30.04.2017.

Srpski satiričar nominovan za godišnju satiričarsku nagradu „Nosorog prvog reda“ za 2017.


ГОДИШЊА НАГРАДА „НОСОРОГ ПРВОГ РЕДА“ – за 2017-ту годину
Међународног часописа за Сатиру, Хумор и Карикатуру „Носорог“, Бања Лука, Српска

– Награда се додељује сараднику/сарадници, који/а у дужем временском периоду искаже уједначен, висок квалитет сатиричног и/или хумористичног стваралаштва (без обзира на књижевну форму у којој се изражава: афоризам, епиграми, поезија, приче…)
– Ове године, НОМИНОВАНИ СУ:
1. Илија Марковић, постхумно (Нови Сад, Војводина, Србија)
2. Горан Радосављевић (Београд, Србија)
3. Срђан Симеуновић (Београд, Србија)

Номинацију извршио: Мића М.Тумарић, члан редакције Часописа.
Одлуку о победнику ће донети ЖИРИ, у саставу:
1 – Живко Вујић, председник (писац, Бања Лука, Српска)
Чланови:
2 – Живко Ђуза (писац, Мркоњић Град, Српска)
3 – Слободан Дучић (писац, Нови Сад, Војводина, Србија)
4 – Милан Куриџа (писац, Приједор, Српска)

Kaj ima novoga?!



Jelena Osvaldić (FEJSBUK)

Produženi vikend često sa sobom nosi opasnost da se između polica nekog trgovačkog centra suočite s osobom iz prošlosti s kojom ni tada, kad je prošlost bila sadašnjost, niste imali osobitih poveznica, i naravno, s onim famoznim pitanjem " kaj ima novoga" na koje oduvijek odgovaram da nema ništa posebno čak i kad ima jer ako su to tužne novosti nije li glupo kraj sanduka Ožujskog piva i ćevapa suznih očiju reći kako mi mačka umire od raka ili pak reći kako mi je u životu toliko super da se čisto bojim više živjeti riskirajući pritom da sugovorniku možda život i nije toliko lijep kao meni i da bi me zbog toga mogao čak i zamrziti bez razloga. Ne, ja sam ona koja strpljivo sluša o tuđim uspjesima i ona kod koje vječno nema ničeg novog.

29.04.2017.

70 GODINA OD PREMIJERE Film "Slavica" besplatno u Kinoteci

Ranko Risojević - U Republici Srpskoj je relativno siromašan kulturni život

U Republici Srpskoj je relativno siromašan kulturni život u kom preovlađuje folklor pod parolom tradicije. Manifestacije su uglavnom pokazatelji tog siromaštva. Stvaralaštvo je jedva vidljivo, jer kultura košta, a novca jedva dovoljno da se održe postojeće bitne kulturne institucije. Ono što je uspelo da se uzdigne i da nešto regionalno znači više je odraz požrtvovanosti i umešnosti pojedinaca, nego dostignuće kolektiva, rekao je u razgovoru za „Politiku” banjalučki književnik Ranko Risojević.

28.04.2017.

