31.01.2011.

Filmski ciklus "Ženski prostor"

::: BEOGRAD :::


Ženski prostor. Velike glumice
Filmski ciklus

Institut Servantes predstavlja ciklus filmova Ženski prostor koji nastavlja putanju kojom su krenula prva dva projekta predstavljena širom sveta u centrima Instituta Servantes, One i Žene ispred i iza kamera. Ovaj program, pod nazivom Velike glumice, ženskom stvaralaštvu pristupa iz savremenog kinematografskog koneksta. Reč je o ciklusu sastavljenom od četiri filma čiji je protagonista žena: „Heroina" reditelja Herarda Dijega (2005), „Srećna zvezda" Rikarda Franka (1997), „Barselona (jedna mapa)" Venture Ponsa (2007) i „Bestidnik" reditelja Hoakina Oristrelja (2001).
Svi filmovi biće prikazani u originalnoj verziji sa titlovima na engleski jezik.


Filmovi će biti na programu svakog petka u februaru, od 20 časova u Svečanoj sali Instituta Servantes.


Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

29.01.2011.

Cela država kao jedna kulisa

BEOGRAD -
Film “Cinema Komunisto” mlade beogradske rediteljke Mile Turajlić zatvoriće večeras (20.15) Festival dugometražnog dokumentarnog filma “Sedam veličanstvenih” u Velikoj dvorani Sava centra. U ovom filmu Mila je kroz priču o propasti nekada najvećeg jugoslovenskog filmskog studija “Avala filma” ispričala priču o propasti Jugoslavije, zemlje koja postoji još samo u filmovima koji su u tom studiju snimani.
“Cinema Komunisto” sastoji se od vešto uklopljenih ekskluzivnih arhivskih materijala, kadrova iz igranih filmova i svedočenja ljudi, poput reditelja partizanskih filmova Veljka Bulajića ili Titovog ličnog kinooperatera Aleksandra - Leke Konstatinovića. Film je prvi put prikazan na prestižnom festivalu IDFA u Amsterdamu, a na upravo završenom festivalu u Trstu proglašen je za najbolji dokumentarac.
O duhu u kojem je “Cinema Komunisto” sniman dovoljno govori podatak da uz izuzetno zabavan trejler kao muzička podloga ide pesma “Lyla” jedne od aktuelnijih grupa na svetskoj alternativnoj muzičkoj sceni, francuskog dua “CocoRosie”. “Ja pripadam jednoj novoj generaciji reditelja i zašto ne bismo tome pristupili sveže”, kaže u intervjuu za “Blic” Mila Turajlić.
Priča o studiju “Avala filma” je poslužila kao metafora za raspad Jugoslavije. Kako ste došli na tu ideju?
- Ideja filma je da se Jugoslavija može opisati kao zemlja koja je živela u jednoj scenografiji. Slika uništene scenografije “Avale” zapravo je slika uništene Jugoslavije. Tu je i igra između fiktivnog i stvarnog - između slike zemlje koju su hteli da prikažu na filmskom platnu i onog šta je ta zemlja zaista i bila. To poigravanje s iluzijom i prividom jeste način da se ispriča priča o toj zemlji. To je bila jedna fantastična kulisa u kojoj su ljudi zapravo hteli da žive.
Jedan od načina da ljudi reaguju na stvarnost jeste i nostalgija. Ima li nostalgije u vašem filmu?
- Prema Jugoslaviji imam snažnu emociju. Sećam se odrastanja u toj zemlji, ali ne bih to opisala kao jugonostalgiju. Prosto imam osećaj da sam propustila neku sjajnu žurku. Oni su se prosto sjajno zabavljali.
Neke scene u filmu su vrlo komične, s nalickanim partizanima i partizankama koji, kao, očijukaju...
- Ima tu dosta ironije jer mi smo se poigravali u montaži. Naša namera nije bila da napravimo istoriju jugoslovenskog filma ili neki akademski rad, već da se malo poigramo. Na primer, jedna od stvari koje nisu ušle u film jeste sekvenca koja je nastala tako što sam izvadila sve smešne smrti iz partizanskih filmova i spojila ih. Neko će možda reći da tu nema dovoljno poštovanja prema tim filmskim radovima, ali ja pripadam jednoj novoj generaciji i zašto ne bismo tome pristupili sveže.
- Pripadnici vaše generacije obično ili nemaju interesovanja za period kojim se ovde bavite ili imaju vrlo maglovitu sliku Jugoslavije. Otkud kod vas zanimanje za to?
- Upravo ta maglovitost je mene navela da napravim ovaj film. Kao kada imaš neku veoma bledu sliku iz detinjstva koju pokušavaš da izoštriš. Ti se te zemlje sećaš, ali danas više nemaš gde da je vidiš. A gde se još može naći slika Jugoslavije? Može se naći u jugoslovenskim filmovima. Na najbanalnijem nivou ja se veoma obradujem kada vidim neki lep kadar Terazija u starim filmovima. Obraduješ se jer vidiš stari svet.

