28.12.2011.

Drugi album "Ljudskih potreba" na Neetiketi

::: BEOGRAD :::

Manekeni Bigza nastavljaju sa izdavanjem albuma domaćih muzičkih snaga. Ove nedelje u pitanju je drugo izdanje sastava Ljudske potrebe pod imenom "Povratak u realno", koji je već dostupan za besplatno preuzimanje na sajtu udruženja www.manekenibigza.org.
Bend, koji čine Vuk Miletić (vokal), Armand Mesaroš (bas) i Igor Andrejić (sempler i klavijature), karakteriše energičan, elektro-pank zvuk, a na novom albumu sarađivali su i sa kolegama Leonidom Pilipovićem - Punkersteinom (Džukele) na pesmi "Beskrajno smo sami" i Goranom Grubišićem (Ana Never) na pesmi "Doviđenja".
Ljudske potrebe planiraju seriju koncerata početkom sledeće godine kojim će promovisati novo izdanje, dok je za polovinu februara u planu EP sa pet novih numera koje će snimiti uživo sa par gostiju.

27.12.2011.

Najuži izbor za NIN-ovu nagradu

::: BEOGRAD ::
David Albahari, Svetislav Basara, Franja Petrinović, Slobodan Tišma, Voja Čolanović i Uglješa Šajtinac našli su se u najužem izboru za najbolji roman godine u izboru NIN-a.
Na jedanaest dosadašnjih sastanaka razmatrana je celokupna produkcija pristiglih romana, a 26. decembra 2011. žiri u sastavu: Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujčić i Vasa Pavković (predsednik) izabrao je šest romana za najuži izbor.
To su: "Kontrolni unkt" (Stubovi kulture) Davida Albaharija, "Mein Kampf" (Laguna) Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" (Akademska knjiga) Franje Petrinovića, "Bernardijeva soba" (KC Novog Sada) Slobodana Tišme, "Oda manjem zlu" (Mono i Manjana) Voje Čolanovića i "Sasvim skromni darovi" (Arhipelag) Uglješe Šajtinca.
Na istom sastanku žiri je zaključio da je od romana dobijenih posle izbora užeg izbora samo roman Vladana Matića, Sklapanje pejzaža (Altera, Beograd) zaslužio da bude uvršten u širi izbor.
Odluku o nagradi žiri će doneti na zaključnoj sednici 16. januara 2012.godine.
(izvor ----- BLIC)

25.12.2011.

Kulturu je u 2011. obeležila kriza

::: BEOGRAD/SRBIJA :::
Kriza, gostovanje britanske soul pevačice Ejmi Vajnhaus, članstvo Srbije u Komitetu Uneska za zaštitu kulturnih nasleđa, neki su od najjačih utisaka čelnih ljudi kulture u Srbiji u 2011.

“Bila je ovo krizna godina u kulturi i to je najjači utisak. A sledeća će biti još gora, jer neće biti para za velike poduhvate“, rekla je narodna poslanica i članica skupštinskog odbora za kulturu Gorica Mojović.
Ona je, međutim, dodala da je takođe uverena da će i u takvim uslovima entuzijazam i volja pomoći umetnicima da ne posustanu.
Mojovićeva je naglasila da je i pored nedostatka sredstava u 2011. bilo značajnih poduhvata u kulturi, održane su sve manifestacije, gostovali su Boris Berezovski i Ejmi Vajnhaus, obeleženo je 50 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću.
"Srbija je postala član komiteta Uneska, što je naročito bitno ako se ima u vidu da je pre toga bilo problema oko tretmana i lociranja nekih od naših najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika na Kosovu”, istakla je Mojovićeva.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Vera Pavlović Lončarski je kao glavni događaj izdvojila članstvo Srbije u Komitetu za svetsku baštinu.
“Mislim da ljudi nisu svesni koliko je to značajno. Odluka 21 članice komiteta rešava šta su kulturna dobra na listi svetske baštine, šta će biti upisano na listu, njihove granice”, objasnila je ona i dodala da će u naredne četiri godine u tome učestvovati i Srbija.
(izvor ---- BLIC)

23.12.2011.

Novi Unus mundus

::: NIŠ :::
U novom, 40. broju časopisa „Unus mundus“ (Niški kulturni centar) objavljena je knjiga Borisa Nada „Poslednja Tula“, koja sadrži 17 priča: „Gog i Magog“, „Moloh“, „Bagdad“, „U danima kuge“, „Poslednji vuk“, „Mač“, „Tristan“, „Mesec boga Marsa“, „Apolon i Dafne“, „Deca carstva“, „Na reci Sprevi“, „Rialto“, „Poslednja Tula“, „Zeleni anđeo“, „Hiperborejci“, „Sveti vrh“ i „Đavolje kule“.
Priče „Gog i Magog“, koja je prvi put objavljena na sajtu Prozaonline, kao i priče „Bagdad“ i „Đavolje kule“ su fantastične priče u ovoj zbirci.
Priče „U danima kuge“, „Poslednji vuk“ i „Poslednja Tula“ takođe su prethodno objavljene na sajtu Prozaonline.
U novom „Unus Mundusu“ objavljena je i knjiga polemičkih tekstova Miroslava Lukića o srpskoj književnosti „Iz karantina“, potom pesničke zbirke Milutina Luja Danojlića „Na zlatnoj žici vremena“, Milena Milivojevića „S vrha jezika“ i Dejana Bogojevića „Turobna noć, magma“, a zatvara je knjiga eseja Milana R. Simića „Eseji da ublaže tvoju gorčinu“ i tekst Stevana Bošnjaka „Poslanica Ganeši“.
Glavni i odgovorni urednik časopisa je Stevan Bošnjak.

