29.02.2016.

DOBRO DOŠLI U ŠOKKORIDOR 22



ŠOK KORIDOR 22 je nov izlagački prostor, ulična galerija u pasažu Zmaj Jovine 22.

ŠOK KORIDOR 22 je nastavak dugogodišnjeg projekta Led arta „Publici na noge“, iskorak ka publici sa ciljem edukacije i popularizacije savremenih tokova u vizuelnoj umetnosti.

reKAPITULACIJA je ciklus izložbi u novoj galeriji ŠOK KORIDOR 22 koji će prezentovati rad grupe Led art od osnivanja 1993, preko njenih transformacija, do danas. Konačni cilj je nastanak slikovnice-monografije o Led artu koja će biti prezentovana 17. maja 2016. na Dan leda.


DOBRODOŠLI NA

POZDRAV PRESTUPNOJ GODINI I

PROSLAVU ROĐENDANA ROĐENIH
29. FEBRUARA

Razgovori s razlogom: Božidar Brezinščak Bagola „Dobrodošla košava“


Ponedeljak, 29. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom:
Božidar Brezinščak Bagola „Dobrodošla košava“
(OrionArt, Beograd, 2016)
Učestvuju:
Zlatoje Martinov
Dragorad Kovačević
i autor
Uređuje i vodi Dejan Simonović



O romanu Božidara Brezinščaka
...Ovo je roman između ostalog i o književnom i kulturnom životu u Beogradu s kraja sedamdesetih godina XX veka onako kako ga je doživeo glavni junak, nesuđeni hrvatski bogoslov Rikard B., koji u Beogradu piše svoju doktorsku disertaciju iz oblasti filozofije. Razapet između želje za karijernim napredovanjem i nasleđenih jakih versko-nacionalnih osećanja sudara se sa sopstvenim predrasudama i u novom okruženju pokušava da preispita sebe ali i srpsko-hrvatske odnose. Glavni junak to čini jednostrano, površno i poput svakog nacionalno ostrašćenog bogoslova svodi ih isključivo na katoličko-pravoslavne sporove. ..

....Čitalac će se naći i u vrtlogu međusobnih trvenja srpskih pisaca, podmetanja, nelojalnih lobiranja, žustrih i neprincipijelnih polemika, u koje će biti na ovaj ili onaj način upleten i glavni junak iz Hrvatske...

....Ipak i u tako skučenim okvirima u kojima se kretala misao glavnog junaka Rikarda B., čitalac može osetiti barem delić atmosfere ondašnjeg vremena, gde iz potaje kafanskog dima i pijanih isparenja, vrebaju hrvatski i srpski nacionalizmi, pripremajući teren za bratoubilački sukob kojih petnaestak godina docnije. Scena u kojoj se glavni junak Rikard B. u skadarlijskom restoranu srdačno grli sa beogradskim piscem koga mu predstavljaju kao izrazitog srpskog nacionalistu, belodano ukazuje na spojene sudove dvaju nacionalizama; zajednička crta im je antikomunizam i antijugoslovenstvo…

…Ovu knjigu preporučujem za objavljivanje jer, u krajnjoj instanci, otkriva koliko je potreba za razmicanjem okvira umetničke i političke slobode, inače i u to vreme legitimne i realne, upotrebljavana kod tadašnje srpske i hrvatske (ne samo književne) “opozicije” na način koji je doveo do tragičnog raspada zajedničke države ali i do razornih posledica po slobodu samu, koje danas i u Srbiji i u Hrvatskoj ima nažalost sve manje.

Zlatoje Martinov (Izvod iz recenzije)





Božidar Brezinščak je rođen 1947 godine u Humu na Sutli (Hrvatsko Zagorje).

Piše na hrvatskom i slovenačkom jeziku. Studirao je u Ljubljani, Minhenu, Zagrebu i Beogradu. Diplomirao je teologiju u Zagrebu (1974) i filozofiju u Beogradu (1978). Prvi roman Traganje za samim sobom po preporuci Miodraga Pavlovića objavila mu je „Prosveta“ 1980. godine. Roman je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu u Beogradu i Goranovu nagradu u Zagrebu.

Važnije knjige: U ime pračovjeka, pesme (1983), Sve hladnija svanuća, pesme (1984), Zapisi jednog bogoslova , lirska proza (1994), Zavičajna radost življenja, ogledi (1997), S one strane Dunava, roman (2001), Nadgrobna svjetlost, roman (2005), U sjeni ljepote, roman (2014).

Živi, piše i prevodi na svojoj očevini u Humu na Sutli.

26.02.2016.

Gitarska legenda stiže u Srbiju
Al Di Meola otvara Nišville



Al Di Meola, jedan od sigurno najvećih gitarskih heroja današnjice, nastupiće sa svojim triom prve večeri 33. Niškog jazz festivala Nišville 2016, u četvrtak 11. avgusta.