(izvor --- BLIC)

26.01.2011.

Srpska premijera filma “Tilva Roš”

:: BOR ::
Debitantsko ostvarenje reditelja Nikole Ležaića “Tilva Roš” večeras će premijerno biti prikazano u Boru, a beogradska premijera zakazana je za 1.februar u renoviranoj sali Doma omladine. Film govori o rivalstvu i prijateljstvu dvojice tinejdžera.
Borani će u bioskopu “Zvezda” prvi imati priliku da vide film “Tilva Roš”, koji je do sada osvojio nagrade na jedanast međunarodnih festivala.
U ovom omladinskom, glavni likovi su Toda i Stefan, najbolji drugovi, skejteri koji provode prvo leto nakon završetka srednje škole u Boru snimajući video klipove u kojima izvode raznovrsne vratolomije u kojima se samopovređuju ili povređuju jedan drugog.
Vreme provode sa Dunjom, drugaricom koja živi u Francuskoj, ali svakog leta dolazi u Bor da bude sa starim društvom. Toda i Stefan ulaze u prećutno nadmetanje za njenu pažnju snimajući sve luđe video klipove.
Glavne uloge igraju tinejdžeri Stefan Đorđević, Marko Todorović i Dunja Kovačević, a njihove roditelje igraju profesionalni glumci Dragana Mrkić, Radoje Čupić i Dragana Mrkić.
(izvor --- BLIC)

25.01.2011.

Kraj Bi-Bi-Si-ja na srpskom jeziku

U sklopu planova britanske medijske kuće Bi-Bi-Si da zatvori 650 radnih mesta u naredne dve godine i u okviru drastične vladine štednje u javnoj potrošnji, sa radom prekidaju programi na pet jezika, među njima i na srpskom.
U okviru tih mjera, Bi-Bi-Si će ukinuti radio i internet programe na pet jezika: makedonskom, albanskom, srpskom, portugalskom za Afriku i engleskom za Karibe.
Britanski dnevnik "Tajms" navodi da je jedan sindikat novinara (NUJ) u pismu članovima spoljnopolitičkog odbora britanskog parlamenta zatražio da "ispitaju odluku" uprave kuće o uštedama u Bi-Bi-Si-ju, opisavši je kao "vandalski čin" koji "nanosi ozbiljnu štetu britanskim nacionalnim interesima".
(izvor --- BLIC)

Otvaranje izložbe Aquende

::: BEOGRAD :::
Institut Servantes i Ambasada Španije imaju zadovoljstvo da Vas pozovu na otvaranje izložbe

Alba Eskajo i Viktor Alba: AQUENDE. Sa ove strane

koje će se održati u sredu, 26. januara u 19 časova u Galeriji Instituta Servantes.

Značaj stvaralačkog procesa u jednom iskrenom slikarstvu koje odražava stvarnost, objedinjuje na ovoj izložbi dvoje španskih umetnika: Albu Eskajo i Viktora Albu. Posle diplomiranja u Španiji, odabrali su Srbiju za realizaciju poslediplomskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Čedomira Vasića. Ova izložba predstavlja njihove radove realizovane u Beogradu, jedan specifičan pogled na sredinu, sa one strane pejzaža.

