26.12.2010.

Stariji Slovenci tuguju za Jugoslavijom

::: LJUBLJANA :::
Slovenija danas obeležava 20-godišnjicu nezavisnosti, a najnovija anketa pokazuje da većina Slovenaca nije zadovoljna rezultatima koje je zemlja postigla otkad se opredelila za samostalnost.
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, koje jeobjavilo ljubljansko "Delo", 65 odsto građana na pitanje da li je nezavisnost ispunila njihova očekivanja, odgovorilo je da nije, a 35 odsto da jeste. Skoro polovina Slovenaca starijih od 30 godina smatra da se bolje živelo pre 20 i više godina, a taj procenat dodatno se povećava u starijim kategorijama ispitanika.
Očekivanja građana su najviše ispunjena kada je reč o ličnim slobodama, a najmanje u domenu socijalnih prava - čak 80 odsto Slovenaca navelo je da su ta prava, pre svega prava radnika, nekada bila veća.
Vodeći slovenački dnevnik sproveo je anketu povodom 20. godišnjice od referenduma na kojem se ogromna većina, 95 odsto, Slovenaca izjasnilo za otcepljenje od tadašnje SFRJ.
Odziv na referendumu, održanom 23. decembra 1990, bio je 93,2 odsto. Rezultati glasanja objavljeni su 26. decembra 1990. godine i taj dan se u Sloveniji od tada slavi kao dan nezavisnosti i jedinstva.

(izvor --- TANJUG/Blic)

20.12.2010.

Promocija knjiga poezije Alena Johnny Alispahića


::: BEOGRAD :::
Dana 21. decembra 2010, u 19 časova, u prostorijama biblioteke „Milutin Bojić“ (Ilije Garašanina 5, Beograd), održana je promocija knjiga poezije Alena Johnny Alispahića, u izdanju „Libera“.
O knjigama su govorili beogradski književnik Zoran Ilić, Siniša Lekić („Liber“) i sam autor.

GRADSKE PRIČE

Promocija zbirke "GRADSKE PRIČE" u izdanju Kulturnog Fronta/KC Grada
Centar za kulturu i debate GRAD
www.gradbeograd.eu
utorak, 21. decembar u 20h
UČESTVUJU: Vladimir Krakov (Beograd), Ksenija Kušec (Zagreb), Predrag Milojević (Mladenovac), Aleksandar Đuričić Ash (Beč), Vitomir Jovanović (Beograd), Slobodan Bubnjević (Pančevo), Raša Todosijević (Beograd) i priređivači: Tijana Spasić (KC Grad) i Mirnes Sokolović (časopis "Sic!", Sarajevo)

Od 21h, u sklopu promocije nastupiće subotički bend Pionir 10

DJ team Mačkica&Mečkica afterparty
* * *
Zbirka "Gradske priče" - prvo izdanje Kulturnog centra "Grad" - konačno je pred čitaocima!
Nastala kao rezultat konkursa za najbolju kratku priču na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku - odnosno na jezicima koje nije potrebno međusobno prevoditi i koje razumemo i kada ne znamo svaku upotrebljenu reč - zbirka "Gradske priče" neuvijeno i uzbudljivo odgovara na pitanje kakvi su zaista gradovi danas i ko su njihovi stanovnici.
Sposobnost autora da odaberu relevantnu temu sa osnovnim motivom grada i gradskog života bila nam je od presudnog značaja prilikom odabira priča koje su se našle u zbirci, a potrudili smo se i da čitaocima ponudimo što raznovrsnije autorske poetike.
Autori "Gradskih priča" nude nove i neočekivane poglede na već poznate teme, a zadiru i u oblasti koje su do sad bile neistražene ili retko obrađivane (priče koje se odvijaju u romskom miljeu, bavljenje homoseksualnošću kod mladih itd).
Na promociji ćete imati priliku da saznate više o tome kako je knjiga nastajala, upoznate se sa autorima, i što je najvažnije - čujete kako neke od priča zvuče uživo!
Zbirku su priredili: Tijana Spasić (urednica književnog programa KC Grada), Mirnes Sokolović (urednik sarajevskog književnog časopisa "Sic!") i Božidar Pavlović (književni kritičar zagrebačkog portala "Booksa")
Sadržaj:

1. Neven Ušumović: "Vinaverova djeca"
2. Mima Simić: "Kesteni"
3. Nenad Jovanović: "Kobila"
4. Vladimir Krakov: "Bermudski trougao"
5. Marko Dejanović: "Dječak koji je raspleo Gordijski čvor"
6. Maja Karačić: "Krijesnice"
7. Josip Ergović: "Amok"
8. Ksenija Kušec: "Dva mora"
9. Predrag Milojević: "Beg"
10. Ruždija Sejdović "2110"
11. Aleksandar Đuričić Ash: "Karmina i mesečeva reka"
12. Vitomir Jovanović: "Don Kihot"
13. Slobodan Bubnjević: "Jevanđelje grešnog Gligorija"
14. Željko Funda: "Riblji anđeo čuvar"
15. Goran Karanović: "Kapetan Hrabrost i 20 maraka"
16. Raša Todosijević: "Kabalistička priča o kraju sveta"/"Ulaz u raj ili kraj istorije"


19.12.2010.

Tribina: Island - finansijski kolaps i državna represija

Ponedeljak, 20 decembar, u 18h u klubu ILEGALA, Studentski Plato (ulaz kroz knjižaru Plato)

Trenutno je u Rejkijaviku u toku jedan od najapsurdnijih sudskih procesa u skorijoj istoriji Islanda. Prvi sudski postupak, vezan za ekonomski kolaps iz 2008. godine, ne vodi se protiv nekog od mnogobrojnih bankara ili vladinih zvanicnika optuženih za korupciju i kriminalni nemar. Ne, prvi koji ce biti krivicno preocesuirani, nakon potpunog kolapsa ekonomije Islanda, bice devetoro demonstranata - medu kojima su i anarhisti i radikalni levicari - koji su u decembru 2008. godine ušli u zgradu Parlamenta, inace otvorenu za javnost, da bi procitali svoj proglas. Cetrdeset dana kasnije, u januaru 2009, masovni protesti su uspeli da obore desnicarsku vladu i dovedu do novih izbora. To je prvi put u istoriji Islanda da su javni protesti izazvali nešto tako. Za svoju ulogu u dramaticnim dogadajima te zime, devet demonstranata, poznatih kao rejkijavicka devetorka, suoceni su sa mogucnošcu dobijanja do 16 godina zatvorske kazne.

Govori: Roskvi Vermut, studentski aktivista sa Islanda

Organizator: Centar za liberterske studije (CLS)

13.12.2010.

MANEKENI BIGZA

Ovih dana otvoren je novi portal za etabliranje muzičkih i kulturnih sadržaja od strane udruženja MANEKENI BIGZA, www.manekenibigza.org
Kao prvo online izdanje pojavio se debitantski album beogradskog crossover rock sastava Dž!Dž! pod nazivom "A onda stanem i razmislim..." koga možete naći direktno preko linka za free online download:

Uz online izdanje u produkciji Manekena objavljen je i originalni štampani LP compact disc albuma koji se može nabaviti naručivanjem preko kontakt adrese uredništva sajta ili direktno na distribucijama pri koncertnim dešavanjima, koje će blagovremeno biti najavljivane preko portala.
Uz album Dž!Dž!-a, premijerno se pojavio i video spot za njihov aktuelni singl James Brit, koji se već nedeljama nalazi na većini radijskih i internet top lista, zauzimajući visoke rejtinge.



Organizacija Manekeni Bigza u svom saopstenju izjavljuje da je njen cilj da ostvari jedan novi entitet koji će današnji kulturni underground dovesti na mesto koje zaslužuje a to je konzistentna, nezavisna alternativna muzička scena, i kulturna alternativna scena uopšte.
Na afirmativni način, izdavaštvom, portalom i nizom koncerata, muzičkih fetivala (Festivalito festival), organizacija sprema povratak interaktivnog života domaćih autora i publike koja je već višegodišnjim programom bombardovana ekskluzivizmom, i sistemom vrednosti koji pravi
katastrofalan jaz između realnog života, i artificiranog, fabrikovanog, serviranog.
Preko Manekena možete objaviti svoje singlove, EP izdanja i čitave albume.
Manekeni Bigza online je otvorena kuća ili izdavačka garaža, osnovana sa ciljem što veće dostupnosti aktuelnog muzičkog materijala i što bolje komunikacije i interakcije između autora i publike. Mnogi bendovi danas nemaju za koga da objave, mnogo publike nema prilike da čuje, i vidi, sve te radne ljude, orne za saradnju.
Manekeni Bigza pozivaju sve ljude dobre volje da se pridruže zajedničkom kreativnom radu koji za cilj ima unapređenje domaće muzičke scene.
Fotografi, novinari, izveštači sa svih strana, web dizajneri, ljudi sa idejama o novim emisijama koje bi vodili na našem sajtu su više nego dobro došli.

Pošaljite nam mail na redakcija@manekenibigza.org
i vidimo se na nekom pićencetu da se dogovoramo dalje!
Živeli!

07.12.2010.