Američki gitarista, italijanskog porekla Al Di Meola koji je pod svojim imenom objavio preko 20 albuma, od kojih mnogi danas imaju kultni status, jedan je od pionira ne samo jazz rocka već i fuzije džeza i tradicionalnih muzičkih formi sa raznih meridijana – a najviše iz Španije i Latinske Amerike. Kompozicija “Mediteranen Sundance” sa Di Meolinog albuma “Elegant Gypsy” iz 1977. godine na kojoj je kao gost nastupio čarobnjak flamenko gitare Paco De Lucia – smatra se manifestom fuzije džeza i španske tradicionalne muzike.
Rodjen je u Nju Džersiju 1954. godine gde je, kako sam kaže, odrastao na muzici Elvisa Prislija, sastava Ventures, ali najveći uticaj da se ozbiljno posveti muzici, odnosno, gitari - na njega su ostavili The Beatles. Zato njegov album iz 2013. godine “All Your Life - A Tribute To The Beatles”, snimljen u čuvenom Abbey Road studiju (u kojem su Beatles snimili neke od svojoh najboljih albuma), nikako ne treba smatrati uklapanjem u možda i pomodnu tradiciju da džezeri iznova i iznova, obrađuju pesme liverpulske četvorke i često posvećujući im i cele albume – već kao najiskrenije vraćanje sopstvenim muzičkim počecima i odavanje počasti svojim prvim idolima. “Tim albumom - kaže Di Meola - napravio sam pun krug u svojoj karijeri. U međuvremenu sam svirao mnogo različite muzike: jazz, fusion, eksperimentisao sa tangom, flamenkom, brazilskom, afričkom i bliskoistočnom muzikom.... ali Bitlse nikada nisam prestao da obožavam i frapantno je koliko njihova muzika i danas pokreće”. Kada je reč o džezu, Al ističe da su mu prvi uzori bili Tal Farlow i Kenny Burrell, ali kada je krajem šezdesetih otkrio jednog od pionira jazz rocka - Larry Coryella, počeo je da odlazi na sve njegove nastupe u Nujorku – i počeo da vežba i po više od osam sati dnevno. Interesantno je da je su se desetak godina kasnije upravo Al Di Meola i Larry Coryell smenjivali na istoj poziciji u čuvenom Guitar Triu u kojem su bili i John Mclauglin i Paco De Lucia. Godine 1971. Di Mela je upisao Berklee i počeo da svira u fusion kvartetu koji je predvodio klavijaturista Barry Miles. Snimak jednog nastupa stigao je do Čika Korie, koji 1974. poziva tada devetnaestogodišnjeg Di Meolu da se pridruži fusion super grupi Return To Forever (u čijoj su postavi tada bili i Stanley Clarke i Lenny White), što je praktično i lansiralo mladog gitaristu u žižu pažnje džez javnosti. Sa Return to Forever Di Meola je snimio tri albuma (od kojih je “No Mystery” iz 1975. godine dobio Grammy nagradu), da bi po prestanku rada grupe, sigurnim koracima otpočeo solo karijeru.
Početak osamdesetih na svetskoj sceni obeležio je i veliki uspeh super grupe “Guitar trio” u kojoj su uz Di Meolu bili Paco De Lucia i John Mclaughlin. Koncerti ovog all stars trija bili su mesecima unapred rasprodati širom sveta, a prvi album “Friday Night in San Francisco” snimljen na koncertu, postao je pravi orijentir za mnoge buduće projekte i prodat u tiražu od preko dva miliona primeraka. Godine 1981. Di Meola je nakon četiri uzastopne titule koje su mu dodelili čitaoci “Guitar Player” magazina - primljen i u “Kuću slavnih”. Svojevrsno priznanje bilo je i kada je 1985. godine, gitarista Stanley Jordan koji je uneo revoluciju u načinu sviranja gitare pozvao upravo Di Meolu da producira debi album “Magic Touch”.
Al Di Meola je podjednako uspešan i sa električnom i sa akustičnom gitarom, a na spisku imenasa kojima je snimao i nastupao su osim do sada pomenutih i: Jaco Pastorius, Carlos Santana, Steve Winwood, Wayne Shorter, Tony Williams, Herbie Hancock, Jean-Luc Ponty, Jan Hammer, Anthony Jackson, Gonzalo Rubalcaba, Milton Nasciemento, Egberto Gismonti, Stevie Wonder, Les Paul, Jimmy Page, Steve Vai, Frank Zappa, ali i Luciano Pavarotti, Paul Simon, Phil Collins, klasični gitarista Manuel Barrueco, Yutaka Kobayashi, Pino Daniele ...
Na poslednjem albumu “Elysium” (mesto savršene sreće)” Di Meola se kroz kompeltno autorski program ponovo okreće akustičnoj gitari, dok je svetska turneja u sklopu koje će nastupiti i na Nišvilu (u triju su i Peo Alfonsi – gitara i Peter Kaszas – bubnjevi i udaraljke) nazvana “Elysium and More” a koncertni program osim novih kompozicija sadrži i kompozicije sa prethodnih albuma posvećenih Bitlsima i tango velikanu Astoru Piacoli, čija je muzika poslednjih dvadeset godina možda i najviše uticala na Di Meolu, ali i posvetu nedavno preminulom magu gitare i Di Meolinom velikom prijatelju Paku De Lusiji.

Paco De Lucia & Al Di Meola The Reunion "Mediterranean Sundance"

Al Di Meola`s trio - Marciac Jazz Festival 2015

Al Di Meola Beatles and More Live in Warsaw - "Because"
https://www.youtube.com/watch?v=2zhJLI9oNnI

Al Di Meola – Libertango
https://www.youtube.com/watch?v=G2JdBwaLYH0

25.02.2016.

Predstavljanje najnovijeg broja časopisa „Tisa“


Petak, 26. februar u 12 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Predstavljanje najnovijeg broja časopisa „Tisa“
Učestvuju:
Svetislav Travica
Božidar Šujica
Draško Miletić
Nenad Dimitrijević
Nenad Milošević
Vasa Pavić

24.02.2016.

