31.12.2016.

TV šou program Aleksandre Slađane Milošević "Nad tobom anđeli imaju moć"



Aleksandra Slađana Milošević snimila je šou program za TV NAŠA, kojim će gledaocima čestitati Novu 2017. godinu. Šou je ujedno i početak proslave jubilarnih 40 godina njenog rada i prisustva na kulturnoj sceni Srbije. Planira se čitav niz aktivnosti i pojačanog učešća u javnosti, kojim će jubilej biti obeležen tokom naredne godine, o čemu ćemo Vas pravovremeno izveštavati.
U šou programu "Nad tobom anđeli imaju moć", gledaoci će imati prilike da čuju neke od Slađaninih najvećih hitova, uz uvek zanimljiv vizuelni doživljaj, autentične kostime i stajlinog. Specijalni gost šoua je Slađanin brat, Goran Milošević, pevač najvećih hitova grupe „Generacija 5“, sa kojim će ona izvesti duetsku pesmu.
Glavni i odgovorni urednik TV Naša je Zoran Bašanović, a glavni producent šoua, Uroš Markov.
Pridružite nam se i uživajte u prazničnoj atmosferi sa Slađanom, Goranom, njenom grupom i TV NAŠA, u subotu, 31. decembra 2016, u 20.00 časova.

YT najava za šou Aleksandre Slađane Milošević, "Nad tobom anđeli imaju moć":

Slušajte Novogodisnji Maraton


Slušajte #NovogodisnjiMaraton @Radio_NoviSad zabavite se i osvojite vredne nagrade. 
Tu smo za Vas na 87,7 / 99,3 i 99,6 MHz #NovaGodina

30.12.2016.

Roman "Čudovište iz Savskog jezera" doživeo totalni fijasko na ovogodišnjem konkursu za NIN-ovu nagradu

Obaveštavam sve one koji prate moj rad da je moj roman "Čudovište iz Savskog jezera" doživeo totalni fijasko na ovogodišnjem konkursu za NIN-ovu nagradu. Nije ušao čak ni među četrdeset romana, zamislite, srpske književnosti, kao da je to u ovom trenutku neka mnogo značajna književnost. 
Zato je, na primer, Arsenijevićeva reciklaža romana od pre dvadeset godina ušla u širi izbor. Nisam se nadao da bih mogao da dobijem ovu prestižnu nagradu, ali sam bio siguran da ću barem ući u širi izbor, što mi je jednom ranije već uspelo sa romanom "Nemaš gajtan, Erazmo". Verujem u svoje delo i znam koliko vredi i baš me briga za njihove nagrade, ali s druge strane, zaista se postavlja pitanje koja je svrha baviti se književnošću u ovakvoj sredini. Niti može išta da se zaradi, niti te vrednuju realno ako nisi u nekom od lobija koji guraju svoje pulene, ili uvek jedna te ista imena.

29.12.2016.

Kolumne

Preporučite nas svojim prijateljima! Lajkujte i pratite stranicu Kolumne​ na kojoj možete čitati najnovije kolumne i tekstove Borisa Dežulovića, Teofila Pančića, Miljenka Jergovića, Svetislava Basare, Predraga Lucića, Viktora Ivančića, Draže Petrovića i mnogih drugih regionalnih autora i kolumnista.

RAZGOVOR SA RADETOM ŠERBEDŽIJOM U MEDIJA CENTRU

26.12.2016.

Ostavinska galerija

Izložba "Otvaranje - tvojih 15 minuta" počinje sa otvaranjima danas od 19h.
Prvog dana samostalne izložbe otvaraju:
Marija Avramović, master student Ecole Nationale Superieure des
Beaux-arts u Parizu - Noktići (povedite svoje nokte i ne propustite ovu priliku)
Darko Dacović, master Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu - Fantastična bića (crteži) i Sima’s third hand (animirani film)
Vidimo se danas, ali i narednih dana. Program otvaranja za svaki od dana najavićemo u ranim popodnevnim časovima tog dana. Prigodni kokteli su obezbeđeni.

