28. 9. 2013.

ŽELJKO BEBEK UOČI KONCERTA „INDEXI I PRIJATELJI: SVE OVE GODINE“


(Autor: Haarlem S)

Veliki koncert posvećen jednoj od najharizmatičnijih jugoslovenskih grupa „Indeksi", nazvan po njihovom velikom hitu SVE OVE GODINE, biće održan  10. oktobra u Sava centru, najavila je producentska kuća „Harlem S", organizator koncerta. Ulaznice po ceni od 1.500, 1.900 i 2.300 dinara se prodaju na blagajni Sava centra, prodavnici Jugoton i svim prodajnim mestima Eventima.
Ovo je četvrti koncert koji se poslednjih godina organizuje u čast jedne od najpopularnijih grupa bivše Jugoslavije.  Organizatori najavljuju dvopiočasovno putovanje kroz vreme i nezaboravne trenutke na koncertu. Sudeći po tome da je ostalo još veoma mali broj karata na blagajnama Sava centra i Bilet servisa, jasno je da za dobru muziku uvek ima publike.
Željko Bebek, jedan od neizostavnih pevača na ovim koncertima, i čvrsta karika ovog projekta, od prvog dana učestvuje na koncertima koji su posvećeni Indexima.  Šta za njega znače ovi koncerti posvećeni Indexima , Bebek nam je rekao
:„Imam jaku svest o tome da su Indexi muzička istorija na našim prostorima i da su oni bili toliko dobar bend da je njihov rad ostao zabeležen i da ga vole i današnji tinejdžeri, a vole ih još uvek i oni koji su u vreme Indexa bili tinejdžeri. „
„Smatrao sam da je bitno i lepo da budem deo tog projekta, a ti me koncerti uvek drže u posebnom uzbuđenju jer pevam pesme koje nisu nikada bile na mom repertoaru osim „Sve ove godine“ koju smo izvodili s Dugmetom. A sve su mi te pesme bile uvek drage i lepe. To je moj doprinos da se Indexi i dalje slušaju i da se još jače čuju. I to me čini sretnim i zadovoljnim.Drugi razlog zbog koga se uvek odazovem na koncerte Indexa i prijatelja je saradnja s kvalitetnim muzičarima koji su nekad svirali u Indexima. Tu bih posebno spomenuo Fadila Redžića koji je uistinu kultni basista u Sarajevu koga u njegovom umeću sviranja nikada niko nije uspeo da nadmaši. On i danas sjajno svira što ćete imati prilike da čujete na koncertima. Tu je i Ranko Rihtman, Neno Jurin, Miroslav Šaranović, Kornelije Kovač, Peco Petej. Sve je to sjajna ekipa za svirku i za druženje.“
- Pesme koje izvodite se u jednom delu menjaju svake godine, ali ipak, imate vi i svoju neizostavnu pesmu na ovim koncertima, to je „Plima“.
Zašto uvek „Plima“?
-  „Tu pesmu smatram kutnom pesmom i možda čak i najvažnijom u karijeri  Indexa! S tom su se pesmom Indexi na početku karijere predstavili kao ozbiljan bend neponovljivo dobrog zvuka. Ta pesma je pokazala da Indexi  imaju koncept koji se u to vreme mogao meriti sa svetskom muzičkom scenom toga vremena.  Zapevati tu pesmu je za mene poseban užitak a bitno mi  je i to da kad je pevam, pevam u pratnji živih muzičara tog vremena, članova Indexa. Druga meni omiljena pesma koju volim da pevam je“Sve ove godine“, to je pesma koju smo s Dugmetom otkrili i uvrstili je na svoj repertoar. To  je jedna stvarno vesela ljubavna pesma i uživam da je pevmi jer je publika prepoznaje  i rado je peva sa mnom!“

- Sa Indexima ste povezani i kroz svoju muzičku istoriju a i sada uz ovaj projekat „Indexi i prijatelji“  u sklopu koga pevate u Zagrebu 9. 10. i Beogradu 10.10. U vreme osnivanja Indexa, bili ste član popularne sarajevske grupe Kodeksi. Kakvo je to bilo vreme, vreme  nastanka sarajevske pop-rock škole… Jeste li u to vreme bili svesni da stvarate istoriju  na ovim  prostorima?
- „Nismo bili svesni. U to smo vreme bili mladi zanesenjaci, veliki romantičari, voleli smo muziku i sastajali smo se gotovo u svim sarajevskim kvartovima i pomalo sviruckali. Tražili smo naravno priliku i da to što sviramo i pokažemo na nekim plesnim večerima petkom ili vikendom. Sviđali su nam se ti naši uspesi, a uspeh je značio da vam hiljadu ljudi dolazi svake subote  na neki ples u centru Sarajeva. U to vreme ipak nije baš bilo masovnih okupljanja izuzev u politici i sportu, a najmasovnije iz sfere kulture je bilo pozorište. Pa ipak, mi smo uspeli na tim večerima da skrenemo pažnju na našu muziku i pokazati da radimo nešto u šta verujemo i što nam se činilo da je ozbiljno. U vreme kada su nastali i etablirali se Indexi, postali su  najznačajniji sarajevski bend i mi svi koji smo bili članovi nekih drugih bendova u to vreme shvatali smo da i mi doprinosimu toj priči, da grad živi bolje, lepše, da se mladi zabavljaju uz našu . Takođe, doprinosili smo i tome da mladi preko nas osluškuju što se dešava na muzičkoj  sceni i izvan naših granica. „

