31.03.2010.

Prvi festival satirične priče u Beogradu

Beograd, Studentski kulturni centar,
četvrtak, 1. april 2010.
u 19:00, mala sala
Beograd --- Prvi Festival satirične priče u Beogradu biće održan na Svetski dan humora 1. aprila u Studentskom kulturnom centru, najavilo je Udruženje književnika Srbije - Sekcija satiričara.
Na festivalu će učestvovati najpoznatiji domaći autori satirične priče Milovan Vitezović, Aleksandar Čotrić, Slobodan Simić, Momčilo Mihajlović, Đorđe Otašević, Bojan Ljubenović, Milan Beštić, Dragutin Minić Karlo, Dragan Uskoković, Bane Jovanović, Vesna Denčić, Miodrag Stošić, Vanja Bulić, Aleksandar Novaković, Milan Mihajlović, Ninus Nestorović i Nenad Vučetić.
Prema rečima organizatora Festivala dr Slobodana Simića, prvi put na jednom mestu naći će se autori svih generacija, naslednici velikog Radoja Domanovića koji, iako davno počivši, vrlo često progovora o našim savremenim problemima".
Sekcija satiričara UKS ističe da je njihova želja da Festival od sledeće godine postane međunarodni i da bude podsticaj za objavljivanje novog izdanja Antologije savremene srpske satirične priče, s obzirom na to da je prethodna, čiji je priređivač Vitezović, objavljena 1979.
Prvi Festival satirične priče biće u znaku 150 godina od rođenja Antona Pavloviča Čehova, a održava se pod sloganom "Satirična priča na Dan šale bez šale!" (Tanjug)


30.03.2010.

QUATTRO STAGIONI u DKSG

::: NOVI BEOGRAD :::

Dom kulture Studentski grad

četvrtak 1. april 2010.g. u 19:00 h
Mala sala
Predstavljanje romana "Quattro stagioni"
Slobodana Tišme
Govore: Tatjana Rosic, Vasa Pavkovic i autor

Slobodan Tišma
je bio jedan od nosilaca novosadske alternativne/neoavangardne umetnicke scene i frontmen legendarnih rok bendova Luna i La Strada. Tokom devedesetih je objavio knjige poezije Marinizmi i Vrt kao to, a pre nekoliko godina veoma zapazenu zbirku prica Urvidek.
Quattro stagioni je njegov prvi roman, koji ima upecatljivi podnaslov – staromoderna travestirana ispovest s onu stranu groba. Tisma prikazuje izmastani i paranoicni svet grada Djurvideka (Novog Sada), u kome nema istorije i znanja, i koji polako iscezava, zajedno sa nestajanjem glavnih junaka.
Tišma je za ovaj roman nedavno dobio nagradu Biljana Jovanovic.

(izvor: www.dksg.rs)

24.03.2010.

MACHINE GUN @ AKADEMIJA

Akademija
Rajiceva 10
Beograd
NEDELJA 28. 03. 2010.
Art kafe “Fleka”
● Radno vreme: od 16h
♫ Radio Beograund: funk,soul, hip-hop, world, afro, latin, reggae, down beat
Listen up @ http://beograund.listen2myradio.com
● Samostalna izlozba radova Danijela Savovica: “Njena pojava”
Mali klub od 22h:
KONCERT
MACHINE GUN [garage. rock. Beograd]
http://www.myspace.com/machinegunbgd
+ Gosti
Cena karte: 200 dinara
(izvor -- plakatt)

Španski istražitelji u svetu - predavanje

Španski istražitelji u svetu
Predavanje
Cilj ovog predavanja je prikazati Španiju ne samo kao zemlju koja izvozi istraživačke talente već i kao zemlju koja prihvata naučnike iz inostranstva, kao i insistiranje na činjenici da je španska nauka svrstana u međunarodnu avangardu. Gosti-predavači istaći će sličnosti i razlike bavljenja naukom u Španiji i Srbiji, kao i izazove sa kojima se suočavaju i načine na koje se ostvaruje saradnja između različitih zemalja u polju naučnog istraživanja.
O ovim i drugim temama, govoriće naučnici Istraživačkog centra Princ Felipe iz Valensije, srpski naučnik dr Miodrag Stojković, šef Laboratorije za reprogramiranje ćelija, i dr Hoakin Dopaso, šef Laboratorije za bioinformatiku istog Centra.
Utorak, 30. mart, 19:00
Svečana sala Instituta Servantes
Biće obezbeđen simultani prevod.
Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

Los niños de los ojos rojos

LOS NIÑOS DE LOS OJOS ROJOS
Koncert
Dom Omladine
Četvrtak, 25. mart, 20:00
Los Niños de los Ojos Rojos je španska folk grupa, prepoznatljiva po svom karakterističnom stilu koji je fuzija tradicionalnih zvukova Španije, Irske ili Balkana, roka, hip-hopa, fanki muzike, koji sama grupa definiše kao „bezvremena fuzija žanrova".
Ulaznice na blagajni Doma Omladine, Makedonska 22

23.03.2010.

Avangrad br. 6

SOMBOR ::: Šesti broj somborskog besplatnog lista za kulturu Avangrad predstavlja Zorana Ćirića, odnosno Magičnog Ćiru, rokenrol pisca i najvećeg anti-junaka u srpskoj književnosti, koji u velikom, necenzurisanom intervjuu govori o svojim romanima, aktuelnoj društvenoj situaciji, Holivudu i književnosti uopšte. Kroz redovne rubrike novi broj Avangrada vodi svoje čitaoce u varljivi svet najnovijih, visokobudžetnih holivudskih hitova, MTV pop industrije, te skreće pažnju na aktuelne albume alternativnih svetskih bendova i najavljuje muzičku manifestaciju ,,Regeneracija“. U rubrici ,,Čitalište“ čitaoci će imati prilike da se upoznaju sa temom distopije u svetskoj literaturi i da pročitaju tekst o novom izdanju Kafkinog ,,Procesa“ koji je preveo Jovica Aćin. Novi broj u rubrici ,,Ovde blizu“ donosi tekst o pomalo zaboravljenom srpskom simbolisti Stevanu Aleksiću koji je svojim radom zadužio vojvođansku i srpsku slikarsku baštinu. Takođe, prozne i poetske priloge poslali su stalni i novi saradnici Avangrada sa ex-Yu prostora, dok su se za vizuelni izgled pobrinuli kako već afirmisani, tako i neafirmisani, mlađi umetnici, čije vreme tek dolazi.
Sve informacije o distribuciji novog broja mogu se pronaći na www.myspace.com/avangrad i www.facebook.com/avangrad
Rok za slanje tekstova za sedmi broj Avangrada je 5.5.2010.
--

Akcija 'Darujmo reč" i pesnikinja Zorica Sentić u Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac"

:::: Niš ::::
U cetvrtak, 25. marta 2010. u 19 casova, u citaonici Narodne biblioteke "Stevan Sremac" organizujemo promociju akcije „Darujmo rec“ i knjizevnog rada Zorice Sentic.
Te veceri bice predstavljene knjige poezije Ugasi tisinu i Ugasi tisinu-ja nas volim i knjiga proze Price i ne price Zorice Sentic iz Kana, koje govore o ljubavi, sreci i patnji, lepoti i mladosti, o nadi i beznadju. Ucestvuju autor Zorica Sentic i njeni prijatelji.
Istovremeno bice niska promocija akcije "Darujmo rec", u kojoj se prikupljaju knjige za decu u selima Srbije. Svako ko dodje na promociju i donese bar jednu knjigu postaje deo akcije i plemenite ideje da svako selo dobije biblioteku.

