31. 7. 2011.

Filmu "Šišanje" nagrada u Sloveniji

Festival filma i vina "Grossmann"

Film "Šišanje" u režiji Stevana Filipovića, dobitnik je specijalnog priznanja "Hudi maček" na upravo završenom Festivalu filma i vina" Grossmann" u Ljutomeru, Slovenija.
Još jedno priznanje mladom reditelju Stevani Filipoviću
Žiri u sastavu: Filip Bergson (filmski kritičar lista "Empajer"), Dinko Tucaković (direktor Jugoslovenske kinoteke) i Lars Nilsen (Festival fantastike u Ostinu, Teksas) odlučio je da filmu "Šišanje" dodeli nagradu za hrabrost i autorski integritet.
Nagradu je primio reditelj i scenarista Stevan Filipović, a svečanosti su prisustvovali i direktor fotografije Mihajlo Savić i autor specijalnih efekata Sendi Kumalakanta.
"Već drugi put u Ljutomeru na Grossmann festivalu dobijamo nagradu, prošli put sa ''Šejtanovim ratnikom'', a sada sa ''Šišanjem''. Ova nagrada je veliko priznanje celoj ekipi za hrabrost i upornost koju su pokazali u protekle 4 godine, kada je počeo rad na ovom filmu. Posebna čast i zadovoljstvo mi je da sam nagradu dobio istovremeno sa glumačkom legendom Ser Kristoferom Lijem.'', rekao je reditelj Stevan Filipović posle dodele nagrada.

Na svečanosti održanoj u bioskopu u Ljutomeru nagradu za životno delo "Stari hudi maček" primili su glumac Ser Kristofer Li i filmski producent i reditelj Menahajm Golan, koje su publika i prisutni filmski stvaraoci pozdravili ovacijama.
(izvor --- BLIC)

Miša Blam: Svirao sam svuda, od traktora do Karnegija

::: BEOGRAD :::

Potičem sa Dorćola, koji je vezan za tri nacije - Jevreje, Cigane i Cincare, koji su oduvek živeli na obalama reke. Nakon što je neki visoki oficir Udbe izbacio mog oca iz njegovog stana, živeli smo u Palmotićevoj i u Ulici braće Jugović.
U Palmotićevoj je iznad nas stanovao i Milovan Đilas. Ne znam koliko je ta anegdota tačna, ali pričalo se da je Đilas znao nedeljom da otvori prozore i da gusla i onda je moj otac ljutito dolazio da protestuje jer je bio alergičan na to. Kasnije je moj otac, koji je takođe bio muzičar, pokupio pinkle i svirao u Nemačkoj. Kupio je veliki stan u Braće Jugovića, pa smo tek tad danuli dušom, počinje svoju ispovest za “Blic” Mihailo-Miša Blam, čuveni džez muzičar kome će na ovogodišnjem Nišvilu biti dodeljena nagrada za životno delo.
(izvor ---- BLIC)

29. 7. 2011.

Novosadska Rolerijada - 30. Jul 2011.

::: NOVI SAD :::

Zvanično osnovani 2010. godine, ali od 2004. godine smo aktivni na novosadskoj sceni. Organizacija Space Motion dokazala je da može i zna da organizuje manifestacije velikih razmera u Novom Sadu i van njega i direktno utiče na zdravlje i slobodno vreme mladih.
Kao sledeći korak odlučili smo da našim sugrađanima i gradu priredimo projekat pod nazivom „Ritam života je bitan“ u čijem je sklopu i sportska manifestacija „Novosadska rolerijada“ i tako ga upišemo među Evropske gradove koji je već imaju.
Tokom manifestacije „Novosadska rolerijada“ koja se planira za subotu 30. jul 2011. godine organizovaće se sportsko-rekreativne, kulturne i muzičke aktivnosti. Svi ljubitelji vožnje rolera od 7 do 25 godina moći će da se takmiče na ovogodišnjoj rolerijadi, dok će za one malo starije biti organizovana takmičenja promotivnog karaktera.
Prijavljivanje za učešće u trkama vršiće se preko web sajta


kao i na promotivnim punktovima i aktivnostima neposredno pred rolerijadu.
Start svih trka i centralno mesto događaja „Novosadske Rolerijade“ biće plato između studentskih domova Dr Slobodan Bajić i Dr Veljko Vlahović.
Vidimo se na točkićima.

Ja sam knjigofil, a (da li si i) ti?!