Reagovanje direktora Nišvilla na rezultate konkursa Ministarstva kulture

Razdvojiti beogradske projekte od ostatka Srbije

               Nišvil jazz festival se  se zahvaljuje Ministarstvu kulture i informisanja  na ovogodišnjem uvećanju podrške festivalu na 2,4 miliona (u odnosu na prošlogodišnjih 1,25 miliona) iako je to značajno manje nego 2012. godine kada je Ministarstvo kulture pomoglo Nišvil iznosom od 4 miliona – i svakako neadekvatno značaju Nišvila za kulturnu sliku Srbije – kaže direktor Nišvila Ivan Blagojević.
                Blagojević naglašava da Nišvil nema primedbi na rad komisije Ministarstva kulture, ali itekako ima na nasleđeni model preraspodele finansijskih sredstava na štetu svih muzičkih festivala.
–  Naime, objašnjava on,  najznačajniji pozorišni festival ( BITEF ) dobio je 14 miliona , najznačajniji filmski festival ( Kustendorf ) – 13 miliona, a najbolje rangirani  muzički festival ( Mokranjčevi dani ) samo 2,5 miliona dinara,  a činjenica je da muzički festivali imaju daleko veće rashode, kako tehničke (najam bina, razglasa, rasvete, video produkcije…) tako i kada je reč o honorarima, transportu i smeštaju domaćih i inostranih grupa i orkestara. S druge strane, činjenica je da muzički festivali generišu najviše sredstava za budžet Srbije.
Nepravednom raspodelom ukupnog budžeta Ministarstva koju dugujemo prethodnom ministru Tasovcu, došlo se do apsurda da 415 muzičkih projekata i festivala u Srbiji konkuriše za dvostruko manji iznos sredstava nego što je samo programski budžet Beogradske filharmonije. A upravo je prethodni ministar Tasovac jasno pokazao kako je moguće menjati budžete svojih prethodnika, pa je svojoj matičnoj kući trostruko uvećao programski budžet (sa 30 miliona u 2014. godini na 90 miliona u 2015.) odnosno – 91 milion u 2016. za soliste i dirigente (a, troškovi plata poreza i doprinosa zapošljenih, kao i materijalnih troškova – dodatno su budžetirani ). Da ne treba “robovati”  projekcijama prethodnika “uspešno je pokazao” poništivši i Nišvilu prethodno odobrena 3 miliona.
Nišvil predlaže da se budžet muzičkog stvaralaštva ubuduće makar izjednači sa budžetom filmskog stvaralaštva, a da se, pre svega, odvoje budžeti namenjeni beogradskim projektima i projektima ostatka Srbije,  kako se iz godine u godinu ne bi ponavljale situacije da, recimo, svim projektima sa juga Srbije pripadne desetostruko  manje sredstava nego Beogradu.    Direktor Nišvila Ivan Blagojević kaže i da se Nišvil, posebno zahvaljuje Ministarstvu kulture što je, na ovogodišnjem konkursu (kroz oblast: Kulturne delatnosti nacionalnih manjina) sa 200.000 dinara podržalo i projekat “Prijatelji Šabanu” i naglašava da je za osam godina održavanja, ovo prvi put da Ministarsvo sagleda i ovaj besplatni uvodni program posvećen sećanju na velikog Šabana Bajramovića.

S A O P Š T E NJ E

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) najoštrije osuđuje Ministarstvo kulture i informisanja Srbije zbog kašnjenja objavljivanja rezultata Konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva za 2017. godinu i nastavka netransparentnog sprovođenja celokupne konkursne procedure. Iako se Ministarstvo samim tekstom Konkursa, koji je bio otvoren od 9. januara do 10. februara 2017, obavezalo da će objaviti rezultate „najkasnije 60 dana od dana završetka podnošenja prijava”, to još nije učinjeno, niti je javnost obaveštena o razlozima kršenja procedure. Već sami rokovi raspisivanja, trajanja Konkursa i objavljivanja rezultata nakon 60 dana su diskutabilni, jer se prostim uvidom u kalendar dolazi do početka drugog kvartala u godini – u ovom slučaju do 11. aprila. Čak i da su rezultati objavljeni u obećanom roku, praksa je pokazala da do isplate odobrene sume nekada prođu meseci, čime se direktno onemogućava realizacija velikog broja programa, gubi kredibilitet kod međunarodnih partnera i drugih donatora i ugrožava opstanak niza organizacija koje deluju na polju savremene umetnosti.
U uslovima ionako loše predviđene dinamike konkursne procedure, ni danas, 25. aprila, još uvek ne znamo koje programe za 2017. godinu Ministarstvo podržava. Sredstva koja se na konkursu izdvajaju za programe savremenog stvaralaštva ionako su minimalna i jedva omogućavaju bilo kakvu produkciju kulturnih sadržaja, a neizvesnost kontinuiranog rada tokom godine, koju inicira odlaganje objavljivanja rezultata, još više destimuliše i najvrednije aktere. Ministarstvo kulture i informisanja bi, kao servis građana, moralo da štiti interese svih aktera u kulturi, a ne da neažurnim radom, koji finansiraju svi poreski obveznici, dovodi u pitanje opstanak velikog broja organizacija.
Asocijacija NKSS ukazuje i da se u komisiji za likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu nalazi i Dejan Đorić, likovni kritičar, koji u listu „Pečat“ govori o uglednim srpskim umetnicima najgorim ostrašćenim rečnikom uvreda, a o nagrađivanim kustoskinjama direktno šovinističkim jezikom mržnje. Pozivamo čitavu javnost da se podseti stavova ovogodišnjeg člana komisije preko sledećeg linka: www.pecat.co.rs/2016/09/vaskrsli-titoizam-ili-kako-se-obracunati-s-neprijateljima/
Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da osoba, koja sebi dopušta ovakav jezik o umetničkoj sceni danas, odlučuje o distribuciji javnih sredstava na Konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije za savremeno stvaralaštvo.
Zahtevamo stoga od Ministarstva kulture da hitno objavi rezultate Konkursa i obrazloži kriterijume na osnovu kojih su odabrani članovi komisija koji odlučuju o projektima.
Beograd, 25.04.2017.
UO Asocijacije NKSS

KCP konkurs za direkrora

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ПОЖЕГА 
31210 Пожега, 
Књаза Милоша 8 
тел. 031/3825-551 

Директор на период од четири године 

УСЛОВИ: Кандидат треба да има високу стручну спрему друштвеног смера, пет година радног искуства у струци, да поседује организационе способности, да предложи програм рада и развоја Установе, као саставни део конкурсне документације. 

