31.05.2011.

Mladi američki stručnjak napisao knjigu o jugoslovenskom Crnom talasu

Knjiga "Jugoslovenski crni talas" američkog autora Grega Dekjura Džuniora (DeCuir, Jr), kao dvojezičko srpsko-englesko izdanje, promovisana je danas u prostorijama izdavača Filmskog centra Srbije u Beogradu.
Govoreći o Dekjurom delu, čiji je podnaslov "Polemički film od 1963. do 1972. godine u SFRJ", režiser Slobodan Šijan je ocenio da je to "dobro dokumentovana i neophodna knjiga" o "crnom talasu" u domaćoj kinematografiji.
"Taj period smatram za najbolji i najznačaniji. Temeljno je istražen, a Greg ne pripada ovoj sredini i imao je mnogo toga da savlada. Sve čestitke Gregu", istakao je Šijan.
Prema njegovim rečima, knjiga "Jugoslovenski crni talas" pisca i nezavisnog dokumentarnog reditelja Dekjura, zapravo je "malo sažetiji i prlagođeniji vid" njegovog istoimenog doktorata na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
"Knjiga je dragocena, jer je pored toga što je napisana na engleskom, izuzetno je prohodna za bilo kog inostranog čitaoca, što se ne može reći za prevode tekstova o našem filmu. Često su nerazumljivi za anglosaksondskog čitaoca", istakao je Šijan.
Prema njegovim rečima, Dekjur je izložio niz aspekata razvoja ne samo "crnog talasa", već uopšte jugoslovenske kinematografije u to vreme, prikazavši mnoge aspekte koji ni danas nisu toliko poznati i dostupni stranoj javnosti.

Zlatna epoha jugoslovenskog filma

"Doneo je pogled sa strane, i taj pogled je priličo objektivan. Možda izazove polemike i čak zbuni neke ljudi, nađe ih zatečene. Ja sam zatečen analizom u kojoj autor pokušava da uspostavi metodološki marksizam i priđe filmovima iz vizure ranog Marksa", rekao je Šijan.
Dekjurov mentor, profesor Nikola Stojanović istakao je da je njegov student "apsolutni fenomen za Riplija", jer "dok većina mladih ovde sanja da zbriše na Zapad, Greg ostvaruje američki san u Srbiji".
"Ovo je sveobuhvatan pogleda na jedno od najdinamičnijih i naplodnijih razdoblja našeg filma, prvi sistematski uvid u 'crni talas' stranog autora za inostranu publiku. Potvrđuje da je pokret predstavljao zlatnu eopohu jugoslovenskog filma", naveo je Stojanović.

(izvor --- BETA)

JANE'T SEWELL, dobitnica 3 ovogodišnja Grammya, dolazi u Umag na AMC!

::: UMAG :::

Osvojite kotizaciju za AMC i 50% popusta na kupnju dodatnih AMC kotizacija! Najveća svjetska glazbena imena na ovogodišnjem AMC-u!
Obzirom na i više nego pozitivnu vibru koju smo dobili od naših gostiju, ali i predavača koji će prisustvovati prvoj regionalnoj glazbenoj konferenciji, odlučili smo nagraditi naše vjerne fanove i pokloniti vam kotizaciju za ovaj jedinstveni glazbeni projekt. Točno odgovorite na naše nagradno pitanje, a prvih 10 koji nam svoj odgovor pošalju na našu adresu (samo odgovorite na ovaj newsletter), osvojit će besplatnu kotizaciju u vrijednosti 750kn. No to nije sve jer sljedećih 20 osvaja pravo na popust od 50% na kupnju kotizacija.

A nagradno pitanje je: Koje je najviše mjesto na Billboard chartu dostigla pjesma EMPIRE STATE OF MIND od Jnay?
Dobitnica Grammya JANE'T SEWELL a.k.a Jnay vodit će radionicu 'SURVIVAL GUIDE FOR SONGWRITERS'!!!
Zasigurno znate i često pjevušite pjesmu „Empire State of Mind“ koju izvode Alicia Keys i Jay Z. Pjesma koja je dostigla epitet svojevrsne himne New Yorka te se može pohvaliti prvim mjestom na Billboard chartu, samo je jedan u nizu hitova koje je Jane't napisala. Ne propustite priliku i upoznajte ovu dobitnicu Grammya u petak, 03.06. od 11h u dvorani hotela Kempinski. Prijavite se, s naznakom imena radionice, na program@adriamc.com.
Cijena radionice uključena je u cijenu pune kotizacije od 750kn (koja uključuje sva predavanja na konferenciji i sve koncerte navečer), a rok prijave je najkasnije do 25.5.

SHAPESHIFTERS & SAE INSTITUTE otkrivaju tajne visoke produkcije


Ako volite produkciju, ova radionica je kao stvorena za vas. Kako bi približili svjetsku produkciju domaćoj, Shapeshifetrsi će ponuditi jednu pjesmu na remiksiranje, a najbolji odabrani mix i produkcija će se naći na njihovom službenom digitalnom izdanju. Kako biste pokazali svoje vještine i iskušali sreću, budite s nama u subotu, 04.06. od 11h u dvorani hotela Kempinski. Prijavite se, s naznakom imena radionice, na program@adriamc.com.
Cijena radionice uključena je u cijenu pune kotizacije od 750kn (koja uključuje sva predavanja na konferenciji i sve koncerte navečer), a rok prijave je najkasnije do 25.5.


EMI – edukacija u elektronskoj glazbi


Tko je glazbeni producent i što je zapravo glazbena produkcija? Kako koristiti računalo u modernoj glazbenoj produkciji? Što je zvuk i kako teče protok audio signala? Mogu li iz kućnog studija izaći svjetski hitovi? Kako biste saznali odgovore na ova i brojna druga pitanja od strane iskusnih stručnjaka, pridružite nam se u petak, 03.06. od 11h u dvorani hotela Kempinski. Prijavite se, s naznakom imena radionice, na program@adriamc.com.

Cijena radionice uključena je u cijenu pune kotizacije od 750kn (koja uključuje sva predavanja na konferenciji i sve koncerte navečer), a rok prijave je najkasnije do 25.5.
Rekli su o nama

Frx (MTV)
'Super je stvar da se ljudi koji rade u glazbenoj industriji mogu naći na jednom mjestu gdje razmjenjuju svoja iskustva, i to iz svih područja industrije jer inače to nemaju priliku!

Marija Husar (glazbenica)
'Mislim da je konferencija odlična platforma za sve nas glazbenike jer možemo promovirati svoju glazbu, ali i razgovarati sa diskografima, medijima, kritičarima te publikom. I to sve na jednom mjestu!'

Ivana Nobilo
'Tržište regije treba AMC i nadam se da će se ove, ali i u nadolazećim godinama AMC pokazati kao generator važnih pitanja koja muče struku i ponuđač riješenja do kojih ćemo doći zajedničkim snagama.'
Program konferencije
Petak, 03.06.

PREDAVANJA

11.00 – 12.00
Dvorana 1: Panel: Budućnost glazbenih festivala u regiji
Dvorana 2: Predavanje: Susan Sallai, UK – MTV u post – label eri

12.15 – 13.30
Dvorana 1: Case study: Steven Machat, UK, odvjetnik (diskografija nekad/danas)
Dvorana 2: Panel: Radio – Koji glazbeni format stvarno pali?

13.30 – 15.00
MEET&GREET WORLD FAMOUS DJ #1
RADIONICE / PREZENTACIJE

11.00- 17.30
Radionica 1: Survival guide to songwriting by Jane’t Sewell (od 12 do 15h)
Radionica 2: EMI institut: O elektronskoj glazbi – audio inženjerstvo (od 11h do 16h)
PREZENTACIJA: Band as Brand + Algebra (stvaranje indetiteta benda) – od 11 do 12
Subota, 04.06.
PREDAVANJA

11.00 – 12.00
Dvorana 1: Panel: Digitalna glazbena đungla
Dvorana 2: Panel: Autorska prava u regiji + Q&A SESSION

12:15 - 13:30
Dvorana 2: Panel: Vodič - koncert od garaže do arene

13.30 – 15.00
MEET&GREET WORLD FAMOUS DJ #2

15.00 – 16.00
ATP STADION: FIGHT CLUB: Glazba i mediji

16.15 – 17.30
ATP STADION: Panel: Što je budućnost glazbene industrije? Jane’t Sewell, Jerry Ropero, Shapeshifters, Steven Machat, Susan Sallai
RADIONICE / PREZENTACIJE

