29. 11. 2011.

NOVA HIT KOMEDIJA NA REDOVNOM REPERTOARU UK VUK-a!

::: beograd :::

1. decembra u 20 časova na sceni "Aleksandar Popović" održaće se premijera najnovije produkcije Ustanove kulture "Vuk Karadžić", drama Milana Jelića "Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera". Jelićev tekst pisan sedamdesetih godina dvadesetog veka osvetljava temu frustracije pojedinca koji ne može adekvatno da odgovori na očekivanja zajednice. Jelić kroz sočan, bezazlen, skoro petparački jezik, stvara svet koji živi u limbu između sela i grada,svet koji stalno gladuje hraneći se palanačkim duhom koji bdi i preliva se preko granica vremena. Režiju i adaptaciju teksta potpisuje Dara De Luka, a upredstavi igraju Irena Mičijević, Bojan Žirović, Tatjana Kecman i Nađa Sekulić.

28. 11. 2011.

DKSG, NOVI BEOGRAD: Severni bunker

::: NOVI BEOGRAD :::
Utorak 29. 11. u 20:00, Studio 26

Književna periodika

Severni bunker

Govore: Srđan V. Tešin, Srđan Srdić, Marija Midžović i Zvonko Karanović
Kikindski časopis „za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture“ Severni bunker izlazi od 1999. godine, kada su ga kao specijalno izdanje Kikindskih osnovali Srđan V. Tešin i Jovan Gvero. Nedavno je iz štampe izašao 18. broj pod naslovom KNJIŽEVNOST I VELIKO PLATNO, koji je posvećen odnosu literature i filma. Novi broj donosi tematske priloge koje su, po pozivu uredništva, napisali književnici iz Engleske, Škotske, Hrvatske i Srbije, uz poeziju i prozu troje književnika iz SAD. Izdavač časopisa je Kulturni centar Kikinda, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i opštine Kikinda.

27. 11. 2011.

Stereolimit na NEETIKETI Manekena Bigza

Manakeni Bigza nastavljaju izdavačku aktivnost i na NEETIKETI vam predstavljaju još jedan sjajan bend iz Niša-Stereolimit i njihov album prvenac “Indikacije, kontraindikacije i nezeljena dejstva”.
Stereolimit je nastao krajem 2010. godine kao posledica nedovršene priče čiji su akteri bili Miroslav, Bratislav i Bojan, trojka koju ljudi pamte pod imenom PRC.
Septembra 2010. bend se okuplja pod novim imenom i kreće sa snimanjem materijala za prvo izdanje. Sve pesme su snimane u "Stereolimit" studiju u samostalnoj produkciji.
10. aprila 2011. godine Stereolimit se pojavljuje na digitalnom izdanju "Električni impuls - Kiša Kerozina Remixed" sa numerom "Vedriji snovi". Na leto 2011. snimaju svoj prvi spot za pesmu "Dan se radja".

Stereolimit su:
Miroslav Cvetković - vokal, gitara
Bratislav Stanković - bas gitara, prateći vokal
Nebojša Pešić - gitara, prateći vokal
Marko Tomović - bubanj
::: link za spot Dan se radja:::
http://www.youtube.com/watch?v=Nqi6UkacWiY

Ili preuzmite mp3:

Stereolimit – “Indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva”

thumbnail Stereolimit   Indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva

23. 11. 2011.

Promocija knjige "Posudi mi smajl" Nore Verde u KC Grad

::: BEOGRAD :::
Време --- Данас у 9:00 по подне - Сутра у 11:00 по подне.
Место --- Kulturni centar GRAD
Braće Krsmanović 4
Beograd, Serbia

O knjizi i različitim temama koje nameće govoriće beogradska književnica, publicistkinja i queer umetnica Biljana Kosmogina i književnica i novinarka Dragoslava Barzut.