Уз пријаву кандидат подноси: 
- оверену фотокопију дипломе о високој стручној спреми стеченој на једном од факултета друштвених наука,
- радну биографију, 
- прилоге којима доказује стручне, организационе и друге квалитете; 
- потврду о радном искуству и стажу; 
- уверење да није осуђиван, односно да не постоји забрана обављања послова директора Културног центра Пожега; 
- уверење о држављанству и извод из матичне књиге рођених. 

Посебан услов прописан чланом 36 Закона о култури (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016 и 30/2016 - исправка): четворогодишњи план унапређења рада Културног центра Пожега. 

Пријава са доказима о испуњености услова подноси се на горенаведену адресу, са назнаком “Конкурс за директора”, у року од 15 дана од дана објављивања конкурса. 

Неблаговремене и непотпуне пријаве неће се разматрати. 

Ближа обавештења могу се добити на број телефона: 031/3825-551 или лично у КЦ Пожега. 

Plesna predstava 'What A Wonderful World' 2. i 3.5.2017. u 20h u AKC Medika

Prezentacija plesne predstave o terorističkim napadima
WHAT A WONDERFUL WORLD
Else Mourlam (FR/AT)
2. i 3.5.2017. u 20h
AKC Medika – Filmski studio
Ulaz besplatan

Subscena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride Vas poziva na prezentaciju umjetničke rezidencije mladih plesnih umjetnica Else Mourlam i Sonie Borkowicz, koje su od 11.4.2017. u AKC Medika razvijale interdiciplinarnu plesnu predstavu inspiriranu terorističkim napadima 'What A Wonderful World'. Izvedbu je konceptualno osmislila Mourlam te ju koreografski razradila s Borkowicz, dok video potpisuje Florian Eibel, a glazbu Tomas Novak, izvodeći ju s Christopherom Haritzerom (violina i saksofon). Predstavu očekuje premijera 25.5.2017. na festivalu Tanz Hafen u Linzu. Umjetnice su svoju prvu predstavu 'Spectaculat'or', u suradnji s ostatkom Kolektiva B, postavile u AKC Medika u svibnju 2016., tokom jednomjesečne rezidencije u sklopu 19. Međunarodnog festivala alternativnog kazališnog izričaja – FAKI.
Kroz svoj rad proživljavaju slojeve povezanosti urbane, medijske, političke i, dakle, rizične stvarnosti s onom intimnom, koja počinje od usporavanja i odvija se prema unutra. Istražuju izvedbene procedure koje će izraziti unutarnji ritam obrade impresija. Predstava je zasnovana na proučavanju medijske eksploatacije i javnog mišljenja o terorizmu. Svakako vas potičemo da ostanete na razgovoru nakon prezentacija 2. i 3.5.2017. u 20h.

SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride posvećena je njegovanju originalnog izvedbenog smisla u suvremenom performansu, plesu, cirkusu i teatru. Putem SubScene služimo kao hibridna međunarodna platforma za razvoj i predstavljanje nezavisnog, originalnog i stimulirajućeg umjetničkog djela. SubScena je umjetnički projekt kojeg u partnerstvu provode Autonomni kulturni centar Attack i Udruga Cirkorama unutar AKC Medika. Projekt je neprofitnog karaktera, a za cilj ima afirmiranje i povezivanje avangardnih i eksperimentalnih izvedbenih umjetnika iz Hrvatske, regije i svijeta, neovisno o žanru, stilu i razdoblju kojem pripadaju. Projekt su financijski podržali Grad Zagreb - Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport, Zaklada Kultura Nova i Ministarstvo kulture Republike Hrvatske.

Promocija Balkanskih vertikala (klub Prozor - Beograd)

21.04.2017.

Karavan Sređivanje dvorišta - 2. tura

Koliko građani Požege i Užica učestvuju u kulturnom životu zajednice? Ima li na kulturnoj sceni mesta za njihove potrebe i prohteve? U ustanovama kulture ili van njih? Kako misle da kulturna scena u gradu treba da izgleda? Šta im nedostaje? Šta bi promenili? Kako? Znaju li ljude koji misle slično? Jesu li se povezali sa njima?

Subota 22. april 2017. u 17 sati - UŽICE Gradski trg
Nedelja 23. april 2017. u 12 sati ​- POŽEGA Plato ispred Narodne biblioteke Požega ​Kralja Aleksandra 8

U okviru Karavana otvaramo nove teme u gradovima Zapadne Srbije u kojima deluju organizacije, inicijative i kolektivi nezavisne scene. Umetnobilom u subotu dolazimo u Užice, a u nedelju idemo u Požegu. Zajedno sa festivalom Na pola puta, Forcom, Filmartom, i ostalim sagovornicima, pričaćemo o mogućnostima razvoja lokalne scene, a posebno o participaciji mladih u kulturnom životu zajednice.