21.03.2010.

CRNO-BELI MUZEJ U BOJI

Beograd --Inicijativa za Punk Muzej vas poziva u Pubby's Magic Garden na akciju: Crno-beli muzej u boji. Sve sto nacrtate, napravite ili mozda napisete tokom ove akcije, bice predstavljeno na izlozbi u junu. Tema je slobodna, papiri su prazni a vaša kreativnost neograničena. Neko prethodno iskustvo ili talenat nisu potrebni, sve u cilju dobre zabave i otkrivanja novih umetnika koji ce se uz pomoc dobre rakije iz Pubby's-a mozda i razotkriti.
Почиње у: недеља, март 21, 2010 у 7:00 по подне
Крај: понедељак, март 22, 2010 у 3:00 пре подне
Место: Pubby's Magic Garden
Улица: Trg Republike, TC Staklenac, prolaz pored picerije TRG
Град/место: Belgrade, Serbia
(izvor -- FACEBOOK)

19.03.2010.

Nastavak represije nad slobodarskim pokretom u Srbiji

Beograd -- Srpska vladajuća klasa nastavlja pojačanu represiju nad slobodarskim pokretom; represiju koja je započeta hapšenjem beogradske šestorke - Sanje Dojkić, Tadeja Kurepe, Ratibora Trivunca, Ivana Vulovića, Nikole Mitrovića i Ivana Savića - u septembru 2009. godine. Do tada nepoznata anarhistička grupa „Crni Ilija“ preuzela je odgovornost za bacanje dve flaše zapaljene tekućine na pločnik u blizini grčke ambasade u Beogradu, kao reakciju na varvarsko postupanje grčke države prema ustanicima u toj zemlji, pri tome prouzrokujući na ambasadi štetu od 18 evra. Režimski mediji potpomognuti režimskim analitičarima i „dobro obaveštenim izvorima“, pokrenuli su hajku protiv jedine anarhističke organizacije koja javno deluje u Srbiji - Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“ (ASI), sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica. Ono što je počelo medijskim špekulacijama o povezanosti ASI i događaja ispred ambasade, završeno je hapšenjem četvoro članova beogradske lokalne grupe ASI i dvojce beogradskih anarhista a zatim, nakon intervencije „sa vrha“, podizanjem prve optužnice za krivično delo međunarodnog terorizma u Srbiji. Beogradska šestorka je narednih pet ipo meseci provela u strahovitim uslovima izolacije i torture Centralnog zatvora u Beogradu.

„Slika s uspomenom“ Veselina Gatala u Sarajevu

Predstavljanje romana „Slika s uspomenom“ Veselina Gatala u Sarajevu
Kompanija MAUNAGIĆ d.o.o, odnosno Izdavačka kuća MaunaFe, Sarajevo najavljuje predstavljanje romana Veselina Gatala „Slika s uspomenom“ koje će biti održano u Velikoj sali Općine Stari Grad, Sarajevo, 25.3.2010.g. (četvrtak) sa početkom u 19:00 sati.
O knjizi će govoriti recenzent Indira Kučuk – Sorguč, književnik Sabahudin Hadžialić i direktor Kompanije Maunagić d.o.o. Feđa Maunagić.

18.03.2010.

The History Of Rock'n'Roll Vol.6

Projekcija dokumentarca The History Of Rock'n'Roll Vol.6::
Akademija
Rajiceva 10
Beograd
Desetodelni dokumentarac "The History of Rock 'n' Roll" (1995) prikazivace se utorkom i cetvrtkom, tokom meseca marta, u art kafeu "Fleka" na Akademiji!
Projekcije pocinju u 19h, ulaz ce biti slobodan, a - kao i ostalim radnim danima - ocekuju Vas happy hour i snizene cene piva :)
Cetvrtak 18. mart 2010.
Art kafe "Fleka" @ Akademija od 19h
Projekcija dokumentarnog filma "THE HISTORY OF ROCK 'N' ROLL"
● Sesti deo: MY GENERATION

● Pojavljuju se: Joan Baez, Bono Vox, Dick Cavett, Eric Clapton, George Clinton, Phil Collins, Peter Coyote, David Crosby, Jerry Garcia (The Grateful Dead), Bill Graham, The Grateful Dead, Jimi Hendrix, Mick Jagger, Quincy Jones, Janis Joplin, Paul Kantner, Joni Mitchell, Jim Morrison, Graham Nash, Tom Petty, Iggy Pop, Joey Ramone, Ronald Reagan, Keith Richards, The Rolling Stones, Carlos Santana, Joe Strummer, Eddie Van Halen, Neil Young...
● Rezija: Obie Benz
● Trajanje: 60 min.
● Ulaz slobodan.
● Track list:
* Somebody to Love - Jefferson Airplane
* Tell Mama - Janis Joplin
* China Cat Sunflowers - the Grateful Dead
* Foxy Lady - Jimi Hendrix
* When the Music's Over - the Doors
* Up on Cripple Creek - the Band
* Street Fighting Man - the Rolling Stones
* I Feel Free - Cream
* Baba O'Riley - the Who
* Handsome Johnny - Richie Havens
* Fixin' to Die Rag - Country Joe and the Fish
* Soul Sacrifice - Santana
* Suite: Judy Blue Eyes - Crosby, Stills & Nash
* Down By the River - Crosby, Stills, Nash & Young
* Big Yellow Taxi - Joni Mitchell
* Voodoo Chile - Jimi Hendrix
* Touch of Grey - the Grateful Dead

17.03.2010.

OTVARANJE IZLOZBE RADOVA DANIJELA SAVOVICA: "NJENA POJAVA".

BEOGRAD ::: Akademija
Rajiceva 10, Beograd
Sreda, 17.03.2010.
OTVARANJE SAMOSTALNE IZLOZBE DANIJELA SAVOVICA
"NJENA POJAVA" NA AKADEMIJI
Samostalna izlozba radova akademskog umetnika Danijela Savovica "Njena pojava" bice otvorena u kafe-galeriji "Fleka" na Akademiji, u sredu 17. marta, sa pocetkom u 20h, a postavku ce ciniti uvecani printovi crteza olovkom.
"To su crtezi zenskog portreta i figure, impesija koju pojava "zenskog" ostavlja na mene - posmatranje magnetizma, nepoznatog i erotike u suprotnom polu preko crteza", istice Savovic.
"Njenu pojavu" na Akademiji mozete pogledati do kraja meseca marta, svim radnim danima kluba od 16h.
Ulaz je slobodan.
Iste veceri u Malom klubu Akademije, od 22h, grupa Bazileus svira blues i rock covere.
Cena karte bice 150 dinara. (izvor -- FACEBOOK)

THE HISTORY OF ROCK 'N' ROLL (Peti deo)

Projekcija dokumentarca The History Of Rock'n'Roll Vol.5::
Akademija
Rajiceva 10
Beograd
Desetodelni dokumentarac "The History of Rock 'n' Roll" (1995) prikazivace se utorkom i cetvrtkom, tokom meseca marta, u art kafeu "Fleka" na Akademiji!
Projekcije pocinju u 19h, ulaz ce biti slobodan, a - kao i ostalim radnim danima - ocekuju Vas happy hour i snizene cene piva :)
Utorak 16. mart 2010.
Art kafe "Fleka" @ Akademija od 19h
Projekcija dokumentarnog filma "THE HISTORY OF ROCK 'N' ROLL"

● Peti deo: PLUGGING IN

● Pojavljuju se: Eric Burdon (The Animals), Roger Daltrey (The Who), Denny Doherty (The Mamas and the Papas), Bob Dylan, 'Mama' Cass Elliot, Peter Noone (Herman's Hermits), Al Jardine (The Beach Boys), John & Michelle Phillips (The Mamas and the Papas)...