24.01.2011.

Štampani mediji i njihova uloga u promovisanju čitanja

::: BEOGRAD :::
Štampani mediji i njihova uloga u promovisanju čitanja
Predavanje

Smeštena u široki kontekst kulturnog novinarstva, ova tema pokušaće da iz različitih uglova približi i analizira pojavu nastalu u Španiji kao jedan od fenomena demokratije: s jedne strane kao odgovor na procvat „kulturnog stanja", ali i na društvenu ekspanziju „kulturne razonode" gde je konzumiranje različitih kulturnih sadržaja postalo svakodnevno i uobičajeno. U tom smislu, različiti dodaci u časopisima i novinama treba da budu posrednici koji omogućavaju i generalizuju pristup kulturi jednoj značajnoj čitalačkoj većini, dajući joj na taj način informativnu vrednost jednaku onoj kojoj imaju druge vrste tema ili rubrika. O ovim temama govoriće Alfonso Garsija Rodrigez, španski pisac i novinar.


Biće obezbeđen simultani prevod.
Ulaz slobodan dok se ne popune mesta.

Utorak, 25. januar, 19:00
Svečana sala Instituta Servantes

Umro pesnik Novica Tadić

::: BEOGRAD ::::
U Beogradu je danas posle kraće bolesti, u 62. godini, umro pesnik Novica Tadić, saopštila je porodica.
Novica Tadić je rođen 1949. godine u selu Smriječnu kod Plužina u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.
Objavio je više knjiga poezije: Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), Ždrelo (1981), Ognjena kokoš (1982), Pogani jezik (1984), Ruglo (1987), Pesme (1988, 1989), O bratu, sestri i oblaku (1989), Ulica (1990), Noćna svita (1990), Kobac (1990), Kraj godine (1993), Napast (1994), Potukač (1994), Ulica i potukač (1999), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari (2003), Neznan (2006), Lutajući oganj (2007).
Za svoju poeziju dobio je brojne nagrade: "Ljubiša Jocić", "Milan Rakić", "Stanislav Vinaver", Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade "Branko Ćopić" i "Đura Jakšić".
Za zbirku pesama "Neznan", koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu "Meša Selimović". Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.
Bio je urednik "Književne reči" (10 godina), "Vidika", glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću "Rad", kao i glavni urednik "Književne kritike".
Datum i vreme sahrane Novice Tadiće biće naknadno saopšteni.

(izvor ---- TANJUG, BEOGRAD)

23.01.2011.

Fotka, fotka, fotkica...

(ili - alavost na srbijanski način)
Fotografija uz ovaj tekst je preuzeta iz E-novina, kao i neki delovi teksta.
Dakle, i dalje bez medalje... Tj. i dalje o prohujalom sa vihorom... Pardon: i dalje o NINU.