Poseban kuriozitet jeste i činjenica što se sama autorka ne pojavljuje javno, već se obično nalazi negde među publikom, dok o knjizi govore i predstavljaju je promoteri.
Prozna knjiga „Posudi mi smajl“ na hrvatskoj kulturnoj i LGBT sceni izazvala je tokom godine brojne polemike, mediji je nisu zaobilazili, a imala je i uspeha kod publike sklone muzici i subkulturi. Stekla je i za sada malu, ali upornu grupu beogradskih poklonika.
U dve zagrebačke i jednoj riječkoj promociji učestvovali su muzičar i novinar Ante Perković, pevačica i voditeljka Ida Prester, kontroverzna književnica Vedrana Rudan i njen riječki kolega Zoran Krušvar, te mlada pesnikinja i aktivistkinja Jelena Zlo Tondini.
Knjiga „Posudi mi smajl“ tematizuje odrastanje, formiranje i egzistenciju žene i devojke u ranim 30-ima koja umišlja da je pripadnica famozne Generacije X. Rezimira svoju prošlost i sadašnjost prisećajući se svojih „opasnih godina“: partijanja i hedonizma, sastavlja puzzle sećanje na odrastanje, studiranje, te proces vlastitog seksualnog „coming outa“. Prisutan je i neizbežan osvrt na haotičnu i burlesknu medijsku scenu u Hrvata.
Žarišne tačke interesa autorke su godine rata, prva lezbejska i erotska iskustva, preživljavanje vlastitim snagama bez materijalnog kapitala, destrukcija i vitalizam koji se izmenjuju u svakodnevnom životu pripovedačice, pronalazak partnerke na trusnoj zagrebačkoj gay sceni, egzistencijalne krize večne selidbe i promene podstanarskih adresa..
(izvor --- FACEBOOK)

22. 11. 2011.

MOJA OSTAVKA NA MESTO UREDNICE ZA POEZIJU U "KNJIŽEVNOM MAGAZINU"

Srpsko književno društvo
Francuska 7
Beograd
Upravnom odboru, uredništvu ,,Književnog magazina“ i svim članovima SKD-a