Predstavljanje prvog štampanog izdanja „Refleha"

::: BEOGRAD :::
Predstavljanje prvog štampanog izdanja „Refleha"
Časopis posvećen širenju hispanizma u Srbiji

Društvo hispanista poziva sve ljubitelje hispanistike na prezentaciju prvog štampanog izdanja časopisa Refleho (Reflejo), posvećenog značajnim jubilejima Meksika: dva veka od početka borbe za meksičku nezavisnost i jedan vek od meksičke revolucije.
Burnu istoriju i mozaik autohtonih tradicija Refleho će prošarati temama i ličnostima današnjice - suštinu meksičkog duha upoznaćete kroz intervjue Refleha sa ambasadorkom Meksika u Srbiji, meksičkom balerinom Sonjom Amelio, profesorom na univerzitetu u Montereju Dejanom Mihailovićem, a očekuje vas i kratak kurs Kako se sporazumeti u Meksiku.

Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

Četvrtak, 9. decembar, 19:00
Svečana sala Instituta Servantes

05.12.2010.

Promocija knjige "JA REVOLUCIONAR"

:::: BANJA LUKA ::::
U utorak 07.12. u Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske
u 19 h (sala 29) održaće se promocija knjige
„Ja, revolucionar“ autora Berislava Blagojevića.
O knjizi će pored autora govoriti:
Tanja Stupar Trifunović i Goran Dakić.

02.12.2010.

Džoni Štulić i "Parni valjak”

- Ne sećam se “Parnog valjka” - kaže Džoni.
I ne treba da ga se seća... Jer tu i nema čega da se čovek seća.
Međutim Aki R. ne misli tako.
- A znate li zašto nije ostao u “Parnom valjku”? Zato što zaista nije znao da svira! – rekao je kroz osmeh Aki Rahimovski za beogradski “Blic”.
OK, šta o svemu tome misle Beograđani tj. čitaoci BLICA?!
Dakle, komentari iz BLICA...

van_halen (Sreda, 01. 12. 2010. 11:32h)

Nekada sam voleo muziku AZRE i Dzonija Stulica, ali nekada...Meni je pun kofer jugonostalgicara, pateticara, umisljenih likova, gubitnika...Dzoni, Dzoni...Prohujalo sa vihorom...Davno bese... Nikako da shvatis, ni ti ni ovi sto te jos vole...

siam-strahota
Sreda, 01. 12. 2010. 13:31h
@van_halen : sta bre pricas TI! hahah...dzoni je bre tata za ove iz parnog valjka! i sta kao si slusao,da si stvarno slusao azru ili ti dzonija pa ti nikada ovako nebi pricao! tekstove koje mogu ostale grupe samo da pozele! nije znao da peva,ali je znao da pogodi sutinu stvari i situaciju u zemlji! pravi antikonformista i cevek slobode,bez predrasuda...ja azru i ekv-e slusam bre svakog dana,jer mi to dodje ko katarza! a dzonija cu slusati i kada budme imao 50godina, a sad ga slusam sa 24... bre dok sma ziv...a ovi zi parnog valjka su smesni...

van_halen
Sreda, 01. 12. 2010. 17:59h
@Nislija-pa-Pera-lo : Sta da ti kazem vec da me stvarno teras da budem "ostriji". Dzonija i Azru sam prestao da volim zato sto previse "smrde na Balkan", komunisticki, polusvet sa zeljeznickih stanica (kolodvora)...Frustracija izbija iz svake pore Azrine muzike. Frustracija radi frustracije. Dzoni je i dalje frustriran jer misli da pored njega niko ne zasluzuje da svira i da nema kvaliteta. On je bez Balkana nista, nula...Kao i vecina bendova iz bivse nam SFRJ. Tragedija nasa se i kroz muziku ogleda jer je pravljena i napravljena autisticno, samodovoljno, samo za nas...To nikome na svetu nije trebalo i zato smo nestali...Probajte da pustite neku izvikanu velicinu nase muzike nekome strancu. Corba, Azra, Partibrejkersi, EKV, Dugme, YU Grupa, bla, bla, bla..Ogolis malo i vidis Balkan, samo umesto harmonike svira gitara ali i ona "pici" trilere...Kad sam bio mladji samo je jedan bend bio u stanju da ode van SFRJ a to su bile Divlje Jagode i da su imali pevaca sa engleskog govornog podrucja ko zna gde bi im bio kraj...Ne pratim vise sta se desava na ovim prostorima jer me ne interesuje ali sam samo jednim bendom bio fasciniran a to je Eyesburn jer je zvucao kao nesto sto nije odavde...Ostalo je skoro sve "dvojka" samo malo distorzirana i prepeglana ali se ne moze sakriti...O rock pevanju ne bih ovom prilikom...Od kada smo se razduzili od hrvata mi nemamo dobrog rock pevaca...Nastavak sledi..

28.11.2010.

CLS u Kinoteci, u okviru programa Anarhizam i film

:::: BEOGRAD :::

Od 1. do 5. decembra, u okviru XVI Festivala autorskog filma, bice organizovan prateci program pod nazivom "Anarhizam i film". Projekcije su besplatne, sa pocetkom u 15:30 u beogradskoj Kinoteci, Kosovska 11.

Pozivamo vas da dodete u Kinoteku i pogledate tematski odabrane filmove, a svi posetioci programa moci ce i da dodu do publikacija Centra za liberterske studije.

U nastavku možete videti spisak filmova koji ce biti prikazani.

1. dec, 15:30 – Nula iz vladanja (Zéro de conduite) FRA/1933/41' R: Jean Vigo
2. dec, 15:30 – Vikend (Week End) FRA/1967/109' R: Jean Luc Godard
3. dec, 15:30 – Sweet movie KAN/1974/98' R: Dušan Makavejev
4. dec, 15:30 – Za zemlju i slobodu (Land and Freedom) VB/1995/109' R: Ken Loach
5. dec. 15:30 – Stara škola kapitalizma SRB/2009/122' R: Želimir Žilnik

27.11.2010.

Preminuo slikar Dado Đurić

Jedan od najpoznatijih EX-YU slikara Miodrag Dado Đurić preminuo je danas u Parizu nakon duge i teške bolesti, javili su podgorički mediji.
Đurić je rođen 4. oktobra 1933. godine, na Cetinju. Umetičku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića.
Prvu izložbu imao je u Rijeci 1958. godine, nakon koje odlazi u Pariz.
Pored ulja i crteža, radio je grafike, kolaž, instalacije, asamblaž, a njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.
Đuriću je u avgustu dodeljena Trinaestojulska nagrada za životno delo, najveće državno priznanje Crne Gore.
Mnogi savremenici i svetski mediji opisivali su ovog sjajnog umetnika kao svojeglavog i slobodomislećeg intelektualca. O ratu u kojem se raspala SFRJ, Đurić je na NIN pre nekoliko godina govorio.
- Radi se o jednoj civilizaciji koja je bila potpuno ugušena i sa Istoka i sa Zapada; to je Vizantija. Nas su tamanili jos od krstaških ratova, s druge strane Turci, Katarina Velika, pre toga Rimljani. Balkan je uvek bio gušen između nekih spoljnjih pritisaka. Vizantija ne postoji u Ujedinjenim nacijama, ali postoji u senzibilitetu, u mentalitetu, u načinu života. Zapad nikad nije volio Vizantiju. Ona je uvek bila ismejavana, da čak postoji izraz na francuskom “vizantijske svađe”, što znači beznačajne svađe. Rat u “bivšoj” Jugoslaviji, kako je sada zovu, bio je “vizantijski rat”, samo ovoga puta krvavi rat koji je mnoge naveo da prodaju svoje gelere. Postoji jedna izreka kod nas: “Crna Goro, krv te ugazio”.
Uvek originalan u umetničkom izrazu, Đurić je i na sebi svojstven način komentarisao svoj boravak u Francuskoj...
- Za mene je francusko slikarstvo najveće planetarno slikarstvo, zato što živim u Francuskoj. Da živim u Nemačkoj verovatno bih to rekao za nemačko slikarstvo. Dakle, to slikarstvo koje me zanima ide od slavnih francuskih majstora Avinjona pa preko Fransoa Klue do danas. Moderni Francuzi me manje interesuju, a najbolji živi francuski slikar je Baltus, koji je poreklom Poljak.
(izvor ::: TANJUG)

16.11.2010.

ĐORDI SOSIJAS, fotografija

::: BEOGRAD :::

Državni organ Španije za kulturne aktivnosti u inostranstvu (SEACEX), Institut Servantes u Beogradu i Ambasada Španije u Srbiji imaju zadovoljstvo da Vas pozovu na otvaranje izložbe

ĐORDI SOSIJAS, fotografija

Koje će se održati u sredu, 17. novembra 2010, 19.00 h
Galerija Instituta Servantes, Čika Ljubina 19, Beograd
Đordi Sosijas (Barselona, 1945) danas predstavlja sinonim za foto-novinarstvo u Španiji, zbog svog drugačijeg i nesvakidašnjeg načina na koji doživljava novinarsku fotografiju. Njegov jedinstveni stil, iako pod uticajem svetski priznatih majstora poput Avedona ili Kartije-Bresona, obeležio je više generacija reportera. U tom smislu, od njegovog dolaska u Madrid početkom 70-ih godina, njegov profesionalni put ostao je vezan za grafičku sliku Španije u časopisima poput „Cover", „Cambio 16", „la Calle", „Madrid Me Mata", „El Europeo" ili „El País". Kao urednik fotrografije, postao je poznat po stvaranju fotografskih ikona poput čuvene slike Salvadora Dalija.
Na ovoj izložbi može se videti izbor fotografija koje je fotograf napravio između 1973. i 2005. godine, koje prikazuju momente iz španske svakodnevice. Ali, nesumnjivo, centralno mesto izložbe čini galerija fotografija ključnih ličnosti za razumevanje španske i evropske kulture u poslednje četiri decenije.