E-mail: boleb@open.telekom.rs .

21.12.2011.

Rođendanska žurka Manekena Bigza U zmajevom gnezdu: Threesome + DJ set NEETIKETE

::: BEOGRAD :::
Udruženje građana i građanki Manekeni Bigza će u petak 23. decembra proslaviti svoj prvi rođendan U zmajevom gnezdu, na šestom spratu zgrade BIGZ. Na velikoj žurci zasviraće zasluženo nahvaljen surf bend Threesome, dok će ostatak večeri svoj izbor muzike predstaviti puleni onlajn izdavačke kuće NEETIKETA. Manekeni Bigza su u prošloj godini organizovali preko šezdeset koncerata, tri festivala, široj publici predstavili desetine albuma putem svoje internet stranice www.manekenibigza.org i volonterskim snagama se zdušno trudili da daju svoj doprinos promociji nadolazećeg autorskog zvuka prestonice i regiona. Otvoren poziv i salje stoji - svim muzičarima, poštovaocima, entuzijastima - da se pridruže Manekenima u daljem radu.

20.12.2011.

PLEJLISTA S POČETKA VEKA

::: BEOGRAD :::
PRIČA
Časopis za priču i priče o pričama
PLEJLISTA S POČETKA VEKA
Beograd, mart 2011, godina V, broj 14

Priča, prvi i jedini časopis za priču i priče o pričama Beograd, mart 2011, godina V, broj 14
Izdavač -- Književno društvo „Sveti Sava“ – Beograd, ulica Gandijeva 167–177
Za izdavača – Nebojša Ćosić
Glavni urednik – Slobodan Stojadinović
Odgovorni urednik – Slavoljub Marković
Zastupnik Priče – Dr Mališa Stanojević
Časopis Priča izlazi četiri puta godišnje (Tiraž – 300)
Štampa Gorapres – Beograd
Na naslovnoj strani — Nebojša Lazić: „Entry“, digitalni print, 2010.
Na poleđini: prof. Slobodan Roksandić: Bez naziva, akrilna boja na drvenoj podlozi, 20×27 cm, 1990.

Uvodna napomena:
Prostor za mlade autore se poptpuno suzio; nesta- nak novina i časopisa najviše pogađa one koji dolaze. Nema okruglih stolova, bavljenje tipologijom nove priče, od predhodnih izbora prošlo je više od deset godina.
Izbor koji je pred vama tiče se pripovedačica i pripovedača rođenih nakon 1975. godine, dakle najmlađih koji su tek objavili po koju knjigu.
Izbor su sačinili - Ivan Antić i Slavoljub Marković.

Tko pjeva o Marini, zlo ne misli (a ja si sad idem popiti jedan gemišt kod Žnidaršića)

Decembarski pozdrav!


Novi izgled našeg sajta zlipodstanar.com i nova priča na tom sajtu - Tko pjeva o Marini, zlo ne misli!
Da sam ovu priču pokušao napisati prije dvadeset godina, ne bih je napisao. Prvi razlog je taj što nisam imao kompjuter, osim commodorea 64 (ali na njemu sam i glavu jedva znao naštimati), a poludio bih od pisaće mašine jer na njoj nikad nisam mogao napisati niti jedan red, a da ne pogriješim. U rijetkim situacijama sam ipak uspijevao, ali bih već u narednom redu napravio dvije greške, a u sljedećem tri, pa bih crven u licu iščupao papir, zgužvao ga, a onda ga s terase degažirao u susjedno dvorište poput golmana Branka Davidovića.
Drugi problem bi nastao zato što nikako ne bih mogao tako brzo saznati ko je sve pjevao o Marini. Sad imamo YouTube pa je takva informacija lako dostupna. Sada je sve mnogo lakše, možete diskografiju neke grupe dobiti za sat ili dva ne izlazeći iz svoje sobe, dok ste nekad morali putovati po gradovima i obilaziti berze ploča. Ali nestalo je nečeg lijepog iz tih starih vremena. Kako to izvrsno kaže kanadski zli podstanar, moj saradnik Janković: "Sad možeš kupiti seme i zasaditi čitavo polje deteline sa četiri lista. Nije li to tužno?"
Treće, tada osim rijetkih pisama i nešto češćih školskih sastavaka, ništa nisam ni pisao. To je zato što u školi djecu tjeraju od čitanja dajući im dosadne knjige za lektiru, pa djeca misle da je pisanje jako dosadno i da je predviđeno za one koji ništa drugo ne znaju, pa ni pisati, te da je zabavnije rezati šperploče pilicama koje traju koliko i prosječna pjesma o Marini, a onda pucaju.
Ima još razloga, ali ne može najava priče biti duža od nje same. Evo, reći ću i to, tada sam poznavao mnogo manje ljudi nego danas, samim tim i manje djevojaka, pa i manje Marina.
Pročitaj ovu priču obavezno. Jer, kad se vidimo sljedeći put, ja ću te pitati šta je u njoj pisalo. Pitanja neće biti laka. A ja lako dajem jedinice. Čak i Marinama.
Sutra počinje zima.