Poštovani,
Ovom prilikom želim da vam saopštim svoju odluku o podnošenju ostavke na mesto urednice za poeziju u ,,Književnom magazinu“. Molim, istovremeno, da ovo moje pismo bude poslato na adrese svih članova Srpskog književnog društva. Razloga za ovakav korak imam nekoliko.
1)
Nepostojanje komunikacije: smatram da uređivanje svakog književnog časopisa, a posebno onog koji ima i svoj prostor u centru grada, tačnije u prostorijama SKD-a, mora da funkcioniše po principu redovne, žive komunikacije između svih članova uredništva, razmene mišljenja o prilozima, o brojevima koji se pripremaju, međusobnog dogovora. Maštala sam, doduše, i o tome da redakcija ovog časopisa treba i da zaživi kao mesto okupljanja i samih pisaca, mesto za uzajamnu razmenu mišljenja. Sama komunikacija između urednika, naravno, može da bude intezivno vođena i putem mejla, međutim, od kada sam ušla u uredništvo, imali smo samo jedan sastanak redakcije, i to samo prvi, a komunikaciju sam – putem mejla – uspevala da ostvarim samo sa Dejanom Simonovićem, i to isključivo vezano za rokove do kada treba poslati pesničke priloge i kada se radi prelom. I to je bilo sve.
2)
Odlučivanje i samovolja jednog: od prvog broja koji sam uredila, suočavala sam se sa istim problemom: nakon što pošaljem priloge, niko me nije obaveštavao, a posebno ne glavni urednik, Mileta Aćimović Ivkov, o tome šta od onoga što sam poslala (a mnogi tekstovi, posebno prevodi, s moje strane bili su naručeni) planira da objavi, a šta ne, a šta da po tipično autokratskom i ignorantskom principu, bez mog znanja izostavi, da bi na stranicama časopisa osvanuli pesnički prilozi koje je sam naručio i ,,ugovorio“. Sa time bih se upoznala tek kada bi časopis izašao iz štampe.
3) Princip raspoređivanja tekstova po diktatu ,,kanona“: Glavni urednik, iako to nije spomenuo nijednom rečju na našem prvom i jedinom sastanku redakcije, očigledno smatra da svaki broj treba da otvori poezija onog pesnika sa kojim se sam, bez ikakvog mog znanja, dogovori i ,,ugovori“ objavljivanje na prvim stranicama časopisa. Obično su to naši ,,živi klasici“, što se apsolutno kosi sa mojom idejom da prve stranice jednog časopisa može da otvori i ne tako poznato, ili sasvim nepoznato autorsko ime: treba da budemo vođeni kvalitetom domaće poezije i idejom da otkrivamo novo, a ne isključivo značajem samih već odavno prepoznatih imena. Objavljujemo poeziju, a ne imena i sadašnje i buduće akademike. I moje mišljenje je da treba da budemo otvoreniji za sve autore, a ne da obavezno konferencije za štampu pravimo tako što pozovemo jednog ,,akademika“, koliko god cenili njegovo delo.
4) Nevolje oko jubilarnog broja: O tome kako je koncipiran jubilarni broj ,,Književnog magazina“ i da će biti pozvani da učestvuju sa po jednom pesmom svi domaći pesnici koji se nalaze u adresaru SKD-a, obaveštena sam od strane Dejana Simonovića tek nekih petnaestak dana pre zaključivanja broja. Mesta za obilje prevoda koje sam naručila, kao i za izbore iz poezije domaćih pesnika, naravno, nije bilo. Što opet govori o samovolji odlučivanja jednog čoveka (čitati – glavnog urednika) i o potpuno ignorantskom odnosu prema meni, kako glavnog urednika tako i ostatka uredničke ekipe kao urednici za poeziju. Tom prilikom sam, ipak, ,,progutala“ čitavu stvar, i sama pozvala neke naše pesnike da mi pošalju po jednu pesmu. Prevodiocima i ostalim pesnicima nisam znala šta da kažem, osim da za njihove priloge nije bilo mesta, jer se pripremao ,,jubilarni broj“.
5) I opet, isto: za novi broj ,,Književnog magazina“ pripremila sam nešto prevoda i domaće poezije, da bi mi danas, pre nego što broj treba da ode u štampu, od strane glavnog urednika bilo saopšteno, da teško šta može više da ,,uđe od poezije, jer je većina prostora otišla na poeziju učesnika ,,Kolonije Čortanovci“ (ovaj prilog mi je poslat mejlom, da izaberem po jednu do dve pesme od svakog i prebacim ih iz latinice u ćirilicu??) i da će broj otvoriti poezija našeg značajnog pesnika sa kojim se, glavni urednik, opet sam ,,dogovorio“. Smatram to krajnje nefer odnosom prema meni, kao nekome kome je poveren posao uređivanja, i kao nekome ko prevode i poeziju naručuje, kako od prevodioca tako i od domaćih pesnika, a ona nikako da se pojavi u ,,Književnom magazinu“. Čime da se pravdamo pred samim autorima?
6) Nejasnoće oko postojanja ili nepostojanja honorara: Bez obzira na lošu materijalnu situaciju u kojoj se ovaj časopis nalazi, kao i čitavo Srpsko književno društvo, smatram da je sasvim pošteno obavestiti mene, a preko mene – ili već direktno – same autore i prevodioce da li se njihovi prilozi honorarišu ili ne. Ta informacija mi je, do danas, takođe kao urednici izostala. Mislim da je ona veoma važna, pogotovu kada naručujemo prevode, koji se specijalno rade za ovaj časopis, jer neki prevodioci, verovatno, ne bi pristali na saradnju, s obzirom da isti prevod mogu ustupiti nekom časopisu koji honorare plaća ili barem objavi u onom broju za koji su naručeni. Zbog toga sam se sama našla u neprijatnoj situaciji da naknadno objašnjavam nekim autorima, kako ,,honorara uopšte nema“ i kako je njihova saradnja zapravo na dobrovoljnoj bazi. I time sam dovela u pitanje i sopstveni legitimitet, kao urednice. I opet smo kod nepostojanja komunikacije, lova u mutnom, stvaranja ,,fiktivnog“ uredništva u kojem zapravo glavnu reč vodi samo jedna osoba, koju ne interesuje mišljenje drugih, i koja samovoljno sprovodi svoju politiku uređivanja, ukoliko ovde uopšte možemo govoriti o nekakvom ,,uređivanju“.
7) Samo jedan ili nijedan: Ukoliko većinu priloga u ovom časopisu uređuje zapravo jedna osoba, onda mislim da ,,Književni magazin“ treba da ima samo jednog urednika, a književni časopisi bi trebalo da budu poslednji koji će danas propagirati i vežbati jednoumlje. Radovala sam se tome da ću biti deo uredništva, verujući u to da bih mogla da doprinesem rubrici poezije u ,,Književnom magazinu“, zajedno sa drugima, ali, iz svake autokratije, pa i one koja se prepoznaje tamo, gde bi pre svega trebalo da vladaju saradnja, komunikacija i pre svega želja da budemo drugačiji i da stvaramo nešto novo, da budemo mesto okupljanja različitih mišljenja, da se dogovaramo, a ne namećemo svojim, odatle –i takve ,,palanke“ – slava pokojnom Konstantinoviću – na onim tužnim nijansama koje je tako prepoznao među svima nama – a koje i te kako još postoje - brzim koracima odlazim.


U Beogradu, 1. novembar. 2011. g.

Ana Ristović

21. 11. 2011.

Ko je Nora Verde?!