14.11.2010.

BALKANIA

:::: BEOGRAD ::::
Ambasada Španije u Beogradu i Institut Servantes imaju zadovoljstvo da Vas pozovu na predstavljanje časopisa
BALKANIA
na kojem će učestvovati
Migel Rodrigez Andreu, urednik časopisa, i Fransisko Vega, autor jednog od članaka, politički analitičar i ekspert za Balkan i profesor savremene istorije na Univerzitetu Autonoma u Barseloni.
Biće organizovan simultani prevod, a posle predavanja biće priređen koktel.
Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

Ponedeljak, 15. novembar 2010, 20:00,
Svečana sala Instituta Servantes

09.11.2010.

Opera i komentari

Emir Kusturica tvrdi da je još uvek PANKER. Zanimljiva izjava o kojoj čitaoci BLICA imaju svoje mišljenje...

xxl
Utorak, 09. 11. 2010. 23:45h
neregistrovan korisnik :::
"pank nije samo muzika vec i pokret,revolucionaran,buntovnicki,ako hocete,antiglobal,a on,Kusta,se bori protiv gluposti,neznanja,nemaste,ogranicenosti...a ako jos zaradi koju kintu,sta ima lose u tom..."

Kosta
Utorak, 09. 11. 2010. 22:50h
neregistrovan korisnik
Kad si panker sto ne snimas jeftine filmove nego ti je budzet po desetak miliona evra? Kad si panker sto ne zivis u jednosobnom stanu u Zarkovu, a ne u vili. Pride imas i vilu u Parizu. Kad si panker sto se svakom predsedniku uvlacis? Kad si panker sto si furno iz Sarajeva? Kad si panker sto si promenio veru? Kad si panker sto ne sviras pank a ne cobanski rok?

Zlatiborac
Utorak, 09. 11. 2010. 22:24h
neregistrovan korisnik
Panker sa Gorice(deo Sarajeva)?Pre bi rekao"foldžija"(sarajevski izraz za foliranta)i u filmskom i u muzickom stvaralastvu.O kabadahijskom ponašanju prema Mokrogorcima necu ni da govorim,sreca sto svoj Drvengrad nije ugurao na Zlatibor,bilo bi "rutavo"(opet izraz sa sarajevske čaršije).Nije se on džaba" rastalio" sa Bregom koji je, gle čuda iz sasvim drugog kraja Sarajeva,iz ulice Miloša Obilića(1km od Baš-čaršije).Al' nek' je živ i zdrav!

Zivadinka
Utorak, 09. 11. 2010. 22:04h
neregistrovan korisnik
Nažalost i ja se pridružujem opštem čuđenju zbog toga što Kusturica u sebi vidi pankera. Kusturica je cool, ali ovo je stvarno jako smešno. Panker!?hahahahahahahaha


Jovan
Utorak, 09. 11. 2010. 21:30h
neregistrovan korisnik
Prvo se oshishaj,pa ti mozda i poverujem...

Turbonegro
Utorak, 09. 11. 2010. 20:01h
neregistrovan korisnik
Ako si ti panker... onda je vreme da pank jos jednom umre.


tuksi
Utorak, 09. 11. 2010. 20:01h
neregistrovan korisnik
jedini panker koji ima privatni nacionalni park. mudar neki panker.

deja
Utorak, 09. 11. 2010. 19:12h
neregistrovan korisnik
Bar da znas sta je punk, ne bi lupao ovako.

vlax
Utorak, 09. 11. 2010. 19:02h
neregistrovan korisnik
jel to neki pastirski pank?! pozdravio te brega roker...


Ivan Jankovic
Utorak, 09. 11. 2010. 18:45h
Kusturica panker?! Odavno nisam čuo ništa smešnije! Njegov kompanjon dr Nele Karajlić je jedan od rodonačelnika sarajevskog pokreta Novi primitivizam. A to ima veze sa pankom, koliko i Bog sa šeširdžijom.

Александар Здравковић
Utorak, 09. 11. 2010. 18:41h
Ako je on panker, onda je Sasa Popovic dirigent drage mu opere.

Relja-Krilati
Utorak, 09. 11. 2010. 17:43h
neregistrovan korisnik
Ako je on još uvek panker, ja sam Deda Mraz. Ho, ho, ho, ho!

07.11.2010.

Vučela i Brana o Zokiju Radmiloviću

BEOGAD ::::

Večeras na RTS 2 premijerno će biti prikazan igrano dokumentarni film “Zalažem se za laž” u kome će na sasvim drugačiji način biti prestavljen bard srpskog glumišta Zoran Radmilović.
Ovaj TV projekat je rađen po istoimenoj knjizi dnevničkih zapisa poznatog dramskog umetnika, koji koji nas je napustio pre dvadeset pet godina. Knjigu je priredila Ana Radmilović, kćerka Dine Rutić i Zorana Radmilovića, koja je, zajedno sa urednicom Draganom Bošković, i scenaristkinja ovog filma.
O drugoj strani karaktera nezaboravnog Kralja Ibija, Radovana Trećeg i još mnogih likova, u filmu govore i Brana Crnčević, Bora Đorđević, Milica Kralj, Milorad Vučelić, Toma Mijović, Selena Vicković... Kroz ovo neobično i neskavidašnje putovanje, pouzdan vodič je sama Ana Radmilović, koja svedoči o neobičnom liku svoga oca.
-Iako se smatram autorom, nisam videla kako je ispao film, jer nisam bila u montaži. Pošto je ekipa bila sjajna, verujem da je sve to super ispalo i jedva čekam nedelju da na miru pogledam ovo ostvarenje. Nadam se da će gledaoci saznati neke stvari koje nisu znali o mom ocu i koje su nepoznate širem auditorijumu. Radmilovićeve tekstove, iz njegovih dnevničkih zapisa, tumači prvak Šabačkog pozorišta, Ivan Tomašević. Pošto sam prisustvovala snimanju, za Ivana mogu samo da kažem reči hvale, jer su njegovi monolozi zvučali jako emotivno - priča Radmilovićeva.
Zanimljivo je Ana nedavno završila još jednu knjigu o svom ocu.
- Pošto knjiga “Kada je svet imao brkove” nikako da bude objavljena, stalno je dopisujem i jedva čekam kada će ugledati svetlost dana. U njoj sam pokušala još jednom da evociram uspomene na njega.

(izvor ::: Blic, BG)

02.11.2010.

Mračna komora



plakat Institut Servantes, Nacionalni arhiv Katalonije, Udruženje španskih boraca 1936-1939 i prijatelja i Ambasada Španije u Beogradu imaju čast da Vas pozovu na otvaranje izložbe

Mračna komora 1936-1939. Snimci Katalonije foto-reportera Branguli

Koje će se održati u četvrtak, 4. novembra u 19 časova u galeriji Instituta Servantes.


Brangulijevi je porodično ime katalonskih foto-reportera čijj je rad započeo Đuzep Branguli Soler, a koji su nastavili njegovi sinovi Žoakim Branguli Klaramunt i Ksavijer Branguli Klaramunt. Njihov arhiv, koji su naslednici fotografa 1992. godine predali katalonskoj vladi, čini deo zbirke više od pola miliona fotografija koja nudi širok pogled na društveni, kulturni i politički život Katalonije XX veka.

27.10.2010.

23.10.2010.

SLAĐANA MILOŠEVIĆ OSTAJE DOSLEDNA, POVODOM OTKAZIVANJA KONCERTA U SAVA CENTRU

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
POVODOM OTKAZIVANJA KONCERTA U SAVA CENTRU, 21. OKTOBRA 2010
SLAĐANA MILOŠEVIĆ OSTAJE DOSLEDNA

Aleksandra Slađana Milošević nije nastupila na koncertu u Sava Centru, usled toga što je organizator prekršio dogovor. Organizator je dao prednost gostima, hrvatskim izvođačima u završnici koncerta, stavljajući Slađanu Milošević na početak programa. Smatramo da muzičar njene reputacije i kvaliteta zaslužuje najveće poštovanje i da je organizator bio dužan da poštuje dogovor po kome je završnica koncerta trebalo da bude izvođenje kompozicije ”Princeza” koju Slađana Milošević izvodi u duetu sa Dadom Topićem. Organizator je, takođe, ne poštujući dogovor, napravio i odštampao izmenjeni program koncerta. Smatramo da ako prema umetničkom radu i zaslugama gospođice Milošević, nema poštovanja, onda joj na ovakvom događaju nije mesto.
Ovu odluku obrazlažemo sledećim: Izvođačima iz okolnih zemalja, posebno Hrvatske, pruža se bezrezervna medijska podrška. TV stanice uživo prenose njihove promocije i daju neograničen medijski prostor, dok su domaći izvođači, poput Slađane Milošević, u javnosti podeksponirani.
Gospođica Milošević izjavljuje, da se neće pojavljivati na onim manifestacijama koje favorizuju tuđe izvođače, sve dok se sa istom merom podrške ne bude ophodilo prema njoj.
Jednako očekuje reciprocitet od strane država kao što je Hrvatska. Da, na primer, u glavnom gradu Hrvatske, Zagrebu, na javnom trgu u prisustvu njihovih političkih i javnih radnika, i uz direktan TV prenos, bude organizovana promocija njenog rada, kako se to čini za hrvatske i druge izvođače iz bivših republika. Smatramo da, kao osnivač pop-rok kulture na području stare Jugoslavije, Slađane Milošević to zaslužuje.
Takođe Vas obaveštavamo da je gradonačelnik Skupštine Grada Beograda, g. Dragan Đilas, već pet puta odbio molbu Slađane Milošević da joj se omogući organizacija konceta u nekoj od koncertnih sala pod upravom Grada Beograda, dok je brojinim izvođačima iz okolnih zemalja, to već godinama omogućeno. Nadamo se da će mediji i javnost ispravno i pravedno reagovati i da će se stati na put diskriminaciji srpskih umetnika kojom se nanosi velika šteta razvoju domaće kulture.
Iskreno se izvinjavamo publici koja je bila nedužna žrtva organizatora ovog događaja.

