sekiraju. otvorice nam virtuelnu proizvodnju preko neta za siroke mase posto prave nema i jos neku banku u cilju brzeg ispumpavanja "sredstava" (citaj nasih para. Otici ce na sluzbeni putic da kobajagi nesto rade itd itd... propast


::: Boris Arandjelovic Smak:::
MOGU SAMO RECI,BRAVO ALEKSANRA,SA NADOM DA U TOJ NASOJ JADNOJ SRBIJI IMA JOS MNOGO ALEKSANDRI, JER SETIMO SE KAKO SMO SKIDALI MILOSEVICA,SERPAMA I LONCIMA SA STISNUTOM "CRNOM" PESNICOM,PLACENOM OD AMERIKE,DEBELO PLACENOM,JER SU SVAKOG MESECA ISLI U BUDIMPESTU PO NOVAC,TU ORGANIZACIJU,IZDAJNICKU NARAVNO JE FINANSIRALA MADELIN OLBRAJT ILI KAKO SE VAC ZOVE TA SMRDLJUSA,OZLOGLASENI NEPRIJATELJ SRPSKOG NARODA,I GLE CUDA TI ISTI OTPORASI SU DANAS NA VLASTI,PA SE PITAM ZAR BEDA I NEMOGUCNOST DA NORMALNO ZIVIMO OD SVOG RADA,SUOCENI SA NEPRAVDOM I KORUPCIJOM U SVEMU NIJE DOVOLJAN RAZLOG DA PONOVO IZADJEMO NA ULICU I GLASNO I JASNO KAZEMO DOSTA,ILI SMO ZAISTA OVCE KAKVIM NAS OVA VLAST I SMATRA I DA NAM JE POTREBAN OVAN DA NAS VODI.......


::: Olja Ristovska Lapcevic :::
mislim da mi koi smo rasuti po celom svetu , vese patimo za nason bivsom jugoslavijom , sa kojom smo se ponosili, .. Steta je ucinjena, vise sile nam je rasparcase i polako oduzese, sada jos po neki... Lepo je cuti ovu pesmu, budi lepa secanja u nama, pozdrav Borisu i hvala ...

::: Ivan Milosavljević Džule :::
Čak smo i u bedi '93 imali duše...

::: Dragomir Zecevic :::
bravo legendo

Milan Curcic
‎....ziv mi bio Borise...i da se sretnemo i ispricamo kao pre neku godinu u Novom Sadu...!!!

::: Aleksandra Milenković :::
Žali se i ovde, u Srbiji, nad ex YU, ali isključivo zbog toga jer je Srbima(uglavnom) bilo dobro. Taj politički sistem nam je dobro legao. Naravno, nema idealnog sistema. Neka je komunizam unesrećio neku hiljadu, ali je usrećio milione duša. Dok danas, zarad sreće nekolicine, unesreće se milioni. Nisu nama političari i jače sile rasparčali zemlju, sami smo je sjebali. Ako smo pali, padu smo skloni bili. Od žaljenja nemamo ništa. Realno, YU je bila veštačka tvorevina za koju su iskreno samo Srbi bili raspoloženi i oduševljeni. Ostali su vazda gledali da izvuku korist, na štetu naše zemlje. Za vreme (uvođenje autonomnih pokrajina samo u Srbiji) i posle YU radilo se na tome da se osujeti jaka Srbija na Balkanu. Još je vojvoda Mišić bio žestoko protiv stvaranja države sa onima koji su pucali na nas kad god mogu. Džaba i danas kukamo nad Kosovom, teritorija pripada onome ko je osvoji. A mi, realno, i sa ovako jadnom vojskom, možemo upasti dole, za kratko vreme, na prepad, osvojiti zemlju. Samo ako se hoće.
Da, znaju političari da im ne verujemo, ali, dok god mogu uz pomoć naših glasova da zasednu, biće ih briga. Kad osete na delu nevericu, biće ih briga. Ne znam kako vama, al meni situacija u zemlji miriše na predrevanšizam 45te.. Spasiće se samo onaj ko na vreme zbriše.
Inače, u zemlji je stanje jako teško. Malo je onih koji realno gledaju, koji ne misle televizorima i parolama. Uglavnom je duboka podela na tzv. "srBske" patriote i drugosrbijance. Obe grupe su jednako fundamentalne, zadrte, netolerantne i osetljive na kritiku bilo koje vrste. Ne zna se pod kojima bi gore bilo, zaista. Omladinu, kao i nas nekad, zavode parolama i obećanjima, mozgovi se masovno ispiraju. Malo je objektivnih i sapleteni su na svakom koraku.
Vidiš, Borise, šta znači kad si javna ličnost. Ja, ili bilo koji drugi anonimus, da je poveo ovu diskusiju, đavola bi bilo ovakvog odziva. Nije za potceniti ni hrabar nastup javne ličnosti. Moje detinjstvo 80-ih je bilo vedro i slobodno. A danas?