Novi album ariljskog sastava Baobab na sajtu Manekena Bigza

::: BEOGRAD/ARILJE :::

Manekeni Bigza ove nedelje predstavljaju novi album sastava Baobab pod imenom 'Pogled iznad', koji je za besplatno preuzimanje već dostupan na internet stranici udruženja,
www.manekenibigza.org.

Baobab žive u Arilju, stvaraju već osamnaest godina, a dopašće se ljubiteljima garažnog zvuka koji ne zaziru od romantičnih momenata. Bend je prošao kroz niz transformacija i smena članova, a kao podstrek za uvek ponovno okupljanje i rad navode mlade generacije stasale na njihovim ranim snimcima. Iza sebe imaju album-samizdat 'Pesme iz babine kuće' iz 1998. godine, maksi singl 'Dve leve noge' iz 2010. godine, a novi album snimljen je ove godine u studiju Šamarčina u Vrbasu i Digimedia u Beogradu.

Tribina: »Put za istok«

::: BEOGRAD :::

Beogradski nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizuje tribinu "Put za istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama istočnog bloka".
Tribina će biti održana 22. decembra 2011. u 18 časova u Press centru Udruženja novinara Srbije, Knez Mihailova 6/III, Beograd.

Teme o kojima će biti reči:

– Na koje je načine muzika sa ovih prostora dospevala do zemalja istočnog bloka
– Fenomen popularnosti jugoslovenskih pevača u Rusiji

– Jugoslavija kao katalizator popkulturne komunikacije između Istoka i Zapada

– Fenomen popularnosti jugoslovenskog novog talasa u Poljskoj

– Šta su Jugoton i Jugopolis i ko to tamo peva Idole na poljskom

– Međusobno preplitanje i uticaji malih kultura koje se geografski ne dodiruju

– Evropski identiteti nakon pada Berlinskog zida i raspada Jugoslavije kroz prizmu pop-kulture

Gosti:

Radmila Karaklajić, pevačica

Minja Subota, pevač i voditelj

Petar Janjatović, rok kritičar

Saša Dragić, kompozitor i menadžer

Gregor Bžozovič, idejni tvorac projekata Jugoton i Jugopolis

Moderator: Jovana Gligorijević, novinarka "Vremena"

(izvor --- VReme)

Promocija Đavoljeg koloseka Bojana Bosiljčića

::: BEOGRAD :::
Sreda, 21.12.2011.g.
Vreme -- 7:00 po podne until 8:00 po podne
Gde -- Studentski kulturni centar SKC Mala sala, Kralja Milana 48, Belgrade

Učestvuju: Hilda Urošević, Tamara Krstić, Bojan Bosiljčić
Moderatorka: Vesna Kapor
Muzika: Core 'ngrato (napolitanska) Tenor i gitara: Bojan Bosiljčić
*********************************
"Sve ličnosti ove knjige, i svi događaji, izmišljeni su. Samo je zemlja bila stvarna."
(B.B. Prva strana Đavoljeg koloseka)

Svako ima svoju priču o tome kako je prošao kroz pakao, jer pakao ima bezbroj pojavnih oblika. Ono što je važno kod priča i njihovog odjeka u vremenima koja dolaze je koliko ćemo, čitajući uzajamno naše priče, uspevati da se u njima nađemo i da, kockicu po kockicu, složimo mozaik te jedne Velike priče čiji smo protagonisti bili. (Pitam se sad da li bi Homer slično odgovorio da ga neki grčki novinar priupita isto o Ilijadi?) Ali ta njegova priča mi se sviđa. Važna je i danas. Iako Troje više odavno nema. Ni naše Troje više nema, i, kao i Homerova, ona postoji u jedinim dostupnim fragmentima prošlosti: za kratko u našim uspomenama. I potom, za budućnost, u našim knjigama.
(B-B., odlomak iz novinskog intervjua)