- Koja su bila popularna i dobra mesta vaših izlazaka u to vreme?
„Sloga je bila najpopularnije i kultno mesto. Nije to bio preveliki prostor, mogao je da primi nekih 700 ljudi u publiku bez stolica. To je inače bila sala Kulturno-umetničkog društva u kojoj se igrao folklor.
Uz Slogu, popularni je bio i prostor Fiskulturnog doma, popularno smo ga zvali FIS. Tako su i drugi bendovi osim popularnih Indexa mogli da nastupaju u isto vreme u Sarajevu. Subotom je to izgledalo tako da su istovremeno bile dve gaže – u Slozi su obično svirali vodeći Indexi, a u FIS-u mi, Kodeksi i ostali bendovi. Onda se desila 1969. godina kada se završila gradnja popularne sarajevske dvorane Skenderija, deo je napravljen kao Dom mladih i to je postalo centralno mesto za svirke u gradu, a tako je zapravo ostalo dugi niz decenija. U Domu mladih smo tada svi mi mladi bendovi imali i svoje prostorije za probe.  Ne znam koliko nas je bilo, jer smo u to vreme obično svi gledali samo sebe i svoj bend i svoju muziku, ali bilo nas je puno i svi smo pomalo zaslužni za muzički smer koji je kasnije postao poznat kao sarajevska scena ili sarajevska pop-rock škola.“

- Sa momcima  iz Indexa ste vršnjaci. Jeste li se družili, razgovarali o muzici, da je li bilo konkurencije među vama?
- „O muzici se uvek razgovaralo samo unutar svog benda – to je bilo jedino mesto gde se raspravljalo o stvaranju muzike, donosile su se odluke, zauzimali stavovi kojim smerom raditi, kako napraviti svoj put da ne budeš isti kao drugi bedovi. I mi smo nastojali u to vreme kao i drugi prikriti svoj program da se ne sazna šta ćemo svirati svake subote. Uvek smo svirali i poneku novu obradu. Naravno, tih šezdesetih su Indexi već bili ispred svih jer su Indexi radili svoje pesme i svoju muziku, bili su i etablirani kao najkvalitetniji muzičari, a njihova muzika je bila bliska radijskim stanicama, pa su tako i imali prilike da uđu u studio i snime pesme, učestvuju na festivalima. Dali su  već tada jak doprinos na poznatim festivalima u Opatiji i u Zagrebu, pa i na sarajevskom i beogradskom festivalu.“
- Vi ste već tada bili protagonist malo tvrđeg, rokerskijeg zvuka u odnosu na Indexe. U  Kodeksima, pa kasnije u grupi Jutro i u Bijelom dugmetu. ..
- „Tačno tako. Mi smo u Kodeksima shvatili da ne možemo ići tim putem, da se ne možemo takmičiti s Indexima da budemo bolji. Mi smo bili drugačiji od njih i hteli smo da budemo drugačiji. Tako smo i sebi osigurali stalne gaže na sarajevskim plesnim večerima, naš repertoar je bio drugačiji. Postali smo poznati po tome, znalo se da u Kodeksima peva neki Bebek, svira neki Bregović. Nije to bila konkurencija Indexima. Mi smo imali drugačiji zvuk. Pomalo smo sigurno zavideli jedni drugima i na repertoaru, jer ako su Indexi odabrali neku obradu za svirku, nismo je mi svirali, pa i obrnuto. To nisu bila vremena kada se puno svirala autorska muzika, retko ko je imao svog kompozitora. Svirali smo Erica Claptona, Hendrixa, a Indexi su uglavnom uz svoje pesme izvodili Stonese, Beatlese i slično. U njihov repertoar se nismo mešali. Ali moram reći da su onda došla i sretna vremena kada smo svi počeli da komponujemo i izvodimo sve više svoje muzike i tada je postalo potpuno jasno da smo potpuno različiti, da možemo bez problema zajedno stajati na pozornici ili u tv studiju i da se jasno vidi da su to dva različita benda.“

Link za „skidanje“ spotova: 

24. 9. 2013.