25.12.2016.

Razgovori s razlogom:Dubravka Đurić „Globalizacijske izvedbe: književnost, mediji, teatar“

Ponedeljak, 26. decembar u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom:Dubravka Đurić „Globalizacijske izvedbe: književnost, mediji, teatar“

(OrionArt, Beograd 2016)

Učestvuju:

Aleksandra Mančić

Amra Latifić

Luka Bešlagić

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Umrtvljeno


D. Simonović (Facebook)



Još malo pa će kraj godine, a NIN-ov žiri nit zbori, nit romori. Kao da nema ni žirija, ni nagrade. Žiri se pravi mrtav. I to veoma uspešno.
Ranije, napetost se dizala još od novembra, maltene odmah posle Sajma knjiga. I rasla sa krugovima izbora, od šireg, preko užeg i najužeg, sve do progašenja dobitnika. Između izbornih krugova je prolazilo dovoljno vremena da uzbuđenje naraste. To je bilo dobro, osećala se neka živost, raspravljalo se o knjigama, nagađalo o mogućem pobedniku. Književnost je, makar i samo u formi romana, postajala društveno važnom, privlačila pažnju i onih koji nisu za nju vezani. Atmosfera stvarana povodom NIN-ove nagrade je čitavoj priči davala draž društvenog događaja.
NIN-ova nagrada je, uz Sajam knjiga, jedini književni događaj u Srbiji koji nešto znači i široj, vanknjiževnoj javnosti. A književne nagrade, između ostalog, tome i služe – da probude zanimanje mogućih čitalaca.
To je, naravno, rad žirija činilo težim jer je radio pod neprekidnom paskom pa i pritiskom javnosti. Što je takođe bilo dobro. Trenutni žiri se opredelio za ćutanje i skrivanje. Na štetu i same nagrade, i romana koji se nadmeću. Ali i književnog života u celini.
Dugo ćutanje a zatim zbrzavanje izbora u prazničnim danima umrtvljuje čitavu priču i čini je neprimetnijom, beznačajnijom. Možda je to nekome i cilj?
Ne bi valjalo da se i NIN-ova nagrada ubije, kao što je ubijeno mnogo toga. Ova nagrada je veoma važna za književni život u Srbiji, slagao se čovek ili ne slagao sa odlukama žirija.

23.12.2016.

KUKASTI KRST PREKO ORVELA


U centru Beograda preko murala engleskog pisca Džordža Orvela koji su uradili navijači Partizana nacrtan je veliki kukasti krst.
Osim toga, iznad kukastog krsta piše „Viva la Franco“, odnosno živeo Franko. Kukasti krst preko murala nacrtan je u prolazu od Terazija ka Domu sindikata i Trgu Nikole Pašića.

EURODRAM BCMS / konkurs za prevode dramskih dela


Eurodram je evropska mreža pozorišnog prevodilaštva koja obuhvata jezike iz Evrope, centralne Azije i Mediterana a čiji je osnovni cilj da omogući profesionalcima i pozorišnoj publici da se upoznaju s mahom neobjavljenim dramskim delima. Mreža se sastoji od komisija nadležnih za četrdesetak jezika, odnosno broji tri stotine članova. Eurodram BCMS komisija zadužena je za bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik i sačinjena je od prevodilaca/prevoditeljki i pozorišnih profesionalaca.

Eurodram BCMS komisija raspisuje konkurs za prevode dramskih dela sa jezika Eurodram mreže (Evropa, centralna Azija i Mediteran) na jezik komisije (BiH, Crna Gora, Hrvatska i Srbija). Prevodioci se pozivaju da pošalju gotove ili nedovršene prevode (bar 10%) dramskih tekstova.