Izgleda da u zemlji Srbiji jedini još čita Vladimir Arsenić, bradati momak iz Zrenjanina. A on to što pročita odmah i plasira u P. Lukovićevim E-novinama. I tako... Red čitanja, red plasiranja. Pa, onda, opet ispočetka...
"Ova knjiga bi svakako trebalo da bude ozbiljan vodič za naše, poslovično nezainteresovane, izdavače.
..."
Tako počinje svoj tekst Vladimir Arsenić kao da je pao sa Marsa. Kakvi izdavači, kakva zainteresovanost i nezainteresovanost... Kakve TRICE I KUČINE...
Čak i sa tom rečju "poslovično" Vladimir Arsenić jako vešto vlada. Barata što bi se reklo. A i reč "opskurno" nije mu strana. Naprotiv! I onda "nusprodukt": da, i sa tom rečju je g-din V. Arsenić jako blizak, skoro  intiman...
Komentara na njegov AMBICIOZNI tekst je očekivanih - nula! Prazno! Možda će sam g-din Pera Luković posle ovog teksta na EX YU VESTIMA otići da iskomentariše V. Arsenićev prilog i malo popravi situaciju sa komentarima. Možda?
Pa, kome se svidelo, neka izvoli!
Link je sledeći:

28. 7. 2011.

Twitter, batice!

alisauzemljicudesa (Četvrtak, 28. 07. 2011.) :::
@biksi : Ne razumem vise ovaj svet, ok mi je ovo izvestavanje o konkretnom dogadjaju, korisno je, ALI..Primecjem da sve vise i vise ljudi zivi Twitter i zivi Facebook, toliko spam-a, nepotrebnih ili iskrivljenih informacija, jad i beda..A u realnom zivotu niko ne mrda sa mrtve tacke..Juce sam imala smor popodne, pozvale su me dve prijateljice na kafu, 80% vremena se govorilo ko koga prati na twitter-u, ko je sa kim prijatelj, cak su i malo twitale iz kafica, ono u sred razgovora..Sve ce vas jednom pitati starost gde vam je bila mladost, a uspomene ce vam biti "virtuelne"..Uzas
tacnoo
Četvrtak, 28. 07. 2011. 13:07h
@alisauzemljicudesa : jeste,ali to je karakteristika ljudi u Srbiji,da stvari banalizuju i preteruju...tako i sa Fejsom i twitterom...ja ih smatram kao jevtine opcije komunikacije s mojom porodicom i prijateljima,ali neki to koriste da bi reklamirali svoje telo i sl...uzas.

lalalala
Četvrtak, 28. 07. 2011. 13:26h

@tacnoo : Mislis? Ali, ipak smo mi neka starija generacija, zamisli kojim nacinom zivota ce nam ziveti deca, od malih nogu su navikli na drustvene mreze..I stranci (makar ovi mladji) koriste twitter i fejs da bi se reklamirali..A satisfakcija je instant slava..Zaista mislite da je to samo ovde kod nas u Srbiji, ili je ipak tako u vecini zemalja koje imaju pristupacan net?

--pale-sera --- Četvrtak, 28. 07. 2011. 10:09h --
svaka cast Stefanu! ja sam pored njega pratio i twitove albanske strane i nekih drugih medija ali na kraju njegova jednostavnost deljenja informacija me je odusevila i samo sam njemu verovao!!!!
veliko hvala Stefane!!!!
--- palesera --- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:13h ---
jos jedna stvar, bilo bi dobro da neko twituje na engleskom, tu su nas albanci debelo dobili sinoc jer su uspeli da situaciju prikazu kao da je cela akcija oko punktova u stvari bila organizovana kako bi zaustavili pomahnitale srbe...

-- ninjoretardinjo -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 10:20h --
Naravno da nas interesuje sta se stvarno desava na Kosovu! To najbolje mogu da kazu oni koji dole zive. Zvanicne vesti su vrlo nedorecene, a to mozete zakljuciti i iz pitanja koje citaoci u komentarima postavljaju!

-- pale-sera -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:19h --
@Miladin : brate Miladine nisi pratio twitove pa ne znas... Nije on pisao literane sastave i nekakve analize... Delio je jednostavne informacije i u par reci nas obavestavao o tome sta se trenutno desava i to je upravo sva njegova vrednost!

-- Bora -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:51h ----
@Miladin : Miladine, rečeno je da mnogi mediji prenose njegove tvitove, kao i fotografije, a ti pitaš "oko čega se diže frka"? Koliko medija, u proseku, prenosi tvoje tvitove?

*** djivdjan -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:01h ---
Stefan je verovatno samo prenosio sta se desava, nije davao svoje misljenje o bilo cemu. Meni je zbog jednog pristojnog komentara poslanici DS-a suspendovan profil na twitteru.
Demokratija brale
;-)
--- nis --- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:10h ---
kad bi novinari izvestavali kao ti,Srbija nebi bila u situaciji u kojoj je. ipak su Srbi za srpske novinare,ekstremisti,fanatici,fasisti jedino su srpski novinari upravu,cast izuzecima sramota me je srpskih novinara

--- RoFL --- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:13h --
@Miladin znas kako miladine ,siguran sam da ce napisati onako kako jeste,i da ce to sto on napise biti vjerodostojnije nego pojedinih medija,jer makar nece preuvelicavati/smanjivati ono sto se desava,tj. ono kako jeste.A sto se tice objektivnosti u medijima znamo da toga ne da nema,nego ga nikad nije ni bilo niti ce biti,jer da imaju objektivnosti odavno bi se pozatvarali.