Horski pevač i gitarist, narator ove knjige, Boris Đak, u slučajnom boravku u Zagrebu, januara '90, upoznaje Mariju. (Kao u svakoj valjanoj tragediji, nema tu slučajnosti, naravno.)
Tako počinje paralel-slalom sa Istorijom, u koji Boris i Marija neopozivo stupaju. I baš tada, kad sve miriše na nove početke, stvari zapravo kreću ka svome kraju.
U furioznom tempu, dvoje ljubavnika pokušavaju da reše enigmu koju im nameće Istorija u nastajanju: ali svaki njihov korak koji svesno preduzimaju i koji bi trebalo da ih vodi jedno ka drugome, preduzet je u momentu kad Istorija okreće svoju novu, još krvaviju, stranicu. Ljubavna priča Borisa i Marije pretvara se u lavirint iz koga nema izlaza.
Ranjeni surovošću dana koje moraju da prožive, Boris i Marija postaju, kao uostalom i svi ukleti ljubavnici, jedno drugom neprijatelji i suparnici, zaslepljeni i onemogućeni u svakoj suvisloj akciji svojom željom da pobede nepobedivo.

Slađana Milošević prva na Jelen TOP listi

Kompozicija Slađane Milošević “Legalize Freedom” je na prvom mestu »Jelen TOP liste«. Prvobitno zabranjeni spot se posle jedanaest godina našao na poziciji koju je već tada zaslužio. Da li je naše društvo sazrelo i oslobodilo se tabua, zabrana i autocenzure, ostaje da vidimo. Fanovi Slađane Milošević se na Fejsbuk profilu pitaju zašto ostali mediji ne podrže emitovanje pomenutog spota, s obzirom da sa druge strane postoji velika zaintresovanost na Internetu? S tim u vezi Slađana Milošević kaže:
„Kompozicija “Legalize Freedom” (Legalizujte slobodu), snimljena 1999. godine, tek sada postaje aktuelna u domaćoj ali i u svetskoj javnosti. Na Internetu se već može pronaći više obrada i raznih izvođenja ove pesme. Tekst govori o socijalnoj nepravdi, o pohlepi bogatih koji uzimaju sve što požele a daju nam samo onu slobodu koja njima ne treba. Od nas su napravili potrošnu robu koju mogu baciti na ulicu kada isisaju i poslednju paru. Manipulišu našim slabostima, pohlepom, požudom, takmičarstvom a ne daju nam da kažemo istinu jer ona samo njima pripada…čovek je izgubio sposobnost da se suprotstavi manipulaciji, lažima, hipokriziji. Nikoga ne intersuju opresija, nedostatak pravde, čak i osnovnog prava na život. “Legalize Freedom” sam napisala iz iskustva biznis žene koja je godinama kao stok broker radila u investicionom biznisu Amerike i spoznala trikove biznisa. Odavno sam shvatila šta je u njemu trulo. Još pre jedanaest godina sam pokušala da upozorim da će se ovakav scenario dogoditi ali kao i obično, nisu me slušali. Pohlepnima sam smetala da još više ojačaju a većina nije razumela da se borim za njihovo dobro. Pokret »Occupy Wall Street« ponavlja sve što sam u svojim javnim istupima rekla i u pomenutoj kompoziciji sažela.
Kako bi svet izašao iz globalne višegodišnje i veoma duboke krize, kapitalizam mora sebe da re-kreira, da uspostavi nove odnose između privatnog kapitala, države i naroda. Neki smatraju da je to moguće, prelaskom u takozvanu »demokratsku ekonomiju«, gde će se generisani kapital pravilnije rasporediti i biti više na raspolaganju narodu a ne samo monopolskoj nekolicini.Wall Street se pretvorio u legalizovanu prevaru, banke podelile kredite bez pokrića, korporacije zatvorile slobodno tržište, što je sve uslovilo blokadu protoka kapitala. Novac se zadržavao kod malog broja bogatih koji ne investiraju u proizvodnju i stvaranje radnih mesta. I, šta se dogodilo? Svetski biznis, fiskalna i realna ekonomija su blokirane, ugušile samu sebe. Proizvodnja je blokrana, pošto su tržišta blokirana nedostatkom konzumenata. Energetski resursi su na izmaku, preskupi su i nemaju odgovarajuću alternativu.
Kada sam došla u Srbiju, govorila sam da ne treba prihvatati postojeće modele Zapada, već učiti na greškama i uzimati samo ono što se pokazalo uspešnim u tim društvima. U brojnim razgovorima sa najvišim državnicima i kroz svoj više od deset godina dugi društveno-politički angažman, pokušavala sam da pokažem da je model kapitalizma i uređenja koje preuzimamo već prevaziđen. Predlagala sam da se posle 2000. godine novo društvo formira kao sinteza socijalizma i oblika kapitalizma i instistirala na donošenju zakona, kao što su Konflikt interesa (u čijem sam lobiranju uspela) i drugih antimonoploskih zakona koji bi sprečili da Srbija postane još jedno od uporišta ili pre žrtva propalog oblika kapitalizma. Antimonopolski zakoni su ključni u sprečavanju bolesti kapitalizma gde je glavni element eradikacija slobodnog tržišta, što je osnovna teza kapitalizma. Za vreme pro-kapitalisitčkog protesta 96. studenti su se na mene ljutili što im ne dajem podršku. Nisu znali ono što sam ja odavno znala, da se bore za svoju propast, sistem koji se iscrpeo, pao kao žrtva ponavljenih grešaka i čovekove pohlepne prirode. Kada sam snimila kompoziciju Legalize Freedom (Legalizujte slobodu) koja govori o pohlepi moćnika, neslobodi običnog čoveka koji je rob banaka i korporacija, niko me nije razumeo.
Dokazalo se još jednom, da sam da sam imala ispravnu viziju. Nije mi drago što sam u pravu jer je propast zajednička ali mi je žao što me niko ne sluša. Ali, ovo društvo i dalje vode prilično neuki i neinformisani ljudi, bez vizije i rešenja. Srbija ima mnogo sreće a veoma malo znanja i mudrosti.