● Rezija: Andrew Solt

● Trajanje: 60 min.

● Ulaz slobodan

● Happy hourz radnim danima do 22h:
Toceno svetlo Nik. pivo [0.5l] 99 dinara
Toceno tamno Nik. pivo [0.5l] 125 dinara
● Track list:
* On the Road Again - Bob Dylan
* It's Alright Ma (I'm Only Bleeding) - Bob Dylan
* Talkin' New York - Bob Dylan
* Mojo Hand - Sam "Lightenin'" Hopkins
* I Ain't Marchin' Anymore - Phil Ochs
* Handsome Johnny - Richie Havens
* Blowin' In the Wind - Peter, Paul & Mary
* All My Trials - Joan Baez
* The Times They Are a-Changin' - Bob Dylan
* I'll Roll in My Sweet Baby's Arms - the Monroe Brothers (?)
* Maggie's Farm - Bob Dylan
* Like a Rolling Stone - Bob Dylan
* My Back Pages - Bob Dylan
* Mr. Tambourine Man - the Byrds
* California Dreamin' - the Mamas & Papas
* Surfer Girl - the Beach Boys
* God Only Knows - the Beach Boys
* Purple Haze - Jimi Hendrix
* Paint It Black - the Animals
* Ball & Chain - Janis Joplin (izvor -- FACEBOOK)

16.03.2010.

The Split Mind :: časopis za književnost i kulturu studenata Filozofskog fakulteta u Splitu

::: SPLIT :::
Za stalno je otvoren konkurs za suradnike u časopisu The Split Mind, iz Hrvatske i iz regije.
The Split Mind je časopis za književnost i kulturu studenata Filozofskog fakulteta u Splitu. Izlazi već šest godina.
Časopis je po svojoj definiciji trojezičan, (u njemu se također tiskaju radovi na engleskom i talijanskom jeziku).
Osnovne rubrike su:
1. Poezija
2. Proza
3. Eseji
4. Prijevodi
5. Drama
6. Fotografija
U dosadašnjim brojevima sudjelovali su renomirani autori poput: Predraga Lucića, Ćiće Senjanovića, Nedjeljka Fabria, Borisa Dežulovića, Ante Tomića, Sanje Pilić,Marka Pogačara, Marije Andrijašević, Zvonimira Baloga, Tomice Bajsića, Marka Tomaša, Renata Baretića, Olje Savičević Ivančević, Jurice Pavičića, kao i mnogi drugi neafirmirani mladi autori i studenti.
Radove slati na mail adresu the_split_mind@yahoo.co.uk , uz osnovne podatke i kratku bio(biblijo)grafiju.
(The Split Mind is the literary journal of the students of the Faculty of Philosphy of the University of Split, Croatia. Edited by students, TSM publishes literary and art work. In Croatian, English, Italian and other languages, TSM publishes both emerging and established artists.. Is also focused on translation, and has published numerous English translations of prominent Croatian authors, along with original translations of a variety of works into Croatian.)
(izvor - Prozaonline, Beograd)

13.03.2010.

FESTIVAL MLADIH PESNIKA „DANI POEZIJE“

Centar za kulturu Grada Zaječara raspisuje
K O N K U R S
za učešće na 25. Festivalu mladih pesnika „Dani poezije“.
Ciklus od deset neobjavljenih pesama, potpisan šifrom, (rešenje šifre, u posebnoj koverti, dostaviti sa prijavom), umnožen u četiri primerka, poslati na adresu:
Centar za kulturu Grada Zaječara
Dositejeva 1/V
19000 Zaječar,
sa naznakom “za Festival”.
Pravo učešća imaju pesnici do 30 godina starosti koji pišu na srpskom jeziku a nemaju objavljenu knjigu.
Prijave dostaviti do 09.04.2010. godine.
Pesnici čije radove odabere Stručni žiri Festivala stiču pravo učešća na 25. Festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ koji će se održati od 27. do 29. maja 2010. godine u Zaječaru.
Laureat Festivala stiče pravo na objavljivanje knjige.
Rukopisi se ne vraćaju.
Dodatne informacije: 019/44-11-38 (izvor --- PROZAonline)

Spikerka kojoj se verovalo

Dušanka Kalanj, spikerka i voditeljka Televizije Beograd, u kojoj je radila od njenog osnivanja, preminula je juče u 76. godini posle duge i teške bolesti. Lepog glasa, savršene dikcije i neponovljivog šarma Dušanka Kalanj godinama je bila simbol dobrog televizijskog govora, a u istoriju televizije ušla je i kao prva žena spiker koja je vodila „Dnevnik“.
Posle odlaska u penziju, svom starom poslu će se vratiti samo na trenutak i svečarskim povodom 23. avgusta 2008. kada se u „rođendanskom“ dnevniku RTS-a povodom pola veka televizije, pojavila uz Miću Orlovića i pročitala jednu najavu.
Ceo radni vek provešće u Informativnom programu, uporno odbijajući da se pojavljuje u drugim, naročito zabavnim programima. Jednom je pristala da otvori Opatijski festival 1958. godine, nekoliko puta Beogradsko proleće i to će biti njeni retki izleti van ozbiljnosti „Dnevnika“. Malo je poznato da se davne 1961. godine okušala i kao glumica u igranom filmu „Ne diraj u sreću“ Mila Đukanovića gde je igrala sa Pavlom Vuisićem, Irenom Kolesar i Slobodanom Perovićem.
Kasnije će objasniti kako je informativna redakcija bila veoma stroga, da je njenim novinarima bilo zabranjeno da se pojavljuju u drugim programima i da je ona to poštovala.
Svi oni koji su je poznavali i s njom radili u televiziji sećaju se kao vrhunskog profesionalca koji je svom poslu dao najviše što je mogao, postavljajući standarde koji su i danas za poštovanje.
- Kad sam 1960. počinjao u televiziji na mestuvideo miksera, ona je već bila zvezda „Dnevnika“. Volela je i kamera, a voleli su je i kolege. Poštovanje je sticala, kako svojim profesionalnošću tako i svojim gospodstvenim držanjem. Bila je jednostavna, draga i društvena i vest da je umrla sigurno je mnogo rastužila svakog ko je poznavao, a naročito nas koji smo s njom radili - kaže Čeda Filipović, dugogodišnji snimatelj Televizije Beograd.
Potvrđuju to i Dušankine dugogodišnje koleginice Staka Novković-Đorđević, Danka Novović i Vesna Nestorović.
- Emotivna, nežna i pristojna imponovala je i izgledom i ponašanjem. Imala je volju da pouči i svoje bogato znanje je nesebično prenosila mlađim kolegama, a od nje se imalo šta naučiti. Bila je jedna od malobrojnih koja se izdvajala svojim stavom, a vesti je čitala sa samopouzdanjem koje je bilo za respekt - seća se Staka Novković-Đorđević.
Danka Novović i Dušanka Kalanj, osim što su bile koleginice, bile su i komšinice i prijateljice pa je vest o Dušankinoj smrti naročito potresla Danku.
- Bila je spiker koji se retko rađa, sa prirodnim talentom za taj posao. Kao da se baš za to spremala, a završila je engleski jezik na Filološkom fakultetu. Negde ju je primetio reditelj Minja Dedić i doveo na televiziju. Ona je u prvo vreme mislila da je to samo njen privremeni posao, ali je na kraju ceo radni vek ostala verna „Dnevniku“. Koliko je bila ozbiljna u poslu, toliko je van njega bila vesela i šarmantna osoba - kaže Danka, dok Vesna Nestorović otkriva još jedan talenat svoje koleginice.
- Dušanka je bila veoma nadarena za muziku i divno je pevala. U najlepšem sećanju su mi ostala druženja nas spikera iz bivše Jugoslavije. Svake godine smo se sastajali u drugoj republici i na tim zabavama ona je znala da se opusti i zapeva. Kao i pred ekranima i tada je bilo divno slušati je!
Minja Subota seća se da su Dušanku, inače rođenu u Šibeniku, veoma voleli i cenili njeni Šibenčani.
- Sa njenim dolaskom televizija je mnogo dobila. Čitala je besprekorno, ubedljivo i preko nje su se ljudi identifikovali sa televizijom. Verujući njoj, gledaoci su verovali televiziji - zaključuje Minja Subota.
Sa Dušankom Kalanj odlazi jedno od poslednjih autentičnih televizijskih lica. (izvor - BLIC, Beograd)