Uslovi za slanje prevoda su sledeći:
  • prevodi ne bi trebalo da su već objavljeni (osim u periodici)
  • prevodi ne bi trebalo da su stariji od 5 godina
  • datum kad je napisan originalni tekst nije od presudnog značaja za selekciju, ali se po pravilu traže noviji tekstovi
  • uz svaki prevod treba poslati popunjenu prijavu koju možete naći na ovom linku
  • prevode slati na adresu: eurodramBCMS@gmail.com
  • rok za slanje je 31. decembar 2016.
Prevodi će biti ocenjivani na osnovu:
  • originalnosti i kvaliteta dramskog teksta
  • kvaliteta prevoda
  • relevantnosti teksta za područje na kome se govori BCMS jezik

Rezultati konkursa biće objavljeni u martu 2017. godine.
Izabrani prevodi će biti promovisani u Eurodram mreži, a ukoliko uslovi to budu dozvoljavali, biće objavljeni i/ili prezentovani u okviru javnih čitanja.
Listu dosad objavljenih tekstova i prevoda možete videti na ovom linku.

Više o EURODRAM mreži: www.sildav.org/eurodram
Više o EURODRAM BCMS komisiji: www.eurodrambcms.info Dodatne informacije: eurodrambcms@gmail.com

PROMOCIJA KNJIGA "STRANAC" I "DO POSLEDNJEG DAHA" RADETA ŠERBEDŽIJE


 Promocija novog izdanja autobiografske proze "Do poslednjeg daha” kao i  zbirke izabrane poezije "Stranac" Radeta Šerbedžije održaće se 27. decembra u 13 h u Medija centru
Događaj organizuje Pokret ”Novi optimizam” u saradnji sa Medija centrom uz podršku izdavačke kuće “Nova knjiga” iz Podgorice.
Govornici na promociji biće Borka Pavićević, dramaturškinja, kolumnistikinja i osnivačica „Centra za kulturnu dekontaminaciju“, reditelj Dejan Mijač, novinar Dragar Kremer, dok je moderator Aleksandar Đorđević, pisac i pozorišni reditelj.

Novi singl MKDSL-a i Sky Wiklera "ExtraSy"

Niste ni znali da vaše novogodišnje plejliste radosno očekuju ovaj singl! Jedan od najpoznatijih beogradskih DJ-eva MKDSL i Đorđe Miljenović (Sky Wikluh) predstavljaju novu stvar "ExtraSy" za sve muzičke liste i klubove!

- Wikluh Sky peva u
čast ostvarenja večite potrage za pravom ljubavlju, uz podršku pratećih vokala Bojane Vunturišević, u laganom MKDSL elektro ritmu. Melanholija sa daškom optimizma, idealna za praznične dane, obraća se kako muškoj, tako i ženskoj publici, trudeći se da nas sve ohrabri i podseti na prelepost koja je ljubav, izjavio je Marko Milošević (MKDSL) i dodaje:

- Pesma "ExtraSy" je u celosti komponovana, snimljena i smiksana na ajpedu, na jednom afteru. Jedino su vokali ponovo snimljeni u studiju.

Novi singl će premijerno biti izveden 30. decembra u klubu Drugstore na velikoj prednovogodišnjoj "Idemo na Mars" reviji.

Marko i Đorđe zajedno već uveliko rade na novom dvostrukom albumu Đorđa Miljenovića, čije je izdanje planirano za proleće sledeće godine.
Slušajte "ExtraSy" na Deezeru

IZBEGNITE GUŽVE - PORUČITE OD KUĆE NOVOGODIŠNJE POKLONE

TRI NASLOVA UPOLA CENE

ODABERITE NAJMANJE TRI NASLOVA IZ NAŠE AKCIJESKE PONUDE I POSLAĆEMO VAM IH PO UPOLA NIŽIM CENAMA I UZ BESPLATNU DOSTAVU!