DŽEZ BISERI: Alexander Sopchek (Aleksandar Sopček)

  
 Aleksandar Sopček je jedan "običan" Zemunac - rođen u lagumu, odrastao između ostalog i u domu, sa 14 godina počeo je da svira, oko dvadesete kreće da se "druži" sa Stjepkom Gutom, Mišom Krstićem i ostalim našim eminentnim džezerima, upisuje i posle deset semestara napušta Likovnu akademiju, da bi u drugoj polovini osamdesetih u svom stanu (u zemunskom lagumu) stvorio i otvorio muzički studio...
Ipak, ne drži ga mesto, odlazi u Kanadu, ženi se Engleskinjom, radi sve i svašta - od najordinarnijih poslova, preko fotografije do snimanja dokumentaraca o Indijancima u Kanadi. I onda, kad su mnogi iz ove zemlje bežali u "srećniji" svet, on se 97. godine vraća u Zemun. I vraća se muzici. U januar 2001. za Cosmic Sounds, u okviru edicije Discoveries From The East (Otkrića sa istoka), objavljuje autorski rad "Masks", kenijsku muziku upakovanu u savremenu "ambalažu", obogaćenu džezom, dramenbejsom i ostalim zvučnim aromama današnjice.


Od ovog genijalnog albuma, kako na CD-u tako i na vinilu, vas deli samo jedak klik.
Kliknite OVDE i pustite Africi da vas zavede.

23. 9. 2013.

DNEVNIK O CRNJANSKOM: Crnjаnski i grаdovi

:: BEOGRAD :::

sredа, 25. septembаr u 19.00 mаlа sаlа SKC-a
DNEVNIK O CRNJANSKOM: Crnjаnski i grаdovi
„Gde sve nisаm bio, i štа sve nisаm rаdio“
Rаzgovor povodom knjige “Crnjаnski, Megаlopolis” Slobodаnа Vlаdušićа
Učestvuju: Vesnа Trijić, Aleksаndаr Jerkov i Slobodаn Vlаdušić
priredilа: Vesnа Kаpor
Autor je, zа knjigu “ Crnjаnski, Megаlopolis” dobtinik nаgrаde Isidorа Sekulić zа 2011. godinu.
Knjigа Crnjаnski Megаlopolis je nаstаlа kаo proširenа i promenjenа verzijа doktorske disertаcije pod nаzivom Slike evropskih metropolа u prozi Milošа Crnjаnskog u kojoj se nаlаze аnаlize slikа Bečа, Pаrizа, Budimpešte, Berlinа, Mаdridа, Štokholmа, Rimа i Londonа, onаko kаko ih je Crnjаnski video u svojoj prozi. NJimа je dodаtа, rаzume se, i аnаlizа slike Beogrаdа iz piščeve poslednje pesme. Međutim, u ovoj knjizi te аnаlize su kontekstuаlizovаne nа drugаčiji nаčin nego u disertаciji: one se čitаju kаo аnticipаcijа i polemikа sа tzv. urbаnim diskursom, koji nаstаje u vremenu nаkon Crnjаnskove smrti. Osnovni zаdаtаk urbаnog diskursа jeste dа obezbedi ideološke pretpostаvke zа nesmetаni dotok populаcije iz svetske provincije u Megаlopolis, tаčnije rečeno, u mrežu velikih grаdovа civilizаcije Zаpаdа. Tаj zаdаtаk urbаni diskurs izvodi putem direktne ili indirektne аfirmаcije Megаlopolisа u odnosu nа nаcionаlnu držаvu. Crnjаnskov susret sа evropskim metropolаmа lаgаno se pretvаrа u suočаvаnje sа Megаlopolisom, što inicirа znаčаjne promene u opusu piscа: između ostаlih, čilenje sumаtrаističke energije. Rezultаt tih promenа je i ovа knjigа kojа se iz doktorske disertаcije preobrаzilа u šifrovаno uputstvo zа preživljаvаnje u dobu Megаlopolisа.

Treća godina Studija novi teatar počinje!

Prva škola mjuzikla u Beogradu - Studio Novi Teatar, upisuje već treću generaciju studenata za 2013/14. godinu. Kao i svake godine Studio pruža raznovrstan program radionica, pa možete birati između časova mjuzikla , glume ili glume na francuskom jeziku. Tim stručnjaka koji vodi kurseve čine francuski glumac i režiser  Jean Baptiste Demarigny, plesni koreograf Milica Cerović i operska pevačica i pedagog Nataša Tasić.
Kursevi traju dva semestra, za vreme kojih se radi na postavljanju pozorišne predstave profesionalnih standarda koja se na kraju školske godine izvodi pred publikom. Do sada su postavljeni mjuzikli: Čikago, Američka burleska i Svini Tod. Predstava glume na francuskom “Tour des limbes“, je premijerno izvedena u revijalnom delu Festivala frankofonih pozorišta.
Za studente koji žele da se profesionalno bave glumom od ove godine je uveden besplatni pripravnički staž. Rad pripravnika je pomno praćen i usmeravan od strane profesora i ovi mladi ljudi imaju priliku da igraju u profesionalnim produkcijama koje se izvode u teatru Le Studio.