ČAJANKA U 7 KOD BOJIĆA – Predstavljanje romana „Vrata podzemnih voda“ Zorana Škiljevića


ČAJANKA U 7 KOD BOJIĆA – Predstavljanje romana „Vrata podzemnih voda“ Zorana Škiljevića

U programu učestvuju: Marina Đenadić, recezent, Predrag Milojević, urednik NI Presing, Zoran Ilić, književnik, i autor. Program vodi: Karlo Astrahan, književnik.
Biblioteka „Milutin Bojić“, 26.02.2016. u 19h. Beograd, Ilije Garašanina 5.

O romanu:

23.02.2016.

Razgovori s razlogom: Srđan Vučinić „Muzej Havaji“ (Službeni glasnik 2015)

Utorak, 23. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom: Srđan Vučinić „Muzej Havaji“
(Službeni glasnik 2015)
Govore:
Dragana Stolić
Miodrag Raičević
i autor
Uređuje i vodi Dejan Simonović


Priče u zbirci Muzej Havaji objedinjuje fantastika koja nije žanrovskog tipa, već je onirička, snoviđajna. Homogenost ovih priča ne ogleda se toliko u njihovoj formi i strukturi, već u ideji i atmosferi koja ih prožima. Odnos između vidljivog i nevidljivog, između svakodnevice i mita, trivijalnog i metafizičkog nivoa čovekove egzistencije – neki su od glavnih lajt-motiva ove zbirke.

Srđan Vučinić (Beograd, 1970), esejista i dramski pisac. Objavio preko 300 tekstova o filmu i književnosti, kao i knjige eseja Kraljevstva i izgnanstva (2002) i Rađanje kentaura (2009); koator je desetak monografija posvećenih srpskom i savremenom autorskom filmu u svetu. Na Radio Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, Princu Đorđu Karađorđeviću i Milošu Crnjanskom. Dobitnik je stipendije „Borislav Pekić“ (2009). Godine 2013. objavio je žanrovski mešovitu knjigu Nezajaz: drame i druge priče. Bez stalnog zaposlenja, radi honorarno za Festival autorskog filma, i u redakciji Beogradskog književnog časopisa.

22.02.2016.

Tema: DANI RADIJA (Gradska knjižnica, 23.februar od 20h)


Učestvuju:
- Ana Martinoli, profesorka na FDU i autorka knjige "Kako se pravi dobar radio"
- Ivan Lončarević, radio novinar i autor emisije "POP depresija"
- Marko Miletić, član Kontekst kolektiva i urednik portala "Mašina"
- Nebojša Krivokuća, dramaturg, radio autor i autor bloga "Prešlicavanje"

Šta se to, dođavola, dogodilo sa radio-stanicama u Srbiji? Nesumnjivo je da u današnje vreme lako dostupnih informacija i brzog povezivanja preko interneta i društvenih mreža radio teško da može da igra onu davnu edukativnu (60-te), ili nešto svežiju informativnu i mobilizatorsku ulogu (90-te godine). Ipak, naglo gašenje ili urušavanje gotovo svih kvalitetnijih radio stanica, postepeno nestajanje poznatih glasova i emisija iz etra, procesi privatizacije medija koji ostavljaju otvoren prostor za razmišljanje da li su uopšte bili i potrebni, muzička uravnilovka u kojoj ne ostaje mesta za bilo kakav manje komercijalan zvuk - sve to teško može da prođe nezapaženo, a provocira i niz pitanja o prirodi ove iznenadne katastrofe koja je zadesila radio-stanice u Srbiji. Uprkos pomenutim ogradama, ta katastrofa nikako nije bila prirodna, a sigurno se moglo svašta preduzeti da nas zaobiđe.

Jesu li Danija radija nepovratno prošli? Možemo li se nekako boriti da opet imamo kvalitetan, provokativan i uzbudljiv radio?

Sa gostima februarskog izdanja "Gradske knjižnice" ispitaćemo uzroke ovakvog žalosnog stanja, kao i neke moguće vidove borbe za novo lice radija.

Moderatori: Bojan Marjanović i Tijana Spasić

Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma

Ponedeljak, 22. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovor: Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma
Organizatori: Izdavačka kuća Arhipelag i Srpsko književno društvo, na dan piščevog rođenja.
Učestvuju:
Tamara Krstić
Marija Nenezić
Mića Vujičić
i Gojko Božović
Moderator: Dejan Simonović


Zahvaljujući Tonskom arhivu Radio Beograda, čućemo i glas samog Danila Kiša.


Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma

Arhipelag i Srpsko književno društvo organizuju razgovor Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma u ponedeljak 22. februara, na dan piščevog rođenja, u Srpskom književnom društvu (Francuska 7).

U razgovoru o književnosti Danila Kiša i njenim novim čitanjima učestvuju književni kritičari Tamara Krstić, Marija Nenezić, Mića Vujičić i Gojko Božović.

Moderator programa je Dejan Simonović.

Neposredan povod za ovaj razgovor jesu Dela Danila Kiša u 10 knjiga i Izabrani poetički spisi Danila Kiša koja je objavio Arhipelag, kao ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Danilo Kiš je pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce koje neprestano stiče i u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna.

Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, po­kazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva.

Delo Danila Kiša potvrđuje piščeve reči s početka osamdesetih godina o „veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje“.

20.02.2016.