Video spot »Legalize Freedom«





Legalizujte slobodu
(Kompozicija, tekst i aranžman: Aleksandra Slađana Milošević)


Bogati uzimaju sve što hoće,

Daju ti slobodu koja njima ne treba.

Ti se klanjaš tako duboko da ljubiš sopstvenu zadnjicu,

Mizeran si i tako potrošan…



Bude tvoju požudu kako bi ti iskušali dušu,

Vezuju ti povez do praznog ništavila,

Ti si brbljiva mašina sa otrovnim umom,

Organska bomba, spremna da eksplodira.



Legalizujte slobodu!



Pazi čoveče da ne izgovoriš istinu,

Jer istina pripada njima,

Ako je ovo pravo mesto, onda sa ja u pogrešnom svetu

Ali ipak ja odlučujem kome služim…a ti?



Večni rat, za večnu trgovinu!

Prljavština, pohlepa i hipokrizija,

Za večno ropstvo!



Legalizujte slobodu!



Sloboda znaci, biti slobodan

da odlucis sta sloboda za tebe znaci!

VAŽNO! OTKAZUJE SE KNJIŽEVNO VEČE SA ILJIROM ĐOCAJEM!

::: BEOGRAD :::
Gradska knjižnica/
Književni program Kulturnog centra Grad
20. decembar od 20h

Književno veče sa gostom sa Kosova, Iljirom Đocajem, koje je trebalo da bude održano večeras (utorak, 20.decembra), u Kulturnom centru GRAD, otkazuje se iz tehničkih razloga.


Kulturni centar Grad
Braće Krsmanović 4
www.gradbeograd.eu

19.12.2011.

Otvoren Novogodišnji sajam knjiga u Domu sindikata

:: BEOGRAD :::
Novogodišnji sajam knjiga, koji se 11. put održava u holu Domu sindikata, otvorio je danas zvanično muzičar Bora Đorđević.
Đorđević, koji će tokom dana na štandu „Večernjih novosti” potpisisvati svoju knjigu „Šta je pesnik hteo da kaže”, izrazio je zadovoljstvo što je „Srbija staromodna zemlja u kojoj knjiga još uvek ima svoje mesto”.
„Pisati knjige danas, to vam je uzaladan posao, prodavati takođe. Niko od toga ne može da živi. Ljudi moraju da jedu i piju, ali ne moraju da čitaju knjige”, rekao je Đorđević.

On je dodao da je sva sreća da je „Srbija jedna staromodna zemlja gde knjiga ima svoje mesto” i poručio prisutnima da nastave da „čitaju knjige, pišu knjige i da se bave knjigama”.
On je otvorio sajam na prepoznatljiv način, pročitavši jednu od svojih pesama, i otkrio posetiocima da istovremeno piše tri knjige „iako je to uzaludan posao”.
U Domu sindikata svoja izdanja izložilo je oko 40-tak izdavača, a popusti se, prema rečima organizatora Žike Miloševića, kreću od 20 do 80 posto.
Tako izdavačka kuća „Laguna” daje popust od 15 posto za pojedinačne knjige, dok pri kupovini tri ili više knjiga kupci dobijaju i veći popust. „Kreativni centar” na svoja nova izdanja daje 15 posto popusta, a za sva ostala 20 posto, koliko daje i „Geopoetika”.
Izdanja „Evro-đuntija” prodaju se sa popustom od 30 do 70 posto, zavisno od cene knjige - naslovi koji koštaju do 500 dinara imaju popust od 30 posto, preko 500 dinara 40 posto, dok za najskuplje knjige popust je 60 i 70 posto.
Na sajmu se mogu naći i polovne knjige iz oblasti istorije, filozofije, psihologije, prirodnih nauka, kao i beletristika, a tri koštaju samo 200 dinara. Prodaju se dela Pekića, Selenića, Getea, Hesea, Selimovića, sabrana dela Ćopića, Crnjanskog, Čehova, Kafke i drugih.
Milošević je u izjavi Tanjugu rekao da očekuje veliku posetu s ozbirom da se sajam održava u centru grada, da je ulaz slobodan i da su popusti prilagođeni „svačijem džepu”.
„Imate popuste od 20, pa čak do 80 posto koliko daje izdavač V.B.Z., a mogu da se nađu i knjige po 50 i 100 dinara”, rekao je Milošević. On je primetio da su u korist sajma i događaji koji se organizuju u salama Doma sindikata, a koji privlače i po nekoliko hiljada ljudi.
Novogodišnji sajam knjiga, koji je počeo 17. decembra, traje do 17. januara.
(izvor ---- Tanjug)

Promocija edicije Prva knjiga Matice srpske za 2011.