IPS i dalje...

Dejan Pantović za MONDO izjavljuje da "radnici IPS-a nisu u štrajku."
Štrajkački odbor IPS Media je sinoć saopštio da su zaposleni u kompaniji IPS Media stupili u štrajk zbog neisplaćenih zarada.
Tekst pod naslovom "Novosti iz IPS-a - S. O. S." citajte na Zverkinom BLOGU.
Kao i -- IPS se bogati na grbači izdavača .

Moj Trg - Promocija knjige Blagosloveni gubitnici Milana Dobričića

Датум: недеља, март 14, 2010
Време: 7:30 по подне - 9:00 по подне
Место: Bife Ventil, Kapetan Mišina 14, Beograd
Milan Dobričić (1977, Beograd) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupa za Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću. Tokom 1999/2000. godine pohađao i završio Beogradsku Otvorenu Školu.
Jedan od osnivača Udruženja građana Treći Trg, koje izdaje elektronski i štampani časopis za poeziju i prozu Treći Trg (www.trecitrg.org.rs), u kome obavlja ulogu urednika. Jedan od osnivača i koordinator međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige.
Radi kao prevodilac sa engleskog i italijanskog jezika.
Jedno vreme vodio sopstvenu izdavačku kuću.
Objavio dve priče u zborniku Najkraće priče 2006 (Alma, Beograd). Objavio koautorsku knjigu proze Dnevnik 2000 (CSM, 2001), zbirke pesama Pritisak (CSM, 2002), Dovijanje (Treći Trg, 2006) i Blagosloveni gubitnici (Društvo Istočnik, 2009).
Predstavnik Srbije u projektu WordExpress.
Prevođen u časopisima na engleski, francuski, poljski, rumunski, katalonski, češki, slovenački i turski jezik.
http://www.milandobricic.blogspot.com/
http://poetopolis.blogspot.com/
(izvor -- FACEBOOK)

11.03.2010.

Džon Vejn u Srbiji 2010. godine

I Džon Vejn ima svoje mišljenje o privatizaciji PROSVETE, onda o Dobričinom pismu pisanom ćirilicom, "Službenom glasniku"... Tu je i Slobodan Gavrilović...
"E samo jos to nedostaje Sluzbenom glasniku, koji je kao drzavna ustanova postao monopolista na trzistu izdavastva. Ima li toliko magacina da se pored desetina miliona neprodatih knjiga Sluzbenog glasnika natrpaju i skribomanske knjige izdate u Prosveti u zadnjih dve dekade?!
Slobodan Gavrilovic bi prvo trebalo da ozbiljno razmisli o tome kako vodi Sluzbeni glasnik sa stancovanjem knjiga, zaposljavanjem partije i bratije, pa da jos udomljava i druge izdavacke kuce na teret poreskih obveznika. Bojim se da cemo za neko vreme citati kako je i Sluzbeni glasnik na umoru, zbog potpunog odsustva planiranja njegovog vrlog direktora
." (izvor --- BLIC)

Razočarani čitaoci

Andwheresshe :: Knutu Hamsunu su razočarani čitaoci vraćali knjige(poštom na kućnu adresu, čini mi se) npr. Zašto da ne? Mislim da je sasvim normalno da čitalac koji je piščev savremenik posmatra piščevo delo kroz prizmu njegovog javnog delovanja ili izrečenih stavova. Mislim da isto čitalac odn. čitalačka javnost ima pravo da ne ćuti o svojim saznanjima. A pisac i dalje ima "pravo" da se bahati ili bude "upravu", se ćera, dokle god se to njemu isplati, dokle ga čitaju itd.
Keegman :: Ali, zar ne bi mi, kao malo kompetentniji chitaoci, trebalo da budemo mnogo realniji povodom toga? Zar ne bi trebalo da smo u stanju da razdvojimo delo i neshto sto se dela ne tiche? Pa, nismo mi valjda masa kojom se moze tek tako, dnevnopolitichkim temama skrenuti paznja sa nechega vrednijeg? Da je tako, ovaj bundolo bi se vec odavno raspao po nacionalnoj osnovi, i ja ga nikad ne bih ni pronashao. Krajnje je detinjasto odbiti neshto jer je smeshteno u ovaj ili onaj kontekst. Kao da mi nemamo mozak da to prochitamo, pa da prosudimo sami svidja li nam se, ili ne.
Arjuna_stromentato :: To što ti Keegmane govoriš je, naravno, točno. Bilo je umjetnika čija dostignuća zavrijeđuju toliku pažnju da se njihove etičke i političke stavove može htjeti promatrati kao zasebnu povijesnu, psihološku, sociološku problematiku, ili slično. Prvi koji mi padaju na pamet su D' Annunzio i Grass, recimo.
Međutim, postoji nekoliko razloga zašto si u krivu:
- bundolo forumi nisu baš poznati po pretresanju tema koje se striktno (slučaj je sasvim suprotan) drže književne kritike;
- tema foruma nije "Momo Kapor - kritika poezije i proze" ili slično, već samo "Momo Kapor", što znači da se može pisati o njegovom liku koliko i o njegovom djelu;
- Momo Kapor nije ni D'Annunzio a ni Grass. Radi se o piscu istaknutom ničim pozitivnim, čovjeku koji je ex-Yu prostore više "zadužio" svojom otvorenom podrškom određenom režimu, nego kvalitetnom književnošću.
Iz tih razloga, rekao bih da je webman u pravu kad kaže da Momo Kapor nije dobra tema. Slijedeći pravilo koje sugeriraš, mogli bi ovdje raspravljati i o akvarelisti Adolfu Hitleru. Mogli bi, naravno, kao zreli ljudi odvojiti tu njegovu umjetničku sferu i procijeniti kakve su mu slike.
Ali, ključno je pitanje: zašto? Koga briga?
Namjerno sam doveo primjer do apsurda i pretjerao, ali samo da ti objasnim kako ti ta (doduše ispravna) logika na neodređenim temama otvorenim javnosti, baš i nije upotrebljiva.
andwheresshe :: Ali, zar ne bi mi, kao malo kompetentniji chitaoci, trebalo da budemo mnogo realniji povodom toga? ...”
Razumem šta govoriš, ali za primenu te vrste logike na sve primere (a ima ih, čudo jedno!), trebalo bi prvo izdići pisca iznad čitaoca/ili nepisca, a zatim književno delo iznad pisca i samog života, a meni kao čitaocu (i kod ove tvrdnje sam sasvim pristrasna) to baš i nije navika. Sa druge strane , ne postoji propisana lista kriterijuma po kojima se odlučuje da li će se logika primenjivati ili ne, pa je odluka ostavljena volji ili osećanju čitaoca, sticaju okolnosti (činjenica da je čitalac bio u prilici da pokloni pažnju određenom piscu, da ga zavoli) itd. Ja čitam jer volim da čitam, a ne zato što treba da čitam. Niko me ne tera da volim pisca, pa se usuđujem da biram koga ću voleti. Ako pogrešim u sudu, a ne uspem da se ispravim, ’bem ga, life is a bitch. Nije ni Kapor možda stigao da se ispravi za života, pa mu je i npr. Ana ostala zbunjena negde u ex-yu magluštini… ;)
Arjuna i webman, nije mi baš jasno zašto to nije poželjno da se priča o Kaporu na forumu? Pa većina zna da razlikuje argumentovan stav od provokacije. Naročito što se mnoge stvari iskristališu upravo komunikacijom? Pa onda u simbiozi sa vremenskom distancom, ih… Vagner. Grass - on se nama ispovedio, razlika je ipak bitna! javnost se šokirala, on se obrazložio. Ne? Pre nekoliko je bila i zezancija sa Kunderom i tajnom službom… To je ostalo na glasinama. :)
Jergović je takođe napisao interesantan tekst za Jutarnji. On je bio u prilici da zavoli Kapora, koga interesuje može da izgugla
(izvor - BUNDOLO forum)