--- krk ---Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:34h --
Svaka cast Stefanu. Meni se samo postavlja jedno pitanje. Zasto se ministri informisu na Twitteru? Zar ova drzava nema obavestajne sluzbe da informisu vladu i ministre o realnom stanju na terenu?

-- Bob -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 11:39h --
svaka čast,momčino..pokazao si mnogima kako treba da izvršavaju svoj posao,jer jedni pišu jedno,a drugi drugo,više se ne zna ko je ko i ko šta piše i šta je ustvari istina...eee,da je više takve dece,bilo bi blago nama...samo ti tako nastavi i neka te Bog čuva...

-- Zupol -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 12:00h ----
Mora da su se neki okoreli siptari usunjali na Blic, jer non stop daju minuse svim komentarima... sto me vodi do sledece teme; zasto se ne cuje istina na svetskim veb stranicama i socijalne medije poput fejsbuka i Reddit vebsajta?!? Zato i nismo popularni u svetu - nemamo ljude da sire istinu o ovakvim zlim dogadjajima! Ko god zna engleski ili drugi evropski jezik neka uradi sve sto moze da informise kako teroriste na KiM prave nered!

--- octav -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 12:11h --
O ne!
sada će sledećih meseci da se priča samo o Kosovu, opet će prave teme u društvu - nezaposlenost i težak život, biti potisnute i opet će odgovorni za ovakvu ekonomsku i društvenu situaciju da prođu bez posledica! Ovaj mladić je verovatno iz bogatije porodice i verovatno mu porodica dobija duplu platu, dok sa druge strane ima dece na Kosovu koja žive u neljudskim uslovima u kolibama. Baš nedavno u jednom prilogu sa RTS-a jedna devojčica se gušila od plača kada je rekla da bi najviše volela da dobije kompjuter. Naravno i mnoga deca u Srbiji žive u neljudskim uslovima pa čak neka u 21. veku odrastaju bez televizora!

*** Nikola --- Četvrtak, 28. 07. 2011. 13:02h ***
Predlozite coveka za novu ekipu od 100 ljudi shto regrutuje RTS, bar neko da radi kvalitetan posao tamo...
decku je verovatno teško da nadje posao, kao i svima nama mladima.

*** MarkoNS -- Četvrtak, 28. 07. 2011. 13:24h ---
Za jedinu Za Srbiju Decko samo iskreno pise i iskreno govori. Sto ce nam novinari koji nisu kadri pisati o onome sto vide, nego o onome sto im neko sapuce. Istina o jucerasnjim neredima: Novac. Sjecate se onih nereda u Italiji, koji su naravno placeni da se naprave. Isti ljudi kojima je stalo da ovde zavlada haos su finansirali jucerasnje ljude (placenici sa malo umetnutog nacionalnog naboja), sve naravno pod okriljem ovih ili onih navijackih grupa itd itd. e onda oni dobiju nalog , od onih sto ih policija jos nije uhapsila a koji svugde u svijetu predstavljaju drugu drzavu, i onda se desava da juce Srbi ruse granicni prelaz koji su Srbi cuvali, da nije zalosno bilo bi smjesno. A Skupstina Srbije ce kada sve prodje da raspravlja sta nam je ciniti po tom , Ustavom, nacionalnom pitanju.

(izvor --- BLIC)

27. 7. 2011.

Preminuo Milan Delčić Delča

::: Beograd :::
Posle nekoliko godina borbe sa rakom, sinoć je u Beogradu u bolnici preminuo muzičar i konceptualni umetnik Milan Delčić Delča u 51 godini.
Milan Delčić Delča pojavio se na umetničkoj sceni osamdesetih godina sa grupom „U škripcu” koja je za kratko vreme postala popularna na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije. Bend su činili klavijaturista Zoran Vulović Vule, pevač Milan Delčić Delča, Aleksandar Vasiljević Vasa, Aleksandar Lukić Luka i Miloš Obrenović. Prve snimke, pesme „Proleće” i „Pamflex dom” objavili su na albumu „ARA” („Jugoton”, 1981) koji je okupio sastave druge generacije beogradskog novog talasa.
Milan Delčić je kao pravi novotalasni multimedijalni i višetalentovani umetnik osmislio koncept „pamfleks” firme koja reklamira izmišljene proizvode. Njegov debi album nosio je naziv „Godine ljubavi”. Međutim, pravi uspeh dolazi sa albumom „O je” koji su snimili 1983. godine za „Jugoton” sa predivnim omotom koji su uradili „Aux maniere”.
Decembra 1983. za novogodišnje praznike, tempiraju mini LP „Nove godine” za koji je omot uradio dizajner Mirko llić. Bend se gasi 1987. godine po objavljivanju albuma „U škripcu”. Potom Delča nastavlja solo karijeru.
Snimio je nekoliko zapaženih solo albuma - „Izgleda da mi smo sami”, „Delča i sklekovi”, „S jezikom u usta” na kojima je koketirao sa tehno muzikom.
Uz muzičku karijeru Delčić se bavio i pisanjem za pozorište, napisao je i režirao storiju „Lepe, čiste, dobre” u omnibusu „Beogradske priče”, a radio je kao dramaturg za TV seriju „Dome, slatki dome”.
Nedavno je objavio kompilaciju najvećih hitova.