(izvor ::: FACEBOOK)

Odjeci na reagovanja

::: BEOGRAD :::
(polazište - Intevju sa Sašom ILIĆEM)

(dolazište - komentari čitaoca u BLICU)

pirke
Subota, 26. 03. 2011. 12:10h
Ništa posebno. Neko pisanije koja Služba poturila da denuncira neke članove SANU-a. Ko da oni to sami nisu umeli bolje. http://en.wikipedia.org/wiki/Vojko_i_Savle

(Alex
Subota, 26. 03. 2011. 05:00h
neregistrovan korisnik):
Okolo-naokolo, dobra tema za roman. ALI, Đinđić nije ubijen rečima, već zbog nečijeg INTERESA, pa bismo svi trebalo da se bavimo time ko je najviše profitirao od njegovog ubistva, umesto da se bavimo samo odgovornošću novinara, "intelektualaca", itd. Ako se zapitamo gde bismo sada bili u procesu pridruživanja EU da Đinđić nije ubijen, jasno je ko je glavni kočničar.

Dadobg
Subota, 26. 03. 2011. 02:22h
neregistrovan korisnik
Svaka cast Ilicu za romancinu " Berlinsko okno". Trebalo je da dobije Ninovo,ali kao uvek nasi knjizevni mesetari su odabrali onu pogresnu stranu/knjigu.

(kostilomim
Subota, 26. 03. 2011. 02:08h):
Istraživao je novinske clanke! Genijalno! Verovatno je istrazivao clanke online, da ne bi morao da kuca, vec samo da prekopira. Ja bi njemu dodelio Nobelovu nagradu za knjizevnost. Ako Obama, moze da dobije za mir, ne vidim zasto ovaj genijalac ne moze za knjizevnost.

(Danica
Petak, 25. 03. 2011. 23:41h
neregistrovan korisnik):
Сматрам да је одјека и реаговања било увек и да и сам писац управо реагује и одјекује.Ђинђић је такође био од оних који реагују.Неки су његове реакције сматрали исправним,а неки их након његове смрти уче напамет(има и неуспешних покушаја).Имало је и има и оних који нису мислили као Ђинђић.Имало је и има оних који се никада нису слагали са Ђинђићевим начином реаговања.Ако реаговање речју и мишљу представља цртање мете на нечијим грудима,какве су намере писца?

Milos
Petak, 25. 03. 2011. 23:38h
neregistrovan korisnik
Tražim logistiku . Šta je je bitno u članku " Vojko i Sale "?

25.03.2011.

Večeras u Žici - Poezin XP sp # 2

BEOGRAD
www.poezin.net
predstavlja:

POEZIN XP
service pack # 2
poetsko/lirički show-off

eXtreme Poetry
eXPerience - eXpression- eXposure
eXplicit Performance

petak - 25. Mart - 20:30h
ŽICA PANIC ROOM
Kraljevića Marka 5

nastupaju:
DRAMA MENTAL STUDIO
Jelena & Minja Bogavac feat. Kataut MC
*special guest star: Marko Grubić- VROOM
MILAN MIJATOVIĆ
DRAGOSLAVA BARZUT
DRAGOLJUB MILČIĆ

muzička podrška:
THE BRANKA --- http://www.myspace.com/thebranka

POEZIN XP je all stars poetski događaj koji okuplja najbolje, najluđe, najstrasnije & najglasnije autore/autorke, beogradske/srpske OFF- OFF poetske scene. POEZIN XP je show u pokušaju da definiše estetske odrednice poezije koja nastaje ovde i sada, koja se govori ovde i sada, naglas.
To je poezija kojoj se aplaudira i dobacuje, u zadimljenim klubovima.
To je poezija koja se bloguje, postuje, lajkuje i šeruje. Poezija koja se forwarduje, downloaduje i copy/paste-uje. Poezija koja se urla, vrišti i slemuje. To je poezija kao oblik čistog ludila, to je ludilo kao poezija i životni stil.
To je poezija koja je pobegla s prašnjave police, u grad.
POEZIN XP je operativni sistem koji podržava sve programske jezike i kodove nove poezije. POEZIN XP je open source i nema bug.