Naslov teksta V. Arsenića je "Nin za sve pare".
Komedija završena, nagrada je dodeljena... Šta dalje?
Da li knjige u šake, pa čitajte?! Da li to ili nešto drugo?
Ako ste skloni čitanju potražite odgvarajuće knjige a ako niste, onda...
V.Arsenić (E-novine):
"“Pa to je nečuveno!” Tako bi trebalo da glasi reakcija svakog iole upućenijeg poznavaoca srbijanske književnosti i zbilje na vest o dodeli Ninove nagrade Gordani Ćirjanić. I da budem iskren, nekoliko takvih reakcija je i usledilo sa raznih strana, a možda je najdecentniji od svih bio Tihomir Brajović, kritičar proze u Ninu, koji se pismom obratio uredniku i ukazao na moralni problem ovogodišnje dodele nagrade. On se ukratko sastoji u tome da je Vasa Pavković, predsednik žirija, ujedno i urednik knjige koja je nagradu dobila. Po principu kadija te tuži, kadija ti sudi, Pavković, ali i Ivkov, čije je mešetarenje, mal'ne rekoh urednikovanje u Narodnoj knjizi takođe poznato, nisu osetili nikakav problem u tome da odrade posao, ne samo za roman, o kome nešto kasnije, nego i za mrtvu izdavačku kuću kojoj su nagradom udahnuli život. Da podsetim, ista stvar se dogodila i prošle godine, kada je žiri prvo uvrstio dve knjige SKZ-a u uži izbor, a posle jednoj od njih i dodelio nagradu. Do nagrade koja je uručena Glasovima u vetru Grozdane Olujić, većina onih koji se knjževnošću i knjigama bave zaboravila je na postojanje SKZ-a. Isto je i sa Narodnom knjigom. Nekada jedna od najjačih izdavačkih kuća, koja se ponosila ogromnom produkcijom, zbog loše poslovne politike, ali i malverzacija, prosto je nestala iz vidokruga, da bi njeni urednici, današnji i nekadašnji, dodeljivanjem medijski najznačajnije i finansijski vrlo privlačne i isplative nagrade, pokušali da je katapultiraju u orbitu i da joj pruže kakvu takvu priliku za finansijski oporavak."
Dakle, o Narodnoj knjizi je reč, propaloj izdavačkoj kući. Zašto dva člana žirija (V. Pavković i Ivkov) kao i laureat Ćirjanićka su baš ovu izdavačku kuću izabrali za svoju književnu avanturu, nepoznato je.

22.01.2011.

Urednik u ulozi predsednika žirija (ili - opet o NINU)

(fragmenti iz teksta Zlatka Pakovića objavljenog u POLITICI)
"Na zadnjoj korici Ninovom nagradom ovenčanog romana, urednik izdanja to jest predsednik Ninovog žirija napisao je sledeću preporuku: „Gordana Ćirjanić piše nadahnuto i provokativno, ispitujući granice i smisao književnosti. Pred čitaocima je sjajan roman, napisan rukom spisateljice čija nas svaka knjiga obraduje intelektualnom hrabrošću i nepotkupljivim stavovima.“ Pogledajmo sad o kakvom je nadahnuću reč, u kojoj meri se tu ispituju granice i smisao književnosti i, ne na poslednjem mestu, kakva nam intelektualna hrabrost i koji nepotkupljivi stavovi obećavaju radovanje!"
(...)
"Da li se „intelektualna hrabrost“ autorke, u stvari, ovde ogleda u prikazu jednog neodgovornog čoveka? Ćirjanićeva junaka svog romana ne predstavlja u kontekstu koji ga nepobitno određuje kao neodgovornog, nego u kontekstu koji njegovu neodgovornost samo evidentira kao delić sveopšte neodgovornosti, odnosno besmisla."
(...)
„Ono što oduvek želiš“, roman je napisan u prvom licu, licu glavnog junaka, kao pismo koje on piše svom bratu. To je najjednostavnija forma romana koja je izvorno dnevnička. Ona podrazumeva sve olakšavajuće okolnosti za pisca: Junak o sebi može bilo kad da kaže šta god želi i beskrajno da objašnjava svaki svoj ili tuđi postupak. Tu nema strukture, a strukturisanje je odluka na značenje.

ZAKLJUČAK - Ono što oduvek želiš nikada nećeš dobiti!

20.01.2011.

Istorijska nezaposlenost u Srbiji

Broj nezaposlenih ljudi u Srbiji je dostigao svoj istorijski maksimum. Nacionalna služba za zapošljavanje ima evidentirano je oko 730 hiljada nezaposlenih.
Prema nezvaničnim podacima u Srbiji je bez posla više od milion ljudi.
U Nacionalnoj službi očekuju da će ove godine biti uspešniji u zapošljavanju građana Srbije, zahvaljujući planiranim programima za koje su dobili oko dve milijarde više nego u 2010.
Poslodavci su, međutim, skeptični da parcijalne mere koje sprovodi država mogu da reše problem manjka radnih mesta u Srbiji. Skoro 730 hiljada ljudi u Srbiji ušlo je u 2011. na spisku nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje, koja obećava da će ove godine zaposliti 60 hiljada ljudi.