ODRŽANA ČETRNAESTA IZBORNA SKUPŠTINA SRPSKOG KNjIŽEVNOG DRUŠTVA


U Beogradu je 20.02.2016. održana Četrnaesta izborna skupština Srpskog književnog društva. Nakon što su usvojeni izveštaji Upravnog i Nadzornog odbora i Finansijski izveštaj, izabrani su novi članovi društva: Mikailo Bodiroga, Žaneta Đukić Perišić, Vesna Kapor, Vlasta Mladenović, Olivera Nedeljković i Ivana Stefanović.

Potom se prešlo na izbor novih članova svih Organa SKD-a. Za novog predsednika Upravnog odbora izabran je Igor Perišić, a novi predsednik Skupštine SKD je Stevan Tontić. Ostali članovi UO SKD su Sonja Atanasijević, Ljubica Arsić, Stana Dinić Skočajić, Vasa Pavković, Vladimir Kecmanović i Bojan Jovanović.


18.02.2016.

Kineski jazz sastavi prvi put u Srbiji
“Golden Buddha” i Li Gao Yang Group na Nišvilu


Nišville jazz festival predstaviće na ovogodišnjem izdanju, prvi put u Srbiji i dva jazz sastava iz Kine. Reč je o grupama Golden Buddha Jazz Group i Li Gao Yang Group.

Gostovanje kineskih džezera prvi je konkretan rezulatat posete direktora Nišvila Ivana Blagojevića Kini prošle jeseni, a na poziv Ministarstva kulture i Kineske jazz asocijacije.Tom prilikom direktor najposećenijeg jazz festivala u ovom regionu imao je priliku i da se u Pekingu, Šangaju i Guandžou lično proveri ne samo velike džez potencijale Kine, već i da se uveri da sledeća velika stvar, kada je reč o džezu - verovatno dolazi iz najmnogoljudnije zemlje na planeti. Iako je kineska kulturai do sada dosta puta bila predstavljana u Srbiji, ovo je prvi put da u ovom delu Evrope gostuju i kineski džez muzičari, a o tome koliko se pažnje ovoj vrsti muzike posvećuje pažnja govore i podaci da u Kini postoji nekoliko veoma respektabilnih festivala na kojima osim domaćih muzičara nastupaju i najveća imena svetskog džeza, kao i da je čuvena Berklee jazz akademija otvorila svoju filijalu u Guandžou.
Sastav Golden Buddha Jazz Band, na krajnje originalan i upečatljiv način kombinuje elemente tradicionalne kineske muzike (uz miks “klasičnih zapadnjačkih” i tradicionalnih kineskih instrumenata) sa zapadnim formama (jazz, new age, eksperimentalna muzika...). Ovaj sastav čine neki od najpoznatijih kineskih jazz muzičara, a predvodi ih klavirista i kompozitor Kong Hong Wei po čijem nadimku (The Golden Buddha) bend i nosi ime. U grupi su još i Adam Huang (koji je inače i potpredsednik Kineske jazz asocijacije) – električni bas, Li Gao Yang – saksofon, Shao Ha Ha – bubnjevi, Martin Feng – električni kineski ruan, Ding Xiao Kui – kineska flauta i Chang Jing – kineski cimbel (zheng).
Drugi kineski sastav koji će se predstaviti publici Nišvila je Li Gao Yang Group - po stilskoj orijentaciji bliži savremenim “tradicionalnim” džez kretanjima, a koji predvodi Li Gao Yang, inače, prvi kineski jazz umetnik sa kojim je intervju objavio poznati sajt “All About Jazz” ( http://www.allaboutjazz.com/li-gao-yang-locks-stock-and-smoking-barrel-li-gao-yang-by-ian-patterson.php ) i prvi dobitnik priznanja za izuzetnog instrumentalistu na dodeli “Kineskih muzičkih nagrada”. Li je počeo da uči muziku sa četiri godine, a već sa osam se posvetio saksofonu. Imao je priliku da uči kod mnogih poznatih saksofonista, medju kojima su i Jerry Bergonzi i George Garzone, sa kojima je tokom proteklih par godina u Danskoj snimio zajedničke albume objavljene na etiketi Bailey Records: “East Meets West” (Jerry Bergonzi) i “Boss Tenors” (Jerry Bergonzi, George Garzone). Članovi njegovog sastava su i Chen Hong Wei – gitara, Hu Hao – bas i Shao Ha Ha - bubnjevi.

Linkovi:
Golden Buddha Jazz Band
https://www.youtube.com/watch?v=-D-iz2HKSmw&feature=youtu.be
https://www.youtube.com/watch?v=Sci6WFpjhv8

Li Gao Yang Group
https://www.youtube.com/watch?v=sfm6Ndbtoxg with Jerry Bergonzi
https://www.youtube.com/watch?v=cNqdXBJUa-c

Promocija knjige "Zlatno doba" Zvonka Karanovića // SKCNS Fabrika// 18.2.

Promocija poetske zbirke "Zlatno doba" Zvonka Karanovića
(LOM, Beograd, 2015) Četvrtak, 18. februar, 19 sati, klub SKCNS "Fabrika“
Učestvuju: Jovan Gvero, Bojan Samson i Zvonko Karanović

Posle dve zapažene knjige pesama u prozi "Mesečari na izletu" (2012) i "Kavezi" (2013), Karanović je napravio poetički zaokret i vratio se lirici. Knjiga je nastala kao refleksija vremena u kome živimo. Pesme su prožete apsurdom, ironijom, humorom, logičkim iskliznućima, ali poseduju i socijalni angažman. Ciljevi naše civilizacije moraju da budu u zoni duhovnog, a u ne u zoni materijalnog. Zato su u knjizi mašta, poezija i erotika naznačene kao protivteža trenutnom stanju stvari.
Zvonko Karanović rođen je u Nišu 1959. godine. Pre “Zlatnog doba”, knjige u izdanju kuće „Lom“, Karanović je napisao 8 zbirki pesama, i to “Blitzkrieg”, “Srebrni Surfer”, “Mama melanholija”, “Extravaganza”, “Tamna magistrala”, “Svlačenje”, “Mesečari na izletu” i “Kavezi”.
Autor je trilogije koju čine romani “Više od nule”, “Četiri zida i grad” i “Tri slike pobede”.