::: NOVI SAD :::


Kada – utorak, 20.decembar 2011.g.
Vreme --- 18:00 h
Gde --- Matica srpska, Novi Sad

Matica srpska srdačno Vas poziva na predstavljanje knjiga objavljenih u ediciji Prva knjiga Matice srpske za 2011. godinu
--- Ivana Maksić, O Telo Tvori me
--- Vladimir Ćeha, Samo na klik od tebe
--- Ivana Ikonić, (O)smeh Stevana Sremca

Govore:
- glavni i odgovorni urednik Vladislava Gordić Petković,
- književni kritičar Nataša Polovina
- i autori

Utorak, 20. decembar 2011. godine u 18 časova
u Matici srpskoj

ANDRIĆ: PUTOVANjA, GRADOVI

::: NOVI BEOGRAD :::


Utorak 20. 12. u 20:00, Studio 26

ANDRIĆ: PUTOVANjA, GRADOVI

Predavanja Vladimira Gvozdena i Slobodana Vladušića

Gosti naše tribine, u okviru ciklusa povodom pedesetogodišnjice uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću, biće dvojica afirmisanih književnih tumača i univerzitetskih predavača iz Novog Sada. Vladimir Gvozden će u izlaganju na temu Andrić i putovanje analizirati putopisne reportaže koje je Ivo Andrić pisao u drugoj i trećoj deceniji 20. veka, a koje se odnose na njegova putovanja u Poljsku, Austriju, Španiju, Portugaliju i Italiju. U predavanju Slika gradova u Gospođici Ive Andrića Slobodan Vladušić će govoriti o razlici između dva tipa grada koje u Andrićevom romanu simbolizuju Sarajevo i Beograd, kao o razlici između koncepta Grada i Megalopolisa.

12.12.2011.

Biblioteka KALEM (Utorak, 13. decembar u 20 h)

::: NOVI BEOGRAD :::
Utorak 13. 12. u 20:00, Studio 26

Književne studije i esejistika

biblioteka kalem

Govore: Jovan Pejčić (urednik), Goran Maksimović, Aleksandar Kostadinović, Saša Radojčić i Jovo Bajić

U okviru biblioteke Kalem, koju uređuje Jovan Pejčić, tokom protekle dve godine objavljeno je više od dvadeset naslova književne kritike, esejistike, monografskih studija, ogleda, filozofsko-teorijskih radova i publicistike. Između ostalih, knjige su objavili Saša Radojčić, Goran Milenković, Dušan Stojković, Goran Maksimović, Aleksandar Kostadinović, Snežana Božić, Dubravka Popović Srdanović, Dragan Žunić, Natalija Ludoški, Boško Tomašević, Jovo Bajić, Miroljub Todorović. Objavljeni su i izbor iz esejistike Isidore Sekulić i Putokazi Daga Hamaršelda.

08.12.2011.

Zmajevo gnezdo u BIGZ-u: punk svirka u petak, Klopka za pionira u subotu

::: BEOGRAD :::

Zmajevo gnezdo u BIGZ-u:
punk svirka u petak,
Klopka za pionira u subotu

Manekeni Bigza se i ovog vikenda prihvataju uloge domaćina najboljeg rokenrol druženja u prestonici.
U petak 9. decembra u muzičkom studiju Zmajevo gnezdo nastupiće punk snage Posno prase, U zmajevom gnezdu, Angry Virgin i Nepristojni ljudi, dok je subota 10. decembar rezervisana za stvaraoce angažovane buke, pančevačko-beogradski bend Klopka za pionira.
Ulaz na oba događaja je besplatan.

“Ti si bitan” na klizalištu SPENS-a

::: NOVI SAD :::

Od subote 10. Decembra ekipa projekta “Ti si bitan” svakog vikenda naći će se na ledu najpopulanijeg Novosadskog klizališta . Uz podršku uprave SPENSA-a koji su omogućili da i posetiocima klizališta približimo ideju celokupnog projekta i u saradnji sa udruženjem Ice new now svakog vikenda delićemo promotivni materijal u vidu flajera i besplatnih majica. Na ovaj način skrenućemo pažnju mladima na njihovo zdravlje i kako pozitivno mogu uticati na isto, i ujedno kako kvalitetno da provode svoje slobodno vreme. Takođe organizovali smo i interesantnu akciju gde svi posetioci mogu da se fotografišu ispred našeg banera i postave svoju fotografiju na fan stranicu gde mogu pozvati svoje prijatelje da je lajkuju i svake nedelje osvoje majicu.

