28.02.2017.

Hi Kvadrat - ruski duet - nastup u Zrenjaninu

27.02.2017.

Duet „Hi-kvadrat“ - ISPUNJENI SNOVI (Beograd - 26.02.2017)

26.02.2017.

Promocija knjige S.Ratkovića Nebo svijesti



27. februara 2017. godine u 19,30 sati u kući Djure Jakšića u Skadarliji, održaće se promocija knjige pesama Stojana Ratkovića NEBO SVIJESTI, objavljene u izdanju Društva Književnika Beograda.


Pored pesnika u programu učestvuju:



Srđan Simeunović Sendan, urednik i recenzent
Vasa Radovanović, književnik, voditelj programa
Vjera Raičević, pesnikinja
Branko Jokić, saradnik i humanitarni radnik

Koncert u Beogradu: duet „Hi-kvadrat“ (Rusija)


Nedelja 26. februar u 14:00 h
Magacin U Kraljevica Marka 4
Kraljevića Marka 4, 11000 Belgrade, Serbia

Duet iz Rusije sa svojim neobičnim formatom (recital + pesma) se raduje susretu sa Beogradom. Ruski tekstovi će biti propraćeni prevodom na srpski jezik .

Naše pesme su o čoveku, o tome šta je važno za čoveka – o ljubavi i mržnji, ratu i miru. Čast nam je da budemo u Beogradu radujem se susretu“ – pišu Andrej i Mihail.
Ulaz slobodan

Nakon rezultata postignutim časopisom Književne vartikale i ugleda koji stiče svakim svojim brojem, Društvo književnika Beograda nastavlja svoju misiju sa časopisom fokusirajući se pored već afirmisanih ali i onih stvaralaca koji stiču ugled i ime, na mlade stvaraoce koji tek stupaju na književnu scenu ali i na one koji do sada nisu imali prilike ili nisu imali smelosti ili jednostavno, nije im pružena prilika ili je nosu imali iz 1001. razloga da pokažu svoju vrednost.
Svojim članovima ali i svim ostalim svojim saradnicima, cenjenim književnim stvaraocima, ne samo Beograda i Srbije, već i sa prostora ex Jugoslavije, ma kojim pismom da se služe i ma na kom jeziku da pišu; bilo da su afirmisani ili ne, pa i potpuno anonimni; podjednako onim sa iskustvom i bogatom bibliografijom kao i početnicima željnim dokazivanja i afirmacije, zrelim ali i mladim kreativcima, Društvo književnika Beograda šalje poziv za saradnju.
Zato Društvo književnika Beograda objavljuje
Poziv
autorima, pesnicima i prozaistima, satiričarima i aforističarima da dostave svoje neobjavljene rukopise kraćih poetskih zbirki ili ciklusa, zbirke priča ili romane za objavljivanje u časopisu Književne vertikale.
Posebno se pozivaju mladi autori (do 21. godina) koji tek počinju svoj književni opus kao i svi ostali koji stvaraju a do sada nisu nikada i nigde objavljivali da se odazovu našem pozivu jer su njima posvećene posebne rubrike: biseri i otkrovenja.
Konkurs nema tematskih ograničenja.
Broj rukopisa sa kojim autori mogu učestvovati nisu ograničeni ali redakcija zadržava pravo da sačini izbor radova koji će biti objavljen, uključujući i stanovito skraćivanje zbirke ili izbora odlomka zbog ograničenosti prostora.
Rukopisi ne sme biti objavljivani u štampanom ili elektronskom obliku ili u svojoj pretežnostiu štampanom obliku.
Autori čiji su rukopisi pisani na slovenačkom, makednoskom, mađarskom, albanskom, rumunskom, romskom, nemačkom ili drugom jeziku koji se govori na ovim prostorima, dužni su da uz originalni rukopis pošalju i prevod na srpski, srpsko-hrvatski, odnosno hrvatsko-srpski jezik ili hrvatski jezik, a ukoliko neko baš inistira, objavićemo bez ikakvog zazora i dela napisanim bošnjačkim ili montenegrijanskim jezikom.
Konkurs je otvoren do 31. Marta 2017.  za 11. broj Književnih vertikala koji će se pojaviti u aprilu mesecu 2017. godine.
Rukopisi, potpisani punim imenom i prezimenom, mogu se slati na e-mail adresu:  prozadkb@gmail.com sa naslovom: za 11. broj Književnih vertikala.
Formati za slanje: .doc ili .docx.
Uz rukopis priložiti i kratku biografiju sa adresom, imejl adresom i brojem(mobilnog i/ili fiksnog) telefona.

24.02.2017.

Ulična galerija: Večeras u 20h - Otvaranje prodajne izložbe "Ljudi na vratima" Lazare Marinković i poziv za doniranje pomoći


Izložba „HOMINES AD PORTAS / LJUDI NA VRATIMA / PEOPLE AT THE GATES“, Lazara Marinković
*Izložba dokumentarnih fotografija o životu izbeglica u Srbiji i poziv za doniranje pomoći

Ulična galerija otvara sezonu humanitranim događajem prikupljanja pomoći izbeglicama u Srbiji i prodajom izložbom dokumentarnih fotografija „HOMINES AD PORTAS / LJUDI NA VRATIMA / PEOPLE AT THE GATES“, Lazare Marinković, u Uličnoj galeriji, 24. februara u 20 časova.

Za izbeglice i migrante 2016. godina bila je “najsmrtonosnija” do sada po izveštaju UNHCR-a. Preko 7000 ljudi izgubilo je život pokušavajući da pobegne od nasilja, rata i progona u svojim zemljama. Stotine hiljada je poginulo u ratovima. Preko 200 ljudi se samo početkom januara 2017. udavilo u pokušaju da pređe Sredozemno more ili umrlo od smrzavanja širom kontinenta pokušavajući da se dokopa tla Evropske unije. Neretko, ljudi postaju i žrtve krijumčara i kriminalnih grupa pokušavajući da se domognu konačnog utočišta u Evropi. Zatvorene granice ne zaustavljaju, već izlažu ljude sve opasnijim situacijama i životnim uslovima.