Sve potrebne informacije o prijavljivanju možete naći na sajtu http://www.studionoviteatar.tk/

Za sve dodatne informacije možete se javiti telefonom na  +381 64 187 17 31 radnim danima od 10 do 15h  ili mail-om na studionoviteatar@gmail.com

Dobrodošli!

Okrugli sto i izložbа posvećeni signаlizmu i delu Miroljubа Todorovićа

::: BEOGRAD :::

U sredu, 25. septembrа 2013. godine u 11.00 sаti, u Vukovoj sаli Biblioteke grаdа Beogrаdа (Knez Mihаilovа 56) biće održаn okrugli sto pod nаzivom Kulturni izаzovi nаšeg vremenа – signаlizаm i delo Miroljubа Todorovićа. Učesnici okruglog stolа su nаši renomirаni teoretičаri, profesori univerzitetа i kritičаri: Dаnicа Andrejević, Mаrko Nedić, Aleksаndаr Jerkov, Nikolа Cvetković, Zorаn Avrаmović, Milivoje Pаvlović, Violetа Cvetkovskа Ocokoljić, Aleksаndаr Đurić, Dušаn Stojković, Slobodаn Škerović, Vаsilije Milnović, Jelenа Mаrićević, Anđelkа Cvijić, Ilijа Bаkić, Mаrijа Aleksić i Anđelа Ćirović. Moderаtor će biti Milivoje Pаvlović, а skupu će prisustvovаti i Miroljub Todorović.
Tаkođe, od ponedeljkа, 23. septembrа, u pozаjmnom odeljenju Biblioteke grаdа Beogrаdа, biće postаvljenа izložbа Signаlizаm – iz legаtа Miroljubа Todorovićа. U okviru postаvke biće izložen reprezentаtivаn izbor knjigа, čаsopisа i аrtefаkаtа posvećenih signаlizmu i stvаrаlаštvu Miroljubа Todorovićа. Izložbа će trаjаti do 10. oktobrа.
Nаstаo kаo izrаz složenih umetničkih, društveno-istorijskih, egzistencijаlnih, nаučno-sаznаjnih, idejnih i drugih protivurečnosti nа putu humаnizаcije životа i estetizаcije sveukupne stvаrnosti, signаlizаm je posegаo zа rаzličitim stvаrаlаčkim strаtegijаmа i oblikovаo u mnogo čemu rаdikаlno novi pogled nа književnost, umetnost i estetsku funkciju kulture. Rаznorodnim teorijskim i prаktičnim sredstvimа osnivаč signаlizmа Miroljub Todorović, i grupа okupljenа oko njegа, uspešno prodiru kroz ogrаničenjа, konvencije i mitove zаtečene kulture nudeći – ponekаd i nа kontroverzаn nаčin – novu produktivnu osnovu, drukčije koncepte i logiku umetničkog ispoljаvаnjа i stvаrаlаštvа uopšte. U širokoj rаzuđenosti međusobno sučeljenih idejа, grаđe, motivа i nаčinа obrаde, zаmisаo o rаdikаlnom novаtorstvu otimа se pokušаjimа jednostаvnog rаzаznаvаnjа i interpretаcije.
Okrugli sto i izložbа orgаnizuju se u želji dа se dosаdаšnji učinаk signаlističkog pokretа sаgledа u svetlu sаznаnjа i dometа sаvremene teorije umetnosti.

22. 9. 2013.

Queer Poezin u KC Gradu - program i spisak ucesnika

KC Grad, Beograd, Braće Krsmanović 4
Datum i vreme: 24 septembar, utorak od 21h

Udruženje građana Poezin prirediće 24. septembra u Kulturnom centru Grad queer veče Spoken Word poezije, u okviru Nedelje ponosa – manifestacije koja prethodi Beograd Prajdu 2013.

Spoken Word poezija je uzbudljiva forma u kojoj autor/ka uživo interpretira tekst pred publikom, a akcenat je na zvučnosti i ritmu iskaza. Umesto monotonih akademskih čitanja, Poezin zastupa izvođački nastup i interakciju izvođača i publike. Stoga okuplja alternativne izvođače koji poeziju ne doživljavaju isključivo kao književnu formu, već kao performans i interakciju s publikom.

Spisak učesnika i učesnica programa:

Marija Obradović, Dijana Knežević, Ana Mitrašinović, Jasmina Šušić (Hrvatska), Dragoslava Barzut, Irina Marković, Milan Mijatović, Eleonora Luthander, Nikola Živanović, Biljana Kosmogina, Vladimir Đurišić (Crna Gora), Tijana Stojković, Mina Damnjanović i Dunja Radosavljević.