11.00- 17.30
Radionica 1: SAE institute / The Shapeshifters – producenti sutra (od 12h do 16h)
Radionica 2: Jerry Ropero + Oziris agencija (publishing, produkcija, neighbouringh prava) od 12 do 13
VEČERNJI TULUMI / KONCERTI

02.06.
21:00 – 02:00 AMC VIP WELCOME PARTY @ KEMPINSKI POOL
THE SHAPESHIFTERS + POLICE DJ WINNER + POOKIE

03.06.
19:00 – 22:00 RNB CONFUSION / DJ ZRNA / SHEKO / EM BEE + CANYON DJ GIRL WINNER @KEMPINSKI VIP POOL PARTY
20:00 – 21:00 KLIK MUSIC HERO “AMC EXPORT READY” @AMC LIVE STAGE
21:00 – 23:00 MTV PARTY presents ELEMENTAL @AMC LIVE STAGE
23:00 – 01:00 PATRIC LA FUNK @UMAGINATION MAIN STAGE – BECKS DANCE ARENA
01:00 – 03:00 TIESTO @UMAGINATION MAIN STAGE – BECKS DANCE ARENA
03:00 – 04:00 DJ ALJOSHA @UMAGINATION MAIN STAGE – BECKS DANCE ARENA

04.06.
19:00 – 22:00 AMC & SPECIAL GUESTS @KEMPINSKI VIP POOL PARTY
20:00 – 21:00 KLIK MUSIC HERO “AMC EXPORT READY” @ AMC LIVE STAGE
21:00 – 21:45 GRUPA VIP (BG) @ AMC LIVE STAGE
21:45 – 22:30 CONNECT @ AMC LIVE STAGE
22:30 – 00:30 REV RUN from RUN DMC with DJ RUCKUS @ AMC LIVE STAGE
00:00 – 01:00 DJ ALESSO @UMAGINATION MAIN STAGE – BECKS DANCE ARENA
01:00 – 03:00 SEBASTIAN INGROSSO @UMAGINATION MAIN STAGE – BECKS DANCE ARENA
03:00 – 04:00 EDDIE THONEICK @UMAGINATION MAIN STAGE – BECKS DANCE ARENA

05.06.
11:00 – 15:00 VIP DETOX @KEMPINSKI
11:00 – 15:00 DETOX @GOLD FISH



www.adriamc.com | info@adriamc.com

30.05.2011.

Savremena mađarska književnost / KC Grad, 31. maj

::: BEOGRAD :::
Gradska knjižnica
31. maj u 20h

Savremena mađarska književnost

Književni program Kulturnog centra Grad - "Gradska knjižnica" u majskom izdanju predstavlja izabrane naslove savremene mađarske književnosti:
Đerđ Dragoman: "Beli kralj" (Evro-Giunti, 2008)
Atila Bartiš: "Spokoj" (Laguna, 2010)
Kristina Tot: "Linijski kod" (Samizdat B92, 2009)
Laslo Darvaši: "Nabaviti ženu" (Arhipelag, 2010)
Noemi Kiš: "Trans" (Agora, 2008)
Ildiko Lovaš: "Španska nevesta" (Fabrika knjiga, 2009)

Na susednoj književnoj sceni dešava se svašta zanimljivo, a mi ne znamo mnogo o tome. KC Grad je zato odabrao nekoliko romana i zbirki priča srednje i najmlađe generacije mađarskih pisaca, prevedenih na srpski poslednjih godina, i pozvao u goste urednike, predavače i prevodioce koji će pomoći da iz različitih uglova osvetlimo ovu dinamičnu literaturu koja je često tematski srodna srpskoj.
Biografije autora otkrivaju da mađarska književna scena nije koncentrisana samo oko Budimpešte, već raširena po čitavoj teritoriji na kojoj se govori ovaj jezik: neki od pisaca rođeni su na tlu današnje Rumunije (Atila Bartiš i Đerđ Dragoman), dok jedna od najpoznatijih savremenih autorki mađarskog govornog područja, Ildiko Lovaš, živi u Subotici.

Gosti:
Marko Čudić, asistent na hungarologiji na Filološkom fakultetu u Beogradu
Gojko Božović, urednik izdavačke kuće Arhipelag
Maria Toth Ignjatović, prevoditeljka sa mađarskog
Moderatorka: Tijana Spasić

Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4
www.gradbeograd.eu

29.05.2011.

Pogled u budućnost srpske „Generacije Y“

Za generacije mladih Srba željnih boljih veza sa Evropom, hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića manje predstavlja završetak jednog poglavlja, a više početak novog, piše agencija Rojters.

Od kako je u četvrtak (26.5.) uhapšen Mladić, optužen kao organizator masakra u Srebrenici 1995, ali i za druge zločine tokom rata u Bosni (1992-95), predsednik Srbije Boris Tadić neprestano ponavlja da je njegova zemlja time „zatvorila poglavlje“ prošlosti. Ipak, mnogi od onih koji su rođeni ili bili deca tokom balkanskih sukoba početkom 90-ih, danas na pre gledaju ka budućnosti nego ka prošlosti.

„Već sam izgubila svaku nadu da će se stvari u Srbiji promeniti. Ovde sve izgleda kao da se stalno ide unazad“, kaže 26-godišnja svršena studentkinja Milijana Jokić. Ona i njen dečko Marko Vojnović, oboje inženjeri, prikupljaju dokumenta kako bi podneli zahtev za kanadske iseljeničke vize. Razočarani su time što „vlasti nisu ispunile obećanja o evropskoj budućnosti Srbije“. „Sada bi možda našoj zemlji mogli da pružimo još jednu šansu jer je Mladićevim hapšenjem uklonjena ogromna prepreka“, kaže Marko.

Protest pristalica Ratka Mladića u BeograduProtest pristalica Ratka Mladića u Beogradu

Evropska unija vršila je ogroman pritisak na Srbiju da se Mladić uhapsi, a na to što je on do sada bio na slobodi gledalo se kao na najveću prepreku Beograda da jednog dana postane član Evropske unije.

Da li da odem ili da ostanem?
Krajem 2009. Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a proteklog decembra Brisel je to i prihvatio u zamenu za ublažavanje stava Beograda po pitanju Kosova. Ali to je bilo skopčano i sa upozorenjem da daljeg progresa neće biti ukoliko Beograd ne bude sarađivao po pitanju hapšenja Ratka Mladića, koji bi ove nedelje trebalo da bude prebačen u Haški tribunal.

Takva upozorenja obeshrabruju mnoge mlade ljude u Srbiji. Oni smatraju da njihova zemlja nikada neće uspostaviti bliže veze sa EU. Prema podacima Studentske unije Beogradskog univerziteta, čak trećina od 3.000 ispitanih studenata želi da napusti zemlju u potrazi za poslom i boljim životom. Odgovornost za to mnogi vide u sporom sprovođenju reformi i nedostatku ekonomskog razvoja u zemlji sa široko rasprostranjenom korupcijom i gde je skoro svaki sedmi stanovnik nezaposlen.

„Srpska ’Generacija Ipsilon’, oni rođeni u deceniji ratova, imaju iste kulturne i socijalne potrebe kao i njihovi vršnjaci preko granice, ali se suočavaju sa apatijom gledajući poslednjih godina kako napretka nema“, kaže sociolog Vladimir Lazarević. Oni su spremni da „isprobaju nove mogućnosti, da se uporede sa mladima iz drugih zemalja, ali ih koči politika“, dodaje Lazarević.

Brisel neće prostrti crveni tepih

Hapšenje Mladića za mlade u Srbiji manje predstavlja završetak jednog poglavlja, a više početak novogHapšenje Mladića za mlade u Srbiji manje predstavlja završetak jednog poglavlja, a više početak novog

Neki od njih sada se nadaju da bi „nove mogućnosti“ mogli da pronađu i u sopstvenoj zemlji.

Ako, nakon hapšenja Mladića, Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, „nadam se da će više vrata biti otvorena za nas koji želimo da radimo ili u najmanju ruku da proširimo sopstvene poglede“, kaže Ivana Rajičić, 25-ogodišnja nezaposlena diplomirana hemičarka.

Sa druge strane, neki od pripadnika mlade generacije nisu uvereni da je hapšenje Mladića bio pravi potez.