24.03.2011.

Vranje: Počele dve „Borine nedelje“

::: VRANJE :::
Tačno u podne, Miroslav - Cera Mihailović, urednik Književne zajednice „Borisav Stanković“, polaganjem cveća i paljenjem sveća na spomenik slavnom piscu u gradskom parku otvorio je „svoju“ „Borinu nedelju“.
Za razliku od prethodnih dvedesetak godina kada je gradski park vrveo od uglednih zvanica, što domaćih, što iz prestonice, ove godine Mihailovića je pratilo tek petnaestak, pre svega, njegovih ličnih prijatelja. Razlog tome je svakako sukob KZ sa gradskom vlašću i njihova odluka da Mihailovića „oslobodi“ organizovanja tradicionalne kulturne manifestacije, a zbog nepoloženih računa za dosadašnje organizovanje „Borine nedelje“.
Uprkos tome što će u četvrtak biti otvorena i „gradska“ „Borina nedelja“, Mihailović je istrajao u nameri da, kako kaže, sve bude kao i do sada. Priredio je i svojevrstan performans u gradskom parku, jer je, uz buket žutog cveća, uz spomenik Bori Stankoviću zapalio i sveće. Za ovu priliku napisao je i „Brzojav za Boru Stankovića“:
- Dragi Boro, šta da ti kažem kad sve vidiš i sve znaš? Tvoje Vranje je okupirano. Okupirano, ali ne od tuđina. Od svojih! Od te što te ponovo hapsi, da bi te, tobož, oslobodila. Od vlasti od koje strahuju, sklanjaju se i beže i Ljuba i Naza, Manasije i Menko, Taja, Mitka i Bekče, Paraputa, Copa i Mase... I Ludi Stevan! I on beži! Kažeš da ti šapnem imena. Neću. Dušu da ti trujem. Nemoj zato da te čudi što na današnji blagi dan kroz kuću ne mogu da ti prođu braća i sestre, kolege i drugari, ugledni srpski pisci... Ti, Boro, znaš i to da je sve za vreme! Što vreme donese, vreme i odnese! - pročitao je Mihailović okupljenima.
Program Mihailovićeve „Borine nedelje“ će se, kako je već najavljeno, odvijati u Beogradu, u prostorijama UKS, osim dodele nagrade za najbolje prozno delo u prošloj godini. Nagradu Vladanu Matijeviću za roman „Tako malo svetlosti“ Mihailović će uručiti u Vranju.
- Trebalo je da Matijeviću nagradu uručimo u svečanoj sali načelstva. Načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović tri puta nam je potvrdio da imamo njegovu saglasnost, štampali smo to i u programu. A onda nas je u sredu pozvao i rekao da je na njega vršen strašan pritisak. Nagradu ćemo uručiti u svečanoj sali hotela „Vranje“ - najavljuje Mihailović.

(izvor --- VEČERNJE Novosti)

23.03.2011.

Nagrade Goja

::: BEOGRAD :::
Institut Servantes ima zadovoljstvo da Vas pozove na filmsku smotru

Nagrade Goja. Najbolji mladi reditelj

Koja će se održati od 25. do 30. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.
Ciklus filmova koji su osvojili nagradu Goja u kategoriji najbolji mladi reditelj, organizovan je u saradnji sa Institutom za kinematografiju i audio-vizuelne umetnosti, Filmskom akademijom Španije i Jugoslovenskom kinotekom
U okviru ovog ciklusa biće prikazano šest filmova iz poslednje decenije: "Sirotište" reditelja Huana Antonija Bajone (2007), "Tapasi" Hosea Korbaća i Huana Kruza (2005), "Hladno zimsko sunce" Pabla Mala (2004), "Uspavana sreća" Anheles Gonzalez Sinde (2003), "Smoking room" Hulija Valovica i Rodžera Guala (2002) i "Nedodirljivi" Huana Karlosa Fresnadilje (2001).
Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Jugoslovenske kinoteke.
Više detalja i raspored projekcija mogu se naći na web stranici Instituta Servantes: www.belgrado.cervantes.es

Petak, 25- sreda, 30. mart
Jugoslovenska kinoteka
Kosovska 11, Beograd

21.03.2011.