Kosmogina u Rumi - Preko crte

RUMA -- Provokativna beogradska autorka Kosmogina predstaviće 12. marta u Kulturnom centru u Rumi zbirku priča “F book”, uz performans "Preko crte" - multimedijalni kosmoginoidni šou.
Zbirka priča “F book” objavljena je 2009. godine, u izdanju kuća Kornet i Karpos iz Beograda, a u Rumi će biti prodavana uz popust, pri čemu je ulaz besplatan.
Kosmogina je premijerno predstavila “F book” u martu 2009. u Magacinu u Kraljevića Marka, u organizaciji SEEcult.org-a, a ta vrlo uspešna i posećena promocija takođe je bila u formi multimedijalnog performansa, kojim je autorka dočarala sa gostima deo atmosfere iz svojih provokativnih priča, kojima se poigrava identitetima, ismejava patrijarhalne vrednosti društva i slavi uživanje u svakom trenutku života.
Na internacionalnoj filološkoj slavističkoj konferenciji "Tabu široko otvorenih očiju", na Institutu A. Mickieviča u Poznanju u Poljskoj, knjiga “F book” je u decembru 2009. godine predstavljena u oblasti obaranja jezičkih i tematskih tabua. (izvor -- SEECult)

10.03.2010.

Saopštenje povodom poziva na linč jednog od članova ASI

Huškačka i brutalna kampanja države Srbije protiv slobodara i „Anarhosindikalističke inicijative“ se nastavlja. Nakon montiranog procesa protiv šestoro anarhosindikalista i skandalozne optužnice za međunarodni terorizam, zbog koje je šest mladih ljudi čamilo u zatvoru više od pet meseci, država je rešila da nastavi represiju pokušajem zastrašivanja jednog od optuženih uz pomoć svojih fašističkih parapolicijskih snaga zvanih „anti-antifa“.
U subotu 6. marta, u jednom novobeogradskom soliteru pojavili su se plakati pod nazivom „Upoznaj svoj komšiluk! Spoznaj neprijatelje Srbije“. Na plakatima se nalazi fotografija beogradskog anarhosindikaliste, koji stanuje u pomenutom soliteru, poziv na linč lažnim spiskom zlodela i rečenicom „ako korumpirani sud neće da im sudi ima ko hoće!“ i fašističko-policijska preteća rečenica „Znamo gde živite, znamo kada spavate“.
Ovaj pokušaj zastrašivanja, je poslednji u nizu represivnih metoda vlasti u nameri da smiri socijalna talasanja. Počevši od zabrane blokiranja saobraćajnica i zabrane okupljanja u centru Beograda, preko političkog i pravosudnog nasilja nad šestoro anarhosindikalista u vidu optužnice za međunarodni terorizam, do krivičnog procesuiranja ljudi zbog navodnog ometanja pravde jer su se drznuli da zatraže slobodu za svoje lažno optužene drugove, plakatiranje solitera u kome stanuje naš drug izgleda kao jeftin pokušaj zastrašivanja organizovan od strane najreakcionarnijih segmenata države i nacističkih parapolicijskih formacija.
Zahtevamo od države da rasformira svoje parapolicijske snage, marionetske fašističke i nacističke grupacije koje su iznikle na najmračnijim zločinima počinjenim na ovim prostorima u poslednjih dvadeset godina.
Država teroriše - Sloboda za anarhiste!
Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa
sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica

“GRADSKA KNJIŽNICA” – Robert Perišić

BEOGRAD --- “GRADSKA KNJIŽNICA” –
23. mart, 19 h
gost: Robert Perišić
moderatorka: Tijana Spasić
Posebno zadovoljstvo nam je da u Kulturnom centru GRAD ugostimo jednog od najpoznatijih hrvatskih pisaca, Roberta Perišića, neprikosnovenog autora kratke priče a odnedavno i romanopisca čiji je prvenac “Naš čovjek na terenu” (2007) dobio najvažnije hrvatsko književno priznanje za prozu – nagradu Jutarnjeg lista.
O temama i stilu Roberta Perišića dosta govori i njegova omiljena lektira – legendarna zbirka priča “O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi” američkog pisca Rejmonda Karvera. Surovo precizne ali i urnebesno duhovite, Perišićeve priče iz zbirki “Možeš pljunuti onoga tko te bude pitao za nas” (1999) i “Užas i veliki troškovi” (2002) govore o “nestanku generacije” izgubljene po ratištima ili kasnije utopljene u drogi, alkoholu, PTSP-u ili prosto krizi srednjih godina, a roman “Naš čovjek na terenu” o današnjim medijima i iluzijama. Forma je uglavnom dijaloška, proistekla iz tradicije pisaca poput Bukovskog, Karvera i Hemingveja, mada autor kao važne pominje i uticaje popularne kulture: Džonija Štulića, grupu Haustor, Nika Kejva…
Perišić, koji je poznat i kao književni kritičar Globusa i kolumnista hrvatskog Playboy-a, duhovito je skicirao sopstveni književni portret:
“U njegovu se stilu isprepliću zlatne stranice našeg fudbala s osjećajem samoće i uzaludnosti, te s čežnjom za nečim lijepim i još nedoživljenim, sve dakako u okviru mogućnosti što ih otvara perspektiva članstva u EU i NATO-u. Ovaj mladić, koji je dobrano zagazio u tridesete, zaista ne obećava, a njegov stil ne plijeni pažnju zahtjevnih čitatelja, niti smo ga učili na faksu…. S druge strane, u kontekstu propadanja svih vrijednosti i kriterija, nije se svemu tome ni čuditi… Ne rađa se svaki dan Sergej Jesenjin, a bogme ni France Prešern, kao ni Milorad Pavić, itd.”
Nakon književne večeri biće prikazan film “100 Minuta slave” Dalibora Matanića (2004), za koji je Robert Perišić napisao scenario, a glavnu ulogu igra Miki Manojlović.
“Pokušavao sam zapodjenuti razgovor dok se grije voda za kavu i dok se, pretpostavljam, briše unutra ta svinja, tko bio da bio.
Rekoh: – Kako klinac? Ne plače?
Kao da sam je iznanadio, ona reče, zbunjeno: – Curica je… Spava.
Odakle mi to da je klinac? Je li mi to netko rekao? Ako jest… Onda nema izlaza. Dijelom uma već sam se počeo miriti s tim scenarijem. Nitko neće biti onaj koga sam tražio. Nikad neću izaći iz kruga nepoznatih. Nema izlaza iz Susedgrada.
Pomišljao sam da ustanem. Treba pod hitno pobjeći u Zagreb, ako još ima Zagreba. Ali, nastavljao sam sediti tamo, u Susedgradu.
Šutio sam i zurio u stl. Voda za kavu je ključala. Vrata od kupaonice su se otvarala. Nisam se usuđivao podignuti pogled. Odakle mi to o klincu, listao sam po razbacanoj memoriji. Onda me je nečija ruka lupnula u leđa.
Trgnuo sam se prestrašeno. Podigao sam pogled.
Dane.
- Šta buljiš, ej? – lagano me pljesnu po licu.
- A! Ništa! – rekoh.
- Šta je, jesi napušen?
- Nisam, majke mi! – rekoh.
Ona je gledala iza njega. Sad je bila sigurna. To je to. Njezin život je propao.
- Jesi na tripu? Šta blejiš tako? – Dane se postavio kao stariji brat. Kao, zajebavao se, ali vidio sam da misli ozbiljno.
Gledao sam ga. On se držao normalno, što je ulijevalo nadu.
- Ne, ne – rekoh – čist sam kao suza, ali ovaj Susedgrad… Jebote, ko kuća užasa…
- Oho?! – ona je podigla obrve.
- Mislim, tako je ispalo…- pokušavam izvući stvar.
- Šta je bilo? – upita on.
- Neobjašnjivo! Sto sranja… – rekoh. – Ma, bolje da ne spominjem…
- Jesi vidio malu? – reče on.
- Nisam.
- Dođi – pokaže na neka vrata.
- Evo, nek skinem cipele – rekoh.
Lagano je otvorio vrata i uveo me u mračnu prostoriju.
- Pssst! – zazuji.
Vodio me nekoliko koraka kroz mrak. Sad još treba gledati klinku i reći sve najljepše. Stajali smo nadneseni nad nešto u polumraku. Pomislih, sad će se okrenut i bit jezivo.
To je – šapne mi.
- Aha, spava – kažem.
- Spava – reče i on, ali puno tiše.
- Ajmo nazad! – šapnem mu. Fantom čeka vani pod banderom.
- MOLIM? – reče on.
Onda je klinka zaurlala. Izašao sam iz sobe i rekao: – Jebiga!
Njegova žena je ušla u sobu. Sad će izvaditi sisu, pomislih tužno.” (odlomak iz priče “Nema Boga u Susedgradu”)
(link --- GRAD)

09.03.2010.

Saopštenje za javnost štrajkačkog odbora IPS Media II

BEOGRAD --- Od 08. 03. 2010. godine, zaposleni u kompaniji IPS Media stupili su u štrajk. Preko 300 zaposlenih koji rade u ovoj firmi nisu primili cele plate od novembra meseca 2009, a sada je mart 2010. Treba napomenuti da vlasnik Media, Dejan Pantović pretnjama i ucenama sprečava svaki vid radničkog ili sindikalnog organizovanja i brutalno krši zakonska prava zaposlenih. Važno je da javnost zna da zaposleni u IPS nisu zdravstveno osigurani, pošto im od prošle godine nisu isplaćivani doprinosi, tako da knjižice ne mogu da budu overene, a za privatne lekare nemamo novca. Vlasnikova supruga je juče, na sastanku sa predstavnicima zaposlenih u maloprodaji zamolila ljude da se "strpe do juna", a danas je vlasnik u kešu isplatio deo dugovanja zaposlenima u magacinu da bi se održao privid radnog procesa.
Kupovinom Rada i Prosvete, firma je dovedena na rub stečaja, a novac za naše plate je potrošen na kupovinu socijalnog mira u privatizovanim kompanijama. Pantović je nedavno prodao kuću Gece Kona, a novac od ove transakcije nije legao ni na Prosvetin račun (što bi ga odblokiralo), ni na račun Media II, tako da se javljaju mnoga pitanja tim povodom. To nije prvi slučaj pranja novca u IPS, slično je urađeno sa lagerom Prosvete koji je iznosio 1 milion evra, a sada svega par hiljada, kao i sa kreditima za otvaranje nekoliko prodavnica, koje su ubrzo zatvorene (posle samo mesec dana), a novac je nestao. Ista situacija je bila i sa kreditom dobijenim od Fonda za razvoj, koji nije potrošen na vraćanje dugova i konsolidovanje firme. Prema izjavi koju je vlasnik dao medijima, IPS je u Prosvetu uložio oko 2 miliona evra svog novca (čitaj novca dobavljača i plate zaposlenih), a mi sada grcamo u dugovima.
Prosveta i Rad su dovedeni na rub gašenja, Vujaklija je štampan piratski, a sa legendarne knjižare Danilo Kiš je uklonjena tabla, pošto je Pantović već doneo odluku o njenom zatvaranju.
U situaciji kada se duguju plate zaposlenima koji su na ivici egzistencije, kada je račun često blokiran, a telefoni se isključuju svakog meseca, kada se dobavljačima duguju milionski iznosi u evrima i kada se ne isplaćuju autorski honorari, vlasnik i njegova žena voze skupa kola i tri puta idu na skijanje od početka godine.
Nadamo se da će mediji imati sluha da nam pomognu da se skrene pažnja javnosti na ovakvo bahato tajkunsko ponašanje i da će nas javnost zaštiti od odmazde Dejana Pantovića koji je svojevoljno otpustio na desetine ljudi u poslednjih godinu dana, strogo zabranjuje formiranje sidikata i klasičnim mobingom drži ljude u poslušnosti.

Štrajkački odbor IPS Media

Apel ovih ljudi je da se vest širi dalje. Ukoliko ste voljni, učinite to! Imate na raspologanju sve žive alate, blogove, mailove, Facebook, Twitter, Google Buzz i sl.