(izvor --- BLIC)

22. 7. 2011.

Sve ima svoj kraj ili JAGODE (SU) U GRLU

::: BEOGRAD :::
Bez radosti nema pravog stvaralaštva, rekao je Srđan - Điđa Karanović, ovogodišnji dobitnik prestižna nagrade „Aleksandar Lifka“, koju Festival evropskog filma na Paliću dodeljuje za doprinos kinematografiji.

Aforizmi o (k)radu

1.
Nekada se govorilo:
"Ko radi ne boji se gladi",
a sada:
"Ko krade ne boji se gladi."

2.
Svi smo mi pomalo DEMOKRADE.
Naročito oni koji su na vlasti.

3.
Šta nam samo rade
te demokrade!

4.
Mi imamo demokradsku i proevropsku vlast, a vi?!

6.
Kradio ne KRADIO svira ti RADIO!!!

7.
KRADI, KRADI , al" glavu ne gubi...

Danica Vučenić odlazi sa TV B92

Jedna od najuglednijih srpskih novinarki Danica Vučenić prešla je sa B92 na RT Vojvodina. Autorka i voditeljka popularne emisije „Kažiprst“ odlučila je da, nakon 13 godina, promeni medijsku kuću.
- Smatram da je došlo vreme za promene. To je moja lična odluka, iako mi je bilo teško da na sve to stavim tačku. Ipak sam ja tu provela 13 divnih godina, a svoje drage kolege sam poznavala i pre dolaska na B92.
Na Zapadu skoro svi ljudi menjaju posao na pet do sedam godina, i to je savim normalna stvar. Kod nas je to malo drugačije, ali ja sam se odlučila za promenu - priča Danica.
- Danas potpisujem ugovor sa RTV i radujem se zbog toga. Još se dogovoramo oko naziva i forme emisije koju ću raditi od jeseni na pomenutoj televizijskoj stanici. Najverovatnije će to biti intervju sa interesantnim ličnostima.
(izvor --- BLIC)

Bogataši sletali u Tivat u pozlaćenim avionima

::: TIVAT :::
Najveća žurka koja je ove godine viđena u ovom delu Mediterana dovela je u nekadašnju pomorsku bau u Tivtu svetski džet-set. Privatni avioni su se danima spuštali na Tivatski aerodrom, dok je slavljenik Natanijel Rotšild, predsednik investicionog fonda vrednog 22 milijarde dolara, za svoju rođendansku žurku u ekstravagantnoj marini za megajahte “Porto Montenegro” navodno potrošio milion evra.
Među avionima koji su sleteli u Tivat bio i jedan privatni “boing 737” sa Bliskog istoka.
“Ima zlatnu opremu i pripada jednom arapskom šeiku”, kaže Filip Soković (26), koji radi na aerodromu. “
Toliko je veliki da nije mogao da ostane na pisti, već su morali da ga premeste u Dubrovnik. Ludo bogati ljudi!
Na trodnevnoj žurki u marini su se okupila mnoga poznata imena kako iz sveta biznisa, tako i iz sveta mode, politike i finansija, a među gostima su se našli ruski oligarsi Roman Abramovič, Oleg Deripaska, vozač Formule 1 Edi Džordan, supermodel Saša Volkova, bivši premijer Crne Gore Milo Đukanović i njegov naslednik Igor Lukšić, te mnogi drugi.
Đukanović je uživao u društvu slavljenika Natanijela Rotšilda i Pitera Munka, vlasnika jedne od najvećih svetskih korporacija za eksploataciju uglja, ali i jednog od najvećih investitora “Porto Montenegra”.
Žurka je početa još u petak kada je nezvanično i otvoren “Porto Montenegro”, koji je za ovu priliku poprimio izgled Čelsija na moru.
Više od 300 gostiju došlo je na “Disko veče” pored ogromnog bazena, gde su tekli potoci najfinijeg šampanjca, raznih koktela, jela se domaća pršuta, smokve i riba iz Jadrana, a navodno je u tri dana ludih zabava potrošeno gotovo pet tona hrane i pića.
Natanijel Rotšild je zatim održao zdravicu i zahvalio svojim gostima, nakon čega je počela luda žurka uz muziku britanskih di-džejeva koji su goste držali na podijumu sve do pet ujutru.
Više od 300 gostiju došlo je na “Disko veče” pored ogromnog bazena
Veruje se da je jedan od kraljevskih gostiju bio kralj Kgosi Leuro Molotego, suveren kraljevine Bafokeng, polu-autonomne južnoafričke plemenske oblasti bogate platinom - još jedan od Rotštildovih kontakata zasnovanih na njegovom interesovanju za rudna blaga.