Medjunarodna smotra arheoloskog filma


::: BEOGRAD :::


Međunarodna smotra arheološkog filma

Narodni muzej u Beogradu organizuje Međunarodnu smotru arheološkog filma od 1998. godine, kada je u saradnji sa organizatorima Festivala u Roveretu, časopisom Аrcheologia Viva i Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, kod nas po prvi put organizovana ovakva manifestacija. Smotra nema takmičarski karakter i od samog početka je zamišljena kao revija najnovijih ostvarenja u produkciji dokumentarnog filma. Beograd je jedan od retkih evropskih gradova čija kulturna javnost ima prilike da se upozna sa najnovijim filmskim ostvarenjima iz oblasti arheologije i srodnih naučnih disciplina.


Institut Servantes u Beogradu i ove godine će podržati ovu prestižnu Festival prikazivanjem dva filma: „Preistorijska Španija" autora Havijera Truebe i „Eksperimentima do razumevanja. Tehnologija u Paleolitu" autora Fransiska Havijera Munjosa Ibanjesa, Ignasija Martina Lerme i Huan Antonija Marina de Espinose.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Narodnog muzeja.

18.03.2011.

Saopštenje žirija 45. „Borine nedelje“

::: VRANJE :::
Na sednici, održanoj 18.03.2011. godine, žiri za dodelu književne nagrade „Borisav Stanković“ u sastavu: Vladimir Arsenić, Tijana Spasić, Vesna Petric, Zoran Dimić i Mirjana Đurđević (predsednica) doneo je odluku da od pristiglih trideset šest naslova u uži izbor budu uvršćena dela:
„Početak bune protiv dahija“ (Dereta), Svetislava Basare „Mi različiti“ (Stubovi kulture), Veselina Markovića; „Mrtvo polje“ (Stubovi kulture), Srđana Srdića i „Oštar start“ (Stubovi kulture), Miće Vujičića.
Žiri će svoju konačnu odluku o dobitniku ovogodišnje jubilarne nagrade „Borisav Stanković“ objaviti u ponedeljak, 21. marta 2011.
Priznanje koje dodeljuje grad Vranje, a koje se sastoji od povelje, medalje i novčanog dela od 300.000 dinara, biće uručeno laureatu na završnoj manifestaciji „Borine nedelje“, 29. marta 2011. godine.

Biografije članova žirija:
Vladimir Arsenić magistrirao je komparativnu književnost u Izraelu, na Telavivskom univerzitetu. Radi u biblioteci u Zrenjaninu gde uređuje književni časopis Ulaznica. Prevodi sa engleskog i hebrejskog. Poeziju objavljivao u Tisi, Ulaznici, Betonu. Od maja 2007. godine kritiku je redovno pisao za beogradski Danas, a od jula 2009. stalni je književni kritičar internet portala e-novine. Sarađuje sa Booksom, Betonom, Thinktankom, Peščanikom, Malim novinama. Dve godine za redom bio je selektor za Srbiju književnih susreta Cum grano salis u Tuzli. Član je redakcije časopisa Plimaplus iz Ulcinja.
Mirjana Ðurđević diplomirala je na Građevinskom fakultetu i dugo godina radila u urbanizmu. Sada predaje na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi i piše prozu. Objavila više stručnih knjiga i sledeće romane Čas anatomije na građevinskom fakultetu (2001); Treći sektor ili žena sama u tranziciji (2001, 2006, 2009); Ubistvo u Akademiji nauka (2002, 2007); Parking svetog Savatija (2003, 2008); Deda Rankove riblje teorije (2004); Aždajin osmeh (2004); Jacuzzi u liftu (2005); Prvi, drugi, treći čovek (2006, 2008); Čuvari svetinje (2007, 2008) i Čim preživim ovaj roman (2008, 2009). Dobitnica je regionalne književne nagrade "Meša Selimović".