Povremeno se tek onako, u prolazu upitam: ko je Nora Verde?!
Odgovora nema... Ili ga, možda, ima?!
Iz njene kratke bio-beleške je moguće saznati sledeće:
"Nora Verde pseudonim je autorice prozne knjige „Posudi mi smajl“ objavljene protekle godine u izdanju nakladničke kuće Meandar.
"Posudi mi smajl" je ispovijest neprilagođene 30-godišnje zagrebačke lezbijke koja stvarnost promatra kroz zatamnjene naočale. Pod svojim građanskim imenom zaposlena je u jednoj hrvatskoj novinskoj korporaciji, dok pod pseudonimom Nora Verde surađuje i za portal Vox Feminae (www.voxfeminae.net)
Opsjednuta je Generacijom X, eskapizmom, pop i rock herojima i heroinama. Nagluha je, a plaćena da čuje.
Zaboravlja imena, pamti stanja."
Neko bi rekao da je Nora Verde - hrabra. Veoma hrabra za nekog ko je rođen, na primer, u dvadesetom veku i ne zna, ne naslućuje, šta će biti XXI vek.
Za dvadeset i prvi vek Nora Verde je sasvim OK: puši, pije, tulumari... Ma, radi ona i žešće, opasnije stvari.
To dvadeset i prvi vek i očekuje od nje. Dakle - Nora Verde se sasvim uklapa.
Zaključak: XXI vek i Nora Verde su sasvim kompatibilni.
Kraj. Tačka.

PROMOCIJA ČASOPISA „PUTEVI“

::: BANJA LUKA :::
Promocija časopisa za književnost, kulturu i umjetnost “Putevi”
održaće se u utorak 22. novembra u 19.00 časova u holu
Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske.
Učestvuju: Redakcija časopisa i saradnici
Gost večeri: Jadranka Stojaković
O “Putevima“:
Časopis za književnost, umjetnost i kulturu “Putevi“ iza sebe ima tradiciju dugu preko pedeset godina. Ovaj časopis je u kulturnom životu Banjaluke i Krajine, ali i u širem kontekstu nekadašnje cijelokupne jugoslovenske kulture odigrao veoma značajnu ulogu, afirmišući ne samo književnost već i likovnu i pozorišnu umjetnost sa ovih prostora, ali i kritiku i esejistiku. “Putevi“ su kroz svoju višegodišnju prisutnost oko sebe okupljali i iznjedrili više generacija pisaca, kritičara, likovnih umjetnika i prevodilaca.
“Putevi“ su u 55 godina izlaženja više puta mijenjali redakcije, sadržaj i izgled, pa i sam naziv; prvih pet godina izlazili su pod imenom “Korijen“. Bili su često nepredvidljivi kao i novo ime koje su dobili, ali i jednako tako nezaustavljivi.
Najnoviji “Putevi“ su koncepcijski bliski početnoj ideji: otvorenosti ka različitim umjetnostima i različitim umjetničkim vizijama, provjerenim vrijednostima ali isto tako i hrabro okrenuti ka novim tendencijama i mladim autorima.
Ono što novi “Putevi“ imaju za cilj je ukupnost svih dosadašnjih kvaliteta i istrajnosti, kojima želimo pridodati i moderan dizajn, aktuelne tekstove koji se bave dešavanjima u kulturi kod nas i u svijetu, zanimljive intervjue sa ljudima iz različitih oblasti umjetnosti, dobre esejističke, prozne i poetske radove…
Ideju da našoj čitalačkoj publici ponudimo upravo ovakve, osavremenjene “Puteve“ podržalo je mikrokreditno društvo “Mikrofin“ u okviru svoga programa “Novi kulturni ritual“ koji se, kroz ulaganje u kulturu, bavi razvojem kulturne scene.
Nove “Puteve“ možete kupiti na kioscima u svim gradovima Republike Srpske, kao i u većim gradovima u Federaciji BiH.

Opširnije o sadržaju i prikazu novog broja: Novi broj časopisa „Putevi“ na portalu NUBRS i portalu konkursiregiona.net

20. 11. 2011.

nove besplatne knjige ::: eseji borisa becka i poezija tvrtka vukovica

::: ZAGREB :::
Društvo za promicanje književnosti na novim medijima (DPKM) objavilo je u okviru projekta "Besplatne elektroničke knjige" nove besplatne naslove: zbirku eseja "Krila u koferu" Borisa Becka i zbirku pjesama "Slijeganje ramenima" Tvrtka Vukovića. Beckove eseje u tiskanom obliku objavio je 2004. Disput, a Vukovićeve pjesme 1995. Meandar. Trenutno je na mrežnim stranicama projekta "Besplatne elektroničke knjige" (www.elektronickeknjige.com) dostupno 128 naslova.