15.10.2010.

Elektronske knjige

Novi Sad :::
Za sve one koji čitaju e-knjige, evo jedne pesničke zbirke.
Radi se o pesniku Alenu Alispahiću i njegovoj pesničkoj zbirci "ČIČA Gliša".
Knjigu u doc-formatu možete preuzeti sa sledeće web-lokacije:

Promocija salse u nedelju!


Poštovani prijatelji, Salsa


želimo da Vas pozovemo na promociju salse u nedelju u 14.30h.

Promocija je prvobitno bila zakazana za 10. oktobar ali zbog događaja u našem gradu promociju smo odložili za 17. oktobar 2010.

Časove salse predvodiće ove godine instruktori iz škole salse Havana koje predvodi Anja Ivana Ilić.

Škola salse "Havana" otvorena je 2007. godine i za veoma kratko vreme okupili su veliki broj učenika. Njihov najveći uspeh je osvajanje I mesta na svetskom takmičenju u Minhenu (Rueda World Champions).

Promotivni časovi su besplatni.

10% za učenike Instituta Servantes.

Čekamo Vas.






Instituto Cervantes Belgrado
Cika Ljubina 19
Belgrado

Tel: 30 34 182
Kursevi: 30 34 182
cenbel@cervantes.es

http://belgrado.cervantes.es

Budimo u kontaktu!

FB: Instituto Cervantes Belgrado-Serbia

14.10.2010.

Kanarska ostrva: između mita i stvarnosti

Kanarska ostrva: između mita i stvarnosti
Predavanje
Kanarska ostrva poznata po suncu i plaži, toploj klimi i zabavi, samo su jedan deo onoga što nam Ostrva Sreće nude. U toku ove konferencije govoriće se o načinu na koji su nastala ova ostrva, njihovoj specifičnoj morfologiji, flori i fauni. Približićemo se Kanarskom arhipelagu i preko njegovih mitova, neophodnih da bi se shvatila istorija, običaji, religija i enigma stanovništva koje je ovde živelo pre dolaska Kristofera Kolumba. Biće reči o arhitekturi, kako kolonijalnoj tako i modernoj, a daće se kratki osvrt na nove običaje i tradicije nastale nakon osvajanja ostrva.
Maja Todorović Iskijerdo je pejzažni arhitekta i docent na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta. Bavi se i slikarstvom. Poslediplomske studije završila je na Kanarskim ostrvima: prvo je kao stipendista španske vlade magistrirala iz oblasti urban dizajna i pejzažne arhitekture na Univerzitetu Las Palmas de Gran Kanarija, a potom je okončala i doktorske studije iz oblasti istorije umetnosti, antropologije i arhitekture na Univerzitetu La Laguna. Budući da od 2002. godine pa do danas živi između Kanarskih ostrva, Perua i Srbije, često Kanare doživljava kao još jednu svoju zemlju.

Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.
Četvrtak, 14. oktobar, 19:00
Svečana sala Instituta Servantes

04.10.2010.

ASI ne podrzava ovako organizovanu Paradu ponosa!

Policijski ponos nije LGBT ponos!

Sindikalna konfederacija "Anarhosindikalistička inicijativa" (ASI) ne podržava održavanje "Parade ponosa" organizovane na ovaj način. Državna parada ponosa neće ni na koji način doprineti poboljšanju pozicije u kojoj se nalazi homoseksualna zajednica u Srbiji. Naprotiv, još više će je udaljiti od ostatka populacije time što LGBT ponos brane političari, država i njen represivni aparat - oni koji većinu stanovništva ove zemlje drže u bedi i siromaštvu. Oni koji su do juče pripremali i vodili ratove protiv drugih naroda, i oni koji ih još uvek pripremaju; oni koji otimaju, privatizuju i otpuštaju; oni koji služe izrabljivačima i zločinacima iz SAD, Evropske unije i NATO-a koji su odgovorni za patnje milijardi ljudi i uništavanje planete na kojoj živimo; Upravo takvi su se našli da „brane“ prava represirane manjine U svom imperijalističkom pohodu sistem mora da obezbedi monopol na silu državama koje su tu da bi omogućile nesmetano funkcionisanje kapitalističkog sistema eksploatacije. Ovogodišnja "Parada ponosa", uprkos nazivu, kao cilj pre svega ima ojačavanje i konsolidovanje sistema. Svrstavanje na stranu takvih, i organizovano učestvovanje u manifestacijama ovog tipa, znači svrstavanje na stranu sistema. Sindikalna konfederacija "Anarhosindikalistička inicijativa" je organizacija koja kao svoju zadatak vidi uništavanje ovog i ovakvog sistema, i zato mi nećemo podržati paradu policijskog ponosa.
Parada ponosa ("Gej prajd") se širom sveta organizuje od 1969. godine, kada se homoseksualna zajednica suprotstavila policijskoj represiji u seriji spontanih, nasilnih demonstracija u Njujorku u SAD, i time uputila otvoren i beskompromisan protest protiv diskriminacije i represije nad LGBT populacijom.. Tom prilikom su najsiromašniji slojevi homoseksualne zajednice predvodili nasilne sukobe sa policijom Njujorka, koja je vršila premetačine i na različite druge načine terorisala pripadnike zajednice i posetioce gej klubova. Upravo se kroz nasilni otpor policiji homoseksualna zajednica izborila za svoj ponos i to je omogućilo homoseksualcima da svoje manifestacije označe kao parade ponosa I danas, kao i 1969. godine, brojne manifestacije za LGBT prava u svetu jasno iznose svoje neslaganje sa vladajućim poretkom, a nikako ne marširaju sa pripadnicima policije.
Položaj homoseksualaca u Srbiji je veoma loš. Društvena konzervativnost je veoma izražena, negativni stereotipi o homoseksualnoj populaciji su deo vladajućeg mišljenja, a većina stanovništva i dalje, pogrešno, smatra da je homoseksualnost bolest. To jasno pokazuje činjenica da homoseksualni par ne može da prođe, držaći se za ruke, ni kroz jedan grad u Srbiji a da ne bude makar verbalno zlostavljan. Kapitalistički sistem ubija ljudskost u nama, okreće nas jedne preko drugih, stvara i širi mržnju zasnovanu na nebitnim razlikama poput boje kože, etničkog porekla i seksualnog opredeljenja. Podstiče nas da bes i frustracije koje se gomilaju, jer smo nezadovoljni i suštinski nemamo kontrolu nad svojim životima, iskaljujemo na slabijima i nezaštićenima, umesto na gazdama i vlastima koji tu bedu proizvode. Umesto masovnih i nasilnih sukoba sa onima koji stvaraju i reprodukuju sistem pod kojim patimo, potlačeni se sukobljavaju među sobom.
Upravo zbog takve situacije je 2001. godine naša organizacija, koja se tada zvala „Inicijativa za anarhosindikat“, bila jedina sindikalna organizacija koja je podržala održavanje Parade ponosa. Parade koja je, iako sazvana od strane liberalnih gej aktivista imala relativno samonikao karakter, i očigledno nije imala zaštitu države. Ta je manifestacija razbijena od strane velikog broja homofoba okupljenih na kontraskupu, predvođenih fašističkim i klekiralnim policijskim saradnicima. Malobrojni članovi ASI tada su pružili fizički otpor homofobima i fašistima, i tako doprineli odbrani ponosa gej zajednice u Srbiji. Treba napomenuti da većina trenutno aktuelnih LGBT aktivista nije bila aktivna u borbi za prava LGBT populacije u periodu održavanja Parade 2001. godine, mnogi su našli različita opravdanja da tog dana ne budu u Beogradu, a neki su se čak protivili organizaciji Parade sa tezom da je suviše rano za tako nešto. U našem pozivu na tu manifestaciju od 29. juna 2001, koji je ujedno i jedan od prvih javnih obraćanja naše organizacije, istakli smo da je homofobija još jedna od posledica kapitalističkog ekonomskog uređenja, i da ne postoji način njenog istinskog i potpunog iskorenjavanja u državnom i kapitalističkom kontekstu. Na tim pozicijama se nalazimo i danas.
Zastupajući pozicije naučne analize društvenih odnosa, znamo da ovakvo društvo, u kome je eksploatacija i vlast čoveka nad čovekom osnova društvenog poretka ne ispunjava potrebne preduslove za ukidanje homofobije, ali ni seksizma, rasizma i većine drugih negativnih pojava u današnjem društvu. Naravno, protiv homofobije se treba boriti svim silama, ali za potpuno i istinsko iskorenjivanje homofobije potrebno je ukinuti sistem koji je proizvodi. Zbog toga vidimo kao nužnost povezivanje borbe za LGBT prava sa borbama svih drugih obespravljenih, i ističemo da samo kroz takvu zajedničku borbu možemo omogućiti opštu emancipaciju.
Nakon 2001. godine bilo je nekoliko pokušaja i najava a zatim i otkazivanja parada, ali je bilo jasno da domaći LGBT aktivisti nisu dorasli zadatku kakav je organizovanje Parade ponosa. Uviđajući svoju nemoć, koja je uglavnom bazirana na njihovim ideološkim ograničenjima, većina LGBT aktivista je odlučila da svoj ponos praktično proda državi, prihvatajući, mada često ne želeći da prizna, da će samo uz njenu silu biti u prilici da makar nominalno izvedu ovakvu Paradu ponosa u Srbiji. To se možda najbolje videlo na organizovanju prošlogodišnje "Povorke ponosa", kada su zaplašeni i zbunjeni organizatori za svoje poverenje u institucije sistema nagrađeni potpunim neuspehom: zahtevom države da se Povorka izmesti iz centra Beograda i, na kraju, otkazivanjem celokupnog događaja.
Ovogodišnji organizatori „Parade ponosa“ su imali manje iluzija o svojoj ulozi od prošlogodišnjih organizatora, i pripremanje terena za organizovanje Parade su u potpunosti prepustili Evropskoj uniji, državi Srbiji i njenoj policiji. Srpski političari, do nedavno brutalno homofobni u svojim nastupima, sada su, na pritisak iz Evropske unije, reagovali na način koji je od njih očekivan – spremno su promenili svoj vokabular, obuzdali svoje parapolicijske fašističke grupe, a svoj uticaj i silu stavili u službu organizovanja ovogodišnje Parade. To u praksi znači da će širi centar Beograda tog 10. 10. 2010. godine biti pretvoren u policijski poligon, na kome će biti privođen i legitimisan svako ko policiji bude delovao sumnjivo, dok će preko 5000 policajaca obezbeđivati samu Paradu. Na taj način učesnici Parade, a preko njih i cela gej populacija, biće poistovećeni sa onima kojima trebaju blindirana vozila vredna milione dolara i koje čuvaju stotine agenata i hiljade policajaca – kriminalcima i ratnim zločincima Džozefom Bajdenom i Dmitrijem Medvedevim, kao i zloglasnom Hilari Klinton. Maršruta kojom će se Parada kretati, pored zgrada Ministarstava i Vlade Republike Srbije, još jasnije podvlače tu činjenicu – ova Parada će slaviti državu, i njen monopol na silu.
Mi znamo da će neki aktivisti „Anarhosindikalističke inicijative“ učestvovati i u ovogodišnjoj "Paradi ponosa", ali smo svesni da će oni prisutvovati Paradi kao pojedinci, i da će njihovo učestvovanje biti isključivo lični čin, posledica želje da se njihove prijateljice i prijatelji, koji još uvek nisu u potpunosti razumeli kriminalni karakter ovakve manifestacije, na toj paradi osećaju bolje i bezbednije. Stoga njihovo pojavljivanje na Paradi ponosa ne treba ni na koji način posmatrati kao političku podršku jednom ovako organizovanom događaju.
Anarhizam je uvek bio antisistemski pokret, a ASI je svojim delovanjem doprinela formulisanju i artikulsanju borbene, revolucionarne pozicije u političkim borbama na našim prostorima, pozicije koja kod nas nije postojala veoma dugo, i koja je tokom perioda ratnih devedesetih bila u potpunosti integrisana u liberalni antiratni pokret. Usled toga, velika je odgovornost, kako naše i nama sestrinskih organizacija, tako i svih grupa i organizacija na revolucionarnoj levici, da ne dozvole igranje na prvu loptu, i da ne daju bezumnu podršku svemu što ima prizvuk progresivnosti, jer će takvo ponašanje kao posledicu imati pokušaj gušenja autonomne revolucionarne pozicije, i povratak u liberalnu baruštinu. Samo borbom protiv sistema, i slabljenjem i porazom ovog i ovakvog sistema, možemo stvoriti društvo koje će istinski biti oslobođeno represije i diskriminacije.