Tu je bila i najbogatija egipatska porodica, Savirijevi, u izviđanju terena, s obzirom na činjenicu da na drugoj strani Kotorskog zaliva, jedne od najvećih luka na obali Jadranskog mora, grade marinu i hotelski kompleks vredne milijardu dolara.

Nekoliko dana pred početak zabave tivatski aerodrom bio je preplavljen privatnim avionima kojima su stizali uvaženi gosti, dok su u luku stizale neke od najskupljih megajahti, a najveća među njima, jahta “K”, pripada ruskom tajkunu Olegu Deripaski i košta oko 85 miliona evra. Velika žurka priređena je i drugog dana, i to upravo u delu marine gde je ukotvljena jahta Olega Deripaske, a duž pristaništa su poređane palme, te su gosti imali utisak da su u nekom tropskom raju.
Iako je lista gostiju trebalo da ostane tajna, upravo su luksuzne jahte otkrile ko se sve našao na Rotšildovoj zabavi, ali su gosti ipak dobili nužnu zaštitu te su tako paparaco fotografi uklonjeni ubrzo nakon što su pokušali da fotografišu Lorda Pitera Mendelsona, nekadašnjeg britanskog državnog sekretara.
Svoje mesto među VIP zvanicama našli su i bivši šef “Britiš petroleuma” Toni Hejvord, čileanski kralj bakra Androniko Lukšić, poreklom sa Hvara, princ Farhad Farman Farmaijan iz kajanske dinastije koja je 130 godina vladala Iranom, Jan Haman, direktor „Morgan Kazanove” i jedan od vodećih arhitekata u Evropi, koji se dovodi u vezu sa supermodelom Kejt Mos, i jedan od najbogatijih Poljaka Jan Kolžak.

KO SU BOGATAŠI KOJI SU BILI NA ŽURCI
Natanijel Rotšild
Bankar i investitor, naslednik čuvene porodice Rotšild, njegova kompanija “JNR Limited” uglavnom je fokusirana na investicije na polju novih metala i ruda.
Oleg Deripaska
Ruski “kralj aluminijuma” važi za jednog od najbogatijih svetskih biznismena, neto vrednost njegove kompanije “Basic Element” procenjena je na 16,8 milijardi dolara.

Lord Piter Mendelson
Istaknuti član Laburističke partije u periodu 2009. do 2010. bio je i državni sekretar Ujedinjenog Kraljevstva, a jedno vreme radio je i kao evropski komesar.
Roman Abramovič
Ruski naftaš i vlasnik fudbalskog kluba Čelsi sa bogatstvom od 13,4 milijarde dolara nalazi se na 53. mestu “Forbsove” liste najbogatijih ljudi na svetu.

Tamara Melon
Modna dizajnerka, jedan od osnivača prestižnog modnog brenda “Džimi Ču”, takođe je član Saveta preduzetnika, koji tesno sarađuju sa britanskom Konzervativnom partijom.
Piter Munk
Kanadski biznismen, predsednik kompanije “Barik Gold”, u čijem vlasništvu je najveći broj rudnika zlata na svetu, jedan od vasnika “Porto Montenegro”.

Tri miliona evra za apartman
Da je “Porto Montenegro” zaista namenjen samo onima sa najdubljim džepom govori i cena od preko tri miliona dolara po apartmanu. Ako se kupuje, naravno.
Šuška se da je i najbolji srpski teniser Novak Đoković nedavno pazario jedan apartman sa pogledom na marinu u “Porto Montenegru”, te da je porodična jahta Đokovića stalno ukotvljena u marini.
Milo Đukanović je dao zeleno svetlo za ovaj projekt pre nekoliko godina, kada je u helikopteru ovu oblast nadletao sa Piterom Mankom, milijarderom koji se nalazi na čelu jedne od najvećih kompanija koje trguju zlatom i većinskim investitorom u marini.
(izvor ---- BLIC)

21. 7. 2011.