Vidimo se na klizalištu!


(izvor --- http://www.tisibitan.com/)

Niko se više ne zove Pelagija

::: BEOGRAD :::
Novosadska izdavačka kuća „Prometej” juče je u Vukovoj zadužbini u Beogradu predstavila četiri nove knjige drugog kola svoje renomirane edicije popularne lingvistike: „Pravogovor” i „Kako se kaže” Milorada Telebaka, „Ime moje i tvoje” Ivana Klajna i Milana Šipke i „Prezimena su čuvari jezika” Zagorke Vavić Gros. „Rečnik opscenih reči” Danka Šipke novo je delo trećeg kola ove edicije. U razgovoru su učestvovali akademik i lingvista Ivan Klajn, univerzitetski profesor Veljko Brborić, Zagorka Vavić Gros, Pavle Ćosić, iz „Korneta” suizdavača „Rečnika opscenih reči”, i Jovan Ćirilov. Ovom prilikom, „Prometeju” su upućene reči hvale zbog toga što se nalazi među malobrojnim izdavačima koji objavljuju kvalitetna izdanja iz oblasti srpskog jezika i lingvistike.
(izvor -- POLITIKA)

03.12.2011.

Tribina: Studentski pokret i državna represija

::: NOVI SAD ::::
utorak, 6. decembar 2011.g.
Време --- 19:00 h
Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovica 13, Novi Sad

Tokom mesec i po dana blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, najjači utisak ostavio je talas državne represije protiv studenata u protestu:
napadi od strane fašista i privatnog obezbeđenja koje je platila uprava Filozofskog fakulteta, krivične prijave protiv trojice učesnika blokade za nešto što nisu učinili i informativni razgovori u policiji.
Slično se može reći i za protest studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji su blokirali članovi Studentskog parlamenta potpomognuti kordonom policije da bi nekoliko dana kasnije pokušali da uguše studentski protest u saradnji sa članovima ekstremnih desničarskih organizacija.
Rektor Univerziteta u Beogradu pozvao je državu (dakle, policiju) da reši blokadu "milom ili silom", a ministar prosvete i nauke da se "prekine taj cirkus".
Šta nam govore nasilje koje je na fakultetima primenjeno protiv studenata, ali i pozivi čelnika državnih institucija da se legitimni studentski protest tako rasturi?
Da li su studenti jedini čiji se protest pokušao tako razbiti, ili postoji sličnost sa radničkim štrajkovima i protestima manjina?
Da li država i državna represija mogu biti zajednički neprijatelj koji će ujediniti različite pokrete obespravljenih?

Na tribini će govoriti Peđa Stanković (student Fakulteta političkih nauka), Miljan Jelić (student Pravnog fakulteta) i Pavle Ilić (student i učesnik u blokadi Filozofskog fakulteta).

(izvor --- FACEBOOK)

01.12.2011.

nova besplatna knjiga ::: snaga utopije ::: drazen simlesa

::: ZAGREB :::
Društvo za promicanje književnosti na novim medijima (DPKM) objavilo je u okviru projekta "Besplatne elektroničke knjige" novi besplatni naslov, deseti i ujedno posljednji u tekoćoj godini: "Snagu utopije" Dražena Šimleše, pregled anarhističkih ideja i akcija u drugoj polovici 20. stoljeća. Prvo izdanje objavio je Što čitaš? 2000. godine, a 2005. i drugo, prošireno izdanje. Trenutno je na mrežnim stranicama projekta "Besplatne elektroničke knjige" (www.elektronickeknjige.com) dostupno 129 naslova.
"Snaga utopije" donosi pregled anarhističkih ideja, stavova i vrijednosti, kao i smjerova unutar pokreta, što je dodatno upotpunjeno pregledom najvažnijih akcija koje su obilježile posljednjih pedesetak godina anarhističkog djelovanja. Drugo tiskanje izdanje bilo je prošireno i dopunjeno tekstovima i prilozima Gorana Ivanovića, Ive Kraljević i Roberta Posavca, a dodan je i kratki pregled razvoja i djelovanja anarhističkog pokreta u Hrvatskoj Marka Strpića. Za ovo treće, i ujedno prvo elektroničko, izdanje nadopunjen je i ažuriran posebice dio knjige koji pokriva događanja zadnjih pet na anarhističkoj sceni u Hrvatskoj. Ova knjiga je naročito važna jer suvremene anarhističke ideje i akcije kroz medije i druge oblike masovne komunikacije doživljavaju različite interpretacije, budući da su opet izrazito prisutne, kako prije pet godina kada je objavljeno drugo izdanje, tako i danas, a često je tu riječ o mistifikaciji, krivim interpretacijama ili čak zlonamjernim podmetanjima, što i nije toliko neočekivano budući da za razliku od mnogih drugih političkih ideja, anarhistički pokret rijetko ima priliku javno objasniti svoja načela i polazišta.