O Borisu Becku
Rođen u Zagrebu 1965. godine. Piše proze, eseje i kritike. Diplomirao je na Geodetskom fakultetu i kroatistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kritike, članke i intervjue počinje objavljivati 1996. u listu Matice hrvatske "Vijenac" u kojem je od 1998. urednik. Istovremeno surađuje kao autor emisija na Trećem programu Radio Zagreba. U razdoblju 1999-2002. radio je kao urednik u dvotjedniku za kulturu "Zarez" te objavljivao priče i eseje u književnim časopisima te drugoj periodici. Od 2003. zaposlen je u Nacionalu gdje također surađuje prilozima o književnosti, kazalištu i likovnoj umjetnosti, a ujedno je i član uredništva magazina za kulturu "Gordogan". Oženjen je, otac četvero djece.
Tekstovi su mu zastupljeni u više vrsnih književno-umjetničkih i znastveno-esejističkih zbornika: "Plimaši" (ur. S. Šesto, Zagreb 1997), "Igrom protiv rešetaka" (ur. N. Govedić, Zagreb 2004), "Književni bestijarij" (ur. S. Marjanić i A. Zaradija Kiš, Zagreb 2007), "U snu ljubim tvoje usne tisuću puta" (ur. D. Pečkaj Vuković, Zagreb 2008), "Rječnik Trećeg programa" (ur. Irena Matijašević, Zagreb 2008), "Jezični varijeteti i nacionalni identiteti" (ur. L. Badurina, I. Pranjković i J. Silić, Zagreb 2009). Za svoju prozu dobio je nagrade Arkzina, Festivala A književnosti, časpisa Kaj i Dana Franje Horvata Kiša te stipendiju Ministarstva kulture za poticanje vrijednog književnog stvaralaštva. Objavio: "Metak u srcu Svetog Augustina" (Faust Vrančić, Zagreb, 2003.; DPKM, Zagreb, 2010.); "Mrtvaci pod poplunom" (Jesenski i Turk, Zagreb, 2004.); "Krila u koferu" (Disput, Zagreb, 2004.; DPKM, Zagreb, 2011.); "Ne bih to tome" (HDP i Jesenski i Turk, Zagreb, 2008.).

O Tvrtku Vukoviću
Rođen u Slavonskom Brodu 1969. godine. Radi kao docent na Katedri za noviju hrvatsku književnost Odsjeka za kroatistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Bio je predsjednikom Goranova proljeća, središnje nacionalne pjesničke manifestacije. Pjesme su mu prevedene na nekolicinu stranih jezika te su uvrštavane u sve važnije antologije i preglede suvremenog hrvatskog pjesništva. Objavio: "Slijeganje ramenima" (1995), "Off line: panorama hrvatskog pjesništva devedesetih" (2001), "Golmanu, lovcu i šumaru" (2002), "Svi kvorumaši znaju da nisu kvorumaši" (2005), "Ljubi Žižeka svoga" (2009) te više od stotinu znanstvenih, stručnih i preglednih radova s različitim opsegom interesa od teorije do književne interpretacije. Živi u Zagrebu.

Zašto objavljujemo besplatne elektroničke knjige?
Budući da se to pitanje gotovo neizostavno pojavljuje u svim razgovorima o projektu "Besplatne elektroničke knjige", odlučili smo u odgovaranje uključiti i autore čiji su naslovi objavljeni u okviru projekta. Ovaj puta to pitamo Borisa Becka, autora cijenjene zbirke eseja "Krila u koferu".

Elektronička knjigo, jesam li tebe čekao?
Kralj Mida sve što dodirne pretvara u zlato, a ja baš i ne. Radio sam u dvojim novinama za kulturu, ali nijedne nisu išle; surađivao sam u par časopisa za kulturu, a financijski rezultati bili su još tužniji; napisao sam i uredio i nešto knjiga, bolje da vam ne pričam kako je to prošlo; pokrenuo sam i u tiražnom news magazinu rubriku za kulturu, ali ukinuli su je jer je bila previše kulturna.
Naposljetku priznajem sebi da je došao kraj kulturi koja se očitovala u časopisima, koja je tiskala knjige, kojoj su bile posvećene novinske rubrike. Nepovratno nestaju mediji kulture kakvu smo poznavali, a iz masovnih medija nestala je i sama kultura; čini mi se da je jedino preostalo svjedočiti da kultura nije nestala i iz nas. Osjećam se kao vojnik koji se na Dan D iskrcao na plaži Omaha i obasut je sa svih strana paljbom, toliko žestokom da se ne može niti pomaknuti. Jedina razlika je da su pravi vojnici bili prethodnica najveće vojne akcije u povijesti, a mi smo zalaznica koja se s plaže može samo povući u more i – kako bi rekao Slavko Mihalić – ugasiti svijeću.
Oswald Spengler je to predvidio: pisac budućnosti bit će nalik na vođu sekte – netko će imati više sljedbenika, netko manje, ali ništa više neće biti opće i zajedničko. Tko ne pliva s vremenskim virom, tone u njega, a utopljenici se hvataju za slamke: kazalište gdje umjetnost uživo tvrdoglavo opstaje, radio koji u silnom vremenu što isparava u eter podnosi čak i ozbiljne razgovore, web koji beskrajno širi i ulančava naše priče, koji ih neizmjernom memorijom čuva za nove i nove čitatelje…
Dobro pisanje ima još nade za pobjedu.
Boris Beck

17. 11. 2011.