Smrt homofobiji, državi i kapitalizmu!

27.09.2010.

EUROPOPMUSIC je izabrao Aleksandru Slađanu Milošević za umetnika meseca

EUROPOPMUSIC, web portal posvećen posebnim i najboljim umetnicima Evrope, baziran u Holandiji, izabrao je Aleksandru Slađanu Milošević, za umetnika meseca. Uredništvo Euro Pop Music-a je kreiralo Slađanin profil, svrstavajući je u umetnike ispred svog vremena, prepoznavajući njenu autentičnost i stavljajući je iznad Lady Gage i sličnih umetnika koji su decenijama kasnije pošli putevima koje je Slađana trasirala.
Slađanin profil predstavlja njene umetničke inovacije, borbu protiv hipokrizije i zalaganje za umetnički i opšti napredak, njen sukob sa sredinom, upornost i istrajnost u predstavljanju vizija drukčijeg sveta za koji se bori. Euro Pop Music navodi njenu borbu za protiv piraterije i za zaštitu autorskih prava, kao i nagrade koje joj je država Srbija dodelila za zasluge i nesebičan doprinos razvoju i širenju kulture.
Uredništvo Euro Pop Music-a je sa makedonskog jezika, na engleski prevelo i objavilo, nedavni intervju umetnice za makedonski magazin “Utrenje”, time dalje obrazlažući svoj izbor Aleksandre Slađane Milošević za umetnika meseca.

(Linkovi sa pomenutim informacijama EUROPOPMUSIC-a:
--- http://www.europopmusic.eu/
--- http://www.europopmusic.eu/Newsletters/Profiles_news/News2010_2.html#Artist_september2010
--- http://www.europopmusic.eu/Newsletters/Interviews_2010.html#Interview_Sladjana_Milosevic2010)

24.09.2010.

Pesničko veče Huana Karlosa Mestrea

Instituto Cervantes Belgrado Instituto Cervantes


28. septembar 2010/ 28 de septiembre de 2010


Ambasada Španije i Institut Servantes u Beogradu imaju zadovoljstvo da Vas pozovu
Pesničko veče Huana Karlosa Mestrea

Koje će se održati u utorak, 28. septembra u 19 časova u Svečanoj sali Instituta Servantes.
Biće obezbeđen simultani prevod.
Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

18.09.2010.

"PRIZNANjE KRLEŽA" Miroljubu Todoroviću

BEOGRAD :::

Ovogodišnji dobitnik nagrade ''Priznanje Krleža'' za životno delo je pesnik, prozni pisac, esejista i multimedijalni umetnik Miroljub Todorović, osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizma.
Miroljub Todorović je autor više od osamdeset knjiga poezije, proze i eseja, njegovi radovi objavljivani su u brojnim zemljama Evrope, Severne i Južne Amerike, Australije i Japana. O ovom stvaraocu i signalizmu koji je osnovao odbranjene su tri doktorske disertacije (jedna u Poljskoj, dve u našoj zemlji) publikovano je dvadesetak monografskih dela i preko 2.300 prikaza, eseja i studija u domaćim i stranim listovima i časopisima. Od više značajnih nagrada koje je Todorović za svoj rad dobio posebno se izdvajaju nagrada ''Oskar Davičo'' (1998. za najbolju knjigu poezije), ''Todor Manojlović (1999. za moderni umetnički senzibilitet), Vukova nagrada (2005) i nagrada Vukove zadužbine za umetnost 2007. godine.
Miroljub Todorović zastupljen je u biografskom leksikonu ''Srbi koji su obeležili dvadeseti vek'' (2006).
Nagradu ''Priznanje Krleža'' dodeljuje Sveslovensko književno društvo. Dosadašnji dobitnici ovog priznanja su: akademik Erih Koš, akademik Predrag Palavestra, književnik Bogdan Malešević iz Zagreba i prozni pisac Zoran Ilić, urednik veb-sajta na internetu posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije.

Svečano uručenje nagrade biće održano 23. septembra u 19 sati
u biblioteci ''Milutin Bojić'', Ilije Garašanina broj 5 u Beogradu.

09.09.2010.

Belgrade of light: nova informacija

Instituto Cervantes Belgrado Instituto Cervantes

9. septembar 2010 / 9 de septiembre de 2010



Portada


Institut Servantes u Beogradu Vas obaveštava da je otvaranje festivala Belgrade of Light zbog vremenskih prilika premešteno u Kulturni centar GRAD, Braće Krsmanović 4.
Otvaranje će se održati u četvrtak, 9. septembra u 20 časova.
Hvala na razumevanju.

Beograd svetlosti



Instituto Cervantes Belgrado Instituto Cervantes

Četvrtak, 9. septembar, 20h

Beograd svetlosti
Festival posvećen kulturi svetla

Treći po redu festival "Beograd svetlosti" održaće se u periodu od 9. do 16. septembra 2010. godine. Kroz pet programskih celina nazvanih "Sjaj iz mraka", "Svetlucanje", "Svetlosna gerila", "Svetlosni detektivi", "Budućnost je sjajna", festival se i ove godine obraća stručnjacima, studentima, školskoj i predškolskoj deci, kao i najširoj javnosti. U vidu izložbi, instalacija, predavanja i radionica, predstaviće se umetnici, dizajneri, arhitekte i ostali stručnjaci iz Francuske, Portugala, Nemačke, Švedske, Italije, Austrije i Srbije.
Portugalski duo Ocubo gostuje sa svojom čuvenom interaktivnom svetlosnom instalacijom Human tiles i otvara festival projekcijom na fasadu Instituta Servantes. Francuski vizuelni umetnik Bernard Murinjeu ispituje arhitekturu i javne prostore svojim svetlećim objektima velikog formata smeštenih na nekoliko beogradskih fasada.
Svetislav Calić ispričaće svetlosnu priču o JDP-u, duo Aleksandra Stratimirović/Federico Favero osvetljava viziju Beograda i budućnosti njegovih najmlađih stanovnika...
Detaljan program festivala i sve informacije o učesnicima, radionicama, seminaru i lokacijama nalaze se na www.belgradeoflight.net.