Pitanja mogu postaviti svi, a odgovore trazimo skupa.

„Sređivanje dvorišta“ je dijaloška platforma Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) o pitanjima koja su važna za delovanje organizacija i inicijativa civilnog društva u kulturi, a usmerena su na preispitivanje i artikulaciju njihove zajedničke pozicije u odnosu na javne politike, kao i aktivnije delovanje šireg opsega.

https://sredjivanjedvorista.wordpress.com/

Karavan Sređivanje dvorišta realizuje se u okviru programa koji sprovodi Trag fondacija - Demokratija, to sam ja.

16.04.2017.

Najveća izložba slika Ljube Popovića u Valjevu

"Ričard Treći" posle skoro četvrt veka u Narodnom pozorištu

Predstavom protiv nasilja u porodici

Pasteli Marka Čelebonovića

Poezin Party / NED 30.04.




Novi Poezin Party, održaće se 30. aprila (nedelja) od 20h u galeriji ,,Polet'' u Cetinjskoj 15.

Svakog meseca predstavnici organizacije Poezin održavaju poetske žurke “Poezin Party” na kojima pesnici i pesnikinje čitaju (izvode) svoju poeziju. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na stalni konkurs Poezina za nastup na poetskoj sceni. Konkurs je na sajtu: http://www.slamstudio.org/

Predstavnici Poezina dva dana pre događaja, biraju 12 učesnika programa za nastup na “Poezin Party” u galeriji ,,Polet''. Izabrani učesnici programa na događaju predstavljaju isključivo sebe i čitaju (izvode) poeziju koju su sami napisali i poslali na stalni konkurs Poezina.

Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u Poletu!

kontakt@poezin.net

15.04.2017.

MUSIC ART PROJECT- KONCERT SISTEMA I PRIJATELJI


Na koncertu će se izvođenjem predstaviti preko stotinu dece, učesnika i učesnica projekta El Sistema Srbija iz Jagodine, Paraćina, Obrenovca, Novog Sada, Vranja, Surdulice i Bujanovca uz dirigentsku palicu El Sistema umetnika iz Venecuele Herarda Estrade. Uz uživanje u nastupu izvanrednih gostiju, profesionalnih džez muzičara, cilj koncerta je da proslavimo uspeh i predstavimo dostignuća dece iz El Sistema Srbija, koja su spremna da se, posle međunarodnih nastupa, beogradskoj publici još jednom pokažu u punom sjaju.

Muzika je oduvek bila globalni jezik koji svi razumeju i način da se obogati život. Mnogi su otkrili svoj potencijal zahvaljujući muzici, što je upravo i cilj El Sistema projekta koji je skromno započeo pre 41 godinu u Venecueli i do sada se proširio na preko 60 zemalja i danas obuhvata preko 4 miliona dece i omladine, pomažući im da se uključe u društvo, nastave školovanje, dprinoseći tako I smanjenju delikvencije među mladima. „Music Art Project ” je 2014. godine pokrenuo ovaj širom sveta poznat projekat i u Republici Srbiji. El sistema je iznedrila izvanredno talentovane i ostvarene profesionalne muzičare kao što su svetski poznati dirigent Gustavo Dudamel kao i osnivač El Sistema Srbija i njen Ambasador, ekskluzivni umetnik Dojče Gramofona Francisko Pačo Flores.

Biće nam izuzetno drago da nam se pridružite na ovom jedinstvenom događaju i kupovinom karte, uz simboličnu cenu od 300, 500 i 800 dinara, date doprinos podizanju svesti o El Sistemi, svetski priznatom inovativnom načinu da se poboljša i obogati kvalitet života onih kojima je za to neophodna podrška. Pojedinačne karte se mogu nabaviti na biletarnici Kolarčeve zadužbine, kao i na prodajnim mestima Event tima, dok za kupovinu više od deset ulaznica možete nas kontaktirati telefonskim pozivom ili mejlom.


PLAY HITS - KOMPILACIJA SA NAJBOLJIM STRANIM I DOMAĆIM HITOVIMA

Ako niste sigurni koju muziku da slušate ovih dana, mi imamo preporuku za vas – Play Hits vol. 1 kompilaciju sa najvećim stranim i domaćim hitovima uz koju ćete sigurno uživati.