Posledica zatvorenih granica i razjedinjenih politika evropskih država prema izbeglicama je i preko 7700 ljudi koji su mesecima zaglavljeni u Srbiji i očajni da nastave dalje. Skoro polovinu čine deca. Oko 6500 smešteno je u državnim centrima i kampovima. Preko hiljadu njih i dalje živi u nehumanim uslovima u napuštenim barakama iza glavne železničke stanice u Beogradu, kao i u napuštenim objektima i šumama u blizini srpsko-mađarske granice i Subotice. Brojne humanitarne organizacije svakodnevno pružaju neophodnu pomoć.

Dugogodišnji ratovi u Somaliji, Avganistanu, Siriji i drugim zemljama u Africi i na Bliskom istoku, pokrenuli su milionsko prisilno raseljavanje istorijskih razmera. Ekstremističke grupe koje sprovode teror u pojedinim državama, preuzimaju odgovornost za tragične terorističke napade u Evropi i Americi. Zapad je prestravljen. Panični strah od terorizma i pretećeg neprijatelja Zapad projektuje na milione prognanih ljudi koji upravo od tog istog terora beže. Evropa i Amerika izbeglice vide kao opasnost, kakva je za stare Rimljane bio kartaginški vojskovođa Hanibal Barka. Samo pomisao da će ih napasti, Rimljanima je toliko ulivalo strah u kosti da je postao neka vrsta babaroge kojom su roditelji plašili nemirnu decu govoreći da Hannibal ad portes! (Hanibal je na vratima opastnost preti). Dva milenijuma kasnije, Zapad kroz istu prizmu nepravedno posmatra izbeglice u egzodusu kroz Evropu, a sve oštrijim i štetnijim politikama rizikuje pravu humanitarnu katastrofu. Prepadnute Zapadne sile bi konačno morale da uvide da to nije neprijatelj, već su ljudi pred vratima. Homines ad portas.

Lazara Marinković je novinarka, autorka i fotoreporterka. Živi i radi u Beogradu. Od 2008. učestvuje u organizaciji, promociji i realizaciji raznovrsnih umetničkih i kulturnih projekata u zemlji i inostranstvu. Fotoreportaže i tekstove objavljuje u različitim medijima kao što su VICE i Al Jazeera, a ranije Peščanik, NIN, Bturn magazin i drugi. “Ljudi na vratima” u Uličnoj galeriji je prva samostalna izložba dokumentarnih fotografija nastalih tokom izveštavanja o izbegličkoj krizi u Srbiji počev od avgusta 2015. godine pa do danas.

Sve fotografije mogu biti otkupljene a prikupljena sredstva će biti donirana humanitarnim organizacijama za pomoć ugroženim izbeglicama u Beogradu. Na otvaranje 24. februara možete doneti višak toplih stvari, jakni, pantalona, čarapa, obuće, rukavica, šalova, kapa, koje će takođe biti donirane. Ukoliko nemate stvari ali želite nekako da pomognete, podržite neku od fandrejzing kampanja i znajte da i najmanja uplata znači mnogo.

Razgovori s razlogom: Književno stvaralaštvo Staniše Nešića

Ponedeljak 27. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom:
Književno stvaralaštvo Staniše Nešića
Učestvuju:
Bojana Stojanović Pantović
Biljana Dojčinović
Jovan Pejčić
Živko Nikolić
Gordana Simeunović kazuje stihove Staniše Nešića.

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Staniša Nešić je rođen 29. 3. 1956. godine. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu knnjiževnost 1982. godine. U periodu 1982–1983. godina bio je jedan od urednika književnog časopisa ZNAK. Funkciju predsednika KNjIŽEVNE OMLADINE SRBIJE obavljao je u periodu 1983–1985. godine. Glavni i odgovorni urednik NOVINA BEOGRADSKOG ČITALIŠTA bio je u dva navrata – od 1991. do 1999. godine, i od 2005. do 2009. godine. Član UDRUŽENjA KNjIŽEVNIKA je bio od 1988. godine. Objavljivljo je u svim značajnim časopisima i poezija mu je zastupljena u brojnim antologijama, i na srpskom jeziku, i u prevodu na više stranih jezika. Preminuo je 5. 2. 2016. godine.

Objavljena dela
Otvaranje prstena, 1982.
Mitologije, 1988.
Bdenje, 1990.
Bela kuga, 1992.
Istočnici, 1995.
Čitanje tradicije, 1996.
Tavorska svetlost, 1997.
Pevanja o haosu, 2002.
Evropa na rogovima bika, 2004.
Loši momci, 2005.
Triptih, 2006.
Orient express, 2007.
Patmos, 2011.
Mrtvi u ljubavi, 2014.
Crepovi cigle, 2015.
Orinoko, 2015.
Knjiga mrtvog carstva, 2016.

22.02.2017.

ZELE LIPOVAČA UDRUŽIO SNAGE S PEVAČEM BLACK SABBATHA

Zele Lipovača, osnivač i mastermind grupe Divlje Jagode, posle uspeha sa prvim singlom s istoimenog albuma  "Internal Waves of Love", u petak je predstavio spot za pesmu "Missing You", drugi singl s ovog spektakularnog albuma.

Na novom singlu se kao poseban gost pojavljuje poznati britanski pevač Tony Martin, koji je u svom desetogodišnjem radu s grupom Black Sabbath ostavio neizbrisiv vokalni i autorski trag. Tony Martin u pesmi "Missing You" pokazuje svu zrelost i raskoš vokalne interpretacije, a video za tu pesmu snimljen je na nezaboravnim lokacijama Londona i Zagreba.

Vizualnu priču pesme "Missing You" osmislio je i snimio Dario Godič iz Cinematix studija. Za potrebe snimanja ekipa je iz Zagreba otputovala u London i spojila najupečatljivije lokacije dve prestonice.
Spot za pesmu "Missing You"  premijerno je emitovan na CMC televiziji i portalu 24 sata, a možete ga pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=XJg1I4xgVMQ&feature=youtu.be

„Nadam se da je Internal Waves Of Love album koji će publika prepoznati i koji će godinama slušati, a da se ne umore. Iako koncepcijski inspirisan raznim važnim događajima, mestima i ljudima koji su fascinirali kroz istoriju, ovaj album je ujedno i čista emocija ljubavi i lepote svega što me okružuje” rekao je Zele povodom izlaska njegovog drugog solo albuma.