„Greška je misliti da će nam Brisel prostrti crveni tepih za članstvo u EU“, upozorava Ranko, koji nije želeo da kaže svoje prezime. Taj 22-godišnji student istorije smatra da je Srbija „podlegla pritisku Zapada i da će sve novi i novi zahtevi i dalje stizati“. On smatra da je „sramota to što Srbija izručuje svoje građane u zamenu za mrvice sa stola koje im Evropa baca“. „Kakvu budućnost imamo? Uvek ćemo biti građani drugog reda, dobri samo da radimo poslove koje oni ne žele da rade“, kaže Ranko.
Neki drugi mladi ipak imaju više vere u svetliju budućnost.
„Bila sam dete tokom rata u Bosni, ali poslednjih godina slušala sam o Mladiću i o tome da je budućnost Srbije blokirana zbog njega“, kaže Ana, 22-ogodišnja tehničarka veterine i dodaje: „Videćemo da li će se nešto promeniti, i ovde i na Zapadu.“

(izvor ---- idj/zbs/rojters)

28.05.2011.

Zatvaranje 5. Beogradskog festivala poezije i knjige

::: Beograd :::
UK Parobrod, španski bar Casa Garcia
subota 28. maj

18h – PROMENI SVOJU PESMU: Zatvaranje festivala:

Poetski kratki filmovi:
Vladimir Palibrk DUNGA DON'T CRY
Bojan Ljubomir LJULJANJA
Natalija Ž. Živković OSEĆAJNA BRAĆA
Žarko Obradović G SONG; OH MY LO HIRE ME...
Dragana Nikolić ABOUT A CITY

Trgni se! Poezija!: Jasna Milićev, Gokčenur Č., Ana Ristović, Katarina Gripenberg, Ivan Hristov, Lukaš Manjčik, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Klaudiu Komartin, Bojan Savić Ostojić, Jaume C. Pons Alorda, Marko Pogačar...

Andrija Sagić, odlomak iz muzičkog teatra poezije „Srédina Sredìna“
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a

24h – Moj Trg: Za šankom: Jasna Milićev, Gokčenur Č., Ana Ristović, Katarina Gripenberg, Ivan Hristov, Lukaš Manjčik, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Klaudiu Komartin, Bojan Savić Ostojić, Jaume C. Pons Alorda, Marko Pogačar...

Muzička podrška: Titi

španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

(izvor --- facebook)

Šta su nesvrstani?!

::: Beograd :::
Šta su nesvrstani?! Oni su naše uverenje. Tako bar bez i trunke nostalgije tvrdi Vuk Jeremić.
Ostalo iz pera novinara E-novina:
Formalni šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je izjavio, pod dejstvom nepoznate supstance, da Srbiju na obnavljanje veza sa nesvrstanim zemljama ne upućuje nostalgija već "duboko uverenje da se međunarodna stabilnost i prosperitet ne mogu učvrstiti bez uvažavanja stavova većine u globalnoj porodici naroda"
U obraćanju učesnicima ministarskog sastanka Pokreta nesvrstanih zemalja na Baliju, Jeremić je istakao da će Srbija, "na osnovu strateškog opredeljenja ka promišljenoj, uravnoteženoj i aktivnoj spoljnoj politici, nastaviti da pruža ruku svojim prijateljima u Pokretu" jer je "odlučna da igra principijalnu ulogu na svetskoj pozornici".
On je dodao da je u tom smislu, Srbija ojačala prisustvo u mirovnim operacijama UN u jednom broju nesvrstanih zemalja i osnovala fond "Svet u Srbiji" za stipendiranje studenata iz nesvrstanih zemalja.
Jeremić je podsetio da će se, u sklopu obeležavanja 50. godišnjice Prvog samita PNZ, 5. i 6. septembra u Beogradu održati ministarski sastanak i pozvao "kolege iz PNZ da se vrate na mesto gde je sve počelo" kako bi "proslavili taj događaj i odali priznanje mudrosti, viziji i držvništvu njegovih osnivača".
"Na mestu gde se reka Sava uliva u Dunav, 1961. naši prethodnici su posadili više od 30 stabala. Kao i sam Pokret, ovo drveće je raslo i sada se ponosito uzdiže u srcu beogradskog Parka prijateljstva. Ta stabla predstavljaju ono što je princ Norodom Sihanuk... nazvao 'harmonijom naših ideala'. Nadamo se da će naš sastanak u septembru dodatno doprineti unapređenju ove harmonije", rekao je u prosvetljujućem zanosu šef srpske diplomatije u očiglednoj nameri da nakon okončanja svoje nesrećne diplomatske karijere postane osnivač novog pravca balkanskog budizma.
Izlaganje, koje je dostavljeno medijima iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Jeremić je završio podsećanjem na "reči predsednika Tita s Prvog samita nesvrstanih zemalja: 'Sudbina sveta ne može da bude samo u rukama velikih sila, već i u rukama velikog broja drugih zemalja koje predstavaljaju veliku većinu svetskog javnog mnenja'. Da je Josip Broz mogao da predvidi ko će 50 godina kasnije citirati njegove reči, zasigurno bi Jeremiću stavio izričitu zabranu da ga bilo gde i u bilo kom kontekstu pominje.
(izvor --- E-novine)

Britanski ekspert Miša Gleni: Tadić uveo Srbiju i region Balkana u novu eru saradnje

VAŠINGTON -
Britanski ekspert za Balkan Miša Gleni ocenio je da je predsednik Srbije Boris Tadić istinski heroj hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića čime je Srbiju i Balkan uveo u novu eru u kojoj su saradnja i pomirenje realna mogućnost.
Izuzetan poznavalac prilika na Balkanu, koji je to pretočio u tri knjige o regionu, Gleni smatra da je Tadić imao političku računicu za hapšenje Mladića kako bi odblokirao put Srbije ka EU. Ona je ipak, po njegovoj oceni, bila sekundarna u odnosu na moralnu dimenziju hapšenja.
U tekstu objavljenom na internet portalu CNN-a, on je podsetio na Tadićevo poklonjnje žrtvama u Srebrenici i izvinjenje za taj i zločine u Hrvatskoj, ocenivši da su ti njegovi "dramatični gestovi" imali ključnu ulogu u stvaranju atmosfere međusobne tolerancije na Balkanu.
Konstatujući da je Tadić, zajedno sa predsednikom Hrvatske Ivom Jospivićem bio predvodnik u uspostavljanju veza među novim država na tlu nekadašnje Jugoslavije, Gleni smatra da ništa od toga nije bilo bez rizika. U prilog tome podsetio je na ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića.
Uz ocenu da je hapšenjm Mladića uklonjena važna prepreka na putu Srbije ka EU, Gleni ukazuje da je pitanje Kosova težak izazov. On smatra da bi priznanje nezavisnosti Kosova za Tadića bilo ravno političkom samoubistvu.
(izvor --- TANJUG)

27.05.2011.

Obeleženo 60 godina Kino kluba Beograd

::: BEOGRAD :::
Specijalnom projekcijom starih filmova Kino kluba Beograd sinoć je u Muzeju kinoteke obeleženo 60 godina tog kluba, čija je osnivačka skupština održana 27. maja 1951. godine u sali nekadašnjeg bioskopa "Union".
Jedan od njegovih prvih članova, dr Marko Babac, podsetio je na istorijat kluba koji je okupljao istinske zaljubljenike u pokretne slike, amatere, ali i buduće majstore režije. Svoje rane radove tu su realizovali Živojin Pavlović, Kokan Rakonjac, Dušan Makavejev, Srdjan Karanović... Babac je istakao da se u Kino klubu Beograd radilo sa entuzijazmom i ljubavlju, ali da je bilo i dosta problema sa ondašnjim vlastima. "Smatralo se da neke od naših filmova treba zabraniti kao ideološki nepodobne", rekao je on dodavši da se u doba soc-realizma sumnjičavo gledalo na svaki umetnički eksperiment.
Kada je delatnost Kluba zamrla filmovi su završili u nekom podrumu u Gradiću Pejtonu, gde ih je 1993. godine pronašao tadašnji upravnik Arhiva kinoteke Stevan Jovičić. Babac je ukazao da su filmovi bili u katastrofalnom stanju, usled izloženosti vlazi i da je većina, nažalost, potpuno neupotrebljiva.
Ipak, Kinoteka se potrudila da spase šta može, a za ovaj jubilej i da restaurira odredjeni broj filmova, rekao je on zahvaljujući se direktoru Radoslavu Zelenoviću, sadašnjem šefu Arhiva Saši Erdeljanoviću i upravniku Muzeja kinoteke Dinku Tucakoviću.
Pozdravljajući mnogobrojnu publiku Tucaković je istakao da je Kino klub Beograd jedan od "pozitivnih brendova Srbije", mada bez glamura, ali izuzetno važan za našu kulturnu istoriju.
Za ovu priliku neme crno-bele filmove tonski je "oživeo" kompozitor Zoran Simjanović.
Gledaoci su uživali u izboru od 13 kratkih ostvarenja - igranih, dokumentarnih i animiranih, snimljenih u periodu od 1954. do 1969. godine.