 
UŽIVAJTE U KUPOVINI IZ UDOBNOSTI SVOGA DOMA
PORUČITE OVDE

VLADIMIRCI – ROKENROL PRIČA


Autor priloga:  Živko Ivković


 Vladimirci, mali grad, kulturnoistorijsko i administrativno središte Posavotamnave kao i brojni gradovi u Srbiji imaju ispisane urbane rokenrol stranice vezane za posleratne dekade pa sve do konca osamdesetih ali i posteriori. I u ovom gradu je sve krenulo od fatalnih (Žikićevih) ringišpila (putujuće trupe koje su pored tih sadržale zaokruženu zabavljačku ponudu primerenu tom vremenu) i nezaobilazne muzike sa razglasa koji je donosio uglavnom rane rokenrol numere, francusku šansonu, italijansku kanconu, meksikanske i ređe narodnjake, preko bioskopskih predstava, poslastičarnica, mlečnih restorana i nezaboravnog korzoa. U drugoj polovini šezdesetih u ovom gradu su egzistirala dva rokenrol sastava (The Black Chickens Four i Grešnici) da bi se kasnije (startom sedamdesetih) javio i sastav B.M.B.& K ali i diskoteka Grom u Ustaničkoj 1.
U sedamdesetima je (po prisećanju starijih) takođe 'radio' jedan rokenrol sastav, a šabačka grupa Mudra sova je zabeležila nekoliko nastupa u 1979. godini uz podatak da su ulaznice za te nastupe u sali bioskopa Partizan bile rasprodane. U istoj sali je nastupilo više sastava (Revolt), a nezaobilazne večernje akustičarske svirke u centralnim delovima grada su takoreći bile svakodnevica. Kada smo već kod tih, tu se izdvajaju imena Darka Karajića, lautiste grupe Renesans i Ivana Velisavljevića gitariste pankrok grupe Skepsa koji su odrasli u ovom gradu. Stejdž bioskopske sale je tako uvek i uvek donosio nove koncerte, bioskopske prestave i performanse. No, sve se to sunovratilo i na katastrofalno beznadežno promenilo startom prve dekade ovog trećeg milenijuma, ali evo, da svemu negativnom kad-tad mora doći kraj je ovde primer angažovanja ključnih ljudi u kulturi ovog grada koji od nedavno ispisuju nove, tek otvorene kulturne stranice i to je ubedljiv sasvim pokazatelj povratka na stare, dobre i već proverene vrenosti, uz odlične rezultate već na startu. Tako ostaje predubedjenost da se već nastupom šabačkog EKV Tribjut sastava, rokenrol, (kao neprevazidjena po popularnosti muzička forma) vratiti na negdašnju razinu, mada će vreme ispred tek pokazati da li ova tvrdnja stoji. Tek, odlučni u nastojanju zaživljavanja, vraćanja kulturnih vrednosti sa slepog na glavni kolosek u kulturnom centru ovog grada (Milan Ćosić i Dejan Ilić) svoje delovanje koncipiraju na način dovodjenja rokenrol sastava, bioskopskih i pozorišnih predstava, ne bi li tako oživeli ovaj sada renovirani i u svom sadašnjem blještavilu prostor!
Angažovanje šabačkog EKV Tribjut sastava tako nije slučajno, već pomenuti kulturni dvojac je kapirao da kako stariji tako i mladji umnogome drže do kreativnog opusa Milana Mladenovića. Članovi ovog sastava (Jovan Kostadinović gitara i vokal, Ivan Bilan takodje gitarista, Živorad Popović za bubnjevima i Mladen Cvetinović bas gitarista) su odsvirali blizu dvadeset stvari iz EKV opusa (Ona se budi, Par godina za nas, Oči boje meda, Ti si sav moj bol), da bi koncert okončali sa Kleptonovom stvari Layla!
Za očekivati je da će u vremenu ispred pomenuti prostor vratiti ovom gradu negdašnji kulturni sjaj, koji je pre nekih petnaestak godina zgasnuo, što bi rekli. Doduše jest da smo u eri interneta i tog masovnog umnožavanja raznoraznih nosača zvukova te se time i odnos prema kvalitetnoj muzici promenio, mada je i pojava MTV-a 1981. umnogome kumovala onoj da se od tada muzika više gleda a manje sluša, a mp3 plejeri i mobilni telefoni su tako danas tin generacijama nezaobilazna zabava ali i prestižni detalji, pa ipak, treba verovati u odlučnost kulturnog dvojca ovog grada koji su već na startu odlučni u nameri istrajavanja zacrtanog, ponuditi mladima kvalitetne sadržaje (sada kada su stvoreni uslovi ) i to je svakako ubedljiv razlog da ih podržim u tome. Good luck! 
 