Dugoočekivani solo album "Internal Waves of Love" Zeleta Lipovače, čarobnjaka na gitari, prava je poslastica za sve ljubitelje dobre muzike, a već u prvim danima nakon objavljivanja skupio je zavidan broj pozitivnih kritika i reakcija. Za potrebe novog albuma Zele je okupio vrhunsku svetsku ekipu i dve godine radio na relaciji London – Gothenburg – Zagreb. Nakon višemesečnog snimanja u poznatom studiju Šišmiš, album seli iz Zagreba u Švedsku, gde legendarni gitarista grupe King Diamond i muzički producent Andy LaRocque u svom svetski poznatom studiju "Sonic Train" radi miks i mastering albuma.

Danas, nakon više od 35 godina karijere s Divljim Jagodama i preko 3 000 000 prodanih nosača zvuka, iza sebe ima veliki opus; više od 1500 odsviranih koncerata i 27 snimljenih albuma, kao i  veliku listu muzičara i izvođača za koje je takođe stvarao. Zvuk njegove gitare govori umesto njega. Njegova sola se ne slušaju, nego pevaju!

Više informacija o novom albumu i Zeletu pronađite na: www.facebook.com/divljejagodeofficialpage i www.zele-music.com

20.02.2017.

Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje raspisuje konkurs za književnu nagradu „Đura Jakšić“


Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje raspisuje konkurs za književnu nagradu „Đura Jakšić“ za najbolju knjigu poezije u 2016. godini.
Pravo učešća na konkursu imaju svi pesnici koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira na starosnu dob. Nagrada za najbolju zbirku poezije je Plaketa i 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS.
Uslovi konkursa su:
1. Da je knjiga izdata prvi put u 2016. godini
2. Da nije nagrađivana
3. Da je pisana na srpskom jeziku
Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom, dostaviti u tri primerka na adresu: Narodna biblioteka „Đura Jakšić“
ul. Kralja Aleksandra 65
23220 Srpska Crnja
Konkurs je otvoren do 17. aprila 2017. godine.
Rezultate konkursa žiri će saopštiti do 19. maja 2017. godine, a svečano uručenje će biti u okviru manifestacije „Liparske večeri“, u Srpskoj Crnji, 2. juna 2017. godine.

Konkurs za zbornik Da sam ptica


Raspisan književni konkurs za zbornik Da sam ptica. Pišite o uzvišenoj težnji, o idealima, o neostvarenim željama. Svoja razmišljanja, maštanja ili realističke stavove, pretočene u priče i pesme poslati na adresu ivanazajic@yahoo.com. Poslati dve pesme ili jedan prozni tekst (do jedne kucane strane). Uz radove poslati podatke o sebi: ime, prezime, adresu i broj mobilnog telefona. Participaciju (1000 RSD, odnosno 10 evra) uplatiti tek pošto dobijete obaveštenje da su Vaši tekstovi odobreni za objavljivanje. Svaki učesnik dobija dva primerka zbornika.
Rok za slanje radova je 30. 06. 2017.

Jubilej BDP: "Pomorandže" za rođendan


Beogradsko dramsko pozorište u ponedeljak veče svečano obeležava sedam decenija postojanja.
 

Dobitnici nagrade Meša Selimović Mirko Demić i Vladislav Bajac


Ovogodišnji dobitnici nagrade Meša Selimović za 2016. godinu jesu Mirko Demić za knjigu "Ćutanja iz Gore" u izdanju Agore i Vladislav Bajac za knjigu "Hronika sumnje" u izdanju Geopoetike. 

19.02.2017.

Preminuo reditelj Krsto Škanata


U Beogradu je u 94. godini, preminuo doajen jugoslovenskog i srpskog filma, proslavljeni reditelj Krsto Škanata, saopštilo je Udruženje filmskih umetnika Srbije. Škanata je rođen u Tivtu 12. januara 1924. godine. Posle rata završio je filmski tehnikum, od kada se bavi dokumentarnim filmom.

17.02.2017.

Političnost fondova za kulturu

Sređivanje dvorišta:
DA LI POSTOJI IZBOR?
POLITIČNOST FONDOVA ZA KULTURU
(Uticaji projektnog finansiranja na kulturnu produkciju)
Petak, 24. 2. 2017. od 19h
Kulturni centar Magacin, Kraljevića Marka 8, Beograd

Panelistkinje: Branka Ćurčić (kuda.org, Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad), Milica Ivić (Matrijaršija), Jasna Dimitrijević (Kolarčeva zadužbina).
Moderatorka ove sesije: Mirjana Boba Stojadinović
U predstojećem spremanju za proleće razgovaraćemo o političnosti fondova za kulturu. Tema će preispitivati uticaje projektnog finansiranja na kulturnu produkciju – na koji način u realnosti funkcioniše veza između novca/moći i kulturne produkcije. Koliko i kako domaći i strani fondovi pod pokrićem dotacija za kulturu i „projekata” iz oblasti kulture stimulišu i generišu političke sadržaje? S druge strane, kakav odnos umetnici, menadžeri i generalno profesionalci u oblasti kulture uspostavljaju sa ovakvim sistemom? Šta se dešava ako oni uspevaju da ostvare svoje stvaralačke namere koje se ne poklapaju uvek sa očekivanjima onih koji rad generalno podržavaju? Da li postoji alternativa ovakvom načinu rada (koja ne bi bila recimo ruralni eskapizam)? Na šta treba biti spreman ukoliko neko želi da se odupre ovakvom uzročno–posledičnom redu stvari? Gde su kritički oslonci za promišljanje ovakvih „škakljivih” tema?
„Sređivanje dvorišta” je dijaloška platforma Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) o pitanjima koja su važna za delovanje organizacija i inicijativa civilnog društva u kulturi, a usmerena su na preispitivanje i artikulaciju njihove zajedničke pozicije u odnosu na javne politike, kao i aktivnije delovanje šireg opsega.
Ono je namenjeno uzajamnom preispitivanju i pojašnjenju pojmova bez potrebe da se iznese finalni stav o određenom pitanju, da se međusobno čujemo i pokušamo da se saslušamo i razumemo.