(izvor --- Tanjug | 28. 05. 2011. - 00:04h |)

Demolirane prostorije LDP u centru Beograda

::: BEOGRAD :::

Liberalno demokratska partija (LDP) saopštila je danas da su tokom prošle noći demolirani prozori na prostorijama sedišta stranke u centru Beograda.
LDP je u saopštenju naveo da je policija izvršila uviđaj, ali da "nema sumnje da organizatore i izvršioce političkog vandalstva treba tražiti među onima koji su na isti način, u proteklih pet godina, u svakoj sličnoj situaciji rušili, razbijali i uništavali prostorije LDP-a po celoj Srbiji, više od 150 puta".
"Takvu cenu naše borbe za kažnjavanje ratnih zločina, zaštitu ljudskih prava i evropeizaciju Srbije plaćali smo uvek, verujući da će se država konačno organizovati i poslati jasnu i konkretnu poruku svim nasilnicima, ali i demontirajući politike koje iza njih stoje", istakao je LDP.
Ta stranka je istakla da se "ne sme ponoviti ono što se, u organizaciji antievropskih političkih stranaka i njihovih lidera koji su u medjuvremenu promenili retoriku ali ne i politiku, dešavalo u februaru 2008. godine ili u julu iste godine, kada su nasilne demostracije na ulicama Beograda bile pokušaj da se sruši vlada i spreči izručenje Radovana Karadžića".

(izvor --- Beta | 27. 05. 2011. - 14:55h )

Ovo je neukaljana herojska priča

::: TREBINJE :::

Beogradski reditelj Srdan Golubović u Trebinju zajedno sa ekipom ulazi u drugu fazu snimanja filma „Krugovi” o herojskom činu Srbina Srđana Aleksića iz Trebinja, pripadnika Vojske Republike Srpske, kog su tokom rata 1993. godine mučki ubili pijani srpski rezervisti jer je branio civila, Muslimana Alena Glavovića. Film se bavi posledicama jednog herojskog čina i prati živote ljudi koji su učestvovali u događaju koji im je promenio živote.
Radnja se dešava 12 godina kasnije i osvetljava dilemu ima li herojstvo smisla danas.
Nastajanje filma „Krugovi” finansiraju filmski fondovi iz Nemačke, Francuske, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Podržao ga je i „Euroimage” - Evropski fond za razvoj filma, kao i Atelje pri Kanskom festivalu. Osim Vuka Kostića i Leona Lučeva, koji su se u „Krugovima” našli u glavnim ulogama, u filmu igraju Aleksandar Berček, Nebojša Glogovac, Nikola Rakočević, Hristina Popović.

- Kada sam na RTS video dokumentarni film „Srđo” u režiji Sanje Dragićević, shvatio sam da je priča o Srđanu Aleksiću neukaljana herojska priča iz prljavog rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Po komentarima gledalaca na forumima shvatio sam da postoji interesovanje za istinske herojske podvige u crnilu koje nas je dugo okruživalo. Razgovarao sam sa scenaristima Melinom i Srđanom Koljevićem, kontaktirao sa Sanjom Dragićević i na kraju upoznao Radeta, oca Srđana Aleksića. Razgovor sa Radetom me je ohrabrio da se odlučim na snimanje filma „Krugovi” - kaže za „Blic” Srdan Golubović.

--- Šta vam je Rade Aleksić rekao?
- O najtežem gubitku u svom životu Rade je govorio na dirljiv, hrabar i dostojanstven način, bez ostrašćenosti i mržnje. Ostao je čovek iako je izgubio sina i razumeo je moju nameru da filmskim jezikom dočaram priču o istinskom herojstvu, ma kako bolno to za njega bilo. Lako smo se sporazumeli između ostalog i zato što se Radetu veoma dopada moj film „Klopka”.

--- Kako ste reagovali na proteste ratnih veterana u Trebinju?
- Boračka organizacija opštine Trebinje izrazila je ogorčenje načinom na koji se predstavlja lik srpskog borca, učesnika u ratu u Bosni i Hercegovini zbog zabrinutosti oko sadržaja mog filma. Bio je to, u stvari, poziv na razgovor koji sam prihvatio i objasnio tim ljudima da je priča o Srđanu Aleksiću najsrpskija priča iz prethodnog rata. Film „Krugovi” govori o tragičnim okolnostima u kojima je Srbin apsolutni heroj. Za ratne profitere, pljačkaše, ubice nemam razumevanja ni u životu ni na filmu.

Na snimanju u Trebinju okuplja se dosta meštana koji prate ekipu filma

--- Kako su reagovali Trebinjci na filmsku ekipu u svom gradu?
- Zanimljiva ima je sva naša skalamerija, svetla, kamere... Imali smo publiku na snimanjima kojoj je bio zanimljiv proces nastajanja filma. Mentalitet ljudi koji žive u Hercegovini mi je jako blizak jer je moj otac Crnogorac. Razumem te naizgled oštre i preke karaktere koji ćutanjem govore najviše. Dostojanstveni ljudi koji svoj krst sami nose i o tome ne pričaju mnogo. U svojim filmovima sam se uglavnom bavio takvim ljudima. Moji koreni su dosta uticali na estetiku i komunikaciju likova u mojim filmovima.

---- Kako se nosite sa formatom ogromnog glumačkog potencijala Nebojše Glogovca i Vuka Kostića na snimanju filma „Krugovi”?
- Njih dvojica su moji prijatelji. Verujem u rediteljski stav da se autoritet ne stvara naređenjima već razgovorom i dogovorom sa glumcima. Najzanimljiviji deo snimanja filma je rad sa glumcima jer zajedno formiramo karaktere koje oni tumače. Velika igra. Reditelj filma najviše liči na košarkaškog trenera. On postavlja taktiku, ali ne može da postigne koš. Mora da motiviše igrače-glumce da poentiraju. Zato se trudim da na svako pitanje glumaca imam odgovor i da stvari postavljam logično. Kada reditelj zna šta radi, glumci se osećaju sigurno u kadru.



Kako se tumači herojstvo danas u galopirajućoj estradizaciji našeg društva? Kao vrlina i moralna vrednost ili kao budalaština?
- Film „Krugovi” nastaje iz pitanja - Da li herojstvo ima smisla? Publika će videti da vrlina vredi. Da dobar čovek nije budala i da herojstvo ima smisla. Postati i opstati kao pošten i čestit čovek jedini je smisao života, i o tome govore „Krugovi”. Nažalost, živimo u vremenu u kojem je celokupni sistem vrednosti okrenut naopako, zato je važno da svi zajedno ponovo počnemo da verujemo da nema smisla živeti bez morala.

---- Kako kinematografija u Srbiji opstaje i ima uticaj u evropskim okvirima uprkos besparici, tranziciji, konstantnom zanemarivanju umetničkog stvaralaštva?
- Mi imamo odličnu kinematografsku tradiciju. Nijedna umetnost decenijama u Srbiji nije toliko uspešna kao film. Od vremena Makavejeva, Živojina Pavlovića, Saše Petrovića, pa preko Slobodana Šijana, Markovića, Karanovića do Kusturice, Paskaljevića, Dragojevića... Sa druge strane, ljudi u Srbiji vole film iako se paradoksalno bioskopska mreža urušava u raljama tranzicije. Najveća vrednost srpske kinematografije u ovom momentu je apsolutno različit autorski pečat reditelja kao što su Arsenijević, Novković, Perišić, Ležajić. Za razliku od rumunske kinematografije koja je poslednjih nekoliko godina u fokusu evropske pažnje, filmovi u Srbiji nimalo ne liče jedni na druge.


Mi smo estradno društvo


--- Šta država može da promeni prema entuzijazmu filmskih stvaralaca čija dela predstavljaju njenu kulturu u inostranstvu?
- Živimo u teško vreme, puno nemaštine i siromaštva pa je u neku ruku nepristojno govoriti o snimanju filmova. Naša država sada ima mnogo važnijih i akutnijih problema za rešavanje od kulture uopšte. Osnovni problem u Srbiji jeste što smo pristali da postanemo estradno i malograđansko društvo. Političari snose najveću odgovornost za to. Potreban nam je novi sistem vrednosti u kojem bi sjajni pisci i slikari koji imaju rezultate na evropskom nivou poput Srđana Valjarevića i Biljane Đurđević, bili bliži interesovanju publike.

(izvor --- BLIC)

25.05.2011.