Dobrodošli u Beograd svetlosti!

04.09.2010.

La decisiva belleza del desafío

Branislav Prelević: „La decisiva belleza del desafío"
Predstavljanje knjige

"La decisiva belleza del desafío" (Odlučujuća lepota izazova) je najnovija knjiga poznatog pisca i prevodioca Branislava Prelevića, sastavljena od „kratkih i apsurdnih priča", koju je na španskom jeziku objavila izdavačka kuća Bonart.
„La decisiva belleza del desafío" je knjiga izuzetne naracije, laka, otkriva apsurde života na svim nivoima: od onog subjektivnog i ličnog, do istorijskog i univerzalnog. [...] Prelević poseduje zanimljiv naratorski talenat koji koristi finu ironiju punu igri reči u službi prefinjene kritike, u kombinaciji sa provokativnim humorom.
O knjizi će, pored autora, govoriti Krinka Vidaković Petrov, pisac i naučni savetnik na Institutu za književnost i umetnost, kao i Biljana Isailović, prevodilac i hispanista.
Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.



Instituto Cervantes Belgrado
C/Cika Ljubina 19
11000 Belgrado
Tel.: 381 11 30 34 182
Fax: 381 11 30 34 197
cenbel@cervantes.es

01.09.2010.

Histrion Promo 2010.

Histrion Promo 2010
Međunarodni festival studentskog pozorišta na romanskim jezicima

Histrion je festival studentskog pozorišta koji se bavi širenjem, upoznavanjem i približavanjem kultura romanskog govornog područja kulturama Balkana, te afirmacijom pozorišta kao metoda nastave i integracijom studentskih pozorišnih trupa u kulturne tokove u zemlji i regionu. Histrion Promo 2010 predstaviće neke od vodećih ideja festivala kroz diskusiju na temu pozorišta u edukaciji mladih, dok će se za drugim okruglim stolom učesnici i posetioci pozabaviti posebnostima i problemima prevođenja za pozorište. U okviru programa promotivne edicije Histrion festivala nastupiće studentska trupa Korkada teatar iz Barselone sa predstavom Ima li koga sa druge strane?, u subotu, 4. septembra u 20:30 u Kulturnom centru Rex.

DEBATE:

Četvrtak, 2. septembar, 18:00
Studirati kroz pozorište

Šta tačno znači pozorišna pedagogija? Zašto su drama i pozorište neophodna oruđa u domenu edukacije mladih? Ima li im mesta u planovima i programima visokoškolskog obrazovanja u Srbiji? Vodi li postojeća pozorišna aktivnost na fakultetima u Beogradu ka osnivanju univerzitetskog pozorišta na nivou čitavog Univerziteta? Ovo su neka od pitanja na koje će, u otvorenom dijalogu sa studentima, pokušati da odgovore učesnici diskusije: Ljubica Beljanski Ristić (Centar za dramu u edukaciji i umetnosti), dr Vladimir Jevtović (Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu), Ana Tomović (pozorišni reditelj), mr Jasmina Nikolić (Filološki fakultetu u Beogradu i Nacionalni tim eksperata za reformu visokog obrazovanja u Srbiji). Posebna pažnja biće posvećena potencijalima pozorišta kao kreativnog metoda nastave jezika i književnosti.
Moderatorka diskusije: Hristina Vasić
Ulaz slobodan.

Petak, 3. septembar, 18:00

Umetnost prevođenja dramskih tekstova

Ova diskusija, koja će se pozabaviti ključnim pitanjima za izradu prevoda jednog dramskog teksta, zainteresovaće kako prevodioce, tako i ljubitelje dramske umetnosti i književnosti uopšte. O specifičnostima dramskog prevoda i poteškoćama sa kojima se susreću prevodioci, zatim o adaptaciji drugih vrsta tekstova scenskom izvođenju i njihovom prijemu među čitalačkom i gledalačkom publikom govoriće: dr Jasna Stojanović (Katedra za iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu), dr Ljubiša Rajić (Katedra za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu), dramaturg Jelena Paligorić i Gojko Božović (izdavačka kuća „Arhipelag").
Moderatorka diskusije: Jelena Jovanović

Ulaz slobodan.
Svečana sala Instituta Servantes

30.08.2010.

U Zagrebu preminuo Marko Brešković

ZAGREB - U 69. godini života danas je u Zagrebu preminuo osnivač Dubrovačkih trubadura Marko Brešković.
Umro je nakon teške bolesti srca. Brešković je zajedno s Đelom Jusićem, Lucianom Caprusom, Hamom Hajdarhodžićem, Bobom Berdovićem i Ladislavom Padjenom osnivao Dubrovačke trubadure koji su prvu ploču izdali 1966. godine, a najveći uspjeh bio im je nastup na Euroviziji davne 1968. godine s pjesmom "Jedan dan".

26.08.2010.

MARKET KULTURE 2010


ZRENJANIN :::
Subotnji program "Marketa kulture" je dopunjen nastupom zrenjaninske grupe "Impurita", koja ce ove veceri nastupati od 22.00 do 23.00h.
Iz tog razloga, doslo je do neznatne promene u satnici programa za subotu, 28. avgust, pa konacna satnica izgleda ovako:

19.00
Promocija časopisa “Nova misao”
(Novi optimizam)
19.30
Promocija knjige „Ljudi od reči“, autorka: Gordana Draganić Nonin
(Novi optimizam)
20.00
Promocija časopisa internacionalnog i autorskog stripa “Stripolis”
(Kulturni centar)
21.00
Projekcija filmova, autorka Sonje Božić
(Umetnička asocijacija)
21. 45
Maštarski repovi
(DSC Maštalište)
22.00
Impurita
hardcore/ metal/ hip-hop
23.00
ELEKTRANA:
NeetInjapan + Protoscientists
electro

Vecerasnji program ce se odvijati po utvrdjenom rasporedu,

Dobro dosli!
PONEDELJAK, 23. – SUBOTA, 28. avgust
Prezentacija Marketa kulture 2010 na štandovima
Učestvuju: Udruženje turizmologa Zrenjanin, Međuopštinsko društvo za strane jezike i književnost Zrenjanin, Art-projekt i regionalni projekat Banatsko udruženje književnika „Najbolje iz Banata“, UA – Umetnička asocijacija Zrenjanin, Novi optimizam, JP Radio Zrenjanin, Woolart, Časopis „Nova misao“, Kulturni centar Zrenjanin, Maštalište, Pokret u ...duhu vremena, Medijski edukativni centar...

ŠIRI CENTAR GRADA
Ponedeljak, 23. – subota, 28. avgust
UA Street Art
(Akademski umetnici Umetničke asocijacije Zrenjanin)

MARKET KULTURE 2010 - IZMAŠTAJ MAŠTALIŠTE
Ponedeljak, 23. avgust
„Sendvič men“ – pokretna anketa
Utorak, 24. avgust
„Mislioci u akciji“ – deljenje čuvenih misli čuvenih ljudi
„Izmaštaj origami“
Sreda, 25. avgust
„Ko je ko“ – pokretni kviz opšte informisanosti
Četvrtak, 26. avgust
„Potraga za kulturnim blagom Zrenjanina“ – upoznavanje grada Zrenjanina
Petak, 27. avgust
„Sendvič men“ – pokretna anketa

TRG SLOBODE
Ponedeljak, 23. – subota, 28. avgust
Maštarski Pinguin Dance

HOL NARODNOG MUZEJA ZRENJANIN
Četvrtak, 26. avgust 2010.
19.00 Otvaranje VI međunarodne izložbe fotografija „Tvrdokrilci“

TRG SLOBODE
Nedelja, 29. avgust
21.00 Koncert zrenjaninskih demo-bendova:
Himera, Excess, Erbium , Sukob Interesa i pRostmoderni pReformans

UMETNIČKA KOLONIJA EČKA
Ponedeljak, 23. – nedelja, 29. avgust
„Slika 2010 - Still Life!“
Izložba radova nastalih u Umetničkoj koloniji Ečka „Slika 2010 - Still Life!“ biće otvorena od 15. novembra do 2. decembra 2010. godine

TRG SLOBODE

PONEDELJAK, 23. avgust

19.00
Savremena galerija Zrenjanin: Otvaranje izložbe “Tivadar Vanjek - Dokumenti"
19.30
Svečano otvaranje prvog „Marketa kulture”, govori: Aleksandar Marton, predsednik skupštine grada Zrenjanina
19.45
Promocija romana: „Brazilski akvarel”, autor: Aleksandar Bjelogrlić
(Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”)
20.30
Gudački kvartet „Rock Four“
Izvodi: J. M. Haydn: String Quintets
21.00
MIST
rock, garage rock
22.00
Massive Gox
jarring effects /dub/electro/ dubstep/bass/ reggae

UTORAK, 24. avgust

19.00 Prezentacija izvoda uz buduće monografije grada Zrenjanina
(Evropski pokret u Srbiji, Lokalno veće Zrenjanin)
19.30
Gradski duvački orkestar Zrenjanin
20.00
Narodni muzej Zrenjanin: Otvaranje izložbe “Od Paje Jovanovića do Marine Abramović”
20.30
Ženski harmonikaški sastav “Meškarke”
(Novi optimizam)
21.00
Projekcija filma: „ Meškarke“, autorka: Brankica Drašković
21.45
Dramska predstava: „Tražim svoje mesto pod suncem” (CEKOM Zrenjanin)
22. 30
Memlah
nu-jazz/ dub/ jam band
23.00
Cube
minimalist / techno