HI-kvadratu predstoji ozbiljno iskušenje


HI-kvadratu predstoji ozbiljno iskušenje. Krenuli smo na silovitu, konceptualnu ''Belu turneju'', čija je suština – predstaviti naš smeli, iskreni program u gradovima među kojim postoji neminovna bliskost čak i po imenu, ali bliskost koja se nikad nije uspostavila, kao da nema zbog čega. A mi mislimo da ima ! Pre svega – reči. Pre svega – jezik. Čak i danas kada se u Srbiji trude da se odreknu ćirilice, čak i kada se kod nas pretvaraju da je sve važno osim veze sa Srbijom. Ćirilica i pravoslavlje. U Srbiji naše pesme i stihove prate slajdovi sa prevodima na – ćirilici. Zato što ne shvatamo kako se ''oganj'', ''mati'' ili ''hleb'' mogu napisati hladnim slovima latinice. Dobra je ideja – objediniti Beograd i Belgorod. Zrenjanin i Stari Oskol. Zagrljajem kulture. Mi idemo ka tom cilju. Čekajte nas.

15.02.2017.

PERSPEKTIVE 15

 
Otvaranje izložbe 14. februar 2017. godine u 19h

“Perspektive” istražuju ulogu i poziciju mladih autora savremene vizuelne umetnosti, sagledaju njihove razvojne potencijale i kategorišu socijalnu kartu u nedefinisanom sistemu odnosa institucija, prekarnog rada i savremene umetnosti. Uprkos stalnim, ali i nužnim promenama u koncepciji perspektiva, postoji različit pristup u mogućnostima izlagačkih praksi, podrške i protesta.

“Perspektive” su dugoročni projekat MMC Led art i u kontinuitetu traju od 2002. godine do danas.

Ovogodišnji izbor “Perspektiva” nastavlja se po principu da perspektivni (odabrani u prethodnim ciklusima “Perspektiva”) biraju perspektivne, isključivo na osnovu izloženih radova i uvidom u dosadašnji rad odabranih pojedinaca zastupljenih na izložbi studenata završnih godina Fakulteta likovnih umetnosti Beograd i Akademije umetnosti Novi Sad.

Ove godine usled nepostojanja budžeta i nemogućnosti kolektivnog obilaska izložbe i izvođenja žiriranja kao prethodnih godina, koncepcija je prilagođena datim uslovima i svako od članova žirija je samoinicijativno obišao završne izložbe, te shodno svojim individualnim kriterijumima predlagao po jednog kandidata.

Ovo nužno adaptiranje i snalaženje sa ciljem da se održi kontinuitet projekta, ujedno pruža i uvid u mogućnosti i kapacitete kolektivnog rada i dalje pokušaje zajedničkog redefinisanja prezentacije, integracije i podrške mlađim autorima. Proteklih godina projekat teži rasterećivanju autora (koji se nalaze na prelaznom peroidu od studenta do samostalnog umetnika) mehanizama edukacije, institucionalizacije akademskih kriterijuma i fokusira se na istraživanju mogućih oblika saradnje sa “perspektivnima” kako bi se stvorila alternativa i drugačiji principi spram takvog sistema.

Izlažu:

Sanja Copić, Ivana Lazić, Darko Vukić, Jelena Rezač, Ivan Perak, Milan Đorđević, Jana Rastegorac Vukomanović

Žiri u sastavu:

Jelena Mijić, Slavica Obradović, Vuk Vučković, Vladimir ilić, Velimir Andrejević



Izložbu možete pogledati do subote, 25. februara 2017. godine.

Statueta "Joakim Vujić" za Renatu Ulmanski


Glumica Renata Ulmanski ovogodišnji je dobitnik Statuete "Joakim Vujić" koju Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca tradicionalno, od 1985. godine, dodeljuje dramskim umetnicima i kolektivima za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.

13.02.2017.

Akademija Republika film Zorana Vujovića / ČET 16.02.

Dvadeset i kusur godina nakon premijere filma Zorana Vujovića - AKADEMIJA REPUBLIKA, u četvrtak 16. Februara u Galeriji Polet u 20 časova, premijerno u XXI veku - imaćete priliku da pogledate film snimljen kao svedočansvo urbanog rivajvla ka kreativnim ekspolozijama generacije koja je stasavala osamdesetih godina u legendarnom klubu FLU.

10.02.2017.

[O3ONE] NAJAVA IZLOZBE :: Izlozba umetnicke kolekcije CZLO "Sumatovacka" :: Izlozba traje od 13. do 28. februara 2017 :: Svecano otvaranje 13. februara u 19 casova


Izlozba umetnicke kolekcije CZLO "Sumatovacka"
Od 13. do 28. februara 2017
Svecano otvaranje 13. februara u 19h 
Pozivamo vas na otvaranje izlozbe umetnicke kolekcije CZLO "Sumatovacka" u galeriji O3ONE koja svedoci o bogatstvu savremene umetnicke produkcije ali i vrednosti Sumatovacke za razvoj umetnosti i afirmaciju mladih autora.
Umetnicka kolekcija Sumatovacke je projekat u nastajanju Centra za likovno obrazovanje, zapocet 2010. godine s ciljem da ukaze na kontinuirani doprinos ove ustanove u oblikovanju i razvoju umetnicke scene i kulturno-obrazovni karakter delatnosti koju obavlja punih sedam decenija.
Pored domacih autora uvrsetna su i dela umetnika iz inostranstva koji su gostovali u programima Sumatovacke u proteklih nekoliko godina. Zahvaljujuci podrsci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, tokom 2015. i 2016. realizovana je akvizicija i kolekcija je postala bogatija za 31 rad i zbirku u javnom prostoru pod nazivom Vrt skulpture.