ANDRIĆ: ZADUŽBINA, BIBLIOGRAFIJA - Četvrtak, 17. novembar u 20h

::: NOVI BEOGRAD :::
Četvrtak 17. 11. u 20:00, Mala sala

Predstavljanje delatnosti Zadužbine Ive Andrića i Bibliografije (1911-2011)

Govore: Radovan Vučković, Dragan Dragojlović i Ljiljana Klevernić

Na temelju testamentarne volje Ive Andrića, 12. marta 1976. godine, počela je sa radom Zadužbina Ive Andrića. Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se kao legat, odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Predsednik Upravnog odbora Zadužbine je akademik Radovan Vučković, a upravnik je Dragan Dragojlović. Zadužbina je isključivi nosilac autorskih prava za Andićeva dela i jedino ona može dati saglasnost za njihovo objavljivanje u našoj zemlji i u inostranstvu. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske koji izlazi jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru, kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo. Povodom piščevog jubileja, Zadužbina je u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Bibliotekom Matice srpske objavila Bibliografiju Ive Andrića (1911-2011) koja sadrži 15.647 jedinica na 49 jezika.

www.dksg.rs
+ 381 62 26 78 42

16. 11. 2011.

Urban music magazine Clubbing.rs

Urban music magazine / Clubbing.rs

Četvrti rođendan Clubbing.rs
4th birthday of Urban music magazine Clubbing.rs

Urbani muzički internet magazin Clubbing.rs je proslavio svoj 4. rođendan. 17. oktobra 2007. godine, osnovan je muzički magazin Clubbing.co.yu, kasnije preimenovan u Clubbing.rs.
Tokom 4 godine postojanja, Clubbing.rs je bio zvanični medijski partner na više od 50 muzičkih festivala na Balkanu, a u Galeriji slika možete videti preko 20.000 fotografija i oko 500 muzičkih klipova.
Ponosni smo na naš tim koji čini oko 15 volontera koji su svoje kvalitete usmerili na oblasti koju najbolje poznaju (fotografija, programiranje, izveštaji, intervjui, video...) kako bi se svaka kategorija sajta ravnomerno razvijala.... Opširnije >>>

20.000

... fotografija se nalazi u našoj Galeriji slika :)
Istorijat noćnog života u Srbiji i okruženju na jednom mestu.
Opširnije >>>

4. rođendan

1460 dana muzičkog magazina Clubbing.rs
17. oktobra smo napunili četvrti rođendan i nastavljamo!
Opširnije >>>

Video

Kamera IDE! Ton IDE!
Naša kamera nije mirovala ;) Uživajte u više od 500 video klipova!
Opširnije >>>

Kalendar

Svi eventi, festivali i kulturna dešavanja na jednom mestu. Proverite.
Mesečni kalendar dešavanja Vam pomaže da se organizujete i nikad ne propustite event.
Opširnije >>>

Profili

Prikupili smo više od 100 biografija neafirmisanih muzičara.
Pozivamo muzičare da nam pošalju svoje profile i preko nas se dodatno afirmišu.
Opširnije >>>

Download

Preuzmite BESPLATNU muziku.
Ova sekcija obožava da predstavlja neafirmisane DJeve, ali i poznate DJ zvezde. U saradnji sa njima Vam mesečno obezbeđujemo najnovije naslove.
Downloaduj i uživaj >>>

Intervju

Pročitajte intervjue sa najuticajnijim muzičarima i DJevima Srbije, regiona i sveta.
Vaši idoli odgovaraju na pitanja Clubbing.rs redakcije.
Opširnije >>>

Premijera novog spota Slađane Milošević



Dugo najavljivana premijera spota Aleksandre Slađane Milošević za kompoziciju „Legalize Freedom” u kome umetnica nastavlja da se zalaže za legalizaciju ljudskih prava i sloboda, danas će doživeti svoju premijeru.
Novi spot je kritika ljudske pohlepe, hipokrizije i poremećenog sistema vrednosti. S druge strane Slađana Milošević i ovom prilikom apeluje na poštovanje i legalizaciju prava dece, žena, homoseksualaca, životinja, na očuvanje prirode i borbu protiv čovekovog nasilja prema prirodi i pripadnicima svoje vrste.
Spot je re-editovao Nikola Vukanović, a od danas se može videti na zvaničnom Jutjub kanalu Slađane Milošević (www.youtube.com/officialsladjana) kao i na brojim TV stanicama koje su podžale njegovo emitovanje.