SREDA, 25. avgust
19. 00
Predstavljanje nagrađenih zvanjem „Najbolje iz Banata”
(Art –projekt)
20.00
Revija modnih frizura i visoke mode autora Šorđan-Marković
21.00
“Bečkerečko čitalište”:
Radmila Radojković i Nikola Milović, Bojan Babić, Siniša Soćanin, Srđan Srdić
(AKC Klupče)
22.00
Superconfusion
jazz/rock/ fusion
23.00
Blank Disc
experimental/ electronic/ alternative

ČETVRTAK, 26. avgust
19.00
Debata: “Otvoreno o javnim prostorima”
(Foto expo)
20.00
Predstava "Gradjanin", autor: Bojan Dakić
21.00
Medijski edukativni centar – Kratkometražni filmovi
22.00
Lav Kovač Quartet jazz/ fusion/ electronic
(Kamerno pozorište muzike Ogledalo)
22.30
Strava DJ’s
minimalist / techno
23.00
Respect DJ’s
techno/ electronica

PETAK, 27. avgust

19.00
Debata: “Zrenjanin – evropska prestonica kulture 2020”
20.00
Predstavljanje internacionalnog projekta „We are here“ i projekcija kratkih filmova
(UG SVI)
20.30
Photosession: Woolart
(Foto expo)
21.00
Razgovor sa Markom Cvejićem i projekcija filmova
22.00
Alterdeus
alternative/ rock
23. 00
Soundcutters
hip-hop/ dubstep/ IDM

SUBOTA, 28. avgust

19.00
Promocija časopisa “Nova misao”
(Novi optimizam)
19.30
Promocija knjige „Ljudi od reči“, autorka: Gordana Draganić Nonin
(Novi optimizam)
20.00
Promocija časopisa internacionalnog i autorskog stripa “Stripolis”
(Kulturni centar)
21.00
Projekcija filmova, autorka Sonje Božić
(Umetnička asocijacija)
22. 00
Maštarski repovi
(DSC Maštalište)
23.00
ELEKTRANA:
NeetInjapan + Protoscientists
electro

25.08.2010.

Španski paranoidni film

BEOGRAD ::::
Španski paranoidni film
Filmski ciklus

Španska kinematografija je danas verovatno jedna od najkomercijalnijih u Evropi, i nesumnjivo, najrasprostranjenija od svih hispanskih filmskih industrija. Institut Servantes i Novobeogradska kulturna mreža započinju saradnju organizacijom ciklusa Španskog paranoidnog filma u okviru kojeg će biti prikazana dva filma kojima su zajednički imenitelj teorije zavere i paranoidna atmosfera. Radi se o filmovima koji su za srpsku publiku ostali u senci bioskopskih hitova i novije španske produkcije: "Detektivke" (2007) rediteljke Isijar Boljain i debitantsko ostvarenje Alehandra Amenabara "Teza" (1996).
Obe projekcije biće praćene uvodnim izlaganjem Marka Kostića, filmskog reditelja i selektora ovog ciklusa.

Petak, 27. avgust, 20:00
"Detektivke" Isijar Boljain

Uloge: Najva Nimri, Tristan Uljoa, Marija Vaskes i Nurija Gonsales.
Originalna verzija sa titlom na engleski jezik.
Trajanje: 95 minuta.
Siže: Karmen, Ines i Eva su privatne detektivke, ali ne nose šešir i pištolj, već idu u kupovinu, menjaju pelene i pokušavaju da održe svoje ljubavne veze. I dok pokušavaju da otkriju tuđe tajne, njih tri otkrivaju da imaju sopstvene laži koje nisu znale da vide i istine koje je bolje ne otkriti.

Subota, 28. avgust, 20:00
"Teza" Alehandra Amenabara

Ana Torent, Fele Martines i Eduardo Norijega.
Originalna verzija sa titlom na engleski jezik.
Trajanje: 125 minuta.
Siže: Anhela, studentkinja filmske kamere, priprema tezu o nasilju na televiziji i filmu.
Kako bi joj olakšao rad, njen mentor obećava da će u videotecI fakulteta potražiti materijal za nju, ali sledećeg dana biva ubijen u svom kabinetu. Anhela upoznaje Ćemu, kolegu koji je stručnjak za splatter i pornografski film i Boska, čudnog tipa, bliskog prijatelja devojke ubijene tokom snimanja jednog snuff filma.

Novobeogradska kulturna mreža
Jurija Gagarina 221, Novi Beograd

Ulaz slobodan.

23.08.2010.

FESTIVAL "JUNAK NAŠEG DOBA"


BEOGRAD ::: KPGT Beograd posle dužeg vremena najavljuje premijere novih I obnovljenih predstava na scenama u Staroj Šećerani na Čukarici, Radnička 3.
Ova vest ne znači da je KPGT potpuno sanirao posledice požara od pre nekoliko godina, niti da je iznenada dobio dotacije od vlasnika raznih budžeta.
Ova vest znači samo da je KPGT sa 30 mladih umetnika I svojim glumcima veteranima pripremio, u potpunosti se oslanjajući samo na svoju publiku, sezonu pod nazivom
JUNAK NAŠEG DOBA
(Honni soit qui mal y pense – Neka se stidi ko rdjavo pomisli).
Sezona će trajati od 25. Avgusta do 15. Septembra 2010.
Biće izvedeno pet premijera, tri premijere obnovljenih predstava sa novim ansamblom I četiri obnovljene predstave sa ranijeg repertoara KPGT i glumcima koji su I do sada igrali u njima.
JUNAK NAŠEG DOBA je produkcioni festival u tradiciji letnjih sezona KPGT koje su tokom protekle 32 godine nosile nazive YU Fest, Godo fest, Avala fest, Budva Grad Teatar, Kotor art, Šekspir fest, Molijer fest, Balkanske tragedije, Zlatno doba, Danilo Kiš fest , Hajner Miler fest, Peter Handke fest, Sugar babe fest.
Neke od ovih sezona postale su letnji festivali koji do danas traju I sa uspehom ih vode drugi ljudi.
Kao I u vreme osnivanja KPGT sa predstavom OSLOBODJENJE SKOPLJA i978. U Zagrebu, i najnovijom produkcijom Kazališta Pozorišta Gledališča Teatra preovladjuju ambijentalne predstave I predstave koje se izvode u specifičnim prostorima.
Kao i ranije u predstavama učestvuju jugoslovenski glumci iz čitavog jugoslovenskog kulturnog prostora, za sada nekoliko najtalentovanijih, ali sa namerom da ih bude što više.

Kikinda šort na zrenjaninskim Danima piva

ZRENJANIN ::: U okviru Marketa kulture, prateće manifestacije Dana piva, u sredu 25. avgusta s početkom u 21 čas zrenjaninskoj publici predstaviće se festival kratke priče Kikinda šort.
Tokom leta Kikinda šort je u saradnji sa AKC Klupče i Umetničkom alternativom Zrenjanin organizovao radionicu kreativnog pisanja. Polaznici Radmila Radojković i Nikola Milović će predstaviti svoj rad i njihov nastup će se sastojati iz dva dela. Pored čitanja svojih priča, u saradnji sa bendom ´´Neke face´´ izvešće i multimedijalno predstavljanje svojih tekstova.
Podršku će im pružati učesnci Kikinda šorta Bojan Babić, Siniša Soćanin i urednik festivala Srđan Srdić. Program vodi Srđan Papić.
Nastup će se održati na Trgu slobode u Zrenjaninu, ispred Pozorišnog kluba.

22.08.2010.

Sv. BASARI se pokvario MEHANIZAM

BEOGRAD --- Srpski pisac Sv. Basara je u beogradskom DANASU objavio tekst pod naslovom "Čehovljeva Srbija". Inače, on je kolumnista DANASA.
Šta je tim tekstom hteo da kaže, to samo on, Sv. Basara, zna?! Ali sa njegovim tekstovima i knjigama je sve češće tako.
Sve bi to bilo u redu da se g-dinu Sv. Basari nije potkrala - materijalna greška (i to teška!)
G-din Sv. Basara pominje činovnika i šinjel, i na kraju balade - A. P. Čehov(?!)
A šinjel bi trebalo da ima veze sa Gogoljem, a ne sa Antonom Pavlovičem Čehovim.
Autor ovog teksta misli da Sv. Basara ima problema ne samo sa pisanjem već i sa čitanjem.
Toliko. Dovoljno je. Sasvim.
Mislim da bi za nijansu bilo mudrije da je svoj tekst naslovio "Šinjelova Srbija".

18.08.2010.