GAVEZ: POEZIJA U ŠUMI


POEZIJA U ŠUMI
Poezin Tarzan XP Edicija
Poverenik Poezina za šumu: Đorđe Vić
18. februar, subota od 21h


Veče autorske poezije po treći put u Gavezu na Adi. Dođite da čujete šta pesnikinje i pesnici imaju da kažu o sebi i svetu koji ih okružuje, u pokušaju da ogole sebe i na taj način bar na neke vreme učine proces čekanja zanimljivijim.
U nastavku, kao i do sada, žurka. Još jedan muzički vremeplov (od bosanove i džeza, preko rokenrola '60/'70, punka, ska i novog vala, sve do disko hitova osamdesetih i tako sve do prvih petlova).
Očekujte dobru poeziju i đuskanje do zore, a za dobro raspoloženje pobrinuće se i čuvene domaće rakije gazda Jovice :) Vidimo se!!!

Antologija savremene srpske poezije u Americi: „Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry“

Ponedeljak, 13. februar u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Antologija savremene srpske poezije u Americi:

„Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry“

Dialogos Press, New Orleans, 2016

Uredile Biljana D. Obradović i Dubravka Đurić

Govore:

Nenad Milošević

Svetlana Tomić

Dejan Ilić

Dubravka Đurić

Svoju poeziju čitaju autori pesama zastupljenih u antologiji



Uređuje i vodi Dejan Simonović



Predgovor: Čarls Bernstin

Naslovna strana: Mileta Prodanović

Recenzije za antologiju napisali: Mardžori Perlof, Džerom Rotenberg, Rejčel Blau DuPlezi, Ričard Džekson, Ron Siliman i Stefani Sandler

Podržalo: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

(O antologiji videti na: https://jacket2.org/commentary/foreword-cat-painters#.WAvIgBXzlPA.facebook)



Još jednom se pokazalo da za srpsku poeziju postoje interesovanje i plodno recepcijsko tlo i van granica Srbije, što je dokaz njene vitalnosti, snage i značaja koji prevazilazi lokalne okvire.

Pre par meseci u Sjedninjenim Američkim Državama izašla je antologija pod naslovom Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (Mačke slikari: antologija savremene srpske poezije), koju su uredile i uvod napisale dr Biljana D. Obradović, pesnikinja, profesorka na Univerzitetu Gzejvijer u Luizijani i dr Dubravka Đurić, pesnikinja i profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Knjigu je objavila izdavačka kuća Dialogos iz Nju Orleansa, a izdanje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Na naslovnoj strani je reproducija slike Milete Prodanovića, beogradskog slikara i profesora Fakulteta likovne umetnosti, inspirisana autoportretom Milene Pavlović Barili. Predgovor je napisao jedan od najznačajnijih savremenih američkih pesnika, Čarls Bernstin, a svojim recenzijama knjigu su podržali ugledni kritičari, pesnici i profesori Mardžori Perlof, Džerom Rotenberg, Rejčel Blau DuPlezi, Ričard Džekson, Ron Siliman i Stefani Sandler. Antologičarke su ovu antologiju posvetile Čarlsu Bernstinu, koji je se nedavno predstavio beogradskoj publici u Kulturnom centru Beograda, na Fakultetu za medije i komunikacije i na Filološkom fakultetu, a zahvaljujući kome su i došle u kontakt, i Čarlsu Simiću, koji je uredio prethodne dve antologije srpske poezije na engleskom jeziku. Najveći deo prevodilačkog posla uradila je Biljana D. Obradović, a uključeni su i prevodi preko 30 uglednih prevodilaca koji su prevodili srpske pesnike na engleski.

Projekt antologije je ambiciozno smišljen i realizovan, obuhvata 71 pesnika, sa podrobnim beleškama o svakom autoru i prevodiocu, kao i sa detaljnom bibliografijom tekstova o srpskoj poeziji i antologija srpske poezije koji su izašli u Srbiji i regiji, kao i u SAD i bibliografija izbora srpskih pesnika koji su se pojavili u antologijama koje predstavljaju istočno-evropske poezije na engleskom jeziku. Sve ove informacije pružaju dobar orijentir za one koji će se u budućnosti baviti srpskom poezijom. Rad na antologiji trajao je oko četiri godine.

Urednice su želele da anglofonoj ali i svetskoj publici pruže jednu reprezentativnu antologiju koja će pokazati nekoliko generacija pesnika rođenih između 1941. do 1981. godine. U antologiji su predstavljene pesme Vujice Rešina Tucića, Judite Šalgo, Katalin Ladik, Ljiljane Đurđić, Stevana Tontića, Mirka Magaraševića, Slobodana Tišme, Slobodana Zubanovića, Dragana J. Ristića, Raše Livade, Duška Novakovića, Radmile Lazić, Novice Tadića, Vladimira Kopicla, Vojislava Despotova, Bratislava R. Milanovića, Stane Dinić Skočajić, Slavoljuba Markovića, Saše Vežić, Ivane Milankov, Milovana Marčetića, Aleksandra Soknića, Verice Živković, Milana Đorđevića, Miloša Komadine, Miodraga Raičevića, Nikole Vujčića, Kajoko Jamasaki, Nine Živančević, Snežane Minić, Danice Vukićević, Jelene Lengold, Zvonka Karanovića, Živorada Nedeljkovića, Dragana Jovanovića Danilova, Vojislava Karanovića, Dubravke Đurić, Biljane D. Obradović, Jasne Manjulov, Dejana Ilića, Milorada Ivića, Nenada Miloševića, Milana Orlića, Marije Knežević, Jelene Marinkov, Saše Jelenkovića, Dejane Nikolić, Vladislava vojnović, Lasla Blaškovića, Ota Horvata, Srđana Valjarevića, Ane Ristović, Nataše Žižović, Nenada Jovanovića, Ksenije Simić-Muller, Snežane Žabić, Milene Marković, Jelene Kerkez, Alena Bešića, Dejana Čančarevića, Danice Pavlović, Natalije Marković, Enesa Halilovića, Dragane Mladenović, Jasmine Topić, Siniše Tucića, Marjana Čakarevića, Maje Solar, Vladimira Stojnića, Ljiljane Jovanović i Jelene Savić.