To, međutim ne znači da će za toliko biti smanjen broj nezaposlenih, jer je tokom prošle godine za samo 852 osobe veći broj novozaposlenih u odnosu na one koji su izgubili posao.

(izvor -- B 92/BLIC)

15.01.2011.

Podrška „Akademiji“ tokom vikenda

::: BEOGRAD :::
Beogradski klub „Akademija“, u borbi protiv zatvaranja, tokom 14., 15. i 16. januara organizovaće autentičan programski sadržaj - izložbu slika, poetsko veče i brojne svirke.
U art kafeu „Fleka“ na „Akademiji“, 14. januara biće otvorena izložba slika beogradske umetnice Irene Bijelić - Gorenjak, a oko 22h počinje žurka u Velikom klubu, na koju je ulaz besplatan. Za atmosferu će se pobrinuti bendovi „Repetitor“, „Bolesna štenad“ i „The schtrebers“.
Dan kasnije u Malom klubu na „Akademiji“ sviraće bendovi „Fog eater“ i „Kick down“, a posle njihovog nastupa sledi veče japanske rok muzike.
U nedelju, 16. januara, u Velikom klubu biće održan poetski klabing solidarnosti sa „Akademijom“, u organizaciji pesnika i pesnikinja okupljenih oko sajta www.poezin.net. „Ne trebaju nam zviždaljke i lonci. Ponesite stihove i muziku!“, navedeno je u njihovom saopštenju.
„Akademija“, jedan od simbola kulturne scene Beograda, posle 50 godina postojanja, suočava se sa zatvaranjem, na osnovu sudskog naloga o iseljenju. Tome se protive brojni građani i javne ličnosti, pa je u toku i potpisivanje peticije za opstanak ovog kluba.
(izvor --- TANJUG)

10.01.2011.

Umro legendarni džezer Boško Petrović


::: ZAGREB:::
Kako javljaju hrvatski mediji, u Zagrebu je u 76. godini umro velikan džeza, vibrafonista Boško Petrović.
Petrović je rođen 18. februara 1935. u Bjelovaru. Svoj puni muzičarski format dosegnuo je tek kada je sredinom pedesetih godina prošlog veka pronašao svoj instrument – vibrafon. I s njime obišao svet.
Iako nikada nije mirovao, Petrović je u poslednje vreme bio osobito aktivan. Lani je Croatia Records u povodu 75. rođendana i više od 50 godina rada objavila boxset s presekom njegove karijere, a odnedavno se gotovo svakodnevno nalazio s novinarom Davorom Hrvojem koji je pisao Petrovićevu biografiju, čije pojavljivanje je bilo najavljeno za kraj ove godine.
S objavljivanjem te knjige Petrović nije žurio da ne bi, kao što je nedavno ironično komentarisao za zagrebački “Večernji”, napravio gužvu na aktuelnom tržištu “autobiografija”:
– Kako vidim, mladi i uspješni ljudi pišu svoje autobiografije već sa 25, 30 godina. Ja mislim poživjeti još 5-6 godina pa bi mi bilo žao da i iz tog razdoblja ne uđe nekoliko štoseva u tu knjigu - govorio je, na sebi svojstven način, Boško Petrović.

(izvor --- BLIC, BG)

07.01.2011.

Sačuvajmo "Akademiju"! / Save "Akademija"!

::: BEOGRAD :::
Klub “Akademija" http://www.akademija.net/, verovatno najznačajniji noćni klub u Beogradu od izuzetnog značaja za gradsku kulturu glavnog grada Srbije ali i čitavog postjugoslovenskog regiona suočava se sa nestankom nakon 50 godina pos...tojanja! Odlukom Privrednog suda u Beogradu, klub je 28. decembra 2010 dobio nalog za iseljenje, čime bi ova institucija velikog značaja za kulturu Beograda prestala da postoji.