Bundolo pisci

KOJI SU VAŠI OMILJENI AUTORI NA BUNDOLU postavio je neko pitanje na BUNDOLO-forumu, i tako pokrenuo diskusiju koja i dalje traje na ovom -

Urednik bloga EX YU VESTI je odabrao neke od odgovora, i oni slede...
"dakle, prvo ime.
d.
zasto? zato sto je ona sama sustina, alter-ego (ili drugo ja) BUNDOLA.
Nenametljiva, u senci...
mozda ce se opet naljutiti/uvrediti sto je hvalim jer ona je - takva (izgleda da vise voli da je kude
:))
Ono sto ona radi nije mi sasvim i do kraja jasno. ali hrabrost kojom 5-6 reci napise spojeno kao jednu, ili ono njeno precrtavanje reci, recenica..." (webman)
(...)
"e, pa onda idemo dalje... Mislim, posle Pessovog komentara.
Bundolo-author No. 2, a on je iscezla Morana.
Ovo 'iscezla' zato sto je vise nema. Nestala je... produzila nekim svojim putem... I to nam govori da Bundolo ima i svoju proslost a ne samo sadasnjost.
Da, nju sam citao prosloga leta, ulazio u njen svet... u njene koordinate...
Imala je tu materijala, ali eto ona je odlucila da iskoraci iz tog, knjizevnog sveta.
Ok... Ali da se zna: znacila je nesto na Bundolo-nebu..." (webman)
(...)
"no. 3 je Antun Domazet.
Dok sam bio jutros u setnjici razmisljao sam kako da srocim komentarcic o njemu.
Pa, ovako (pisano po secanju) - AD momak iz Splita pre kojim je pesnicka buducnost.
Zato sto je mlad i na vreme je poceo da pise, i to dobro. tako da ima sasvim dovoljno vremena da se razvija..." (webman ponovo)

15.08.2010.

SVESKA POČINJE SA RADOM

Novi online časopis za književnost, SVESKA, poziva sve zainteresovane pjesnike, pisce, likovne umjetnike, da se pridruže projektu. Cilj SVESKE je prvenstveno sakupiti na jedno mjesto tolerantne ljude riječi ,spremne da uče na razlikama, da ih uvažavaju i razumijevaju. SVESKA će izlatiti u pdf formatu, online, kvartalno, a u budućnosti i na papiru. Krajnji cilj SVESKE je da se bavi prvenstveno izdavačkom djelatnošću u cilju promoviranja južnoslavenskih književnosti. Naša jedina odrednica je kvaliteta.

ČASOPIS POČINJE SA RADOM NA "RADNOJ" ADRESI:


KONKURS:
Online književni časopis SVESKA objavljuje konkurs za prvi broj SVESKE. Primaju se radovi:

- poezija
- kratka priča
- izvodi iz neobjavljenih ili nedovršenih radova (romana, novela)
- eseji
- književna kritika i osvrti

KONKURS TRAJE DO KRAJA 2010 GODINE. RUKOPISE SLATI PRVENSTVENO NA MAIL info@taibuckur.com

14.08.2010.

Budjenje nasilja u Srbiji

Ovo je pitаnje životа i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Sаterаn u ćošаk jа nemаm izbor drugi,
svestаn sаm dа gubim, аli biće vаših žrtvi.
Ovo je pitаnje životа i smrti, i ove reke krvi pustili ste prvi.
Odgovor je teror ne bi li me čuli,
preživeti neću, аli biće vаših žrtvi.
Sve ste nаm uzeli i čаst i dostojаnstvo,
pа štа nije jаsno kаdа sutrа neko s' mаskom,
do zubа u oružju, neki očаjnik u grаdskom,
dа čuje se glаsno, digne sve u vazduh
(Beogradski Sindikat)
Dragan je apostol. Apostol mržnje. Dragan živi u Srbiji. Dragan je pun gneva. Njegovo zanimanje je takvo da nije mogao da ode, nema ni veze koje su neophodne za plodotvoran život u Srbiji. Ne želi da bude kreativan, nije u NGO, nije više ni mlad. Ali mrzi. Oh, kako samo duboko mrzi Dagan.
Njegiova devojka, ona bi htela da zasnuju porodicu, ni ona nije u cvetu mladosti, htela bi da žive zasebno. Ali njeno zanimanje je neprofitabilno, ona nije kakva umetnica, nije dete bigatih roditelja, radi u prosveti. Nije ni feministkinja, ni spisateljica, ni umetnica, ni naučnica. Ona hoće porodicu, ona vrši pritisak.
Njihova želja je obična i ljudska, stara koliko i čovečanstvo.
Njima su propalice koje su se snašle oduzele sve.
To je pitanje života i smrti.
„Biću sam, živeću sam“, kaže Dragan. "Ne mogu da napravim kompromis, ne mogu da ližem partijske guzice. Biće bolno, ali reći cu joj da drugačije ne može."
Dragan ih mrzi. Sve: političare, poslovne ljude, književnike, umetnike, univerzitet. Elitu. Smrt eliti. Dragan ih mrzi
Njegova mržnja jeste čista. On se guši od besa:
„Sekao bih političare i manekenke nožem, sipao bi im soli na rane“, govori Dragan.
"U tom svetu koji dolazi neče biti maštanja, mladosti, snova, turističkih putovanja..."
Da li je nenasilje imalo šansu pred arogancijom tajkuna i novinara?
Hoće li se Srbijom podići oblaci mržnje? Hoće li ovaj put popaliti Beograd, taj grad parazit, spaliti TV-stanice, biblioteke, univerzitete i svesti sve na nulu. Da život počne iz početka, neokaljan i čist. Hoće li život ovde postati snošljiv za one koji rade, a nesnosan za nadgradnju, političare, kreatore spotova i TV voditeljke?
Ko će od nas preživeti konačni obračun sprske elite i srpskog naroda?!
Verujem da će okidač biti glad. Dragan i njegovi su već sada gladni svega, a kada kucne taj čas, oni će ih naprosto pojesti, prethodno odbacivši silikone.

12.08.2010.

Promocija knjiga na Nišvillu

NIŠ :::
13. avgusta u 18 sati u Nišville press centru održaće se zajednička promocija knjiga Kornelija Kovača, Gorana Živanovića i Živka Ivkovića.
U svojoj trećoj knjizi legend jugoslovenske muzike Kornelij Kovač ‘ jedan od učesnika ovogodišnjeg Nišvila - priča o pesmama koje su obeležile Yu-rock scenu.
“Gramofonske priče” Gorana Živanovića - urednika rock i jazz emisija (Radio Požega) sadrži 17 intervjua sa najznačajnijim akterima ex -Yu rock i džez-rok scene (B.M. Čutura, Zoran Simjanović, Nikola Karaklajić, Žika Jelić, Dado Topić, Josip Boček, Vedran Bozić, Bodan Arsovski, Bruno Langer, Ljuba Ninković, Žarko Stanković...i naravno - Kornelije Kovač).
Šapčanin Živko Ivković, jedan, od pokretača Šabačkog blues i jazz festivala i rodonačelnik žanra – on the road rock romana, autor je destak knjiga sa muzičkom tematikom, među kojima su i istoriografske “Šabac u senci džeza 1934-2004” i “Od Čivija do Goblina”. “Early This Morning...” je njegov novi roman.
Specijalni gost promocije biće niški gitarista i kompozitor Žarko Stanković jedan od intervjuisanih u “Gramofonskim pričama”, kojem je kao članu legendarnih “Daltona” posveće priličan deo jedne od prethoddnih knjiga Živka Ivkovića.

11.08.2010.

Giv pis a čens!


Svaki novi dan možemo nekome ili nečemu da posvetimo. Beogradski bloger Kralj Pajaca će tekući dan da posveti Sandri. Onako, u prolazu... Ništa suštinsko.
Sandra je žensko ime. Sledeće je grad Zagreb. Zagreb zato što je Sandra iz Zagreba, a ne, na primer, iz Kragujevca. Ona čak nikada nije ni posetila Kragujevac. Isuviše je to zapadno, i nije na Jadranskom moru... A nju je vukao Jadran i rodni grad njenog oca - Šibenik.
Kada je Arsen Dedić 1969. godine snimio tu kompoziciju sve je vuklo ka tome da je to ljubavna pesma i posvećena nekoj devojci ili ženi u koju je pevač bio zaljubljen.
Međutim, nije bilo tako! Sandra je bila devojčica. Ona je bila Arsenova kćerka i dete razvedenih roditelja. Brak je pukao na dvoje na troje...  Sandrina majka je otišla sa drugim muškarcem (Kralj Pajaca to domaštava, jer to  nije nešto što on sa sigurnošću zna. Tek pretpostavlja. Tako da Pajaco ne barata sa činjenicama već sa pretpostavkama. Ali tako rade blogeri!)
To su bile šezdesete godine XX veka. Mada već na završetku. Šesta dekada je pri samom kraju. Još godinu dana, i nema je više! Iščezla je, pretvorila se u prošlost.
Naravno da je Arsenova pesma melanhočna jer drugačija ne može ni da bude.
Gospodin Dedić je značio nešto u tom vremenu, i njegove pesme su bile rado slušane. Kasnije, to će postati Džoni B. Štulić iz Azre ili Đorđe Balašević iz Novog Sada.
"Nisam te volio mnogo...
...
tek ne mogu putem do stana..."
Avgust je i 2010. je godina, i Beograd je grad koji se vidi kroz prozor Pajacovog stana.
Možda bi on rekao ili napisao:
"Zaludan je ovaj dan... 
Potpuno zaludan i u sivo ofarban ... 
Tužan je ovaj dan... 
Sjeban je ovaj dan..."

Ili bi mogao da citira Džona Lenona: "Giv pis a čens"? Mrtvog Lenona. On je zgodniji za citiranje od žive Joko Ono.
Ali Arsen je superioran u svakom danu, pa i u ovom tekučem, avgustovskom 2010. godine! On vlada čak i tim dalekim avgustovskim danom!
Zato beogradski bloger ponovo pušta njegovu Sandru. Neka traje u prostoru i vremenu...
Samo neka traje... Ništa više...