U Šapcu, 23.12.2016. godine

21.12.2016.

Četvrtak u 12: Razgovori s razlogom: Josa Buson (1716-1783) „Cvet divlje ruže: izabrane haiku pesme“


Četvrtak, 22. decembar u 12 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom:

Josa Buson (1716-1783) „Cvet divlje ruže: izabrane haiku pesme“


Prevod s japanskog, izbor i komentari Hiroši Jamasaki Vukelić

(Tanesi, 2016)

Učesnici:

Kajoko Jamasaki

Vojislav Karanović

Hiroši Jamasaki Vukelić

Simon Simonović

Stihove čita: Danijela Vasić

Uređuje i vodi Dejan Simonović



Josa Buson (1716-1783) je veliko ime u istoriji haiku poezije u Japanu. Zajedno s Macuom Bašoom (1644-1694), Kobajaši Isom (1763-1827) i Masuoka Šikijem (1867-1902), on čini veliku četvorku pesnika koji su najzaslužniji za razvoj ove vrste minijaturne lirike. Busonove pesme prevodili su na naš jezik Miloš Crnjanski, Petar Vujičić, Vladimir Devide, Dragoslav Andrić i drugi.

Buson je po zanimanju bio slikar. Njegove pesme su, velikim delom, „objektivne skice“ prirode, slike slikane rečima koje poseduju čudesnu moć da u svesti čitaoca reprodukuju opevani prizor. Evo šta o knjizi izabranih haiku pesama Cvet divlje ruže kaže Hiroši Jamasaki Vukelić, prevodilac s japanskog jezika i pisac nesvakidašnjih komentara za svaku pesmu.

„U nedostatku dobrih prevoda u inostranstvu, pa i kod nas, manje se zna o Busonu nego o njegovog velikom prethodniku Bašou. Moja želja je da ovim izborom malo ispravim tu nepravdu i da ga približim našim ljubiteljima poezije. Posebno mi je drago što se knjiga Cvet divlje ruže objavljuje u godini kad se slavi tristagodišnjica rođenja Josa Busona i što se, na taj način, i poklonici haiku poezije u Srbiji priključuju u obeležavanju tog velikog jubileja.“

20.12.2016.

Pamuku uručena nagrada "Milovan Vidaković"

Nakon što su nagradu „Milovan Vidaković“, koju dodeljuje Međunarodni festival proznog stvaralaštva Prosefest, dobili Đerđ Konrad, Klaudio Magris, David Grosman, Alberto Mangel, Mario Vargas LJosa,u Novom Sadu u Ogranku SANU, ovu nagradu primio i turski književnik Orhan Pamuk.

16.12.2016.

Kralj Čačka / 22.12. / DOB


Predvodnik nove struje kantautora na našoj muzičkoj sceni, poznat pod enigmatičnim imenom Kralj Čačka, na velikom koncertu u četvrtak 22. decembra od 21h u Velikoj sali Doma omladine Beograda, promovisaće svoj prvi album "Zemlja snova" i tek objavljenu knjigu poezije "Na margini".

Ulaznice su u pretprodaji preko Eventim Serbia, po ceni od 600 dinara.