Razgovori s razlogom: Stevan Tontić „Bezumni plamen“, izabrane i nove ljubavne pjesme


Petak, 19. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom: Stevan Tontić „Bezumni plamen“,
izabrane i nove ljubavne pjesme
(SPKD „Prosvjeta“, Sarajevo 2015)
Učestvuju:
Vasa Pavković
i autor
Uređuje i vodi Dejan Simonović

U knjizi Bezumni plamen Tontić je sabrao ljubavne pesme iz objavljenih zbirki i dodao im veći broj novih pesama. Pesnik zapaža da je i sam iznenađen učestalošću javljanja teme ljubavi u svom pevanju. Govori da su ga u najtežim godinama rata i izbeglištva jedino ljubav i poezija spasavale od ludila i smrti.

Stevan Tontić (1946) završio je studij filozofije sa sociologijom u Sarajevu, gde je pre rata radio kao urednik u poznatoj izdavačkoj kući. Proveo je blizu devet godina (1993 – 2001) u egzilu u Nemačkoj, odakle se vratio u Sarajevo, da bi se pre dve godine nastanio u Novom Sadu. Objavio je dvanaest pesničkih zbirki, jedan roman, dve knjige eseja, kao i antologiju Moderno srpsko pesništvo (1992). Debitovao je zbirkom pesama Nauka o duši i druge vesele priče (1970). Nakon poznatog Sarajevskog rukopisa (1993) objavio je Blagoslov izgnanstva (2001), Sveto i prokleto (2009) i Svakodnevni smak svijeta (2013). Dela su mu prevođena na više jezika, on sam prevodi s nemačkoga. Dobitnik je uglednih nagrada u Srbiji, BiH i Nemačkoj.

17.02.2016.

Otvoreno pismo Nišvila premijeru Aleksandru Vučiću



Poštovani gospodine Vučiću,
Nišvil jazz festival podržava odluku Vlade Srbije da potpiše šestogodišnji ugovor sa Exitom jer smatra da je Exit to apsolutno zaslužio, kako promocijom Srbije, tako i generisanjem značajnih sredstava u budžet Srbije. Nišvil očekuje da kao treći brend Srbije u skorijoj budućnosti i on dobije podršku Vlade Srbije, a od ovog saziva Vlade da ispravi nepravdu koju je Nišvilu naneo jedan njen ministar. Sigurni smo da u novijoj istoriji rada Vlade Srbije ne postoji slučaj da je jedan ministar poništio odluku svog prethodnika kako je to učinio ministar Tasovac sa odlukom ministra Petkovića - koji je gradu Nišu, namenski za Nišvil odobrio 3 miliona dinara. S obzirom da ste vi bili premijer obojici ministara, obraćamo vam se molbom da pomognete opstanak najveće umetničke manifestacije juga Srbije i to tako što ćete uticati da se ispoštuje prvobitna odluka. Napominjemo da preporuku zaštitnika građana Saše Jankovića da utužimo Ministarstvo kulture nismo realizovali iz poštovanja prema institucijama - kako Ministarstva kulture tako i Vlade Srbije. Verovatno je ministar Tasovac uradio i pozitivne stvari - poput odobrenih 600 miliona grupaciji za kinematografiju i 70 miliona za filmske festivale, ali je oblasti muzike, sa ukupnih 30 miliona raspoloživog budžeta za 340 projekata i festivala(!) - naneo nemerljivu štetu. Nišvilu je za tri godine odobrio ukupno 1 (jedan) milion dinara, a upravo je Nišvil zvanično najbolja manifestacija u promociji turizma Srbije za 2015. godinu i brend umetničke muzike u akciji “Najbolje iz Srbije”.
Iz svih ovih razloga, vaša pomoć u ispravljanju nepravde bila bi neophodna kako bi i ove, kao i prošle godine, Nišvil uspešno organizovao 100 koncerata, ugostio 600 izvođača, okupio 150.000 posetilaca, realizovao mnoge workshopove, izložbe, promocije i sa 400 volontera na najbolji način promovisao omladinski aktivizam.

Srdačno,

Direktor Nišville jazz festivala
Ivan Blagojević

BALERINE SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA U NOVOM SPOTU SASTAVA LORNA WING

Beogradski sastav LORNA WING snimio je spot za pesmu ŠAPAT U JEDRA koja se nalazi na njihovom prvom albumu u izdanju kuće Mascom Records (Jedra, 2015.).

„Šapat u jedra“ govori o emocijama, davanju jednog po jednog dela samog sebe i o tom trenutku kada se postavlja pitanje da li je potrebno dati i poslednji deo da bismo ponovo postali celi. Melanholična atmosfera pesme dočarana je kadrovima pozorišnog ambijenta sa dominantnom crnom bojom na kojoj se ističe moderni plesni pokret u izvođenju balerina novosadskog Srpskog narodnog pozorišta. Njihova gracioznost i moć pokreta je istaknuta uklanjanjem nepotrebne odeće i prekrivanjem kože bojom - Body Artom koji je delo beogradske umetnice Maje Marić koja se krije iza imena HromoDinamika.