15. 11. 2011.

Upis na kurseve spanskog! Mesecno placanje

::: BEOGRAD :::
Dvomesečni kurs - 30 sati

Kurs: 7. decembar 2011 - 14. februar 2012.
Upis: 21. novembar - 3. decembar 2011.
Dva puta nedeljno po dva sata
Mesečno plaćanje (2 rate): 6.000 RSD / 7.000 RSD Novo

POPUSTI:

Stari polaznici u toku prve nedelje upisa (do 26. novembra)
15% - dovedi prijatelja
5% - plaćanje odjednom
5% - za članove facebook grupe Instituta

Više informacija o kursevima:

Aktuelan upis

Pridružite se našoj grupi na FB: Institut Servantes


Instituto Cervantes Belgrado
C/ Čika Ljubina, 19
11000 Belgrado
Serbia
Tel.: 381 11 30 34 182
Fax: 381 11 30 34 197
cenbel@cervantes.es

8. 11. 2011.

Veče savremenog stripa u KC Gradu

Knjizevni program KC Grada

- Gradska knjiznica -

utorak, 8. novembar u 20h


Vece savremenog stripa: predstavljanje tri antologije
"Nevidljivi strip/The Invisible Comics/Der unsichtbare Comic"
(alternativni strip u Srbiji 1980-2010, trojezicno izdanje), Narodna biblioteka Srbije, 2011
"Stripovi koje smo voleli" (izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivse Jugoslavije u XX veku)
Omnibus strip, 2011 - Nagrada za izdavacki poduhvat 56. Medjunarodnog beogradskog sajma knjiga
"Novo doba", katalog festivala nesvrstanog stripa Novo doba, 2011


GOSTI:
--- Zoran Stefanovic (strip kriticar, scenarista i kourednik antologije "Stripovi koje smo voleli")
--- Radovan Popovic (strip autor, clan grupe Kosmoplovci, osnivac platforme Studio strip, jedan od urednika knjige "Nevidljivi strip" i festivala "Novo doba")
--- Mileta Mijatović (strip scenarista i kourednik festivala "Novo doba", pokretac mreze Fijuk.net, pevac i tekstopisac grupe Klopka za pionira)
Specijalna gosca: Johanna Mercade
Moderatorka: Tijana Spasic


Prateci program: AKCIJA SITO STAMPE
Motivi strip autora (Anna Ehrlemark, Bernharda Xilko) uzivo na odevne predmete gostiju.
Donesite majice, cegere, gace...
Stampamo crnom bojom.
Kulturni centar GRAD
Brace Krsmanovic 4
www.gradbeograd.eu

6. 11. 2011.

ČASOVI PLESA: TANGO, SALSA I FLAMENKO

::: BEOGRAD :::
NOVEMBAR 2011

ČASOVI PLESA - TANGO, SALSA I FLAMENKO 10 % popusta za sve učenike Instituta

Časovi tanga
Promocija: subota, 28.10. 18.00h
Časove tanga drže instruktori sa iskustvom, Sonja Živanović i Darko Dožić iz škole Tango Natural.
Termini: subota i nedelja 18.00 - 19.30h
Cena: 2.500 rsd

I čas besplatan

Pleši kao da te niko ne gleda!


Salsa
Časovi salse
Promocija: ponedeljak, 31.10. 21.30h
Časovi salse drže provereni instruktori iz škole Havana Belgrado koji su se dokazali na brojim takmičenjima (I nagrada u Minhenu).
Termini: ponedeljak 21.30 i petak 19.00h
Cena: 2.000 rsd
Starosna granica od 7 do 77 godina!

ČASOVI FLAMENKA
Promocija: subota, 5.11. 20.30h
Časove flamenka drži profesionalni koreograf Vojin Gordanić iz škole Bolero.
Termini: subota i nedelja 20.30 - 21.30h
Cena: 2.300 rsd



Instituto Cervantes
Čika Ljubina 19
11000 Beograd
Tel.: 30 34 183
adxbel@cervantes.es

"Gradska knjižnica" 8.novembra/ Savremeni strip

::: BEOGRAD :::

Književni program KC Grada
- Gradska knjižnica -
8. novembar u 20h


Veče savremenog stripa: predstavljanje tri antologije

-- "Nevidljivi strip/The Invisible Comics/Der unsichtbare Comic" (alternativni strip u Srbiji 1980-2010, trojezično izdanje), Narodna biblioteka Srbije, 2011
-- "Stripovi koje smo voleli" (izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku), Omnibus strip, 2011 - Nagrada za izdavački poduhvat 56. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga
-- "Novo doba", katalog festivala nesvrstanog stripa Novo doba, 2011

GOSTI - strip autori, kritičari i urednici:
Radovan Popović (Nevidljivi strip/Novo doba), Zoran Stefanović (Stripovi koje smo voleli) i Mileta Mijatović (Novo doba/Fijuk mreža)

Moderatorka: Tijana Spasić



Prateći program: AKCIJA SITO ŠTAMPE

Motivi strip autora (Anna Ehrlemark, Bernharda Xilko) uživo na odevne predmete gostiju. Donesite majice, cegere, gaće...
Štampamo crnom bojom.