"Bolesna Štenad" i "Danas svi znaju da igraju fudbal" na NEETIKETI Manekena Bigza

Manekeni Bigza vam predstavljaju i poklanjaju singl Bolesne Štenadi "Infostan" i dugo očekivani album benda Danas Svi Znaju Da Igraju Fudbal - "...oštro, i na prvu loptu!"
Bolesna Štenad su povodom singla izjavili:
"Pjesmi su pomogli da nastane Bolesna Štenad, naša ljubav Marko
Jovanović - Underground studio, Nikola Vranjković (Block Out) svojom sveobuhvatnom podrškom u toku i izvan snimanja, Dušan Filimonović Dule (Went) izasao na kraj sa nama tokom snimanja vokala. Video za pesmu je radio Ilija Melentijević Ilke, nas prijatelj i umetnik kadar iznedriti genijalne ideje koga ovom prilikom pored rodbine pozdravljamo!!
Ćao Ilke, Ćao svima!"
Singl Infostan možete skinuti ovde:

DSZDIF o sebi:
"Danas svi znaju da igraju fudbal (u daljem tekstu DSZDIF) je paracivilna, nevladina i nebajkina reorganizacija, čiji članovi potiču iz najzabačenijih prostorija Ministarstva za nerad i asocijalnu
politiku. Ova kvazi-umetnička, i ništa više sportska skupina uživa podršku vodećih svetskih centara nemoći, a ima pristalice i među poznatim domaćim iznutricionistima i radio-profesionalcima. Kao svoje glavne ciljeve, DSZDIF navodi zauzimanje jedinstvene naftne platforme i ubrzanje procesa azijsko-pacifičkih dezintegracija."
Album "...oštro i na prvu loptu!" možete skinuti ovde:

POZDRAV OD MANEKENA BIGZA!!!

18. 7. 2011.

RAZGOVOR SA ČLANOVIMA POKRETA ZA SLOBODU

RAZGOVOR SA ČLANOVIMA POKRETA ZA SLOBODU

UTORAK, 19. 07. 2011. 19 h, UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI, CZKD
Pokret za slobodu je organizacija koja podržava borbu za prava neprivilegovanih društvenih grupa – pre svega borbu radnika i seljaka. Nastao je 2004. godine udruživanjem studentskih i radničkih aktivista, inspirisan borbama zapatističkog i alterglobalističkog pokreta protiv globalnih tokova koji su vodili ka socijalnoj degradaciji.

Pokret za slobodu je 2009. godine inicirao osnivanje Koordinacionog odbora radničkih protesta čiji je cilj horizontalno povezivanje radničkih grupa radi zajedničkog nastupanja u borbi za poboljšanje socijalnog položaja. Koordinacionom odboru pristupile su radničke grupe iz većeg broja gradova, sa kojima je Pokret za slobodu sarađivao u borbi za raskid privatizacija.

Pokret je izdavao balkansko izdanje časopisa Z magazin u periodu od juna 2007. do marta 2009. godine. Producirao je veći broj dokumentarnih filmova i video snimaka koji informišu o radničkom otporu u Srbiji.

Pokret je 2011. godine objavio knjigu “Deindustrijalizacija i radnički otpor” u kojoj su prikupljeni tekstovi, analize, saopštenja i intervjui – pisani tokom višegodišnje podrške radničkim borbama u većem broju gradova. iste godine, objavljena je i knjiga “Zemlja i sloboda” koja informiše o problemima poljoprivrednika i njihovom socijalnom položaju.

Zalaže se za socijalnu reformu u skladu sa principima participativne demokratije, za humano društvo koje vodi računa o ravnopravnosti svih pojedinaca, i omogućava im da razvijaju svoje ljudske potencijale na putu ka samooslobođenju – dakle, za istinski demokratsko društvo u kome pojedinac ima priliku da utiče na svoju sudbinu i donosi odluke koje neposredno utiču na njegov život i život zajednice čiji je deo.--

Ovu aktivnost omogucava Fondacija Rosa Luxmburg

13. 7. 2011.