Play radio i Mascom Records su se udružili i napravili prvu kompilaciju na našim prostorima sa najvećim svetskim i domaćim hitovima na jednom mestu! Robin Schulz "Sugar", Charlie Puth "Dangerously", Ana Stanić "Od tebe mogu više", Coldplay "Hymn for the weekend" i Ana Štajdohar "Samo ti" samo su neki od hitova koji se nalaze na ovoj sjajnoj kompilaciji. Ovo izdanje je namenjeno za sve prilike u kojima je potrebna dobra lista sa pesmama koje će sigurno doprineti odličnoj atmosferi.

Play Hits vol. 1 je prva kompilacija koju će Mascom realizovati u narednom periodu, a novo izdanje možete poručti na ovom linku.

13.04.2017.

Narodni muzej Savremene Umetnosti u Ostavinskoj

Zbog dugogodišnjeg nedostatka, Ostavinska galerija otvara prostor za Narodni Muzej Savremene Umetnosti u Beogradu. Svi autori i kolekcionari su pozvani da svojim radovima doprinesu formiranju privremene kolekcije ovog muzeja. Zainteresovani mogu doneti radove svakog dana od 13.-19. Aprila, od 16-21h, u Narodni Muzej Savremene Umetnosti u Ostavinskoj galeriji KC Magacin, na adresi Kraljevića Marka 8.

Otvaranje Narodnog Muzeja Savremene Umetnosti u Beogradu održaće se 13. Aprila od 18h u Ostavinskoj galeriji KC Magacin, Kraljevića Marka 8. Privremena postavka ovog novootvorenog muzeja polazi od praznog prostora i svi zainteresovani su pozvani da donesu radove koji će činiti postavku ovog muzeja. Svaki doneti rad biće katalogizovan i odmah potom predstavljen javnosti u okviru postavke, a osnovni princip rada kolekcije u toku njenog trajanja će biti usmeren na savremenost i privremenost. Kada god je raspoloživi izlagački prostor već popunjen radovima, novo delo biće postavljeno umesto najstarijeg rada u kolekciji. Svi autori i kolekcionari pozvani su da svojim radovima stvore ovaj muzej, jedini tog tipa u Beogradu.


Kako i u samom opisu Ostavinske galerije stoji:

X - dugme za gašenje prozora na svakom pretraživaču je novi logo Ostavinske galerije. Kao i prostor, on je prisvojen, ali ne sme se ugasiti.

Zahvaljujući mogućnosti otvorenog kalendara, zakazani termin korišćenja prostora postaje ono najvažnije za muzej narodne savremene umetnosti, prisustvo. U toj kontradikciji pojavnosti, ideologije narodnog i savremenog, kao i prisvojenosti prostora, nastaje Narodni muzej Savremene Umetnosti.

Memorija prvog i poslednjeg objekta.

Kao rezultat primarnog nagona ka sakupljanju (“Sammeltrieb”), akumulacija objekata je svojevrsni oblik memorije. Šta je izloženo u Muzeju govori mnogo o tom muzeju, ali još više o njemu govori ono što mu se oduzima. Pravila “postojanja” ovog muzeja su jednostavna. Svaki posetilac donosi svoj “artefakt” na izlozbu. Nakon aranžiranja i akumulacije, bez klasifikacije, prvi doneseni artefakt, ujedno postaje i najstariji, shodno tome ispada iz kolekcije. U ovom slučaju sam čin dolaska i donošenja artefakta, je čin kopiranja; kognitivnih, strukturalnih parametara.

Sadržaj Muzeja je nepoznat do trenutka susreta. Ta nevidljivost sadržaja, koja se može kontekstualizovati samo sa aktivnom ulogom dolaska i ucešća u proizvodnji njegovog sadržaja, ističe upravo onu stavku koju institucije “čuvaju”. Ovaj prostor cirkulacije, konzumacije i komunikacije, postoji van igre identiteta. Odatle i sam naziv, tako iskopiran, kao da je neka slika u pitanju. Privremenost “kolekcije” i sloboda aranžiranja, bez prikrivanja rada, u samom procesu koristi “medij” Muzeja kako bi se domislilo, preispitalo šta je umetnost i kako joj se može pristupiti i sagledati je. Ovaj muzej sakuplja izazvane-okinute poruke, lažna sećanja, gde su ljudi uvek, i nikad u svojoj kući. Ne mogu se zatvortiti muzeji u onolikoj meri koliko se muzeja može smisliti.


Dobrodošli u Narodni Muzej Savremene Umetnosti!

07.04.2017.

Karavan Sređivanje dvorišta - 1. tura

Karavan razgovora, pitanja na ulicama, žuljanje novih tema.