Osnovana početkom 1961 godine kao Klub fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, "Akademija" predstavlja okosnicu gradske kulture, oko koje se već decenijama okuplja sve što je u Beogradu stvaralo savremeni urbani duh i težilo umetničkoj i intelektualnoj nezavisnosti. Ono što za London predstavlja Marquee klub, ili za Njujork čuveni CBGB, to je Beogradu bila i još uvek jeste Akademija – mesto koje je iznedrilo, povezalo i afirmisalo najznačajnije stvaraoce beogradske rock kulture, likovne umetnosti, filma i književnosti sa gradskim predznakom.

Od 2002. godine klub je privatizovan. Fakultet likovnih umetnosti ustupio je ugovorom prostor kluba u podrumskim prostorijama zgrade u Rajićevoj 10 privatnom preduzeću Sens Art, koje je u modernizaciju, tehničko opremanje i infrastrukturu kluba uložilo preko 200 hiljada evra. Sens Art je od aktivnosti kluba finansirao nabavku umetničkih materijala, nastavnih sredstava, honorare modela koji su studentima pozirali, studentske ekskurzije, a brojni studenti FLU su radom u klubu mogli da zarade džeparac.

Nakon višegodišnje saradnje, ispostavilo se da Fakultet likovnih umetnosti nijednog trenutka nije imao pravo da ovaj prostor ustupi bilo kakvoj privatnoj firmi, jer je vlasnik prostora gradsko komunalno preduzeće „Poslovni prostor“, a ne fakultet. Investitor, preduzeće Sens Art, nije bio obavešten o toj činjenici u trenutku potpisivanja ugovora i uložio je nepovratna sredstva u infrastrukturu kluba. Posle nekoliko godina rada, pokrenut je sudski postupak za iseljenje kluba, koji po slovu zakona nema pravo da koristi dati prostor ukoliko to ne odobri vlasnik, preduzeće „Poslovni prostor“. Epilog priče je presuda za iseljenje kluba Akademija.

Apelujemo na javnost, gradske i republičke vlasti i kulturne poslenike našeg grada i zemlje da ne dozvole ovakav razvoj stvari, budući da se radi ne o običnom ugostiteljskom lokalu, već o mestu od izuzetnog značaja za modernu kulturu Beograda! Svi gajderi – knjige vodiči koje strani turisti nose sa sobom kada dođu u Beograd navode klub Akademija kao jedan od 10 najznačanijih rokenrol klubova Evrope, a nebrojeni koncerti, izložbe, večeri poezije i drugi sadržaji čine ovaj klub i dalje neprocenjivo važnim za naš grad.

Rešenje sigurno postoji i apelujemo na naše vlasti da pronađu način da se ova institucija gradske kulture ne izbriše sa mape na ovakav način!

Pozivamo vas da potpisivanjem peticije podržite očuvanje kluba Akademija. Takođe, pozivamo vas da ako ste u mogućnosti uzmete učešća u protestnim okupljanjima svih koji podržavaju opstanak kluba, u okviru kojih će nastupati svi muzičari, pesnici, likovni i dramski umetnici koji su gradili i još uvek grade neponovljivi duh Akademije.

Ne dozvolimo dalje obezličavanje Beograda! Akademija mora nastaviti da postoji, da bismo imali pozornicu na kojoj se formira kulturna scena grada.
(izvor ::: FACEBOOK)

05.01.2011.

ONI KOJI NISU ODUSTALI

::: BEOGRAD ::::
ONI koji nisu odustali ima ukupno petnaest. Ili šesnaest, svejedno.
Neke od njih možete videti i na fotografiji.
Tu je i KG-pesnik Zoran Petrović. Do njega je Čačanin Vladan matijević, a na samom početku - g-din iz Lajkovca.
Roman kao da se iz Beograda preselio u Srbiju. Pa, čak je i Sv. Basara iz Bajine Bašte.
A sada citat iz BLICA:
"Član žirija za NIN-ovu nagradu za roman godine Mileta Aćimović Ivkov izjavio je da je na sednici održanoj 3. januara broj kandidata za ovo prestižno priznanje sveden sa 30, koliko ih je bilo na najširoj listi, na 16 kandidata a nakon pregledana 124 dela pristigla na konkurs."
Sad i ja više verujem da su ta dela pogledana i pregledana nego što su pročitana!
Uži izbor biće poznat nakon sednice žirija koja će biit održana 10. januara.
Ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.
Neko bi rekao da se NIN i dalje zakuktava.
Pored BLICA, bloga EX YU VESTI i E-novine se bave NINOM.
"Jagnje Božje i Šukalo iz bezdana" su na sledećem LINKU.
Što se tiče žirija, "AĆIMOVIĆ IVKOV, Mileta (Bogatić, 1966), ili u prevodu – rođen da bude zvezda palanačke kritike." (E-novine)
Što bi se reklo za neke je i PALANKA puna kapa!