Plesnu koreografiju su osmislile i izvele Jelena Marković i Sanja Pavić.
Režiju potpisuju Ana Danilović, Čedomir Stanojević i Ivanka Simić, dok je za montažu spota zaslužan Rajko Ristanović.

05.02.2016.

Beogradska hronika u Barabi (2016)


Beogradska hronika u Barabi (2016) from KIZ Baraba on Vimeo.

Peti rodjendan KUPEK-a, premijera filma Provincijska simfonija



SUBOTA 6. 2. 2016.
Zadruga Oktobar, Strahinjica Bana 33

U toku 2015. godine mala KUPEK ekipa obišla je tri grada – Titovo Užice, Šabac i Vršac sa željom da pokažemo i dokažemo da je underground scena u ta tri grada vrlo živa bez obzira na sve teškoće, nerazumevanje sredine, na odlazak mladih ljudi, uglavnom u Beograd, ali i izvan Srbije.

Promocija knjiga poezije "Psihoslajdovi" i "Kocke su bačene!"

Promocija knjiga: "Psihoslajdovi" i "Kocke su bačene!"
Autori: Goran Živković (Niš) i Nikola Oravec (Novi Sad)
Klub PROPAGANDA, Gospodar Jevremova 7
Nedelja, 21. februar od 20h

Pozivamo vas na promociju knjiga poezije, dva odlična pesnika: "Psihoslajdovi" Gorana Živkovića (Niš) i "Kocke su bačene!" Nikole Oraveca (Novi Sad).

Goran Živković je tri puta osvojio nagradu publike za najboljeg slem pesnika Srbije u okviru Međunarodnog književnog festivala u Novom Sadu. Osvojio Brankovu nagradu za najbolju prvu knjigu poezije. Dobio prvu nagradu na Međunarodnom festivalu Vojislav Despotov u kategoriji - poezija do 30 godina. Osvojio treće mesto za poeziju na Međunarodnom konkursu "Ulaznica 2014". Objavljivao poeziju u književnim časopisima širom Srbije. Jedan od urednika zbornika poezije "Torta kroz prozor".

Nikola Oravec je andergraund pesnik i organizator kultnih večeri poezije "Poetarijum" u Novom Sadu. Dobitnik je prve nagrade na Poezinovom festivalu poezije "Kultura u protestu". Sa grupom "Mračna komora" radi kratke video prikaze knjiga i uređuje blog za satiru "Paradoks". Jedan od urednika zbornika "Bundolo offline 3". Objavljivao poeziju, kritike, eseje i intervjue u periodici i na internetu.

Voditelj programa - Milan Mijatović (Poezin).

04.02.2016.

Rambo Amadeus - INTERAKTIVNI SPOT


Nakon pesama Vrh Dna i PrivatizovA stiže još jedan novi spot Ramba Amadeusa za pesmu Duge donje gaće, samo što ovaj put poznati multimedijalni umetnik poziva publiku da mu pomognu u stvaranju istog!

Ideja je da se napravi interaktivni spot koji bi bio sačinjen od snimaka koje bi Rambovi fanovi okačili na YouTube platformu. Potrebno je da snimak bude u HD rezoluciji (može biti snimljen i mobilnim telefonom koji ima tu opciju), a na snimku fanovi po mogućstvu pevaju pesmu i budu u dugim donjim gaćama, takozvanim untercigerima. Snimak je potrebno okačiti na YT, a potom link snimka staviti u komentar pesme "Duge donje gace" na oficijlnom kanalu Ramba Amadeusa. Linkovi se mogu postavljati do 15. februara, a onda će nakon tog datuma svi snimci biti pregledani, a najuspešniji će uz dozvolu autora biće ubačeni u novi spot.

Predstava Hegel i duga lista prevara



“Hegel i duga lista prevara”, 13. februara u 20h, u Kulturnom centru REX.

Za Hegela je istinito ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Mirno je u svojoj na(r)cističkoj postavci, drugi mu ne trebaju, ka njima ne istupa. Teži održanju, a ne promeni. Zatvara se. Drži se čvrsto izvesnosti, onoga što je predvidljivo. Manipuliše, određuje, ograničava, zaključava, zabranjuje. Održava svoj uređeni svet, bez obzira na žrtve. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Koristi ih da bi klasifikovalo tela i otpisalo pojedina kao neadekvatna, neuklopljiva, nestandardna.
Predstava nudi opciju da standard može postati svako moguće telo.

Koprodukcija: Grupa „Hajde da...“, KC „Rex“ i KC „Magacin“

Tekst i koncept: Marko Pejović

Koreografija, kostim i scena: Boris Čakširan

Igraju: Jana Milenković, Jovana Rakić, Marijana Kraker, Nenad Galić, Stojan Simić, Dragan Protić, Danilo Šolović

Plesni pedagog: Jovana Rakić

Dramski pedagog: Jelena Stojiljković

Muzika: BCH

Lektura i scenski govor: Milica Ponjavić

Izrada kostima: Vesna Balać, Biljana Bukorović, Bojana Bukorović

Tehnička podrška: Jugoslav Hadžić, Marko Milinković, Bojan Palikuća

03.02.2016.