Nakon zvaničnog dela večeri publiku očekuje Dyke Party.

Ovo nije prvi put da se Poezin pridružuje nekoj inicijativi koja podržava različitosti među ljudima.

Poezinov Spoken Word Poetry Festival na temu diskriminacije održan je u novembru 2012. godine, a šampion tog festivala, Muha Blackstazy, dobio je nagradu u iznosu od 30.000 dinara i mogućnost da nastupi kao beogradski i srpski šampion na Festivalu slem poezije “European Poetry Slam” u Briselu.

Manifestacija Nedelja ponosa, u okviru koje će biti održano queer veče Spoken Word poezije, najavljena je od 20. septembra, kao uvodni program Beograd Prajda, zakazanog za 28. septembar. Ponudiće niz edukativnih, kulturnih i umetničkih sadržaja kojima bi LGBT teme bile približene široj zajednici.

Održavanje same protestne šetnje Beograd Prajda još nije izvesno i zavisi od bezbednosne procene policije, saopštili su 10. septembra organizatori nakon sastanka sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

POEZIN INTERVJU: DRAGOSLAVA BARZUT


Intervju sa pesnikinjom i voditeljkom Queer Poezina, Dragoslavom Barzut
KVIROVKA SAM TIM SE DIČIM, TO NE MOŽE BITI SVAK
Pitanja postavio – Milan Mijatović

Udruženje građana Poezin prirediće 24. septembra u Kulturnom centru Grad queer veče Spoken Word poezije, u okviru Nedelje ponosa – manifestacije koja prethodi Beograd Prajdu 2013. Povodom predstojećeg Queer Poezina u KC Gradu, intervjuisali smo voditeljku večeri Queer poezije, Dragoslavu Barzut.

- Dragoslava do sada verujem, niko nije organizovao veče queer poezije u Srbiji. Ovo je prvi put da se organizuje ovakav tip događaja kod nas, mada u svetu već odavno se organizuju ovakva dešavanja. Kako se osećaš, kada znaš da ćeš kao voditeljka prva probiti led i svojim nastupom promovisati drugačiji tip aktivizma na poetskoj sceni?
- Veoma sam uzbuđena zbog toga! Jedva čekam! Spremam nastup u veselju i raduje me Queer Poezin, adrenalinski se osećam kao pred prvi nastup. Sve je tu. Za mene će Queer Poezin biti prava uživancija, izlazak kakav priželjkujem odavno.  Queer Poezin spaja dve moje velike životne strasti i poziva, poeziju i aktivizam. Aktivizam u poeziji ili poezija u aktivizmu…

- Koliko je queer kultura zastupljena u Srbiji i da li nam možeš nešto više reći o queer-u? Šta se podrazumeva pod ovim izrazom u širem smislu značenja reči queer?
-  Queer je ranije u engleskom jeziku korišćen kao pogrdan naziv za ne-heteroseksualne osobe. Ovaj termin su LGBTTIQ osobe zatim preuzele kako bi opisivale same sebe. Neke osobe posebno cene ovaj termin zato što označava prkos i zato što obuhvata različitost – ne samo gejeva i lezbejki već i biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba, kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili žive svoj život van hetero-patrijarhalnih normi.

- Da li možeš da pomeneš neke angažovane queer pesnike kod nas? Ko su autoriteti za queer poeziju i queer kulturu u svetu?
- Kod nas je to vrlo teško reći jer je queer kultura generalno vrlo mlada, queer u poeziji može se odnositi na svakoliku drugačijost tako da bi to bila jedna velika tema sa za sada vrlo malo primera. Trenutno sam fascinirana izvođenjem Denice Frohman, Spoken Word pesnikinjom koja nosi queer glas, to se negde poklapa sa mojim doživljajem Spoken Word-a koji je žustar i kviričan. LINK

- Ti si angažovana u organizaciji LABRIS (http://labris.org.rs/o-labrisu/) ali si na neki način angažovana i oko Prajda. Kakva je trenutno situacija po pitanju prava i sloboda LGBT populacije?
-  Ukoliko poredim sa atmosferom od prethodnih godina, mislim da je ova, tekuća, godina ubedljivo najbolja što se LGBT populacije tiče, stvari se menjaju na bolje, što potvrđuje i atmosfera pred ovogodišnji Prajd, dalje, to potvrđuje seoba tekstova sa LGBT tematikom iz senzacionalističkih rubrika u rubrike društva… Lepše je i lakše.