Kulturni centar GRAD
Braće Krsmanović 4
www.gradbeograd.eu


3. 11. 2011.

Dobrica Ćosić slomio desno rame na Zlatiboru

UŽICE -

Književnik Dobrica Ćosić slomio je desnu ruku na Zlatiboru pošto se sapleo o stepenik i pao na ulazu u restoransku salu hotela „Palisad“. Posle ukazane pomoći u užičkoj bolnici, nekadašnji predsednik SRJ prekinuo je odmor na Zlatiboru i vratio se u Beograd.
Prema saznanjima „Blica“, Ćosić je na ovu planinu došao u nedelju s namerom da dve nedelje odmara i piše svoj novi roman.
Preksinoć oko 20 sati iz hotelskog apartmana „Palisada“ u kome je odseo zaputio se u restoran na večeru.
Na ulasku u salu, kako se pretpostavlja, nije opazio stepenike, već je nespretno nagazio na jedan od njih, izgubio ravnotežu i srušio se na pod. U sali se čuo tup udarac iz hola što je alarmiralo osoblje hotela koje je Ćosića pažljivo pridiglo na noge i odvelo u sobu.
Uskoro je u „Palisad“ pristigla hitna pomoć iz Čajetine koja je, u prvi mah strahujući da se radi o srčanom napadu, ipak konstatovala povredu ruke u predelu ramena.
Nešto iza 21 sat Dobirca Ćosić je prevežen u Optšu bolnicu Užice gde je u sedećim bolesničkim kolicima doveden na ortopedsko odeljenje. Dežurna ekipa u kojoj su bili dr Miroslav Jevtić i gipser Srđan Tomašević nakon detaljnog pregleda ustanovila je prelom desne ramene kosti, što je iziskivalo stavljanje gipsane longete.
Tokom intervencije Ćosić je delovao pribrano, ali se žalio na bolove, raspitivao koliko je povreda teška i koliko dugo će trajati oporavak.
Premda se radi o prelomu, rečeno je „Blicu“ u bolnici, koji ne zahteva operativno lečenje, Ćosić je posle intervencije otpušten iz ove ustanove. Automobilom koji mu je obezbedio biznismen Vasilije Mićić, vlasnik „Paliasada“, književnik je tokom večeri otputovao u Beograd.

(izvor ------ BLIC)

2. 11. 2011.

Sukob profesora i studenata u blokadi

::: BEOGRAD :::
Protest na Filozofskom fakultetu, koji nezadovoljni studenti blokiraju već četrnaesti dan, juče je prerastao u nasilje kada se nekolicina kolega zajedno sa profesorom Milošem Antonovićem sukobila sa protestantima.
Do sukoba između ove dve grupe došlo je kada je profesor Antonović, na čelu sa članovima Studentskog parlamenta pokušao da uđe u slušaonicu koju su protestanti blokirali.
- Pristup učionicama blokiran je tako što studenti sede na foteljama koje su postavljene u hodniku u kome se nalaze slušaonice. Incident je započeo tako što je jedan od studenata iz grupe profesora Antonovića, uz pomoć nekolicine kolega, u pokušaju da ukloni fotelje sa blokade, oborio na zemlju dva studenta koji su na njima sedeli. Studenti u blokadi nastavili su da mirno sede na preostalim foteljama, a profesor Antonović pojavio se sa makazama koje je unosio studentima u lica - pričaju članovi Plenuma.
Oni kažu da je profesor sa studentima fizički nasrnuo na njih, gurajući ih i udarajući uz povike “ima da vas pregazimo”, “maljem ćemo vas tući”, kao i pretnje “prosipanjem mozga”.
S druge strane, u saopštenju Uprave Filozofskog fakulteta da je profesor Antonović napadnut pri pokušaju da održi čas i da je tom prilikom “grupа od desetаk licа, učesnikа blokаde Fаkultetа, sprečilа fizičkim nаsiljem početаk predаvаnjа”.
Članovi Plenuma Filozofskog fakulteta najavili su da i će zajedno sa članovima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, sindikata "Sloga" i kolegama sa Filološkog, protestovati u subotu na platou...

(izvor --- BLIC)