Promocija zbornika BUNDOLO offline02

SARAJEVO — „Promocija zbornika BUNDOLO offline02“ (subota, 20. mart 20 u 20:00 h)
Događaj: Promocija zbornika BUNDOLO offline02 (Vrsta događaja: Recital)
Početak: subota, mart 20 u 8:00 po podne
Kraj: nedelja, mart 21 u 12:05 pre podne
Mesto: Sarajevo, AG Club (Patriotske lige 30)
Voditelj programa: Irena Marić
Nastupaju: Pjesnici bundola iz BiH, Hrvatske i Srbije
BJANKA ALAJBEGOVIĆ – ARIEL (SARAJEVO) — MIRZA OKIĆ – KUALEMA (SARAJEVO) — JASMIN HASANOVIĆ – NACHTAR (GORAŽDE) — MIRKO BOŽIĆ – MR_CHRISTMAS (MOSTAR) — GORAN VRHUNC – POETAE (SARAJEVO) — DAMIR NEDIĆ – DAMIRKG (KRAGUJEVAC) — DIJANA PAVLOVIĆ – SHKRABA (NOVI SAD) — BOJAN ŽUNIĆ – MALIPRINC (BEOGRAD) — VINKO DRAČA – GOTHBEATNIK (ZAGREB) — TIJANA RADIĆ – BJANKAKO (NOVI SAD) — NIKOLA ORAVEC – HERMES (NOVI SAD) — DRAGANA POPSAVIN – D. (NOVI SAD) — MIRJANA DMITRAŠINOVIĆ – TRPEZA (NOVI SAD) — VESNA KONC MARJANOVIĆ – (DEEDS)
SPECIJALNI GOST: SABAHUDIN HADŽIALIĆ, književnik i freelance novinar, Sarajevo.
(izvor - FACEBOOK)

KONKURS ZA NAGRADU „MIODRAG BORISAVLJEVIĆ“

Opštinski kulturni centar iz Apatina
raspisuje
Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“ za kratku priču
Uslovi konkursa:
- Jedan autor može poslati najviše 3 priče
- Priče se šalju u 3 primerka
- Tema je slobodna
- Priče moraju biti neobjavljene
- Priča ne sme biti duža od 100 redova
- Radove slati pod šifrom sa rešenjem šifre u posebnoj koverti
- Jedan autor može da učestvuje samo sa jednom šifrom
- Konkurs je otvoren od 10. marta do 1. maja 2010. godine
- Dodela nagrada je u junu 2010. godine
Adresa:
Opštinski kulturni centar Apatin
za nagradu „Miodrag Borisavljević“
Petefi Šandora br. 4
25260 Apatin
(izvor: Prozaonline)

08.03.2010.

Slađana Milošević i Alogia

"Izdaja" - zajednička pesma Slađane Milošević i Alogije, je konačno objavljena na kompilacionom CD-u "Vreme brutalnih dobronamernika".
"Zaista nam je bila čast da sarađujemo sa prvom damom srpske rock muzike i inovativne kulture, Slađanom Milošević. Ovo je naša prva zajednička pesma i iskreno se nadam da ćemo ostvariti planove i sarađivati još u budućnosti", rekao je Srđan Branković, jedan od članova Alogije.
"Treba posebno hvaliti Milana B. Popovića, pesnika koji je kroz svoj projekat, inicirao našu saradnju i ostvario teško ostvarljivo - izdavanje metal albuma u Srbiji - i to sa izvanrednim pesmama i izvođačima. Očekujem da ćemo za pesmu Izdaja uskoro snimiti spot, kao i da ćemo svi smoći snage da napravimo koncertnu promociju albuma. Saradnja sa Alogijom je bila posebno inspirativna. Alogija poseduje jedinstvenu kreativnost i profesionalnost, kakva se ne sreće na ovim prostorima. Nadam se da ćemo realizovati ideju o snimanju i izdavanju zajedničkog mini LP-ja", rekla je Slađana Milošević.
LINKOVI:
--- www.expeditiondelta.com
--- www.alogia.rs
--- www.myspace.com/expeditiondelta
--- www.myspace.com/paradoxproduce)

07.03.2010.