Antologija obuhvata nekoliko tendencija prisutnih u srpskoj poeziji od sedamdesetih godina 20. veka do danas. Urednice su se vodile idejom da pokažu srpsku pesničku scenu u svoj njenoj raznolikosti praksi, od narativne poezije koja se bavi svakodnevicom, preko poezije koja traga za transcendencijom, do poezije koja se usredsređuje na pesnički eksperiment, a koja je iz većine dosadašnjih izbora bila izostavljana. Pored poezije i autora koji pripadaju dominantnom toku savremene srpske poezije, autorke ove obimne antologije koja obuhvata 450 strana, uključile su i marginalne prakse, koje u savremenom kanonu srpske poezije još uvek nisu prepoznate ni vidljive, ali su u nekim drugim pesničkim kulturama bitne: autore haiku poezije i one koji pišu pesmu u prozi, na primer. Antologija obuhvata i pesničke radove predstavnica manjinskih grupa, kao i onih pesnika i pesnikinja koji/koje ne pišu na srpskom jeziku. Antologije nisu telefonski imenici, a to znači da nikada ne mogu obuhvatiti sve autore i autorke koje deluju u jednoj pesničkoj kulturi. Svakom antologijom antologičari i antologičarke na specifičan način intervenišu u sam kanon. Velikom zastupljenošću pesnika rođenih od kraja 70-ih do početka 80-ih antologičarke pokazuju savremene tendencije srpske poezije. Teme kojima se pesnici bave, kako je to primetila Rejčel Blau DuPlesiz, kreću se u rasponu od egzila, rata i mira, svakodnevnog života i ljubavi. Džerom Rotenberg je istakao da je sama antologija dinamično komponovana i nudi novu poeziju i nove poetike, koje mogu obogatiti naše shvatanje šta je sve u poeziji moguće. Mardžori Perlof je istakla da su dve pesnikinje, profesorke i urednice, od kojih jedna živi u Nju Orleansu a druga u Beogradu, dobra kombinacija koja je omogućila uvid u sofisticiranost savremene srpske poezije

09.02.2017.

IZLOŽBA VIRTUELNE REFLEKSIJE U GALERIJI GRADSKE BIBLIOTEKE PANČEVO


Otvaranje samostalne izložbe digitalnih otisaka pod nazivom "Virtuelne refleksije", umetnica Jelene Lalić i Katarine DJ Urošević u petak 10.02.2017 u 19 časova u galeriji Gradske biblioteke Pančevo. Izložbu će otvoriti Jelena Gagić istoričarka umetnosti i grupa izvodjača, koja saradjuje na multimedijalnom projektu Dolarijum, umetnice: Nataša Milojević, Olivera Milojević, Jelena Lalić i Katarina DJ Urošević, sa  "Dolarium: Cyber ego II" - performansom u četiri čina.

IZ KATALOGA:

Intenzivan razvoj digitalnih tehnologija i pojava kompjuterizovanih virtuelnih, imaginarnih prostora, omogućili su opsežna umetnička eksperimentisanja i ispitivanja značenja slike i poigravanja sa vizuelnim i tehničkim granicama njene pojavnosti. Optički miš postao je četkica ili špahtla, a izbor iz ponuđenog elektronskog menija, izbor iz palete. Kombinujući i modelujući specifične strukture, jedinice i elemente, digitalni medij postao je instrument kojim se generišu i umetnički produkti poput digitalnih grafičkih listova. 

Sinteza novih naučno-tehnoloških metoda i humanističkih postulata integrisana je u stvaralačkoj energiji dve umetnice Jelene Lalić i Katarine Đorđević Urošević. Likovna ortografija vidljiva u radovima na njihovoj zajedničkoj  izložbi Virtuelne refleksije, govori o promišljenom manipulisanju individualnim poetikama i kreativnim idejama u savremenim računarskim softverima. Na izloženim radovima umetnica, dominantno je zastupljeno tretiranje pitanja ekološke osvešćenosti  i  pedogenetskih tokova (evolucije i geneze tla).

Autorski stav u radovima Katarine Đorđević Urošević vidljiv je u vizuelizaciji specifičnih kompozicionih struktura, u pažljivom modelovanju sferičnih i elipsoidnih formi i u njihovoj međusobnoj relaciji. Dvodimenzionalnom prikazu, utisak trodimenzionalanosti i taktilnosti daju meki prelazi ivica predstavljenih oblika, koji nastaju u autorkinom rapidnom orkestriranju digitalnim računarskim impulsima i pikselima. Nazivi njenih grafika direktno se odnose na geološke pojave i resurse, kao i na vegetativne procese čime upućuju na stvaranje života i sveta. Fokusirana na istraživanje dijaloga svetlosti i senke, klasičnih principa komponovanja, Katarina Đorđević Urošević ovu seriju radova izlaže po gradaciji, akcentujući svetlosnu dramatičnost u dinamičnim kompozicijama.

Negovanje likovnosti u algoritamskoj logici digitalnih sistema predstavlja i osnovnu odliku izloženih radova autorke Jelene Lalić. Centralizovano cirkulisanje energije u krupnom kadru, aluzivno podseća na kretanje organizama kroz mikroskopsko sočivo, ali i možda na geološke tragove, fosile. Iako su nazivi njenih radova konkretno vezani za svet faune, njihove  asocijativne i transparentne formativne predstave bliske fiktivnosti, ipak ne sugerišu na figurativno i materijalno. Dividan kolorit akcentovan prelomljenim svetlosnim sekvencama, referiše na prisustvo snažne kohezione vitalnosti. A sugestivna gestualnost primetna je u potezima-frejmovima. U radovima Jelene Lalić, osnovni diskurs istraživanja i ekperimentisanja predstavlja sinergija digitalnog i personalnog analognog umetničkog izraza.