Tema sa književnog foruma: Da li postoji lijepo pjesništvo?!

Izvesna pesnikinja sa nick-nameom Nježna Apostolska na jednom književnom forumu se pita "da li postoji lepo pesništvo"?!
"Ja sam ovdje nova", kaže ona na početku, "u vašem malom društvancetu i voljela bih da imamo ozbiljne rasprave."
I šta je ona kao nova na književnom forumu uradila?! Ona je malo prolistala "vaše teme i nažalost nisam našla nešto prigodno za ono o čemu želim s vama pričati, pa sam postavila ovu temu."
I dalje:
"Koliko vas se usudi reći da zaista poznaje stih? Da ga osjeća, onako kao cvijet u proljeće, kao miris majke,kao ljubav? Koliko vas je pjesništvo stavilo u rang facebooka i nekih cool stvari u društvu, a nije ga primilo na grudi i osjetilo?
Voljela bih da ovdje pričamo o velikanima i da sami budemo jedni drugima uzor. Ja se nadam da ću među vama pronaći svoje uzore. Kao i vi u meni.
Budite tako slobodni da prokomentirate moju pjesmu. Nisam velika pjesnikinja, ali se trudim i živim poeziju svaki dan."
Pussy Bellum joj odgovara sledeća (kao pesnikinja pesnikinji):
"ja ne znam za lepu književnost, mene su seksualno zlostavljali od desete pa naovamo, ja živim govna i žvaćem dim, ja sam ispucali krst na krvavoj bradavici, mlada damo, prema tome, obrati se mojoj poeziji, a ostale članove ostavi na miru. nema ovde lepote, ima samo side i leukemije. odumiranje u iglama..."
Tako joj odgovara Pusi Belum.
I nastavlja:
"Imala sam prijateljice kao ti, na kraju su me sve napustile, potpuno isti šablon funkcionisanja, životarenje po ćoškovima, haustorima, tračarenje, spletkarenje, takve žene kao ti su me godinama jurile, nemam ja vremena više devojko posveti se sveštenstvu, možda te issusss spase"
Forumaš Andjeo_Sa_Rogovima kao da žali:
"Oteraste pesnikinju... Istripovala se da je upala u sektu..
Te isus, pesme, poezija čuda-muda... jao jao jao..jete biserka, zanimljivo do koske...:
))))
@ pussy, jeste zensko je :)"
Tu je i neibežni anonimni GOST:
"Ko i uvek, ne zna se ko je veci mentol,ova nova devojka,koja je ista obrnuta osmica sa svojim forama (17. vek i ljubim ruke) ili oseljakfazonjetakodobrastvar Pusi ili JA,koji vas citam u 2 ujutru.
Aj zdravo(mozgu)..."



04.01.2011.

NINOVA nagrada: da ili ne?!

::: BEOGRAD :::