Prosečna plata u Srbiji manja i od minimalne u Hrvatskoj

::: BEOGRAD :::
Prosečna martovska zarada u Srbiji bila je 353 evra i među najnižima je u Evropi i regionu, čak je manja i od minimalne plate u Hrvatskoj, koja je 385 evra. Radnici u našoj zemlji imaju veće plate jedino kada se porede s Makedonijom, a ekonomisti poručuju da nam sa sadašnjom ekonomskom politikom uskoro neće biti bolje.
Kao i godinama unazad, ako se pogleda region, zaposleni u Sloveniji imaju najdeblje koverte, a ispred Srbije su i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Kao što se razlikuju plate, tako se razlikuju i sektori koji su najplaćeniji. U Srbiji su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveće plate u martu primili zaposleni u eksploataciji nafte i gasa - čak 99.021 dinar, dok su najniže bile u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj delatnosti - 10.689 dinara. U Hrvatskoj su najveću platu imali zaposleni u marketingu i istraživanju tržišta, oko 1.360 evra, dok su najmanje primili radnici u prerađivačkoj industriji - 385 evra. O razlici u platama govori i podatak da Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma.
U anonimnoj anketi u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi iz Srbije, Slovačke, Mađarske, Češke i BiH pokazalo se da su najplaćeniji finansijski direktori, revizori i brend menadžeri, a najmanje radnici u metalskoj industriji, krojači i zaposleni na kasi. Istraživanje je sproveo sajt poslovi.infostud.com i tako ponudio mogućnost zaposlenima u Srbiji da uporede koliko su plaćeni u odnosu na kolege u pojedinim zemljama regiona i Evropske unije.
Podaci ankete govore da profesori, policajci i metalski radnici u Srbiji zarade dva puta manje od kolega u Češkoj. Samo lekari od zaposlenih u Srbiji mogu da se pohvale većim platama od medicinskih radnika u inostranstvu, tačnije samo od Mađara. Najviše razloga za zadovoljsto imaju programeri jer njihove zarade najmanje zaostaju za primanjima sličnih stručnjaka u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i BiH.
Sudeći po stavovima ekonomista, građani nemaju previše razloga za optimizam. Moguće je da zbog izbora plate budu povećane javnom sektoru, ali efekti će biti kratkoročni. Ovu mogućnost spominje Stevan Santo, dugogodišnji direktor subotičkog „Pionira“, koji kaže da preglomazna birokratija predstavlja dosta glasača. Građani će misliti da su nešto dobili, ali sve će ubrzo da pojede inflacija jer nema realnih izvora za povećanje. Santo ističe da je već svima poznato zašto su plate male i šta je lek za to, ali ne želi da daje prognoze kada će se situacija promeniti.
- Ako se nastavi sa sadašnjom ekonomskom politikom, male su šanse da se plate povećaju - poručuje Santo, savetnik u „Pioniru“.
Pesimističan je i ekonomista Dragovan Milićević. On ponavlja da nema povećanja plata bez rasta produktivnosti i bruto društvenog proizvoda. Bez stvaranja nove vrednosti sve se svodi na preraspodelu - ili će država uzeti više privredi ili ova njoj. Na pitanje da li i uspešne kompanije zaposlene plaćaju manje nego što bi mogle, on odgovara da to nije ništa čudno.
- Zašto bi neko platio 10.000 ako može da dobije istu radnu snagu za sedam, osam hiljada? Tako će biti dok se ne smanji broj nezaposlenih, a svako ko prognozira kada će plate biti veće daje prazna obećanja - kaže Milićević.

(izvor --- BLIC)

8. 7. 2011.

Poezin NAPUŠAVANJE na Agora Stage

::: NOVI SAD :::
Exit Festival - nedelja od 18:30h
www.poezin.net
predstavlja:

POEZIN "NAPUŠAVANJE" NA EXIT FESTIVALU
Agora Stage (10.07.2011 od 18:30 časova)

Poetsko- lirički show off. Eksplicitna prozivka u stihu.
Bacanje rima u vis i bisera u blato.
Pokret ka čistoj slobodi govora.
Pokret ka prljavoj, psovačkoj lirici.
Prezentacija nove scene poetskog performansa.
Slemovanje, repovanje, urlanje. Projektovanje i izvođenje.
Para-poezija. Para-muzika. Para-teatar.
Made in Belgrade. Bez para. 100% underground.

Nastupaju:
Milan Mijatović,
Minja Bogavac,
Biljana Kosmogina,
Siniša Stojanović Sinister,
Dragana Nikolić,
Sana (Xanax).

7. 7. 2011.

Dvojka za Mirka

Kako piše beogradski Blic srpska vlada i njen premijer su svoj posao uradili za - dvojku(?!)
BEOGRAD - Srbija uspešno korača ka evropskim integracijama i stožer je borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u regionu. Ekonomsku krizu izdržala je na nogama, pokrenula je reformu pravosuđa, rekao je premijer Mirko Cvetković i trogodišnji rad Vlade ocenio kao dobar.
Na konstantan rast cena, ozbiljne zamerke na reformu pravosuđa i visok nivo korupcije Cvetković se, međutim, nije ni osvrnuo.
Za razliku od premijera Srbije, u anketi na „Blicovom“ sajtu u kojoj je učestvovalo više od 8.000 ljudi, njih 50 odsto rad Vlade ocenilo je “jedinicom”. Sudeći po našoj anketi, ministar Ivica Dačić ostvario je ubedljivo najbolje rezultate.
(izvor --- BLIC)

6. 7. 2011.

Ponovo na pozorišnoj sceni

Intervju: Snežana Savić, glumica
Naslov: Ponovo na pozorišnoj sceni

GLUMICA i pevačica Snežana Savić, koja se posle više od dve decenije vratila na srpsku pozorišnu scenu ulogom Olge Krunić u predstavi „Pozovi M radi užitka“, izjavila je da je svih ovih godina čekala pravi glumački zadatak i da je ova predstava došla u pravi čas za nju. Njen poslednji angažman u teatru bio je pre šest godina u Mostarskom narodnom pozorištu, ali je na srpskoj sceni nije bilo više od 20 godina, pa je sinoćna premijera komada Mirjane Bobić Mojsilović u njoj izazvala posebno uzbuđenje.