Subota 8. april 2017. u 17 sati Trg šabačkih žrtava, Šabac
Nedelja 9. april 2017. u 17 sati Desankin trg, Valjevo

„Sređivanje dvorišta“ je dijaloška platforma Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) o pitanjima koja su važna za delovanje organizacija i inicijativa civilnog društva u kulturi, a usmerena su na preispitivanje i artikulaciju njihove zajedničke pozicije u odnosu na javne politike, kao i aktivnije delovanje šireg opsega.

U okviru Karavana otvaramo nove teme u pet gradova u kojima deluju organizacije, inicijative i kolektivi nezavisne scene. Umetnobilom u subotu dolazimo u Šabac, a u nedelju idemo u Valjevo. Zajedno sa Kombinartom, Vakumom, i ostalim sagovornicima, uz podršku PUHa pričaćemo o mogućnostima razvoja lokalne scene, odnosu inicijativa sa zajednicom i saradnjama sa lokalnom samoupravom.

https://sredjivanjedvorista.wordpress.com/
Karavan Sređivanje dvorišta realizuje se u okviru programa koji sprovodi Trag fondacija - Demokratija, to sam ja.

Radionica – Koji je tvoj ritam?

Radionica
Koji je tvoj ritam?
Magacin – Kraljevića Marka 4
12.4. – 13. 04. 2017 od 17h do 19h 

Radionica za sve koji vole muziku i žele da istražuju šta je ritam, bez obzira na obrazovanje i iskustvo. Ritam može da se proizvodi telom, muzičkim instrumentima ili zajedno. Neke istrumente imamo i mi, ali možete poneti i svoje instrumente. Probaćemo da osetimo ritam srca ili stomaka, i osvestimo koji je to naš autentični ritam.
 Cilj radionice je da oslobodi našu potrebu za komunikacijom i želju da podelimo sa drugima naš tajni svet. To možemo da postignemo koristeći sopstvene kapacitete i ljubav prema muzici. To takođe znači  - svirati, pevati, pričati i nastupiti za druge.
 Rok za prijavu je 10. april 2017
Prijava i sve dodatne informacije mogu se dobiti na: 
E-mail: ernestodestefano@gmail.com ili na telefone 062/9754 390 i 060/3934 594

  Ernesto De Stefano Italijan koji živi u Beogradu skoro pet godina. Posle brojnih pozorišnih iskustva i u Italiji (u konvencionalnom pozorištu i u Commedia dell’Arte i u Srbiji Plavo Pozorište), usmerio je svoju ljubav i interesovanje prema proučavanju ritma. Svira tamburelo (tradicionalni italijanski instrument) bubnjeve i ostale udaračke instrumente.

Svetlana Ivanov kroz dugogodišnje iskustvo u savremenom pozorištu (Plavo pozorište, Pod Teatar, Asocijacija Miraž/Teatar Poezija) razvija svoj način rada, sa fokusom na kvalitet prisutnosti, elemente igre i mogućnosti improvizacije, kao i integraciju misaonog, emocionalnog i kreativnog procesa. Koordinator i voditelj pozorišnih radionica za decu i mlade.

04.04.2017.

Pamtimo! 25 godina od početka rata u BiH


Žene u crnom će 6. aprila od 15:30 do 16:30 na Trgu Republike u Beogradu, obeležiti 25 godina od kada je na Bosnu i Hercegovinu izvršena oružana agresija, odnosno zločin protiv mira i čovečnosti. Ulična akcija se održava 6. aprila 2017. godine (15:30 – 16:30) na Trgu Republike u Beogradu u crnini i ćutanju, a izvode je Žene u crnom zajedno sa umetničkim kolektivnom Dah teatar.

Posle priznanja BiH kao nezavisne države, 6. aprila 1992. godine, usledila je opsada Sarajeva od strane srpskih oružanih formacija. I pored toga što je UN proglasio grad Sarajevo zaštićenom zonom, započela je opsada grada koja je trajala 1475 dana, tokom koje je ubijeno preko 11.000 odraslih i preko 1.600 dece, a ispaljeno preko 480.000 projektila.
Prve žrtve u multinacionalnom Sarajevu ble su žene – ubijene su Suada Dilberović i Olga Sučić. Komandant snaga bosanskih Srba Ratko Mladić, finansiran i usmeravan od srpskog režima, naredio je da se ne biraju ciljevi u Sarajevu, koje je postalo simbol za divljačko uništavanje gradova u ratu...

Agresija na Bosnu i Hercegovinu bila je sastavni deo Miloševićeve državne politike. U ime te politike i zločinačkog projekta Velike Srbije ubijani su civili, koji su i proterivani, odvođeni u konc-logore zbog njihove nacionalne i verske pripadnosti. Svrha toga bilo je zauzimanje njihove zemlje, pljačkanje materijalnih dobara, otimanje i prisvajanje tuđih kuća i stanova i zatiranje tragova kulturnih i civilizacijskih tekovina.