Druga smrt Mome Kapora

Autor: Tatjana Tagirov

3. marta godine 2010. objavljeno je da je umro Momo Kapor. Valja se sačuvati od hvalospjeva njegovom ljudskom i književnom djelu koji će nas zasuti narednih dana; ovo što slijedi nastojanje je da samu sebe sačuvam od svega toga i preduprijedim misli koje će njega, Momu Kapora, odvojiti u dvije cjeline, pisca i čovjeka.
Kad je o piscu riječ, kao klinka sam u Zagrebu čitala njegove „Beleške jedne Ane“ u izdanju HIT Biblioteke (i danas postojećim knjigama na mojim zagrebačkim policama) i priznajem, jednom smo mi klinci u hrvatskoj provinciji polupali jaja na fasadu obližnje kuće, nešto ljuti na vlasnika, iako su ta jaja bila predviđena kao sirovina za neke tada praznične kolače.
Kapora sam upoznala sredinom 80-ih godina u Zagrebu, onomad kad je „Vjesnik“ iz pera tad svog vrhunskog novinara Saliha Zvizdića objavio tekst „Naš pisac na četničkom pikniku“. Vrijeme je još starojugoslavensko (iz naše perspektive), još jurimo vještice i nezakonito čitamo emigrantske novine, bez obzira na to što je riječ o glupavim biltenima. Za mnoge koji se ne sjećaju, Kapor je tada otišao u Kanadu, na Nijagarine vodopade, na kojima su tada svake godine svoj piknik radili četnici u rasejanju, koje su domaće Službe vidjele kao glavne neprijatelje srpstva, hrvatstva i vaskolikog bratstva i jedinstva, svoj njihovoj komičnosti usprkos. Navodno je tamo bivao i Momčilo Đujić, onaj koji je ostao u novijoj povijesti znan kao tip koji je zvanje četničkog vojvode dodijelio i Vojislavu Šešelju, pa mu ga potom oduzeo, što ovoga – Šešelja, naime – nije baš impresioniralo, pošto mu je prvo uzeo par stotina hiljada dolara.
Momo Kapor je tad presavio tabak i tužio Zvizdića za klevetu, istom građanskom parnicom kakva je i danas posrijedi kad je o kleveti riječ. Slijedila ga je gomila advokata, ne sjećam se svih, ali znam da su tu bili i dan-danas moji prijatelji, zagrebački advokat Silvije Degen i tad beogradski Slobodan Perović. Tih smo se dana družili: moji prijatelji i ja posve počašćeni što smo upoznali Kapora, od kojeg je – iako su ga zvali „lakim piscem“ – legendu napravio Zlatko Crnković, Kaporovi prijatelji Arsen Dedić i legendarni režiser Mario Fanelli, u čijem je stanu u tadašnjem Prilazu JNA u Zagrebu Kapor stalno i odsjedao. Ne samo tamo, nego i u Fanellijevoj vikendici na moru, pa smo slušali priče o plovidbama njegovom barkom u kojoj je Momo, sa bilo kime koga je htio povesti na te plovidbe, bio dobrodošao.
Kako god: cijeli taj cirkus sa tom klevetom je završio i Kapor je, uz veliku podršku javnosti, ispao dobar i naivan – u Zagrebu bi se tada reklo kit – koji je one Đujićeve četnike na čuvenim vodopadima gledao iz radoznalosti, ne znajući što će nas sve zajedno snaći. I, mora se priznati, suđenje se tada pretvorilo u optuživanje Kapora za „nenarodnu djelatnost“, usprkos tome što je Kapor za klevetu tužio Zvizdića, ali ta je priča imala po Kapora sretan kraj: „lakog pisca“ su podržali mediji, imao je već karizmu u svim bratsko-jedinstvujuščim republikama, bio je tu i Zlatko Crnković koji je doštampavao tiraže tadašnje HIT-biblioteke.
E, onda je krenuo rat, najprije onaj smiješni slovenski, potom krvavi hrvatski i još krvaviji bosansko-hercegovački. Momo Kapor je stao na stranu onih koji u ratu nikad nisu učestvovali, pa je hodao po srpskom moru u Karinu (Hrvatska), kao da je riječ o putovanjima i iskustvima koje je ranije dijelio s legendarnim Zukom Džumhurom, na kojega se do kraja života pozivao, iako je tog istog Zuku 90-ih stavio u muslimanske neprijatelje srpstva, kojih nije šteta i koji su tek otpadnici od srpskog naroda. S tim istim Zukom Džumhurom popio je po Počitelju i Konjicu da preplivati ne bi mogao.
Rodno Sarajevo je pljuvao, kao i Bosnu i Hercegovinu: sebi je na rodni grad ostavio tek pogled sa Pala, onih zločinačkih i ratnih i nikada nismo čuli da mu je bilo žao onih ljudi koji su u sarajevskoj kotlini stradali od paljanskih granata; kako Bošnjaka, tako ni ostalih. Sve je to bilo za „zaštitu Srba“, govorio je Momo i pisao u tadašnjoj beogradskoj „Politici“, da bi nakon 1995. i Daytona, kad je ostao bez karinskog mora i paljanskog pogleda na mjesto rođenja, stupio u red nekakvog Senata kojem je zadatak braniti zločince Ratka Mladića, Radovana Karadžića i ine koji su klali i ubijali po Bosni, po Sarajevu, Srebrenici, Ovčari...
Taman negdje nakon tog vremena, u julu 1996. godine u Beogradu, preko puta zgrade „Politike“, srela sam Momu Kapora. Stajao je s jednom od svoje dvije kćerke (ne znam kojom, onom iz Rima ili onom iz Moskve i još s nekim). Mijenjalo se svjetlo na semaforu, od crvenog preko žutoga do zelenoga i tako nekoliko puta. Ja sam stajala i gledala u ta semaforska svjetla s one strane apoteke i „Grmeča“ i s grčem u želucu razmišljala: da li da mu priđem i da mu kažem, ili da pređem ulicu i da mu nikada više ne kažem ništa. Ipak sam prišla u nekom trenutku. On je, prepoznavši me likom ili time što sam mu rekla tek: „Tanja Tagirov“, krenuo ka meni onim svojim šarmerskim osmijehom, pitanjem gdje sam, pokušavajući pružiti mi ruku i izljubiti se – dvaput, triput, otkud znam, nije se dogodilo – kao što je red. Odgurnula sam mu grubo ruku i rekla: „Nisam ti prišla da se pozdravimo, prišla sam ti zato da te pošaljem ravno u tri pičke materine“. Njegovo društvo bilo je konsternirano, a on je pitao : „Zašto?“; ja sam mu rekla: „Zbog rata, zbog Hrvatske, zbog Arsena i Marija Fanellija koje si pljunuo i nazivao ustašama, zbog svega onoga što si u Zagrebu navodno volio, a što si htio pregaziti tenkovima“. Kapor, iznenađen, kaže u tom času: „Ma daj, Tanja, nećemo valjda sada o tome“, ja mu kažem: „E, sad ćemo o tome i nikada više ni o čemu nećemo“; u tom trenutku s druge strane, od zgrade „Politike“ pretrčava Vican Vicanović nanjušivši neku frku, pozdravljam se s Vicanom kojega također znam odranije (bio je fotoreporter zagrebačkog „Danasa“. „Starta“ i još koječega), ostavljam ih sve zabezeknute, na semaforu je zeleno svjetlo, prelazim ulicu i odlazim u stan prijatelja Vukana koji me tad ugostio, leptiri su mi u želucu, budim čovjeka svog života i kažem mu: „Budi se, rekla sam mu sve, rekla sam mu da mi se gadi“.
Nisam Momu Kapora otad vidjela. I Vicana sam tada vidjela posljednji puta, on je već odavno rajski fotograf. Nisam ih, usput, poželjela vidjeti u tom vremenu: o Momi sam čitala u dnevnim novinama, o tome kako je i dalje branio i Mladića i Karadžića i zločince slične njima. Čitala sam i njegovu tužaljku u NIN-u u kojoj kuka da ga Sarajevo i Zagreb više ne vole, a da on ništa nije kriv; naprotiv: oni su. Čitala sam i pismo Zlatka Crnkovića koji mu je pristojnije i bez ovakvih detalja rekao zašto ga je volio kao „lakog pisca“ i nije onomad pristao na njega kao „četnika-početnika“ kako su ga davnih 80-ih napadali; i znate što: nikada Zlatku Crnkoviću nije odgovorio.
Normalnom čovjeku žao je kad netko, pogotovo netko koga je znao, umre. Meni je žao što je umro Momo Kapor. Sjećat ću ga se, iz nekog vremena kao sjajnog duhovitog pisca i slikara, iz vremena kad mi nije bilo žao da ga branim zbog znatiželjnog posjeta Nijagari. Sjećat ću ga se, međutim, najviše po tome što je na sve te lične odnose, na Arsena i Marija, na Jadransko more (koje nije Karinsko) pljunuo, po tome što mu se nije gadio paljanski pogled na ranjeno Sarajevo i ljude koji su, baš kao i on, rođeni u tom gradu.
I nemojte od mene tražiti da odvojim pisca od čovjeka. Ovaj se pisac u mojoj glavi, od one Ane i njenih beleški, potpuno sjedinio sa nečovjekom u kojega se pretvorio: čitajte njegove putopise objavljene u „Politici“ 90-ih, onda mi kažite da je bio samo pisac i čovjek, a ne ratni huškač.
(Autor / izvor: Tatjana Tagirov, Peščanik.net)

06.03.2010.

BERZA PLOČA NA AKADEMIJI

::: Berza ploca nedeljom na Akademiji :::
Akademija -- Rajićeva 10 -- Beograd
Berza ploča - beogradski kulturni fenomen od sada i na Akademiji!
Pozivamo kolekcionare longplejki, singlica i originalnih CD izdanja, ljubitelje pucketavog zvuka zaboravljenih vinila, radoznalce, istraživače, pregovarače i razmenjivače na BERZU PLOČA, koja će se održavati na Akademiji [Rajićeva 10] svake nedelje od 9h do 13h, počev od sutra, tj. nedelje 7. marta!
Vinyl records, LPs, EPs, Original and Used CDs, Rare albums... U name it!! :))))
Cena ulaznice: 100 dinara
Vidimo se :)
(izvor -- FEJSBUK)

Posle 26 godina prva rok dama Slađana Milošević , ponovo izvela “Princezu”


Slađana Milošević se upravo vratila sa snimanja svog TV šoua za nacionalnu televiziju Bosne i Hercegovine BHRT koji ce biti prikazan u nedelju 14. marta u 21.00, u emisiji pod nazivom “Kod kuće je najbolje“. BHRT je poziv za šou, Slađani uputila pre više meseci ali je čuvena muzičarka tek nedavno pronašla vremena za realizaciju ove ideje.
U okviru šou programa, Slađana Milošević je sa svojim bendom, uživo izvela sedam muzickih numera, od kojih je jedna bila i kompozicija “Princeza”, duet sa Dadom Topićem. Ponovno izvođenje ove kompozicije, posle perioda od 26 godina, izazvalo je veliku pažnju javnosti čitavog Balkanskog regiona. Kompozicija “Princeza” je inače bila premijerno izvedena na jugoslovenskom takmičenju za pesmu Evrovizije, u Skoplju 1984. godine, gde je Slađana sa Dadom, posle učešća sa kompozicijom „Recept za ljubav“ 1981. godine, po drugi put bila predstavnik Srbije.
Posle snimanja TV emisije, Slađana i Dado su 23. februara, izveli zajednički koncert u sarajevskom klubu “Sloga”, kome je prisustvovala i u koncertu uživala, ovim umetnicima više decenija verna publika.