Vesna Petric diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Skoplju, na grupi za psihologiju. Radi na poslovima stručnog odeljenja, kao i na poslovima književnih programa biblioteke "Borisav Stanković" u Vranju.

Tijana Spasić diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je kao novinarka u kulturnim redakcijama raznih medija (Blic, Danas, e-novine), potom kao književna kritičarka dnevnog lista Danas i mnogih časopisa u Srbiji, među kojima su Beogradski književni časopis, Polja, Književni magazin, Povelja, Mostovi i dr. Sarađivala i sa raznim glasilima iz regiona, između ostalih sa Književnim žurnalom iz Sarajeva i portalom e-Balkan iz Podgorice. Redovno piše za pozorišni list Ludus i stalna je saradnica Trećeg programa Radio Beograda. Radi kao urednica književnog programa Centra za kulturu i debate Grad u Beogradu, u kom je ugostila veliki broj pisaca iz Srbije i regiona. Uredila je zbirku priča na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku Gradske priče, koja je objavljena 2010. u izdanju Kulturnog Fronta/Centra za kulturu i debate Grad.

Zoran Dimić diplomirao je na Grupi za filozofiju, Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Predaje filozofiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Objavio je tridesetak naučnih radova u domaćim i inostranim stručnim časopisima.

11.03.2011.

Preminuo veliki skladatelj Nello Milloti

Kao skladatelj ogledao se u svim područjima glazbe – od zabavne (stalni je sudionik MIK-a i dobitnik njegovih mnogih prvih nagrada), preko zborova, instrumentalne, pa do scenske glazbe za dječje igrokaze.

PULA
U Puli je nakon duge i teške bolesti u 84. godini preminuo poznati skladatelj Nello Milotti.
Rođen je u Trstu 1927. godine. Bio je akademski glazbenik, pedagog i dirigent.
Srednju muzičku školu završio je u Zagrebu, a kompoziciju diplomirao na Akademiji za glazbo - Ljubljana u klasi prof. Blaža Arniča. Po završenom školovanju djeluje kao nastavnik glazbenog odgoja na Talijanskoj gimnaziji, zatim kao nastavnik u Srednjoj muzičkoj školi »Ivana Matetića Ronjgova« u Puli, kojoj postaje i direktorom.
Od 1977. profesor je na Pedagoškom fakultetu u Rijeci - Odjel za nastavne djelatnosti u Puli. Više od 50 godina vodio je amaterske zborove u Puli i u Pazinu (Matko Brajša Rašan, Lino Mariani, Roženice) s kojima postiže uspjehe na brojnim nastupima u zemlji i u inozemstvu.
Kao skladatelj ogledao se u svim područjima glazbe – od zabavne (stalni je sudionik MIK-a i dobitnik njegovih mnogih prvih nagrada), preko zborova, instrumentalne, pa do scenske glazbe za dječje igrokaze.
U svom stvaranju napaja se na bogatim izvorima istarske narodne glazbe, hrvatske i talijanske.

08.03.2011.

WOMEN'S DAY

(Mada je ovaj tekst objavljen pre godinu dana, ponovo je ON THE TOP na ovom blogu)