- Ove godine organizatori Belgrade Pride, najavili su veliki broj događaja u okviru Pride Week-a. Čak 55 događaja! Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
- Da, skoro duplo više nego prethodne godine. Mogu da ti kažem šta ja svakako neću propustiti. To je predstava „Izopačeni“, Dyke party (koji je odmah posle Queer Poezina), neću propustiti ni koncert: Army of Lovers & Lollobrigida kao i većinu panela koji će se održati u prepodnevnim terminima.

- Koje relevantne organizacije u Srbiji se bave pravima LGBT populacije?
- Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, GSA – gej strejt alijansa, Gayten koji okuplja biseksualne, trans, interseks, queer i heteroseksualne osobe, Glic – gej lezbejski info centar, Queeria centar, Beograd Prajd, Spy koji pruža podršku roditeljima čija su deca LGBt itd.

- U Beogradu postoji nekoliko noćnih klubova gde se organizuju odlične LGBT žurke, zabavna i kulturna queer dešavanja pa ako bi mogla da nam preporučiš neka mesta? KC Grad, Van Helsing, Underworld…?
- Pored pomenutih, tu je čuveni „Apartman“ koji u poslednje vreme retko otvara svoja vrata. Čula sam da se otvorio novi lezbejski klub „Sweet“ ali nisam još bila tamo. Takođe „XL“ je veoma frendli itd.

- Slem poezija je angažovana, pripada izvođačkoj sceni noćnih klubova i napravljena je kao otpor u bunt u odnosu na monotona akademska čitanja poezije i akademsku scenu. Šta tebe privlači kod slema? Znam da si uvek bila naklonjena Poezinu i sceni noćnih klubova. Definiši našim čitaocima šta te privlači kod ovakve scene?
- To što mogu da izađem na scenu i budem totalni „open“.  To što odmah vidim kako publika reaguje pa nema mesta za trip da mi je poezija do jaja, ako nije. To što mi je klub domaći teren, pa sam opuštenija, za razliku od akademskih prostora koji me plaše svojim odjecima. To što mogu da pijem, vičem i pritom ostanem „pesnikinja“.
Počela sam da posećujem ovakve večeri zato što mi je to bio najbolji izlazak u grad.

- Za razliku od jezičke poezije koja ukida naraciju (Charles Bernstein) kao “oblik ugnjetavanja”, Spoken Word poezija (Gil Scott-Heron) se oslanja na narativnu tradiciju i pripovedanje “kao oblik slobode”.  Danas postoje najmanje dve “savremene” pesničke struje u Srbiji. Jedna struja kao teorijsku podlogu koristi radove Dubravke Đurić “Jezik, poezija, postmodernizam”, a druga struja zasniva svoje delovanje na tekstovima Ivane Đorđević “SLAM KULTURA – različitost znaka ili znak jednakosti”. Ti si dosta sarađivala sa ažinovkama Dubravke Đurić ali si takođe i veoma intezivno nastupala i učestvovala na slem i spoken word sceni Poezina i Pesničenja. Možemo slobodno reći da je ova prva scena više akademski određena, a da ova druga slem scena je neformalnija. Nakon svih ovih godina, gde je tvoja prava “pesnička” domovina :) ?
- Ne bih mogla da kažem da pripadam nekoj sceni, naročito ne u tim pesničkim odrednicama.  Ako imam domovinu onda je ona u svakom smislu queer. Moja domovina je queer domovina.

Biografija:
Dragoslava Barzut, kritičarka, novinarka, blogerka i pesnikinja, rođena je 1984. u Somboru. Diplomirala je komparativnu književnost u Novom Sadu, gde je delovala u okviru Centra za novu književnost “Neolit”. Objavljuje književnu kritiku i poeziju. Njen esej “Recepcija poezije Rastka Petrovića u zbirci “Otkrovenje u 21. veku” osvojio je drugu nagradu za esej na konkursu “Ulaznica” 2009. Nagrada “Đura Đukanov” za 2011. godinu dodeljena je Dragoslavi Barzut za zbirku priča “Zlatni metak” koja se istakla “autentičnim glasom ženskog urbanog pripovedača koji suvereno vlada formom kratke priče”.

20. 9. 2013.

PROMOCIJA: MATIJA BEĆKOVIĆ - METAK LUTALICA

 PROMOCIJA REIZDANJA PRVE KNJIGE
MATIJE BEĆKOVIĆA
       
Booking i Kuća Đure Jakšića
vam predstavljaju
Fototipsko izdanje knjige Metak lutalica

Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da će u ponedeljek, 23. septembrau 19 časova u Kući Đure Jakšića biti održana promocija fototipskog izdanja knjige Metak lutalica iz 1963. godine.
Ova nesvakidašnja knjiga objavljena je u okviru Bookingove edicije "Prva knjiga",koja prvence velikana naše pisane reči ponovo predstavlja publici - u njihovom originalnom ruhu.
Pesme će čitati sam autor.
Pozivamo vas da zajedno uživamo u ovom poetskom vremeplovu.