U Međunarodnom sudu pravde marta 2017. godine odbačena je revizija presude za genocid koju je podnela BiH protiv Srbije. Međutim, to ne sme da bude izgovor Srbiji da izbegne suočavanja s odgovornošću za prošlost - za zločine počinjene od srpskih oružanih formacija u Sarajevu i u celoj BiH. Odbacivanje revizije ne sme da donese nova poniženja za žrtve, za optuživanja žrtava i onih koji ih podržavaju da ‘gledaju samo u prošlost’. To je cinično i okrutno, imajući na umu da su sveprisutne i žive traume i posledice te prošlosti, jer i država i društvo u Srbiji odbijaju da se suoče sa teretom nasilja i zlodela u prošlosti, pre svega zločina počinjenih u naše ime.
Zato mi, Žene u crnom, nećemo prestati da pamtimo stradanja ljudi u Sarajevu, ubijanje grada, nećemo prestati da izražavamo solidarnost i saosećanje sa žrtvama, poštovanje i pijetet prema žrtvama. Nećemo prestati da tražimo odgovornost za zločine počinjene u BiH. Imamo pravo da neprekidno postavljamo pitanja o prošlosti, uznemiravamo političke elite, kao i celokupno društvo. Uverene smo da se bez promišljanja onoga što se desilo u prošlosti, bez preispitivanja odgovornosti za ono što se desilo, ne mogu graditi ni sadašnjost ni budućnost zasnovana na poštovanju dostojanstva žrtava i ljudskim pravima.

Javnom akcijom „25 godina – 25 ogledala“ iznosimo u javni prostor ono što se skriva, poriče, umanjuje, a to su zlodela i nasilje u prošlosti – zločini počinjeni u naše ime. Društvo u čije ime su počinjeni zločini treba da se pogleda u ogledalu žrtava – to je prvenstveno čin razmišljanja o žrtvama, ali i o samima sebi, vraćanje izgubljene i uništene ljudskosti. Srbija treba da se pogleda u ogledalu i da se suoči sa sopstvenim odrazom u njemu – sa onim svojim ružnim licem koje pokušava da sakrije, zaboravi, potisne, porekne…Ogledalima iznosimo na videlo i solidarnost i otpor zlodelima...
Pamtimo!

Razgovor o zbirci priča „Rastrojstva“ Dejana Simonovića

Razgovor o zbirci priča „Rastrojstva“ Dejana Simonovića
Vreme: Utorak, 4. april 2017. godine
Mesto: Muzej nauke i tehnike, Skenderbegova 51 (na uglu Skenderbegove i Dobračine)
Učestvuju: Dobrivoje Stanojević, Miroslav Demajo, Ivan Radosavljević i autor.
Izdavač: Književna radionica Rašić, Beograd, 2017.

To će uistinu biti razgovor, ne niz nezavisnih izlaganja. Autor će ovom prilikom pitati, propitkivati i zapitkivati sagovornike o zbirci „Rastrojstva“.  Razgovaraće se o knjizi i povodom knjige.
Dođite, biće to zanimljivo, pomalo neuobičajeno književno veče.
Ulaz je slododan, a prostor Muzeja nauke i tehnike naprosto čaroban.

Kao nagoveštaj, navodimo reči Ivana Radosavljevića:
Zbirka priča Rastrojstva Dejana Simonovića donosi ironično iskošen pogled na položaj pojedinca u našoj današnjoj stvarnosti, u čije mreže odnosa moći se hvata s manjim ili većim razumevanjem onoga što mu se događa, često s ljutnjom, a uvek bez moći da se izvuče, osamostali, da nadvlada. Zaglibljenost malog čoveka (u porodici, u sopstvenom krugu društva, u firmi, u suočenju s emanacijama korporativne i državne moći) Simonović sagledava na kritički pronicljiv, humoran, nezlobivo zločest način, utoliko delotvorniji što ne zatvara oči pred kukavičlukom, lenjošću i defetizmom koji čine breme odgovornosti pojedinca, zapravo utirući put njegovoj potlačenosti.”

Više na samoj večeri, u utorak 4. aprila u 20 sati u Muzeju nauke i tehnike.

Evo ponečeg i o samom autoru:

Dejan Simonović
Rođen 1960. u Vranju. Živi i radi u Beogradu.

Objavljene knjige:
Krojač iz Ulma (roman), Pegaz, 1987;
Neodoljiva draž poziva (sotija), Filip Višnjić, 1992;
Zaklon (roman), elektronsko izdanje autora 2010.
Prikaza (roman), Albatros plus, 2011.
Besposličari (roman), Književno društvo Hiperboreja, 2015.
Rastrojstva (zbirka priča), Književna radionica Rašić, 2017.