Razvoj sredstava za proizvodnju je već u XIX veku eliminisao prednost muškaraca na tržištu radne snage. Nove mašine su potčinile kapitalu sve članove radničke porodice nezavisno od pola i dobi, dok ženska radna snaga postaje dominantna za vreme Prvog svetskog rata, kada na radnim mestima žene zamenjuju muškarce koji su na frontu. Želja za stvaranjem što većeg viška vrednosti je dovela i do pogoršanja uslova rada, pa je tako u martu 1911, izbio požar u njujorškoj fabrici Triangle Shirtwaist, gde je poginulo 146 tekstilnih radnika od kojih su većina bile žene.
Istorija 8. marta kao međunarodnog dana ekonomskih, političkih i socijalnih dositignuća žena, odnosno borbe žena protiv eksploatacije, počinje upravo borbom njujorških tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. izašle na ulice i demonstrirale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije rasterala je policija, ali su tekstilne radnice rešene da se izbore za svoje zahteve, ubrzo nakon toga napravile sindikat. Pola veka kasnije, 8. marta 1908, 15.000 žena marširalo je kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i kvalitetnije uslove života, a od 1910. 8. mart počinje da se organizovano obeležava kao Međunarodni dan žena.
Usled bezočne pljačke, pod nazivom privatizacija, tekstilna industrija je, kao i gotovo sve druge u Srbiji, propala, a položaj radnika i radnica je zastrašujući. Preko milion ljudi je nezaposleno od čega više od polovinu nezaposlenih čine žene. Tu nije uračunata armija radnika koji su u radnom odnosu, ali godinama nisu dobili platu. Danas je 40.000 žena manje zaposleno nego 2001. godine. Žene zarađuju 8,5 odsto manje od muškaraca. Pored masovne nezaposlenosti, prezaduženosti, niskih i neredovnih plata njima se uskraćuju elemetnarna prava i slobode, kao što su pravo na sindikalno organizovanje, osmočasovno radno vreme, zdravstveno osiguranje, pa čak i pravo na život! U fabrici municije "Prvi partizan" iz Užica, zbog očigledne nebrige države, u septembru prošle godine došlo je do eksplozije u kojoj je stradalo šest žena.
Glavna prepreka emancipaciji žena je želja vladajuće klase za što nesmetanijom eksploatacijom, a jedini put do emancipacije je udruženo aktivno učešće radnica i radnika u revolucionarnoj borbi. Osim što su pod jarmom kapitala, žene su pod jarmom patrijarhalnog društva i često su žrtve seksizma koji je, kao i npr. rasizam ili homofobija, samo sredstvo kapitalizma koje vrši podelu radničke klase, na osnovu suštinski nebitnih razlika, unoseći razdor u nju i time sprečavajući efikasnu borbu protiv eksploatatora.
Sva značajna poboljšanja koja su žene ostvarile i standarde koje su postavile kroz istoriju, kao što su skraćenje radnog vremena, pravo na jednaku platu sa muškarcima, zaštita na radu, pravo na abortus, pravo na obrazovanje, seksualne slobode itd, ostvarile su prvenstveno kroz klasnu borbu u okviru radničkog pokreta!
Građanska ženska udruženja potpuno zanemaruju ili skrivaju ekonomski aspekt, odnosno klasnu podvojenost i zbog toga je njihova aktivnost svedena na uzaludno lobiranje za poštovanje "ljudskih prava" i nominalne ravnopravnosti koja u klasnom društvu nikada ne može biti suštinska. Od svih prava, vladajuća klasa neprikosnoveno čuva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zato je borba za ravnopravnost žena, jedino moguća kao jedno sa borbom protiv gazda i političara, protiv kapitala - za slobodarski komunizam.
Jedino u sklopu aktivnog učešća radnica u borbi protiv kapitalizma može se dosledno obeležiti ovaj praznik. Davanje bilo kakvog drugačijeg konteksta predstavlja najbezobraznije ismevanje žena koje su pre više od 150 godina protestovale u Njujorku, ali i svih drugih koje su se kroz istoriju borile za istinsku jednakost i ravnopravnost.

Sekretarijat Sindikalne konfederacije "Anarhosindikalistička inicijativa" (ASI),
sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica

8. mart 2011. – Borba i dalje traje!

::: BEOGRAD
(SRBIJA) :::