Posle višegodišnjeg šunjanja po kuloarima glavnih muzičkih zbivanja u zemlji, Kralj Čačka (za neke poznat i kao Nenad Marić) u novembru 2014. najzad je izašao na glavnu muzičku scenu Beograda, Srbije i sveta, sa singlom "Moj Avatar". Dve godine i više desetina koncerata kasnije Kralj je spremio prvi studijski album - u iščekivanju tog istorijskog događaja, dođite da čujete nove, stare i razne druge pesme koje će Nenad i ekipa odsvirati samo za vas, u raskošnijem ambijentu nego ikad.

Za mnoge posetioce njegovih koncerata, dileme nema: Kralj Čačka jeste nekrunisani vladar muzike koju je teško svrstati u neku kategoriju. Istina je da svakim novim izvođenjem iznenadi time koliko je muzika u stvari i isključivo pitanje ljubavi i emocija. Njegova inspiracija leži u onom, za mnoge, savršenom skrovištu: između najdubljih osećanja i umetnosti sviranja, između noći u zadimljenom baru i jutra koje menja sve, između muzike putujućih trubadura i tananih džez melodija. Iz tog skrovišta Kralj Čačka izlazi na glavnu ulicu i vodi nas sa sobom na put oko sveta. Za one koji vole reference, muzika Kralja Čačka predstavlja mešavinu džeza, rokenrola i šansona, a nije mali broj onih koji ga nazivaju "srpskim Tomom Vejtsom (Tom Waits)".

NOVO IZ BLIC BIBLIOTEKE "Don Kihot - U začaranom zamku" Migel de Servantes

Uz svaki primerak "Blica" 17. decembra poklon knjiga "Don Kihot - U začaranom zamku" Migel de Servantes, požurite i pronađite vaš primerak.

GUŽVA KOD SKC Nije noćni izlazak, već jagma za knjigama!

"Noć knjige" koja je večeras održana kako u Beogradu i Srbiji, tako i u nekoliko zemalja regiona, okupila je veliki broj ljudi. Kupci su izlazili punih ruku knjiga koje su bile na popustu i do 40 odsto.

15.12.2016.

Ljiljana Maletin, PRUSTOVE MADLENE U SUPERMARKETU, Artbox/ Artprint, Novi Sad, 2016.


Interdisciplinarni, narativno-vizuelni koncept pod nazivom Prustove madlene u supermarketu, nastao je nakon rezidencijalnog boravka autora u kulturnom centru u Parizu (Cité internationale des arts Paris) 2011. godine.
Imagološki eseji Ljiljane Maletin Vojvodić predstavljaju sliku (image studies) Pariza zasnovanu na istraživanju francuskog kolektivnog identiteta. U osnovi problematizuju pitanje: Šta se nalazi u podtekstu kulturoloških konstrukata, šablona i nacionalne imagologije u susretu sa mekdonaldizacijom postmodernog društva, virtuelnim dobom i postkolonijalizmom? Ova kritička analiza kulturnih klišea polazi od Kišove opservacije: Sedim i pokušavam da se setim svojih snova o Parizu, no nikako ne mogu da vidim onu sliku što sam je pomno gradio u sebi, čitajući Bodlera, Prusta, Malarmea, Verlena, teorijskih ideja o Drugom i konkretnih istraživanja i reiterpretacije kulturoloških obrazaca.
Narativni diskurs Ljiljane Maletin korespondira sa umetničkim akcijama vizuelnog umetnika Dragana Vojvodića koji se, takođe na jedan analitički i ironičan način bavi problemima savremene vizuelne kulture, pozicijom umetnika u društvu, recepcijom umetničkog dela i njegovom ulogom u kontekstu kulturnih paradigmi, kolektivne memorije i etike.
 