Razgovori s razlogom: Vladimir Stojnić „Reverb“, knjiga poezije

Ponedeljak, 8. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom: Vladimir Stojnić „Reverb“, knjiga poezije
Učestvuju:
Vladimir Stojnić
Dejan Simonović

Gubitak oslonca i decentriranost savremenog čoveka u sveopštoj fragmentaciji stvarnosti dovodi do toga da, a pošto se u velikoj meri bavi savremenom stvarnošću, i umetnički postupak u Reverb-u bude upravo takav – fragmentaran, decentriran, čak i svesno dezorijentisan. Umetnost se svetu suočava koristeći njegova oružja. Stojnić zato, uprkos mimetičnim postupcima, ni u ovoj knjizi ne olakšava posao čitaocu, ne povlađuje mu već od njega traži aktivan napor. Pesme nisu naslovljene, čak ni numerisane, prelivaju se jedna u drugu, dominantni motivi se juksta- i supraponiraju kako se knjiga bliži kraju da bi se, u svojoj isprekidanoj, strpljivoj, cik-cak narativnosti, završila čehovljevski. Jer ima li autentičnog završetka osim čehovljevskog, nultog? U slučaju Reverb-a, radi se ipak o više nego pozitivnoj nuli, jer su distorzija i sondaža donele, na nivou doživljaja, liričnosti, više nego uzbudljive rezultate i – ako ne mistične i esencijalističke uvide, a ono makar – utehu. Stojnićev postapokaliptični čovek kao da nam govori: „Jeste, vreme se završilo, ali cela stvar tek sada ponovo počinje.“
Marko Stojkić, Distorzija i sondaža, pogovor knjige Reverb

Vladimir Stojnić je rođen 1980. godine u Beogradu. Poeziju, eseje, kratke priče i književne prikaze objavljivao je u brojnim domaćim i regionalnim književnim časopisima, dnevnim listovima, antologijama i zbornicima. Pesme su mu prevedene na poljski, francuski, engleski, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade Mladi Dis za najbolji neobjavljeni pesnički rukopis u 2008. godini. Objavio je knjige pesama: Vreme se završilo (2008), Fotoalbum (2010), Czas się zakończył (drugo izdanje knjige Vreme se završilo, na poljskom, Krakov, 2011), Poziv na saučesništvo (2011), Kutija (2013) i Reverb (2015). Priredio je antologije nove srpske poezije Prostori i figure (Službeni glasnik, Beograd, 2012) i Van, tu: free (sa Vladimirom Đurišićem, OKF, Cetinje, 2013). Prevodi sa engleskog jezika. Objavljene knjige prevoda: Edgar Li Masters, Antologija Spun Rivera (2015). Jedan je od osnivača internet časopisa za savremenu poeziju Agon (www.agoncasopis.com) koji je aktivno uređivao u periodu od 2009. do 2014. Živi u Zemunu.

Avangardni Branko Vučićević



02.02.2016.

Super jazz trio dolazi u Srbiju
Chestnut, Williams i White na Nišvilu




„Klavirski“ super trio u kojem su, prema rečima kritičara „Time magazina“: „najbolji klavirista svoje generacije“ - Cyrus Chestnut, “ključni sajdmen modernog džeza“ (kako stoji i knjizi The Penguin Guide to Jazz on CD) - kontabasista Buster Williams i jedan od od „utemeljivača jazz-rocka“ legendarni bubnjar - Lenny White, nastupiće na ovogodišnjem Nišvilu, prve večeri festivala u četvrtak 11. Avgusta.