Možda je dosadašnjim dodelama NINOVE nagrade za najbolji roman nedostajala polemika pre dodele? Više transparentnosti...
Zahvaljujući E-Novinama situacija kao da se menja. Ne nešto bitno, ne spektakularno, ali, ipak - menja se.
Autor teksta "Književnost je tamno srce Srbije" je Saša Ilić koje je odustao od NINA tj. povukao svoj roman iz konkurencije.
Evo jednog citata iz njegovog teksta:
"Deset novih krvavih godina buncanja nisu donele nikakve promene. Naprotiv, imenovani žiriji su nastojali da čitaoce i dalje prave budalama, objašnjavajući da su Ukop oca Mladena Markova, Semolj zemlja Mira Vuksanovića i Glasovi u vetru Grozdane Olujić prvorazredni romani, te da su ambasadorske knjige poput Uspona i pada Parkinsonove bolesti Svetislava Basare ili Ruskog prozora Dragana Velikića ona razina književnog standarda kojem treba težiti. Ukupni skor dvehiljaditih je u stvari melanž dnevne politike, lobiranja i vraćanja zasluga piscima pred penzijom čija su najvažnija dela napisana krajem osamdesetih. To potvrđuje i edicija Off-NIN (2005) koju su profesori iniverziteta, naknadnom pameću oformili i objavili u produkciji Ljušićevog Zavoda za udžbenike. "
Ilićev tekst je na sledećem:

02.01.2011.

“Disko vozom“ u Ljubljanu posle provoda u Beogradu

:::: Beograd ::::
Oko 800 Slovenaca koji su pre tri dana došli u Beograd “Disko vozom” danas oko 13 sati su puni pozitivnih utisaka krenuli put Ljubljane.
Mladi “zmajčeki“ su rekli da su se super proveli i da bi voleli da ostanu barem još jedan dan u glavnom gradu Srbije.
Za tri dana boravka u Beogradu na Slovence je najjači utisak ostavio noćni život prestonice.
- Prvog dana smo bili u klubu “Tjub“ gde smo se, iako malo umorni od puta, fantastično proveli. Za Novu Godinu smo bili u hotelu “Kasina“, a stigli smo i da na kratko odemo na koncert ispred Skupštine da čujemo Bajagu. Trećeg dana smo otišli na splav “H2O“ i moram priznati da mi je žao što se vraćamo u Ljubljanu, pošto bi volela da ostanem u Beogradu barem još jedan dan - kaže Urša Čiček, koja je “disko vozom“ put Beograda krenula sa četiri drugarice.
Za Uršine zemljake, pored ludog provoda, lepe uspomene iz našeg grada biće i Beograđanke.
- Jako lepo nam je bilo u vašim klubovima, ali moram priznati da na muziku i nisam toliko obraćao pažnju, pošto sam, gde god da sam se okrenuo, video neku lepu devojku. Ipak, i nisam imao sreće, tako da sam ih uglavnom samo gledao. U svakom slučaju, opet ću doći u Beograd - kaže Ante, koji je u Beogradu boravio sa prijateljima Juretom i Kristom.
(izvor --- BLIC)

Krenuo je NIN!

Ninovom nagradom za najbolji roman najviše se bave E-novine, pa evo od danas i EX-YU VESTI. Može nam se, imamo vremena, a i prostora... Širok je i dugačak Internet...
Članovi žirija su stari i provereni kadar:
- Vasa Pavković, urednik, kritičar, pisac,
- Ljiljana Šop, visoka funkcionerka Srpskog književnog društva,
- Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar bez mane i straha
- Aleksandar Ilić
- i Mladen Šukalo.
Već se stiglo i do šireg izbora za NIN-ovu nagradu u kom nema romana Saše Ilića i Sretena Ugričića.
A nema ih zato što su oni "betonci", a i nemaju više od šezdeset godina što je postao i nephodan a i dovoljan uslov da se dobije NINOVA nagr(a)da.
Među kandidatima za NIN-ovu nagradu su sledeći romani - "Trezvenjaci na pijanoj lađi" Mirka Demića, "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Što se ne javiš bratu" Vladana Kosorića, "Mrtvo polje" Srđana Srdića, "Ćerka" Davida Albaharija, "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje.
I naravno tu nije kraj. Ima ih još...
U novom broju NIN-a je objavljeno i otvoreno pismo pisca i upravnika Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića koji je svoje delo "Neznanom junaku" povukao iz konkurencije za nagradu.
Pošteno.
Sad E-novine se pitaju da li će još neko krenuti Ilićevim i Ugričićevim stopama.
To se E-novine pitaju i za sada nema odgovora.