O AUTORIMA
LJILJANA MALETIN VOJVODIĆ je autorka romana Oni koji jedu sirovo meso (2013), U Egzilu (2011), Patuljci i Hiperboreja (2008), kao i antologija norveške književnosti Norveška od Bjernsona do Knausgora (2016), Norveška priča (2013) i kulturološkog bedekera Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna (2011).
Ljiljana Maletin je učestvovala u internacionalnim rezidencijalnim projektima za pisce u Španiji, Portugaliji, Latviji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i na Grenlandu.
Tekstove objavljuje u časopisima (Nova misao, Letopis Matice srpske, Polja, Sveske, Interkulturalnost, Beogradski književni glasnik), u dnevnim listovima Danas i Dnevnik kao i on-lajn (e-novine, Supervizuelna, P.U.L.S.E.).
Nagrađivana za literarni rad (Nagrada Andra Gavrilović, 2015 i Milutin Uskoković, 2009), fotografiju (nagrada Foto saveza Srbije za ciklus portreta sa Islanda, 2008), nagradama Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije za vođenje kreativnih kulturoloških radionica (2008-2015), grantovima Norveške agencije za književnost (NORLA), Ambasade i Ministarstva inostranih poslova Republike Finske (2011) i Ambasade Kraljevine Norveške (2013) u Beogradu i internacionalnim stipendijama Kulturnog centra i Kuće Fride Hansen u Stavangeru (Norveška); Kulturnog centra USF Verftet u Bergenu, takođe u Norveškoj (2012, 2014, 2015); Kuće pisaca u Ventspilsu (2008/2009) i Muzeja Upernavik na Grenlandu (2010).
Studije književnosti završila na Univerzitetu u Novom Sadu, u kojem i danas živi.
Izražavajući se kroz različite medije (performans, instalacije, in situ, video, fotografija), multimedijalni umetnik DRAGAN VOJVODIĆ, koji studije na Akademiji umetnosti započinje u Sarajevu a diplomira u Novom Sadu, sopstvenu umetničku praksu zasniva na različitim egzistencijalnim situacijama, kao i na komunikaciji sa različitim akterima i pojavama u svetu savremene umetnosti.

Značajan deo umetničke prakse Vojvodić je realizovao u Skandinaviji, gde je samostalno izlagao (Rogaland Kunstcenter, Stavanger, Norveška 2015; Konstepidemin, Geteborg, Švedska 2014; USF Verftet, Bergen, Norveška 2014; Titanik galerija, Turku, Finska 2008; Eero Nelimarka museum, Alajervi, Finska 2009; SIM House, Rejkjavik, Island 2006. i dr.).
Samostalno je izlagao u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2007; Galeriji Ozon u Beogradu 2010; Grafičkom kolektivu u Beogradu 2015; predstavljao je zemlju na izložbama u Francuskoj, Islandu, Austriji, Nemačkoj, Japanu, Mađarskoj i Hrvatskoj; učestvovao je na Oktobarskim salonima u Beogradu 2009. i 2013. godine, na festivalu Mikser u Beogradu 2010, na retrospektivnoj izložbi vojvođanske umetnosti 1914-2014. pod nazivom Krv/Slutnja/Nada u muzeju Künstlerhaus u Beču (2014/2015) u vezi sa kojom je plakat i poster na kojem se nalazi Vojvodićev video stil  iz rada Distorsion of the organism osvojio Gewista nagradu za 2014. godinu.
Godine 2006. na festivalu digitalne umetnosti Art Tech u Pančevu Dragan Vojvodić je nagrađen prvom nagradom u kategoriji live video; 1996. godine stipendijom na Univerzitetu Illinois u Čikagu, kao i umetničkim grantovima na Islandu i u Finskoj.
Nastupao na međunarodnim festivalima performansa u Hrvatskoj, Mađarskoj i Italiji.
Učestvovao u rezidencijalnim projektima u SAD-u, Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Islandu, Finskoj, Švedskoj i Norveškoj.
Živi i radi u Novom Sadu.
www.draganvojvodic.wordpress.com