Ovaj trio, čiji album izlazi tokom ove godine, predvodi fantastični klavirista Cyrus Chestnut (1963), kojeg mnogi smatraju pravim nastavljačem „klasične“ pijanističke džez tradicije čije je osnove postavio Jelly Roll Morton, utelotvorio Oscar Peterson, a kako kažu kritičari – Chestnut je nadgradio jedinstvenim osećajem da u jedno stablo objedini svoje muzičke korene - podjednako „rasejane“ na tla klasične muzike, spirituala i džeza. Posle diplomiranja na Berklee akademiji, gde je imao priliku da svira sa mnogim velikm muzičarima (Dizzy Gillespie, Joe Williams, Tommy Flanagan) i dobijao nagrade koje nose imena legendi džeza (Oscar Peterson,Count Basie, Quincy Jones), Chestnut je tokom druge polovine osamdesetih svirao u grupama koje su predvodili Wynton Marsalis, Jon Hendricks, Terrence Blanchard, Donald Harrison, , Betty Carter... Od kraja osamedesetih Chestnut se predstavlja i kao respektabilni bendlider i muzički direktor u projektima umetnika raznih žanrova, a od nedavno je i profesor na muzičkom departmanu prestižnog Howard univerziteta. Na listi muzičara sa kojijma je sarađivao su i Chick Corea, Isaac Hayes, Kevin Mahogany, Freddie Hubbard, Freddy Cole, Bette Midler, operska diva Kathleen Battle. Osim što je učestvovao u snimanju soundtrack-a za kultni Altmanov film “Kansas City”, Cyrus je u ovom ostvarenju odigrao i zapaženu epizodu pijaniste – čiji je lik inspirisan slavnim “kazašaninom” Count-om Basie-em, a učestvovao je i u i u dokumentarnom filmu “Piano Grand: A Smithsonian Celebration”. Nastupao je u mnogim prestižnim dvoranama i na velikim festivalima: John F. Kennedy Center for the Performing Arts, Montreux Jazz Festival, North Sea Jazz Festival, Jazz at Lincoln Center, New Orleans Jazz Fest..... U jednom intervjuu je rekao: “ Ako posle mog nastupa i samo jedan posetilac ode kući osećajući se bolje nego pre koncerta – znam da sam dobro uradio svoj posao i mogu mirno da spavam “.
Na listi muzičara koji su snimali i nastupali sa najvećim brojem velikih imena džeza, jedan od najvećih kontarbasista današnjice Buster Williams je u samom vrhu – a taj “kvantitet” i dodatno potvrđuje umetničke kvalitete ovog vrsnog džezera. Charles Anthony "Buster" Williams (1942) za džez se zainteresovao još kao dečak zahvaljujući ocu koji je osim kontrabasa svirao još nekoliko instrumenata. Još pre nego što je završio srednju školu imao je priliku da nastupa sa čuvenim bendom koji su predvodili Gene Amons i Sonny Stitt, a uz vanredne studije na Combs College of music već je uveliko pratio poznate pevačice (Dakota Staton, Betty Carter, Sarah Vaughan, Shirley Horn, Carmen McRae, Helen Merrill). Tokom turneje po francuskoj rivijeri (ali i kasnije u nekoliko navrata) Williams je svirao i u Kvintetu Milesa Davisa, a na spisku muzičara i grupa sa kojima je sarađivao su i : The Jazz Crusaders, Kenny Dorham, Harold Land, Bobby Hutcherson, Art Blakey, Erroll Garner, Herbie Mann, Mary Lou Williams, while McCoy Tyner, Dexter Gordon, Roy Ayers, Stanley Turrentine, Frank Foster, Illinois Jacquet , Herbie Hancock, Eddie Henderson, Kenny Barron, Jimmy Rowles, Larry Coryell, Stanley Cowell, Steve Turre, Frank Morgan.... a na nekoliko projekata je pratio i već pomenutog Rona Cartera koji je na tim albumima svirao pikolo kontrabas. Osamdesetih je oformio dva značajna all stars ansambla: Timeless All-Stars (sekstet u kojem su bili i Harold Land, Curtis Fuller, Bobby Hutcherson, Cedar Walton i Billy Higgins) i Sphere (Kenny Barron, Ben Riley, Charlie Rouse, Gary Bartz), a u novom milenijumi i bend “4 Generations of Miles” u kojem su bili i Sonny Fortune, Mike Stern i Jimmy Cobb.
Pod svojim imenom je snimio dvadesetak albuma, nominovan je za Grammy nagradu, učestvovao je u snimanju muzike za mnoge filmove, TV Serije (između ostalog i za “Twin Peaks”), reklame najpoznatijih svetskih brendova, a zajedno sa Benny Golsonom se pojavljuje i u Spilbergovom filmu “Terminal”.
Iako samouk, Leonard White III, poznatiji kao Lenny White (1949) jedan je od poslednjih velikih inovatora na bubnjevima i kako mnogi opravdano tvrde - jedan od utemeljivača jazz – fusion pravca. Još ka osamnaestogodišnjak, praktično niotkuda uleteo je u sam vrh američke pa i svetske džez scene prvo kao član benda koji je predvodio Jackie McLean, a već sledeće godine učestvovao je u snimanju albuma Milesa Davisa “Bitches Brew” koji se smatra manifestom jazz-rocka. Reputaciju najboljeg jazz rock bubnjara potvrdio je članstvom u legendarnom bendu Return To Forever koji je predvodio Chic Corea, ali je istovremeno ispoljavao i veliku stilsku svestranost sarađujući i sa velikanima kao što su Freddie Hubbard, Joe Henderson, Woody Shaw,Gato Barbieri, Gil Evans, Stanley Clarke, Stan Getz... Poslednjih godina osim što i dalje važi za jednog od najboljih živih bubnjara, Lenny White je i veoma uspešan kao producent za čitavu lepezu umetnika među kojima su instrumenatalisti: Grover Washington, Gato Barbieri, Wayne Shorter, Wallace Rooney(...); pevača: Nancy Wilson, Chaka Khan, Diane Reevs(...) a na spisku je i hip hoper Big Daddy Kane. Sa Return to Forever je dobio više Grammy nagrada. Sa čuvenim basistoom i producentom Marcusom Millerom je napisao muziku za komediju sa hip hop tematikom Reginalda Hudlina “House Party”, a učestvovao je i u soundtracku za film “School daze” koji potpisuje reditelj Spike Lee.

01.02.2016.

Filmforum SKC, 02. februar, 20h Hip Hop bioskop - Hip Hop je...


Projekcija dokumentarnog filma Seleba Dejvisa, &
Rista MyPeople u razgovoru sa Strukom i Kendijem

Šta je Hip Hop? Da li je to kultura? Da li je to stil života? Ili je samo zabava? Da li promoviše nasilje i seksizam, ili samo daje sliku realnog života, koju je teško prihvatiti? Da li je Hip Hop stalna borba? Da li on određuje ljude? Da li on spaja ili deli ljude? Ovaj dokumentarac ima za cilj da tematizuje mnoga pitanja koja se stalno iznova postavljaju i unutar Hip Hop zajednica i spolja, od strane onog dela društva koji prema Hip Hopu zadržava distancu. Film je sastavljen od snimaka vesti kontakt emisija i nastupa komedijanata na televiziji, i intervjua sa običnim ljudima, kao i sa velikim rep zvezdama kao što su Kanye West, Nicki Minaj, Chief Keef, Bobby Shmurda, i Iggy Azalea. Ovaj film ne sudi, već poziva publiku da učestvuje u aktivnom dijalogu oko kontroverzih aspekata Hip Hop kulture.