SAOPŠTENJE ŽIRIJA ZA X KOLO EDICIJE "PRVENAC"

::: KRAGUJEVAC :::
Žiri je pročitao i detaljno razmotrio 80 pristiglih rukopisa, uverivši se u visok kvalitet pristiglih radova (bar jedna trećina je na korak do knjige). Izabrane su knjige:
---- Gorana Karanovića iz Mostara „Udarnike streljaju“;
--- Uroš Pajić iz Novog Sada „Beleške“ i
--- Ognjen Petrović iz Mladenovca „Kečevi & osmice“.
Izabrane knjige su isprednjačile kao dovršene autorske poetike, lične i kad stranpute, zavidnog poetskog iskustva i zrelosti koja se oseća, značajna dopuna razuđenom trenutku na savremenoj sceni srpskog pesništva.
U najužem izboru bila je jedna grupa autora u kojoj su Violeta Tomić (multidisciplinarni, međužanrovski rad), Marija Erdeljan (sa dramom), Nikola Marković (poezija), Ivana Matić, Goran Živković, Ana Marija Grbić, Milena Stefanović i Matilda Veljković. Nije bilo izrazite prozne knjige, ali je bilo zanimljivih nagoveštaja da se pojedini rukopisi, uz malu doradu, mogu i objaviti.

U Kragujevcu
24. Maja 2011. Godine
Žiri:
Miljurko Vukadinović
Zoran Petrović
Mr Dušan Stojković


22.05.2011.

Drugi Mikro festival amaterskog filma - "Film u boci"

::: BEOGRAD :::
Drugi po redu Mikro festival amaterskog filma pod nazivom Film u boci, održaće se 20. i 21. maja u bašti DubKluba (Dubljanska 69) na otvorenom.

U okviru glavnog programa prikazaćemo preko pedeset kratkih amaterskih, art i trash filmova.

Festival će u petak 20. maja u 20 sati otvoriti film “Corpus 02” koji je nastao neposredno posle završetka prošlogodišnjeg festivala. Autor je Italijanski fotograf Luca Donnini.

Off program festivala:

Ekocentrik - filmovi iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Besnilo - corner monster, mašina koje zaposeda i reciklira
gradske ćoškove.

Boško Savković - Greške u nazivima ulica

Iluzija - Radionica animiranog filma

(izvor --- FACEBOOK)

Nova nagrada Kust(urici)

Neko piše sto godina, pa ništa, a neko, opet, objavi jednu knjigu i pokupi sve MOGUĆE I NEMOGUĆE nagrade.
Naravno da to više govori o državi nego o piscu...

Branko Ćopić za najbolje prozno ostvarenje u protekloj godini dodeljeno je Emiru Nemanji Kusturici za autobiografsko delo Smrt je neprovjerena glasina, saopšteno je danas iz Srpske akademija nauka i umetnosti
Nagrada je Kusturici, kako je naveo žiri, dodeljena zbog "značajnog doprinosa bogatoj tradiciji srpske memoarske literature od vremena Simeona Piščevića i prote Mateje do memoarskih zapisa Miloša Crnjanskog i Ive Andrića".
- Kao i njegovi veliki prethodnici, i Kusturica je imao izuzetno zanimljiv životni put širokog raspona, a u ovom memoarskom delu dao je autentičnu sliku svojih sarajevskih dana, kao i sopstvenog prebivanja i putovanja širom Evrope i Amerike - naveo je žiri u obrazloženju.
U Upravnom odboru Zadužbine Branka Ćopića su akademici Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i dopisni član Nada Milošević Đorđević.
Članovi Upravnog odbora posebno su razmatrali i prozna dela Ispod tavanice koja se ljuspa Gorana Petrovića i Mi različiti Veselina Markovića i poetske zbirke Dokle pogled dopire Nikole Vujčić i Plamen i Rosa Slobodana Rakitića.
Međutim, ništa se nije moglo uporediti sa radom Emira Kusturice: čovek koji se sudi sa e-novinama dobio je još jednu nagradu, što je, ako ništa drugo, jasan politički signal za srpski Sud. Kako, jebiga, odoleti pobedniku kojeg porede sa Ivom Andrićem i Milošem Crnjanskim?
Tko zna, neka javi komentarom!

(izvor --- E-NOVINE)

Ventil za Poeziju + Reč u prostoru (SKC)

::: BEOGRAD :::
Време
недеља, мај 22 · 8:00 по подне - 11:00 по подне
Место
bife Ventil
Kapetan Mišina 14
Belgrade

„Trgni se! Poezija!“ 05

Beogradski festival poezije i knjige

25-28/05/11

„PROMENI SVOJU PESMU“ (Branko Miljković)

Učestvuju: Jasna Milićev, Ana Ristović, Milan Dobričić, Goran Korunović, Dejan Matić, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Bojan Savić Ostojić, Danilo Lučić, Matija Sadović, Ana Marija Grbić..

14.05.2011.

Borko priznao kosovsku realnost

::: PRIŠTINA :::
Uprkos zvaničnim uveravanjima da poseta Borka Stefanovića Prištini ne predstavlja promenu pristupa Beograda pitanju kosovske nezavisnosti, fotografija sa sastanka šefa srpskog pregovaračkog tima i zamenika premijera Kosova Hajredina Kučija na kojoj se na stolu vide zastave Kosova i Srbije, a koju je koju je objavio prištinski dnevnik "Koha Ditore", govori drugačije
Prištinski list navodi da je to prva fotografija na kojoj se vide zastave, jer su novinarima ranije dostavljene cenzurisane fotografije. Ranije su novinarima bile dostavljene fotografije na kojima nije bilo zastava. Delovi fotografija gde su i zastave su cenzurisani i njih su sa saopštenjima, posle sastanaka u četvrtak, medijima poslale kancelarije Hajredina Kučija i Edite Tahiri.

Kuči je rekao da nisu istinite izjave izvora bliskim Stefanoviću da su zastave uklonjene.

"Na Kosovu mi postavljamo pravila i to sam rekao i Stefanoviću", rekao je Kuči, ali nije dao objašnjenje zbog čega je fotografija cenzurisana, rekavši da se ne bavi tehničkim pitanjima.

Beograd je, inače, izričito insistirao na tome da poseta Stefanovića nema međudržavni karakter, a Srbija je ranije bojkotovala niz važnih međunarodnih i regionalnih samita zbog problema sa kosovskom zastavom.

Sa druge strane, prema pisanju prištinskih medija, kosovska opozicija posetu Borka Stefanovića smatra političkim marketingom Srbije. Opozicioni prvaci smatraju da kosovska strana ne samo da ništa nije dobila već je i snizila nivo svog predstavljanja. Opozicionari smatraju da je doček srpskog zvaničnika poniženje za kosovski narod.

Šef parlamentarne grupe Demokratskog saveza Kosova Ismet Bećiri je otvoreno rekao da od ove posete ne očekuje ništa konkretno i nije krio svoje iznenađenje što je vlada upala u srpsku zamku.

"Ovo je vrsta političkog marketinga koji Srbija čini i ne želimo da upadnemo u zamku takvog marketinga. Ne znam zašto se toliko pažnje posvećuje jednom predstavniku administracije koji je za nas ništa više od jednog zvaničnika, nezavisno od toga što predstavlja Srbiju u razgovorima", izjavio je Bećiri.

Nezavisno od stavova poslanika, zamenica premijera Edita Tahiri na posetu Stefanovića posmatra kao deo bilateralnih odnosa dve države. Ona je potvrdila da su zastave bile na stolu tokom sastanka i da je protokol bio u potpunosti onakav kakav se predviđa za međudržavne sastanke.

"Na osnovu Stefanovićevog zvaničnog zahteva da dođe u međudržavnu posetu republici Kosovo, omogućen mu je dolazak na Kosovo uz dozvolu koju je tražio, mi smo prihvatili njegovu posetu i sastanci su se održati između dve nezavisne i suverene države", rekla je Tahirijeva.

"I Stefanović zna da posećuje jednu nezavisnu državu koju su priznale najveće svetske sile", dodala je ona.

Da li je poseta Stefanovića Prištini i pojava državnih zastava tokom sastanka znak da se Beograd kreće ka priznanju realnosti, ostaje da se vidi, kao što će biti zanimljivo ispratiti reakcije, pre svega Stefanovićevog šefa Vuka Jeremića na novi kurs srpske diplomatije uspostavljen nakon njegove marginalizacije. Međutim, uprkos spoljnopolitičkom zaokretu srpskog državnog vrha, osnovno pitanje koje se postavlja glasi: Da li je novu politiku moguće voditi sa starim kadrovima koji su svoju karijeru gradili na upornom negiranju kosovske nezavisnosti? Konvertiti i ljudi sa manjkom kredibiliteta teško da će biti u stanju da na svojim nejakim, licemernim plećima iznesu teret nove politike.
(izvor --- E-NOVINE)

Počela muzejska groznica!