Žena je u kapitalizmu dvostruko podjarmljena: na radnom mestu - kao radnica koju gazda izrabljuje, kod kuće - kao domaćica i majka od koje se očekuje da rađa, podiže i oblikuje novu radnu snagu. Uprkos proklamovanoj ravnopravnosti muškaraca i žena, kapitalistički sistem niti želi, niti može da obezbedi uslove za postojanje istinske ravnopravnosti. U Srbiji i dalje većinu nezaposlenih čine žene; one koje su zaposlene zarađuju prosečno 16 % manje od svojih muških kolega na istim radnim mestima, dok je taj procenat u zemljama Evropske unije još veći. Položaj žena u Srbiji je veoma loš, naročito na selu i u kožarskoj, tekstilnoj i industriji proizvodnje obuće.
Novim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, donetim pod pritiskom MMF-a, potreban staž za žene koje odlaze u penziju na osnovu punog staža biće 38 umesto 35 godina. Oštriji kriterijumi za penzionisanje najviše se tiču žena i radnika sa benefirciranim stažom. I žene i muškarci koji su namirili pun radni staž, u penziju ne mogu ako ne ispune minimalnu starosnu granicu, koja će uz postepeno pomeranje biti 58 godina. Kako i sadašnji zakon predviđa, žene će u starosnu penziju ići u 60. a muškarci u 65. godini. Penzionerke u Srbiji, u odnosu na Evropljanke, žive neuporedivo kraće. Skoro svaka druga žena u Srbiji doživi neki oblik psihičkog nasilja u porodici, svaka treća žena doživi fizički napad od nekog člana porodice, dok se svakoj četvrtoj preti nasiljem. Gotovo 15 od 100.000 porodilja umre prilikom porođaja, a najveća stopa smrtnosti je kod Romkinja. Alarmantna je i smrtnost njihovih beba, čak 26 na 1.000 živorođenih – tri puta više od proseka!
Sva značajna poboljšanja koja su žene ostvarile i standarde koje su postavile kroz istoriju, kao što su skraćenje radnog vremena, pravo na jednaku platu sa muškarcima, zaštita na radu, pravo na abortus, pravo na obrazovanje, seksualne slobode itd, ostvarile su prvenstveno kroz klasnu borbu u okviru radničkog pokreta! Živimo u društvu koje zbog svoje klasne prirode nikada ne može ostvariti suštinsku ravnopravnost. Od svih prava, vladajuća klasa neprikosnoveno čuva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zato borba za ravnopravnost žena i dalje traje, i zbog toga je ona jedino moguća kao jedno sa borbom protiv gazda i političara, protiv kapitala - za slobodarski komunizam.
Istorija 8. marta kao međunarodnog dana ekonomskih, političkih i socijalnih dositignuća žena, odnosno borbe žena protiv eksploatacije, počinje upravo borbom njujorških tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. izašle na ulice i demonstrirale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije rasterala je policija, ali su tekstilne radnice rešene da se izbore za svoje zahteve, ubrzo nakon toga napravile sindikat. Pola veka kasnije, 8. marta 1908, 15.000 žena marširalo je kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i kvalitetnije uslove života, a od 1910, 8. mart počinje da se organizovano obeležava kao Međunarodni dan žena.
I danas, u vreme najbrutalnije eksploatacije koju sprovode gazde i država, u vreme otimanja i smanjivanja svih prava, u vreme privatizacije, otpuštanja, klerikalizacije i jačanja konzervativizma, borba za ravnopravnost žena se mora vodit prvenstveno na radnom mestu u sklopu borbe za oslobođenje čitave radničke klase. Pri tome je nužno voditi oštru borbu protiv seksizma u radničkom pokretu, budući da je to još jedan od načina na koji vladajuće klase, potencirajući suštinski nebitne razlike, stvaraju podele unutar radničke klase, onemogućavajući jedinstveno borbeno delovanje svih eksploatisanih!

Sekretarijat sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“ (ASI)
Sekcije „Međunarodnog udruženja radnika i radnica“ (MUR)

07.03.2011.

Novi broj muzickog casopisa alternativne kulture u prodaji - NOCTURNE #16

Od subote 5. marta u prodaji je novi broj:

NOCTURNE MUSIC MAGAZINE #16 / mart 2011

Cena 200 din + ptt
Narudžbine na mail: info@nocturnemagazine.net
Pretplate: pretplata@nocturnemagazine.net
Više informacija na: www.nocturnemagazine.net/pretplata


U novom broju pročitajte:


INTERVJUI: NAPALM DEATH, MELECHESH, IRON MAIDEN, APOCALYPTICA, TANKARD, SERJ TANKIAN, SPACE EATER, DREDDUP, SPIRITUAL BEGGARS

PRIČE: GODS TOWER i istorijat benda KORNI GRUPA

RAPORTI: Nile, Meleschesh, Stereo Tip, Oslobodioci

POSTERI: Melechesh, Tankard, Apocalyptica, Spiritual Beggars

RUBRIKE: Ashmedi's Column, Na Nož!, Soundcheck, Demo Performer

NEWCOMERS OF THE ISSUE: Lebowski