19. 9. 2013.

Putnici najsporijeg voza...


Putnici su od nervoze lomili vrata od kabina. Jedinu hranu koju smo dobili bilo je nakon 13 sati puta kod Prijepolja u tunelu kom smo proveli šest sati, i to male pljeskavice i pola litra vode - priča za “Blic” Marko Jovanović, jedan od 270 putnika voza na relaciji Beograd - Bar koji je putovao od ponedeljka do srede puna 32 sata

- Prvi put je voz stao u Barajevu, 27 kilometara od Beograda, i za tih sedam sati, koliko smo čekali, niko nam nije rekao šta se događa. U šest ujutru smo napokon krenuli dalje - priča Marko koji je rođendan neplanirano “proslavio” u vozu.

Jovan B. je iz Beograda krenuo na sahranu babi u Crnu Goru. Nakon odiseje u Barajevu, odlučio je da siđe u Užicu i da automobilom stigne do Podgorice.

- Siguran sam da smo još iz Beograda krenuli pokvarenim vozom. Sramota! - priča Jovan B.

Baksuzni voz je po dolasku u Crnu Goru, ponovo stao. Grom je udario u prugu, istopio šinu i zapalio pragove. Sedam sati je trebalo da se pruga osposobi i voz krene.

„Železnice Srbije“ juče su se izvinile putnicima i najavile da će ispitati ko je bio odgovoran. Namučenim putnicima obećano je da će novac biti vraćen. Oni po zakonu imaju pravo na odštetu. Trebalo bi da se žale „Železnicama“ ili Saobraćajnoj inspekciji, rekao je za “Blic” Goran Papović, predsednik Nacionalnog udruženja potrošača. Novi ministar saobraćaja Aleksandar Antić takođe se oglasio, rekavši da će tražiti objašnjenje za ovaj inciden
(izvor ---- BLIC)

Pomoć države jedina šansa za savremenu umetnost

Država mora da razvije strategiju predstavljanja savremene srpske umetničke scene u svetu i da institucionalizuje individualne kontakte i napore umetnika čiji su radovi prepoznatljivi u inostranstvu, saglasni su sagovornici „Blica“ Darka Radosavljević, Sanja Kojić Mladenov i Uroš Đurić.

Inicijativa reditelja Srdana Golubovića i šefice pregovaračkog tima sa EU Tanje Miščević, gostujućih urednika “Blica”, da se srpska savremena umetnost bolje i više predstavi u inostranstvu, naišla je na odobravanje relevantnih protagonista naše kulturne scene.
Darka Radosavljević, izvršna direktorka nezavisne umetničke asocijacije Remont, smatra da je država, tačnije Ministarstvo kulture, imala praksu da kojekuda organizuje razne prigodne dane srpske kulture koncipirajući programe i birajući učesnike po nejasnim kriterijumima, i da takva praksa mora da se prekine.
Kako smatra naša sagovornica, potreban nam je operativni tim koji bi država oformila a koji bi radio na obezbeđivanju odgovarajućih okolnosti za predstavljanje naše savremene umetničke scene u inostranstvu.
  - Potreba, kao i modeli predstavljanja savremenog stvaralaštva postoje, izuzetno su značajni za identitet i pozicioniranje jedne zemlje, samo je pitanje kako, zašto i ko ih realizuje. Bilo bi veoma korisno kada bi se, recimo, pri Ministarstvu kulture formirao jedan savetodavni i operativni tim iskusnijih aktera koji bi koncipirao i razvio strategiju ovakvih predstavljanja. Finansiranje takvih manifestacija bi bilo izvan praznog budžeta za kulturu - kaže Darka Radosavljević.  
Sa njom se slaže i Sanja Kojić Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, koja naglašava da je za bolje predstavljanje savremene umetnosti iz Srbije svetu bitna finansijska i administrativna podrška države prvenstveno institucijama kulture, jer one su te koje bi trebalo da omoguće i realizuju velike međunarodne projekte razmene i prezentacije naše scene u inostranstvu.
- Nama danas nedostaje kako prezentacija značajnih svetskih umetničkih dela kod nas, tako, još više, realizacija velikih izložbi autora iz Srbije u inostranim muzejima, galerijama, na manifestacijama, festivalima... Dosadašnja, sada već dugogodišnja praksa saradnje sa međunarodnim organizacijama i pojedincima iz domena savremene umetnosti se zasnivala najviše na inicijativi pojedinaca, bilo iz institucija ili manjih nezavisnih organizacija. Njihov entuzijazam je bio presudan u pronalaženju sredstava iz evropskih fondova. Pomoć države, lokalnih sponzora i donatora ili je bila samo simbolična ili je izostajala. Umesto toga država mora da okupi stvaraoce i sa njima razvije strategiju prezentovanja savremene umetničke scene koja je i te kako prepoznatljiva u svetu.
 Slikar Uroš Đurić koji češće izlaže u inostranstvu nego u Srbiji ističe da državna administracija mora da smesti kulturu u centar razvoja našeg društva.
- Političke elite smatraju da kultura nije potrebna građanima Srbije i tako opstruiraju svaki pokušaj modernizacije našeg društva. Umesto da finansira podsećanja na dela davno preminulih umetnika, ona mora da uloži u izvanredne protagoniste savremene umetničke scene čiji radovi izazivaju interesovanje publike i kritike u Beču, Njujorku, Londonu... Da bi je promovisala u svetu, država treba prvo da prepozna sopstvenu savremenu umetničku scenu. 