::: BEOGRAD :::
Kulturna manifestacija "Noć muzeja" počela je večeras u 18 sati u 60 mesta u Srbiji i na 65 lokacija u Beogradu, i trajaće do dva sata ujutru. Zvuci fanfara označili su početak manifestacije, a redovi koji se stvaraju ispred galerija i muzeja najavljuju da će biti posećena kao i prošlih godina.
- Za početak, ove godine nema kiše i nadamo se da će tako i ostati. Iako večeras igra Đoković i održava se Evrovizija, nadamo se da će Beograđani iskoristiti mogućnost da obiđu bar nekoliko lokacija – rekla je portparolka “Noći muzeja” Tanja Bogdanov.
(izvor ---- BLIC)

Jeremić predsednik Đokovićevog udruženja

::: BEOGRAD :::
Propali pregovarač i nabeđeni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, u nemogućnosti da radi posao za koji je debelo plaćen rešio je da višak slobodnog vremena utroši radeći u Uniji teniskih profesionalaca Srbije (UTPS), privatnoj organizaciji u vlasništvu porodice Đoković nastaloj kada je Slobodan Živojinović odbio da se povinuje željama Srđana Đokovića i preda Teniski savez Srbije u ruke Porodice

Jeremić i Đoković stvoreni su jedni za druge. S jedne strane, osim na izrabljivanju najstarijeg sina Novaka, Đokovići najviše profitiraju na populističkom patriotizmu, a od Jeremića, čije je obljutavelo rodoljublje bilo previše čak i za Demokratsku stranku, boljeg nema. Jogunasti junoša, opet, zbog neprimerenog vladanja u razredu Borisa Tadića sedi u magarećoj klupi Stranke i bilo kakva medijska pažnja i funkcija su mu neophodni. A Đokovići su mu ponudili da bude predsednik.

Osim dokazanog patriotizma i neskrivene spremnosti da lupa gluposti istom predanošću kojom Novak Đoković lupa teniske loptice, Jeremić se Porodici preporučio i drugim “teniskim” aktivnostima. Tako je za vreme bahanalija koje se svake godine pod pseudonimom Serbia Open održavaju u čast novog srpskog boga, oca Srđana, podelio diplomatske pasoše srpskim teniserima. Jermić je zatim odigrao i humanitarnu utakmicu sa tim istim teniserima, i pobedio ih, jer - igrali su fudbal. Onda su Vuk i Nole išli u zezanje, buknulo je prijateljstvo, pa se Jeremić našao i u Đokovićevoj loži tokom finala mastersa u Madridu. Ovo je posebno preporučilo Jeremića Đokovićima jer je Vuk imao čast da lično čestita Novaku na prvoj, istorijskoj pobedi nad Nadalom na šljaci, koja će već od iduće školske godine ući u udžbenike istorije i mitologije za osnovne i stručne srednje škole i gimnazije, ali i one za nastavu na katedrama savremene istorije na svim srpskim univerzitetima.

I dalje – preplašen da ne prođe kao komentator Nebojša Višković i dobije šut-kartu sa mesta selektora Dejvis kup, Bogdan Obradović prvo se i sam učlanio u UTPS, a zatim nahvalio Jeremića kao da su braća rođena.

“Gospodin Jeremić je divan čovek i sigurno je da bi nam njegovo uključenje u rad Unije teniskih profesionalaca Srbije dobro došlo”, divio se Obradović Jeremiću preko medija.

Divan čovek, gospodin Jeremić, na marionetsko mesto predsednika UTPS-a kojim već stoluje pater familias Srđan Đoković trebalo bi da bude postavljen 20. maja. Jeremić bi zauzvrat, svojim političkim uticajem i društvenim angažmanom, trebalo da UTPS-u podari i vansportski kredibilitet koji će verovatno biti iskorišćen za diskreditovanje Slobodana Živojinovića i Teniskog saveza Srbija od koga je UTPS šizmom i nastao. Borba je, zapravo, već odmakla daleko jer su Srđan Đoković i Milan Jerinkić, predsednik Teniskog saveza Vojvodine, najavili tužbu sudu zbog navodnog nelegalnog izbora predsednika Teniskog saveza Srbije i nelegitimnog održavanja izborne skupštine. U UTPS-u su i Janko Tipsarević i Viktor Troicki, a nije sporno ni da će im se pridružiti i Nenad Zimonjić, koji je i ranije tražio Živojinovićevu smenu.

Iz UTPS-a najavljuju da će biti društvena, vanstranačka, sportska organizacija, koja je osnovana sa ciljem da svojim članovima pruži stručno usavršavanje, podršku u toku i nakon njihove teniske karijere, i naglašavaju da okupljaju najtrofejnije aktivne igrače, trenere, sudije, buduće profesionalne igrače, kao i one koji su svoju karijeru aktivnih tenisera završili.
(izvor --- E-NOVINE)

11.05.2011.

I ti ćeš kume, ali sutra

::: BEOGRAD :::

Čuo sam se juče s Novakovim ocem i pitam ga kako je izdelao takvog sina. On mi kaže: „Pa mnogo sam se trudio...“ Ali, ne bih sad da ulazim u detalje toga - našalio se Tadić, što je izazvalo smeh kod studenata.
(izvor --- Alo, 11, maj 2011.)

10.05.2011.

Obešenjak

Vesna Trijić
(Svetislav Basara, „Početak bune protiv dahija“, Dereta, 2010)

Basarini se romani daju prepričati istim rečima: opsednut istorijom ili, tačnije, u razne kostime odenutom ideologijom, autor se karnevalski podsmeva etabliranim vrednostima i veličinama; za njega su naglavačke postavljena povesna zbitija samo maske za provokativno komentarisanje savremenih kulturno-političkih prilika; takav, u publici omiljen rugalačko-vređalački humor već je prepoznat kao basarijanski.
Njegov prošlogodišnji roman se, na primer, može čitati kao literarni rezime Zundhausenove „Istorije Srbije od 19. do 21. veka“; srpska se revolucija ismeva zato što je bila seljačka, a Srbi su predstavljeni kao krvoločni primitivci sa megalomanskim idejama. Dok se u najpretežnijem delu romana, u kome se lirski nadahnuto bavi doživljajima srpskog Fausta, gazda-Gvozdena, poslovnog čoveka i svirepog haramije (!), približava pavićevskim pseudoistorijskim pripovedanjima, ali sa veštim aluzijama na nedavne društveno-političke budalaštine (kakve su bile i one igranke na mostovima), u drugom delu, posvećenom pokušajima Bajine Bašte da se, u uslovima katastrofe i Prvog svetskog rata, epski proslavi, Basarina imaginacija je sve bliža R. B. Markoviću.
Treći deo je pamflet za jednokratnu upotrebu uperen protiv romantičarskih ideja u domaćoj politici kao protiv vampira koji se ne da upokojiti; stiče se, čak, utisak da je sva ona, inače maestralna priča o gazda-Gvozdenu samo u službi završnog obračuna sa paradigmatičnom figurom doktora Gojislava Lojanice (!) koja ga, prosto, iritira.
Zato ovaj roman, kao uveličavajuće staklo, otkriva mane Basarine romaneskne proze, strukture pune rupa i bahatost usled koje ni sam autor nije siguran u imena svojih junaka, ali zato i ne haje... Veliki pisci, svojeglavi kao deca...
(izvor --- BLIC)

09.05.2011.

NOĆ MUZEJA U VALJEVU

VALJEVO - NOĆ MUZEJA 2011
14. maj, od 18 do 02

Ulaznice za sva dogadjanja 200 dinara
U pretprodaji, od srede 11. maja do petka 13. maja 150 dinara.
Mogu se nabaviti na biletarnicama Muzeja, Muselimovog konaka, Centra za kulturu, Moderne galerije i Internacionalnog studija Trnavac.

PROGRAM NOCI MUZEJA

NARODNI MUZEJ VALJEVO
Galerija Muzeja: Muzeju sa ljubavu - akvizicije
Izložba novonabavljenih muzejskih predmeta (nabavke poklonima, preuzimanjem, terenskim radom i otkupom)

Klub Muzeja: Korov na ognjištu
Izložba slika Nikole Novakovića na temu napuštenih seoskih domaćinstava. Izložbu prati celovečernja slikarska radionica.

Stalna postavka Treća dimenzija prošlosti
Celovečernji obilazak, sa animacijama

Pjaceta ispred Muzeja: Živi muzej
Večernji performans sa učešćem statista, vitezova, pevač, zanatlija...