O autoru
Dražen Šimleša rođen je 1976. godine u Bjelovaru. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao i doktorirao na Odsjeku za sociologiju. Zaposlen je kao asistent na Institutu društvenih znanosti Ivo Pilar u Zagrebu. Područje rada je globalizacija i održivi razvoj. Do sada ima objavljene tri knjige i nekoliko znanstvenih radova. Predaje kolegij Globalizacija na Mirovnim studijima, te Globalno društvo i održivi razvoj na Hrvatskim studijima. Aktivan je na civilnoj sceni i trenutno volontira kao koordinator udruge Zelena mreža aktivističkih grupa (ZMAG). Objavio: Šimleša, Dražen. Ekološki otisak - kako je razvoj zgazio održivost. Zagreb: TIM press, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, 2010. Šimleša, Dražen. Kako potrošiti svijet - mala škola ratova za resurse. Zagreb: Što čitaš, 2008, 84; Motik, Bruno i Šimleša, Dražen. Zeleni alati za održivu revoluciju, Vukomerić: ZMAG i Zagreb: Što čitaš, 2007, 208.; Šimleša Dražen. Četvrti svjetski rat - globalni napad na život/Drugačiji svijet je moguć - priče iz našeg dvorišta, Zagreb: Što Čitaš, 2006, 354., Zagreb: DPKM, 2008; Šimleša, Dražen. Snaga utopije - anarhističke ideje i prakse u drugoj polovici 20. stoljeća Zagreb: Z@P, 2000, 158., Zagreb: DPKM, 2011.

Zašto objavljujemo besplatne elektroničke knjige?
Budući da se to pitanje gotovo neizostavno pojavljuje u svim razgovorima o projektu "Besplatne elektroničke knjige", odlučili smo u odgovaranje uključiti i autore čiji su naslovi objavljeni u okviru projekta. Ovaj puta to pitamo Dražena Šimlešu, autora više naslova vezanih uz globalizaciju i održivi razvoj.

Kao autoru znanstvene i publicističke literature imam nekoliko razloga zašto mi je bitno objaviti vlastita autorska djela na internet stranici www.elektronickeknjige.com.
Prvo je što smatram kako mi je kao javnom radniku dužnost omogućiti što je moguće većem broju ljudi uvid u spoznaje i rezultate koje pronalazim radeći na Institutu društvenih znanosti Ivo Pilar kao znanstveni suradnik. Projekt s pružanjem čitanja literature besplatno od autora i autorica koji pristaju na to, odličan je alat za tu svrhu. Druga je što s obzirom na tematiku kojom se bavim, a to su globalizacija i održivi razvoj, riječ je uvijek o knjigama koje su određeno vrijeme aktualne, a nakon toga je potrebno njihovo obnavljanje te je neke od njih moguće koristiti kao izvor podataka i svježu arhivsku građu. Za te potrebe, posebice studentima, korisno je dobiti takav izvor na internetu i to besplatno. U današnje vrijeme koje je obilježeno financijskim teškoćama za većinu ljudi, a s obzirom da često pišem i o nepravdi globalne ekonomije, čini mi se pravednim i svrhovitim da neke od svojih djela dajem svima besplatno na čitanje. U tom smislu mi je bitan ovakav projekt, jer mi pruža veći i širi doticaj s ljudima do kojih zbog mnogih objektivnih razloga ne bi mogao doći.

Pesničke vertikale Ljubomira Simovića

::: NOVI BEOGRAD :::
Četvrtak, 1. 12. u 20:00, Mala sala DKSG

Pesnik i delo

Pesničke vertikale Ljubomira Simovića

Govore: Aleksandar Jovanović, Jovan Delić, Svetlana Šeatović Dimitrijević i Predrag Petrović

Ljubomir Simović govori stihove
Gost naše tribine biće pesnik koga mnogi smatraju klasikom savremene srpske poezije. Neposredan povod za to je objavljivanje zbornika radova posvećenih Simovićevoj poeziji, koji je nastao kao rezultat naučnog skupa održanog prošle godine u organizaciji beogradskog Instituta za književnost i umetnost (projekat Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka). Prema rečima Aleksandra Jovanovića, urednika zbornika, u poeziji Ljubomira Simovića propevalo je naše jezičko i kulturno pamćenje, drevni jezik našeg predanja, ali joj nije strano ni suočenje sa neposrednim društvenim zbivanjima. Pesnikov zaštitni znak je ukrštanje retorskog zamaha, crnohumornog tona i pevanja o najvišim nacionalnim vrednostima.
Ljubomir Simović (1935) objavio je pesničke knjige Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998), Tačka (2004) i Planeta Dunav (2009). Autor je četiri drame (Hasanaginica, Čudo u „Šarganu“, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu), nekoliko knjiga eseja, zapisa, dnevnika i memoarske proze. Dobitnik je brojnih književnih i pozorišnih nagrada. Od 1994. je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Godine 1991. objavljena su Simovićeva Dela u pet knjiga, a 2008. i Odabrana dela u dvanaest knjiga.