(izvor -- BLIC)

11. 9. 2013.

Promocijа knjigа Mаrije Knežević


: BEOGRAD :::
Četvrtаk, 12. septembаr u 20 čаsovа
Srpsko književno društvo
Frаncuskа 7, Beogrаd,
Promocijа knjigа Mаrije Knežević:
Fаbulа rаsа (knjigа pričа) i Šen (knjigа pesаmа)
Učestvuju Zoricа Bečаnović Nikolić, Jаsminа Vrbаvаc i аutorkа

10. 9. 2013.

Jesenji kursevi španskog! Upis u toku!


Jesenji kursevi španskog jezika!

Upis: 9. septembar – 5. oktobar

Četvoromesečni kursevi (60 sati)

Kurs: 7. oktobar – 5. februar
Dva puta nedeljno po dva sata.
Jednom nedeljno po četiri sata.

Tromesečni kursevi (60 sati)

Dva puta nedeljno po tri sata (60 sati)
Dva puta nedeljno po 90 min. (30 sati)
Jednom nedeljno po tri sata (30 sati)

Popusti:
10% - plaćanje odjednom
10% - za stare polaznike do 21.09.
15% - za učenike Filološke gimnazije i studente Filološkog fakulteta

Maksimalan popust 15%

DELE (Diploma španskog kao stranog jezika)

Prijava DELE ispita od 16.09. do 18.10.
Polaganje: 22. i 23. novembar

Više informacija na sajtu Instituta Servantes
       Pratite nas i na Facebook-u / Siguenos en Facebook
   
     

Instituto Cervantes Belgrado
C/ Čika Ljubina, 19
11000 Belgrado
Serbia
Tel.: 381 11 30 34 182
Fax: 381 11 30 34 197
cenbel@cervantes.es

6. 9. 2013.

POŽELI ŽELJU / Ana Banduka i Ksenija Jovišević


Galerija Treći Beograd
Otvaranje u subotu 7. septembra u 19h


Treći Beograd organizuje Savamala ArtSample mesečne razgovore pri projektu Urbani inkubator: Beograd, koji su osmišljeni kao deo strategije za afirmaciju kvalitetnih mladih umetnika. Ana Banduka i Ksenija Jovišević su u okviru prvog takvog razgovora imale prilike da se predstave kontekstualizacijom svojih radova kroz uticaje, te i prodiskutuju iste sa publikom.

Umetnicima koji učestvuju u razgovorima se takođe pruža prilika da na razgovor odgovore izložbom u Galeriji Trećeg Beograda. Tako su Ana Banduka i Ksenija Jovišević upravo i koncipirale izložbu pod nazivom ‘Poželi želju’. Ovim putem vas pozivamo na svečano otvaranje iste u subotu 7. septembra u Galeriji Trećeg Beograda na Dunavu, sa početkom u 19h.

O IZLOŽBI

Većina naših verovanja o stvarnom svetu nije istinita. Određeni smo čulnom spoznajom, socijalnom sredinom, te i ograničeni predrasudama. Religijske, moralne, estetske norme nasleđene su, preuzete učenjem i vaspitanjem. Verujemo da je stvarno samo ono što možemo da prepoznamo, vidimo, dodirnemo i razumemo.

Dalje, vreme je privid. Univerzum je beskrajan. A nebo; nebo je svih boja osim plave. Granice postoje isključivo u našoj percepciji. Postavljene su u momentu u kom smo poverovali da je nešto nemoguće, da ne možemo, da nećemo nikada. A naša ubeđenja, bila tačna ili netačna, kreiraju naš pogled na svet. Tajna je u osećanju. Svaka misao je uzrok, sve ostao samo je posledica. Mišljenje određuje razumevanje života i odnos prema njemu. Mašta ga čini vrednim življenja.

“Sve što možemo da zamislimo, postoji, a ovaj svet samo je odraz naših maštarija.“ (Henri Dejvid Toro). Izložba ‘Poželi želju’ je jedno takvo maštanje.

Više o Kseniji Jovišević: http://jovisevicksenija.blogspot.com/