Bliske po senzibilitetu, autorke stvaraju kompatibilna rešenja koja tematski povezuju procesi u prirodi, mikro i makro svet i ciklično kruženje energije. Ipak, njihov autentičan likovni izraz divergentan je u konstruktivnim i destruktivnim formama, koloritu,  kao i u spoju klasičnih likovnih elemenata i preciznih softverskih performansi. U ovom harmoničnom duetskom digitalnom stvaralaštvu umetnica Katarine Đorđević Urošević i Jelene Lalić, kretanje nebeskih tela,  mikroorganizama i unutrašnjih i spoljašnjih sila zemlje dostiže potpuno novu estetiku.
                                                   
Jelena Gagić, Istoričarka umetnosti

Predstavljanje knjige Urok Ivana Despotovića, romana iz fantastike

Učestvuju: Nebojša Ćosić, Danijel Đukić i autor.
Izdavač: Ceslod Kragujevac - Alma Beograd
Klub Prozor, Takovska 48, Beograd, četvrtak 19.30.


Iz recenzije: Uroš je književnik koji se povukao na periferiju, ka smiraju, ali tu dobija nešto upravo suprotno. Postaje centar zbivanja, te privlači naoko pasivne, floberovske likove - poput pisca Gergeja Hamvaša ili knjižara Zmaja Pravdića - koji će uticati na njegov život pretvarajući ga u nešto mnogo značajnije od života običnog perifernog piskarala, osećajnog i krhkog. Nakon lažne optužbe za zločin odlazi u manastir, gde - suprotno očekivanjima - umesto duhovnog mira i spokoja, susreće demonolika bića koja pokušavaju da ga navedu na zlo. Pored toga, ona su stvarna, prisutna, njih vide sveštenici i iguman, pa je glavni lik i uzročnik sudara dva sveta, od kojih je jedan onaj početni, svakodnevni, a drugi onostrani, svet realizovane uobrazilje, koju razvija roman Ivana Despotovića. (Branko Ćurčić)

08.02.2017.

VEČE SATIRE ALEKSANDRA ČOTRIĆA



Na književnoj večeri "Veče satire Aleksandra Čotrića" 9. februara u 19 časova, u Kući Đure Jakšića, Skadarska ulica broj 34, biće predstavljene autorove nove knjige objavljene prethodne godine: "Teške misli" (satirični aforizmi), "Druge priče" (satirične priče), "Smeh nije greh" - srpski humor i satira u regionu i dijaspori i "Knjiga protiv briga" (aforizmi za decu).

O knjigama govore: Dragutin Minić Karlo, Vitomir Teofilović, Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Bojan Ljubenović i autor.

07.02.2017.

DEL ARNO BAND: PROMOCIJA BOX SETA "IGRAJ DOK TE NE SRUŠE"


Najstariji rege bend na Balkanu nastavlja svoju veliku proslavu - prvih 30 godina rada! I dok vredno rade na novim stvarima, Del Arno Band je na oduševljenje svoje publike objavio Box Set "Igraj dok te ne sruše" (5CD) u izdanju Mascom Recordsa u okviru kog se nalazi kompletna diskografija benda, ali i nekoliko do sada neobjavljenih singlova. Promocija izdanja je zakazana za petak, 10. februar u 16h u knjižari Papirna krila (knjižara Akademija) u Knez Mihajlovoj 35.
U nedelji u kojoj slavimo rođendan Boba Marlija, Del Arno Band je rešio da okupi sve poštovaoce svoje muzike na jedno mesto i da predstave izdanje kojim započinje ovu godinu. Na promociji izdanja članovi benda će potpisivati Box Set "Igraj dok te ne sruše", a pripremili su i neka druga iznenađenja.

Vidimo se u petak u knjižari PAPIRNA KRILA u 16h, a do tada uživajte u njihovoj muzici na oficijalnom YouTube kanalu Del Arno benda. ONE LOVE!
Box Set sada možete poručiti po promotivnoj ceni od 1299.00 dinara samo na www.mascomstore.rs

06.02.2017.

PRIJAVITE SE NA 20. FAKI!



20. Međunarodni festival alternativnog kazališnog izričaja FAKI održava se od 23.05. do 27.05. 2017. u prostorima bivše tvornice Medika u Pierottijevoj 11 u Zagrebu. FAKI je kao festival alternativnog teatra, uličnog teatra, performansa, off i low budget teatra  posljednjih godina postao centralno mjesto koje nudi pregled inovativne, kritičke i nezavisne, međunarodne  izvedbene scene koju održavaju putujući umjetnici i družine, čije se estetike i poetike međusobno uspoređuju i nadograđuju, uspostavljajući tako nove izvedbene stilove i kriterije. Drugi važan aspekt FAKI-ja jest političko djelovanje ka pravednijem, samostalnijem i autentičnijem društvenom rezonu, ka 'ljudski dijeljenom planetu' (Steve Biko). Svake godine FAKI bira festivalsku temu kojom želi skrenuti pozornost ka duboko ukorijenjenim, trulim, mutirajućim, uskoumnim i primitivnim društveno-političkim problemima. U mraku svih činjenica o ljudskim pravima kakva jesu ovo jubilarno izdanje festivala posvetili smo borbi protiv rasne diskriminacije, sjećanju na apartheid te jednom od njegovih velikih pobunjenika, piscu i aktivistu Steveu Bikou, koji je osnovao Pokret crnačke svijesti sredinom 1960ih.

FAKI osuđuje politiku ropstva i rasne diskriminacije, predajući svojih dvadeset godina djelovanja suočavanju s brutalnim činjenicama o rasizmu nad crncima u suvremenom društvu. Apartheidska je vlada Steveu Bikou zabranila svaki oblik javnog djelovanja u veljači 1973. Nije smio javno govoriti, niti više s jednom osobom odjednom, dok mu je kretanje bilo strogo ograničeno na jednu gradsku četvrt, a zabranjeno ga je bilo i citirati. U dobi od 30 godina umire u zatvoru od posljedica policijskog zlostavljanja na smrt. Njegovo predavanje 'Neki afrički kulturni koncepti' održano na konferenciji koju su sazvali IDAMASA (Interdenominacionalna organizacija afričkih ministara kulture) i ASSECA (Organizacija za obrazovni i kulturni razvoj afričkih ljudi), u Edendaleu u Natalu 1971., pruža neprocjenjiv uvid u temelje naših rasnih nesporazuma te koristimo ovu priliku javnog poziva ne bismo li skrenuli pozornost na neke njegove odlomke.