U književnoj periodici objavljuje priče i eseje.

Ima izvođene radio drame: OsvitŽrtvaPlaćenici  (radio Zagreb), Matrozi.
Za radio dramu Matrozi, dobitnik je prve nagade za konkursu Radio Beograda za radio dramu 2016. godine.

Urednik je tribinskog programa Srpskog književnog društva.
Bio je urednik u Književnoj reči i Književnom magazinu. 

Балканске vertikale br. 3

Balkanske vertikale broj 3:
Časopis za angažovanu književnost Društva Književnika Beograda
Na prednjoj korici dve slike slikarke Ljubice Ratz. Zastupljeni autori po rubrikama: Intervju sa povodom: Zoran Ilić, Vertikale predstavljaju: Darinka Marković, Prozne vertikale: Aleksandar Blažević, Srđan Simeunović Sendan, Ivan M. Petrović, Goran Kljajić, Živojin Ivković, Jorgovanka Stević, Izdanje DKB-a: Stojan Ratković, Vertikalini laureati: Vera Pavlović, Zoran Ilić, Ljubomir O. Vujović, Srđan Simeunović Sendan, 
Poetske vertikale: Milan Milutinović, Svetislav Golić Stiv, Gordana Ćulibrk, Jelina Djurković, Labud N. Lončar, Zorica Milosavljević Zora, Biljana Kitić Čakar, Stojan Ratković, Biljana Radević, Miša Lazar, Zoran D. Živković, Miladin Berić, Dušan D. Živančević, 
Dečije vertikale: Biljana Kotur, Borislav Gavrić, Milosav Kneževiž, 
Satirične vertikale: Divna Bijelić, Mića M. Tumarić, Andjelko Erdeljan, Živojin Denčić, Gordana Vranjanin, Jelena Vukelić, Nada Karadžić, Deana Sailović, Milivoje Jozić, Srba Pavlović Seladon, Aleksandar Čotrić, Ninus Nestorović, Goran Radosavljević, Srđan Simeunović Sendan, Mile Đorđijoski, Vasil Tolevski, Vitomir Dolinski, jane Atanasov, Vladislav Vlahović Dragan Koprivica, Bojan Rajević, Perica Jokić, Biljana Kitić Čakar, Radenko Kela, Živko Đuza, Goran Kljajić, Vasa Radovanović.

Korespondencije, film o poeziji i prijateljstvu na Kratkim slikama!


U četvrtak, 6. travnja u 19:30 Kratke slike u MM centru predstavljaju hrvatsku premijeru filmskog eseja Korespondencije (Correspondencias) portugalske redateljice Rite Azevedo Gomes, dobitnika nagrade za najbolji film na festivalu Doclisboa 2016. te nominiranog za najbolji film na festivalu u Locarnu 2016. Film je inspiriran dvadesetogodišnjom razmjenom pisama između dvoje najvažnijih portugalskih pjesnika 20. stoljeća, Sophie de Mello Breyner Andresen i Jorgea de Sene, koji je bio u političkom egzilu u Brazilu i SAD-u zbog oštrih kritika Salazarovog diktatorskog režima.

Njihovo dopisivanje postaje prostor izražavanje želje za slobodnom, država bez vladara u kojoj kraljuje poezija, daleko od pohlepe i maloumlja ljudi. Korespondencije su filmski esej o mogućnosti poezije i pisanja, djelomična vremenska kapsula jednog povijesnog trenutka u Portugalu u kojem su poezija i egzil bili jedini prozori u svijet, a djelomično su bilješke redateljičina vlastitog života i iskustava.

Kako dati glas poeziji? Kako uspostaviti dijalog između riječi i slika? Umjesto tkanja mreže isprepletenih referenca koje bi iscrpile slike do razine njihove destrukcije, Rita Azevedo Gomes predaje se vrlo odvažnom vizualnom eksperimentu. Korespondencije su vizualno impresivan film, odišu romantizmom i višeslojnošću koja veliča jezik i poeziju. Povijest, politika, prošlost i budućnost isprepleteni s apsolutnom slobodnom i vrhunskim filmskim umijećem Rite Azevedo Gomes.

Rita Azevedo Gomes (1952.) je redateljica, scenaristica i producentica, svestrana je i nezavisna umjetnica s čvrstim interesom za novim načinima filmskog izražavanja. Filmsku karijeru započinje početkom 90-ih. Međunarodnu pozornost stekla je 2012. filmom Osveta jedne žene.

Kratke slike projekt su Kulture promjene SC, posvećen nezavisnom i inovativnom filmu, održavaju se svakog četvrtka od 2015. u MM centru.

Više informacija: http://mmcentar.sczg.hr/ i na Facebooku. Ulaz na program je besplatan.