Muselimov konak: Stalne postavke Seča knezov i Valjevska nahij u Prvom i drugom srpskom ustanku
Celovečernji obilazak

Ispred muzeja i na svim lokacijama Noći muzeja: Potraga za kulturnim blagom Valjeva
Igra za sve zainteresivane gradjane (organizacija – volonteri valjevske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje)



MODERNA GALERIJA VALJEVO
Stalna potavka slika Ljube Popovića i aktuelna izložba slika Slavka Krunića
Celovečernji obilazak
Hotel Adams
Promocija knjige pesama Marije Škornički i razgovori sa pesnikinjom.
Celovečernja video projekcija sa promocije.

INTERNACIONALNI UMETNIČKI STUDIO „RADOVAN TRNAVAC MIĆA“
Australijski pejzaži
Izložba slika australijske umetnice Natali Makarti
Australijski performans
Celovečernja slikarska radionica, sa prezentacijom fotografija pejzaža inspiracije i aboridžinskom muzikom

GALERIJA „LE PETIT CONSULAT“
Milorad Bata Mihailović – HOMMAGE
Izložba slika Miodraga Bate Mihailovića, iz privatnih kolekcija, sa pratećim filmskim projekcijama

CENTAR ZA KULTURU VALJEVO
Hol Centra za kulturu: Izložba slika Redžepa Nikšića
- Izložba slikara iz Novog Pazara Redžepa Nikšića biće postavljena u uz prateći muzički program.
Na obali Kolubare: Art dokumenti
Celovečernja Izložba/radionica na otvorenom grupe valjevskih slikara
Hol Centra za kulturu: Druženje uz muziku od 24h


FOTO SEKCIJA VALJEVSKE GIMNAZIJE
Trg Desanke Maksimović: Upoznajte velikane fotografije 20. Veka
Celovečernja prezentacija fotografija najznačajnijih fotografa 20. veka, predavanje o njima i radonica eksperimentalne fotografije.


AGENDA PROTOKOLARNIH DEŠAVANJA
- 18.00-18.45 – Pjaceta ispred Muzeja: Svečano otvaranje Noći muzeja, otvaranje izložbi u muzeju, borba vitezova i drugi prateći performansi i početak Pretrage za kultunim blagom Valjeva.
- 19.00 – Promocija knjige pesama Hotel Adams u Modernoj galeriji (autor Marija Škornički, Janko Levnajić i Srba Ignjatović)
- 21.00 – Otvarnje izložbe slika Redžepa Nikšića u holu Centra za kulturu
- 24.00 – Početak druženja uz muziku u holu Centra za kulturu

(izvor --- FACEBOOK)

KREATIVNA KOŠNICA

::: BEOGRAD :::
уторак, мај 10 · 7:00 по подне - 10:00 по подне
Место
Muzej primenjene umetnosti
Vuka Karadžića 18
Belgrade, Serbia

U okviru 43 majske izložbe ULUPUDS-a "KREATIVNA KOŠNICA", biće izložena i tri Poezin plakata (plakati za poetski bioskop).

Autorka plakata je Dragana Nikolić.

Otvaranje izložbe je u utorak, 10 maj, 2011 od 19h. Muzej primenjene umetnosti, Beograd, Vuka Karadžića 18.

(izvor --- FACEBOOK)

08.05.2011.

IV Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS u CZKD-u

Време
понедељак, мај 9 · 6:00 по подне - 9:00 по подне
Место
CZKD, Bircaninova 21, Beograd

Више информација
18:00 U potrazi za magijom, Antoneta Kastrati, UNMI Kosovo, 2009, 36'

Postoje li zle čini i iscelitelji?

U vremenu u kome se crna magija i veštice smatraju mitskom prošlošću, "U potrazi za magijom" nas vodi na Kosovo, gde mnogi i dalje posećuju mistične iscelitelje radi smernica i lekova za njihove bolesti. Ovaj dokumentarac prati priču dve mlade žene, koje se posle gubljenja nade na drugim mestima, obraćaju "magičnim doktorima" sa svojim problemima. Ali da li su iscelitelji samo još jedan deo patrijarhalnog sistema koji je i traumirao žene koje im se obraćaju za pomoć; ili oni zaista skidaju zle čini i donose sreću svojim pacijentima?



19:00 Hotel Raj, Sofia Tzavella, Bugarska, 2010, 55'

Fenomen blokа 20, „rаjskog hotelа" zа Rome - eksperimentа bugаrske vlаde iz 1985. godine.

Pre dvadeset i pet godina romski "blok 20", imao je sve što je potrebno da bude uzor socijalističkog raja: od parketa na podovima do interfona, centralno grejanje s toplom vodom, uličnu rasvetu, klupe pod stablima jabuka. Neko je to mesto prozvao "Hotel Raj" i to ime je ostalo. No s godinama se blok postupno menjao. Parket je nestao. Voda je stala. Svetla su se ugasila. Ipak svaki od 1500 stanovnika, ima plan kako će vratiti san izgubljenog raja.

20:00 Romsko naselje ili Rajski hotel

Povod zа panel diskusiju je bugаrski dokumentаrni film „Hotel Raj", koji se bаvi fenomenom blokа 20, „rаjskog hotelа" zа Rome - eksperimentа bugаrske vlаde iz 1985. godine.

Učesnici:

Lazar Divjak, prostorni planer i urbanista

Osman Balić, YUROM Centar

Prof. dr Vladimir Macura, arhitekta i ekspert za socijalno stanovanje

Moderator: Maja Vasić-Nikolić



Dnevna karta za filmske projekcije je 100 RSD, a ulaz na tribine koje će biti organizovane posle filmova je slobodan

03.05.2011.

Godišnjica smrti Josipa Broza Tita

BEOGRAD -
Danas se navršava 31 godina od smrti Josipa Broza Tita, višegodišnjeg predsednika Saveza komunista Jugoslavije i SFRJ.
Očekuje se da će njegovi saborci i sledbenici iz svih krajeva bivše Jugoslavije obeležiti godišnjicu Titove smrti polaganjem venaca i odavanjem počasti u "Kući cveća" u Beogradu.
Vođa jugoslovenskih komunista i doživotni predsednik tadašnje države Jugoslavije, umro je 4. maja 1980. u Ljubljani, a sahranjen je u "Kući cveća", na Dedinju u Beogradu.

(izvor -- Tanjug)

02.05.2011.

PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA "GODINE KOJI SU POJELI lavovi...

::: BEOGRAD :::
Време
уторак, мај 3 · 7:00 по подне - 10:00 по подне
Место
CZKD, Bircaninova 21

Dokumentarni film “Godine koje su pojeli lavovi” delo je Bore Kontića, uglednog novinara, publiciste i direktora sarajevskog Media centra. On je u pravljenju ovog filma bio podstaknut krivičnom prijavom NUNS-a Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv NN lica, odnosno novinara odgovornih za ratnohuškačku propagandu. Radi se o prvom konkretnom pokušaju ove vrste da se pitanje novinara, ratnih huškača, postavi kao javno. Po autorovim rečima „film predstavlja platformu za javnu diskusiju o medijskom nasleđu u regionu, koje je još veoma živo, jer su današnji mediji samo nastavak onoga što se tada dešavalo. Zato je važno da se film prikazuje i na TV stanicama u regionu“.
Od juna 2009. godine do maja 2010, autor je u celoj regiji obilazio ljude koji su na bilo koji način bili uključeni u ratnu propagandu tražeći odgovor na pitanja „Gde su danas i šta rade ratni novinari propagandisti“, odnosno – „Da li ovo pitanje više išta znači u ovim sredinama“? Godinama sakupljajući primere neprofesionalnog novinarstva tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, Bora Kontić filmskoj publici je predstavio referentne primere propagande, ratnog huškanja i govora mržnje devedesetih. U filmu se smenjuju izveštaji sa hrvatskog i bosanskohercegovačkog ratišta sa izjavama iz Dnevnika RTS-a u 19.30 sa poznatim licima – Miloradom Komrakovim, Milijanom Baletić, Vesnom Jugović…ali i novinskim natpisima srpskih štampanih medija
Film je premijerno prikazan u takmičarskom programu dokumentarne selekcije 16. Sarajevo film festivala 24. jula 2010. godine a u Beogradu je prvi put prikazan u Media centru 1. oktobra posle čega je održana rasprava Mediji: Odgovorno izveštavanje, potrebe i očekivanja publike u organizaciji NUNS-a.

(izvor ---- FACEBOOK)

01.05.2011.

U šumu ili na ulicu(?!)