Jedan od najfundamentalnijih aspekata naše kulture je važnost koju pridajemo Čovjeku. Naše je društvo uvijek bilo orijentirano na čovjeka. Zapadnjaci su u mnogo prilika bili iznenađeni kapacitetom koji imamo za pričati jedan s drugim – ne zato da bismo došli do nekog određenog zaključka, već da bismo uživali u komunikaciji zbog nje same. Intimnost nije pojam koji je ekskluzivan za određene prijatelje, nego se odnosi na cijelu grupu ljudi koji se zateknu zajedno, putem rada ili stambenih potreba. Ustvari, u tradicionalnoj afričkoj kulturi, ne postoje dva prijatelja. Konverzacijske grupe su bile više ili manje prirodno određene prema dobi i raspodjeli rada. Svi su uobičajeno dijelili svoje tajne, radosti i želje. Nitko se nije nepotrebno osjećao kao nametljivac ili uljez u tuđim stvarima. Znatiželja koja se izražava je bila dobrodošla. Dolazila je iz želje za dijeljenjem. Ovaj princip se nalazio u svim dobnim skupinama. Kućne posjete su uvijek pripadale životnom stilu starijih. Nikakav razlog nije bio potreban da bi se nekoga posjetilo. Sve je to bilo dijelom naše duboke brige jednih za druge.

(...) Drugi važan aspekt afričke kulture je naš mentalni stav prema problemima koje život općenito donosi. Gdje je zapadnjak opremljen koristiti pristup rješavanja problema, sljedeći vrlo minuciozne analize, naš pristup situaciji je iskustven. Citirat ću Dr. Kaundu da bih dočarao na što mislim: 'Zapadnjak ima agresivni mentalitet. Kad vidi problem neće mirovati dok ne formulira neko rješenje. On ne može živjeti s kontradiktornim idejama u svom umu; mora se odlučiti za jednu ili drugu, ili pak uključiti treću ideju u svom umu, koja harmonizira ili  pomiruje ostale dvije. I pritom je rigorozno znanstven u odbijanju rješenja koja nemaju podlogu u logici. Povlači oštru liniju između prirodnog i nadprirodnog, razumnog i nerazumnog te češće nego rjeđe, otpušta nadprirodno i nerazumno kao praznovjerno..'. Afrikanci kao predznanstveni ljudi ne prepoznaju nikakav konceptualni razdor između prirodnog i nadprirodnog. Radije iskuse situaciju, nego što se suočavaju s problemom. Pod ovim mislim da dopuštaju i razumnim i nerazumnim elementima da djeluju na njih te se svaka akcija koju bi mogli poduzeti, prije može opisati kao odgovor totalne osobnosti na situaciju, nego rezultat neke mentalne vježbe. Mi smo kao zajednica spremni prihvatiti da će priroda imati svoje zagonetke koje su iznad naših moći rješavanja. Mnogi su interpretirali ovaj stav kao manjak inicijative i volje pa ipak unatoč mojem vjerovanju u snažnu potrebu za znanstvenim istraživanjima, ne mogu si pomoći a da ne osjećam kako bi više vremena također trebalo provesti  u poučavanju čovjeka i čovjeka kako da žive zajedno te da je možda afrička osobnost sa svojim stavom polaganja manje pažnje na moć, a više na čovjeka, na dobrom putu da riješi naše konfrontacijske probleme.

Pozivamo sve izvedbene umjetnike i kolektive koji promišljaju temu rasne diskriminacije nad crncima, da prijave svoje izvedbene radove za sudjelovanje na 20. FAKI-ju. FAKI također nudi umjetničke rezidencije za završni rad na novom projektu i međunarodnu premijeru na otvorenju festivala. Naši prostori su opremljeni osnovnim tehničkim elementima (light, sound, projekcijsko platno i projektor, tehničari, inspicijent). Za umjetnike koji žive van Zagreba FAKI pokriva dio putnih troškova, skromni smještaj i vegetarijansku prehranu. FAKI ne daje umjetničke honorare i dnevnice. Ulaz na cijeli festival je besplatan.

Lokacija: Autonomni kulturni centar Attack, Pierottijeva 11, 10 000 Zagreb
Vrijeme: 23.05.2017. - 27.05.2017.
               01.05.2017. - 27.05.2017. za umjetničku rezidenciju

Prijave su otvorene do 05.03.2017.

Ispunjene prijavnice za predstave, koje možete skinuti na http://www.attack.hr/faki20/, te opis projekta, motivacijsko pismo i biografiju za prijavu na rezidenciju slati na e-mail adresu fakizafaki@gmail.com.

'Odbijamo društvo zapadnjaka utemeljeno na moći, koje je izgleda uvijek zaokupljeno usavršavanjem svojih tehnoloških priručnika, gubeći na duhovnoj dimenziji. Vjerujemo da će u dalekoj konačnici poseban doprinos Afrike svijetu biti u ovom polju ljudskih odnosa. Velike svjetske moći su možda učinile čuda dajući svijetu industrijski i militarni izgled, ali najveći dar tek treba doći iz Afrike – i podariti svijetu više ljudsko lice.' Steve Biko


FAKI je neprofitni kazališni festival koji organizira Autonomni kulturni centar Attack! FAKI festival su financijski podržali Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, Grad Zagreb - Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport te zaklada Kultura nova.

Attack! je nestranačka, neprofitna, nevladina, volonterska udruga građana i građanki koja stvara i širi kulturnu i političku alternativu te alternativnu ekonomiju, osiguravajući prostor u javnosti svima koji se žele kreativno izraziti i sudjelovati u promjenama na lokalnoj razini, koje vode slobodom društvu.