Sto dvadeset i pet godina je prošlo od kada je hiljade radnika i radnica u Čikagu stupilo u generalni štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme. Borba tokom koje su radnici zatvarani, prebijani i ubijani, zaslužna je što je danas širom sveta osmočasovno radno vreme priznato kao zakonsko pravo radnika. Ipak, i danas smo svedoci stalnog neplaćenog prekovremenog rada nas i naših prijatelja i poznanika. Iako se svet od 1886. godine više puta menjao, suština kapitalizma je ostala ista – i dalje smo primorani da radimo za druge da bismo preživeli, a vladajuća klasa nas izrabljuje i bogati se našim radom.
Ni jedno od prava koje danas uzimamo zdravo za govoto i koje mnogi dozvoljavaju da im bude oduzeto bez ikakvog stvarnog otpora nije nam bilo poklonjeno, niti je dobijeno u parlamentu. Prava su izborena u borbi, u štrajkovima, u sukobima sa državom na ulicama i radnim mestima. Država i danas žestoko reaguje na sve što može ugroziti njenu dominaciju i interes kapitala. Dovoljno je samo setiti se kako su pre par meseci pretnjama i manipulacijama gušili štrajk prosvetnih radnika. Država i gazde se uvek služe ucenama, podmićivanjem, pretnjama, hapšenjem i krivičnim gonjenjem organizatora štrajkova. Kada to ne upali, prebijaju štrajkače uz pomoć policije ili prihvatnih obezbeđenja. Jasno je da će oni učiniti sve da odbrane interese eksploatatora radničke klase.
Iako je Srbiju zadesio talas štrajkova, oni još uvek ne daju nikakve rezultate. Žuti sindikati razvodnjavaju i sabotiraju proteste i štrajkove, troše energiju i entuzijazam borbenih radnika. Mediji su kontrolisani, a funkcioneri potplaćeni. Nema koordinacije i međusobne pomoći između različitih štrajkova, a radnici i dalje umesto direktne akcije pribegavaju autodestruktivnim vidovima borbe poput štrajka glađu. Nižu se porazi, a radnici su ogorčeni i razočarani jer su ih sindikalne birokrate prevarile i izdale. Vođe na kraju uvek izdaju interese onih u čije ime navodno govore. Svaki put kada omogućimo nekome da odlučuje umesto nas, stavljamo ga u poziciju u kojoj će on nužno predstavljati svoj lični interes naspram opšteg interesa. Da bismo sprečili da nas prevare razni karijeristi, sindikalne birokrate i političari, moramo se organizovati samostalno; bez bilo koga ko odlučuje u ime drugog. Odluke treba donositi isključivo na radničkim zborovima koji će biti otvoreni za sve radnike i na kojima će svi imati pravo da diskutuju, predlažu i glasaju. Samo zahvaljujući sopstvenim naporima možemo poraze i razočarenja da pretvorimo u pobede. Radni ljudi mogu odoleti pritiscima države i kapitalista jedino ako su direktno-demokratski organizovani. To je ono čemu nas uči celokupna istorija klasne borbe: Radnička klasa nema saveznika osim sebe same!
Radnici treba da napuste birokratske, žute sindikate koji su jedan od potpornih stubova sistema. Organizovanje u samoupravne, nehijerarhijske borbene sindikate koji neće imati obzira prema gazdama i neće biti stranačke i državne sluge, uslov je za efikasnu radničku borbu. Neka štrajkovi, okupacije radnih mesta, blokade puteva, okupacije zgrada državnih ustanova postanu standardni arsenal radničke borbe u Srbiji. Vlast nam neće činiti nikakve ustupke ukoliko je ne primoramo na to.
Sadašnja kriza nije slučajna, niti posledica „ljudske pohlepe“ kako nas lažu eksperti na televiziji. Kriza je prirodni deo kapitalizma, jer je priroda kapitalizma ciklična. U kapitalizmu posle dužeg perioda napretka uvek dođe kriza i svaka velika kriza je sve dublja, teža i razornija. Lažu nas da je svetska kriza skoro gotova, a znaju da će trajati bar još deset godina i da je sve što smo do sada videli samo početak. U vreme prošle velike krize u XX veku krupni industrijski kapital je širom Evrope doveo fašiste i naciste na vlast da bi uništili radnički pokret i uklonili opasnost od revolucije. Žrtvovali su stotine miliona radnika u Prvom i Drugom svetskom ratu i nakon toga u nebrojenim „malim ratovima“ iz kojih je teška i vojna industrija izvukla ogromne profite. To je isti onaj „ugalj i čelik“ koji je doveo do formiranja današnje Evropske unije i NATO-a. Šta li nam sada spremaju na svojim samitima? Ratove? Diktature? Totalnu kontrolu? Ekološku apokalipsu? Koliko će miliona radničkih života narednih godina biti žrtvovano da bi se kapitalizam izvukao iz krize?
Ako želimo da imamo budućnost moraćemo sami da je stvaramo i da se borimo za nju. Anarhosindikalistička inicijativa nastavlja borbu za bolje uslove života i rada, sa krajnjim ciljem stvaranja društva lišenog eksploatacije i vlasti čoveka nad čovekom.
Priključi se, da se zajedno borimo za budućnost u skladu sa zajedničkim interesima i potrebama proizvođača!



Sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“,
Sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica
Kontakt: 063/116-5551, info@inicijativa.org, www.inicijativa.org


Radnici radije uz roštilj nego na protestima

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak rekao je da taj sindikat ove godine ne organizovao prvomajske proteste i pozvao partije levice da se uključe u zaštitu prava radnika.
Prema njegovim rečima, samo će jedan od granskih sindikata, Sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva, kao i prošle godine organizovati protestnu povorku u Kruševcu.
- Ove godine očekujemo da će na tom protestu biti više radnika jer je organizovano kuvanje pasulja - rekao je Čanak.
On je dodao da "Nezavisnost" provodm praznika ne organizuje centralnu manifestaciju jer "radnike nije lako privoleti da se 1. maja odreknu opušanja uz roštilj".
- Ima toliko partija levice u Srbiji koje imaju iste obaveze kao sindikati i njih niko ne proziva šta rade za Prvi maj, a oni isto idu na roštilj i jagnjetinu toga dana - kazao je predsednik UGS "Nezavisnost".

Radnici nemaju energije za proteste

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović je ukazao da radnici u Srbiji Prvi maj, Međunarodni praznik rada, dočekuju u veoma teškom položaju.
Orbović je kazao da taj sindikat ove godine nije organizovao prvomajske demonstracije jer nema energije koja bi pokrenula ljude.
- Veliki broj ljudi je ostao bez posla, većina ima niske plate, ova godina je teža nego što su bile ranije - rekao je Orbović agenciji Beta.
Prošle godine u Srbiji je bilo oko 180 štrajkova u kojima je učestvovalo oko 20.000 ljudi, ali kako kaže Orbović, u državi koja nije pravna sindikati ne mogu imati kvalitetnu ulogu.
- Možete protestovati, štrajkovati, sve smo to imali, ali vi u zemlji koja nije pravna možete štrajkovati tri, pet dana, a to se sve razvodni i efekti budu jako mali - ukazao je on.

Najveći problemi nezaposlenost i otpuštanja

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinović, ukazao je, povodom 1. maja, na visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji, uz otpuštanje radnika. Martinović je agenciji Beta rekao da je neredovna isplata zarada najčešći uzrok štrajkova i nezadovoljstva zaposlenih, ali kako je ocenio, pojedine aktivnosti nagoveštavaju poboljšanje njihovog položaja.
- Inspekcija rada je od početka 2011. godine zbog štrajkova obišla 17 preduzeća i donela devet rešenja za uklanjanje nepravilnosti, a pokrenuti su prekršajni postupci", kazao je državni sekretar.

(izvor --- BETA)

Umro pesnik i novinar Petru Krdu

VRŠAC -
U Vršcu je danas umro pesnik Petru Krdu, predsednik Književne opštine Vršac (KOV).
Krdu je rođen je 1952. godine u južnobanatskom selu Barice. Fakultetsko obrazovanje stekao je u Bukureštu. Bio je novinar Radio-televizije Vojvodina i biće upamćen kao autor brojnih intervjua sa najpoznatijim književnicima širom sveta.
Bavio se i prevodilaštvom i publicistikom, a dela su mu prevedena na više svetskih jezika.
U književnim krugovima biće upamćen kao jedan od utemeljivača KOV-a, zajedno sa pesničkim magom Vaskom Popom, renomirane izdavačke kuće na čijem je čelu bio više od dvadeset godina.
Krdu je bio inicijator prestižnog književnog priznanja - Evropske nagrade za poeziju, koja se dodeljuje veće 16 godina, a čiji su laureati najviđeniji pesnici sa svih meridijana.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

(izvor -- TANJUG)