Stranci zaposeli Novi Sad

NOVI SAD -
U hladu mlade šume na Petrovaradinskoj adi i na prelepoj Oficirskoj plaži, smešteno je za sada oko 2.000 kampera koji su u Novi Sad došli zbog festivala Egzit. Istovremeno, grad su već preplavili stranci koji su spremni za provod na našem najvećem festivalu.
U kampu je sada najviše ljudi iz bivših jugoslovenskih republika, ali tradicionalno tu i Britanci i Holanđani. Organizatori festivala kažu da polovinu kampera sada čine volonteri, a očekuju da će u „Egzitovom selu“ do početka festivala biti oko 7.000 ljudi.
- Na samoj plaži smo napravili dve bine i svako veče će biti žurka. Potrudlii smo se da ljudima obezbedimo i veliki izbor hrane i „fud lend“ je bogatiji nego ikad. Imamo i prodavnice gde mogu da kupe sveže voće i povrće, ali ima i gotove hrane, od pica, do kineske, pa čak i vegetarijankse hrane – priča pr menadžerka „Egzit vilidža“ Miljena Vučković.
Organizatori su mislili i na sitnice, pa tako u kampu mogu da se kupe i četkice i paste za zube, ali i kabanice, kamperske stolice na rasklapanje i suncobrani i mali bazeni. Ekipa koja je stigla iz Dankse je iskoristila jedan od dečjih bazena, kako bi u njemu rashlađivala piće.

- Divno je što je kamp u šumi i zaista smo na odličnom mestu. Prvi put smo na „Egzitu“ i u Srbiji i sve nam se sviđa. Ljudi su jako ljubazni i svi su voljni da nam pomognu. Nismo još bili u gradu, ali smo se već raspitivali gde može dobro da se jade. Jedva čekamo da počne festival i da odemo na Tvrđavu – pričaju Dan i njegova vesela ekipa koji da ne planiraju povratak kući odmah posle festivala, nego će ostati ili u Novom Sadu ili će otići do Beograda.

Prvi put su u Srbiji i Viktorija Stouks i njen prijatelj Danijel Roberts. Ovim Britancima se takođe sviđa sve u Novom Sadu, ali su oni za razliku od Danaca već stigli da obiđu i grad.
- Super su kafići i restorani i svi ljudi su jako ljubazni. Bili smo u jednom internet-kafeu i nismo mogli da se snađemo, a jedan momak nam je odmah prišao i pomogao nam. Svi dobro pričaju engleski i zaista nemamo nikakvih problema – kaže Viktorija Stouks i uz osmeh dodaje kako je dobro što je kamp smešten u hladu, pa ljudi mogu da spavaju ujutro i posle „veselije“ noći.
Ovo dvoje studenata iz Notingema imaju dve sedmice slobodnog vremena, pa su odlučili da odu na neki festival. Dvoumicu između festivala u Dablinu i Egzita su brzo rešili.
- U Dablinu je kiša, a ovde sija sunce i zato smo došli na Egzit. Osim toga, nikada nismo bili u Srbiji i znali smo o ovoj zemlji samo ono što smo učili u školi i videli na vestima, pa naša slika ranije i ova koju vidimo se baš i ne poklapaju – ispričao je Danijel Roberts.
Među volonterima u kampu je najviše ljudi iz bivših republika nekadašnje zajedničke države. Tako su i braća Miloš i Bojan Bracanović. Njima ovo nije prva poseta festivalu i već poznaju Novi Sad.
- Najviše nam se sviđaju kafići i restorani u centru grada, u Zmaj Jovinoj i Laze Telečkog, ali i salaši. Novi Sad je najlepšti grad u Srbiji, a Egzit jedini i najbliži festival na kojem se čuje tako mnogo dobre muzike. Novosađani su jako fini i kulturni i sve je daleko urbanije, nego u drugim gradovima – kažu Bracanovići.
Pošto kamperi veliki dan dana provode na plaži, organizatori su se pobrinuli da obezbede i spasilačku službu koja je neprekidno na Dunavu. Koordinator spasilačke službe Goran Radivojević kaže da se o stanovnicima „Egzitovog sela“ brine 15 obučenih spasilaca. Dobro su opremljeni i imaju i čamac, kako bi mogli da intervenišu sa vode, a imaju i bove za spasavanje.

(izvor --- BLIC)

5. 7. 2011.

Exit 2011 na Plakattu

I ove godine smo se potrudili da ti obezbedimo najlakši način planiranja poseta nastupa na Exit festivalu. Sve što treba da uradiš je da odeš na stranicu specijala i isklikćeš koje nastupe želiš da posetiš. Svaki sledeći put kada odeš tu stranicu, biće ti vrlo jasno šta si planirao, kada i na kom stejdžu (a uz to i gde će ti biti ekipa). Radi super i na mobilnom, što će ti pomoći kad budeš u akciji. Želimo ti prijatan boravak na festivalu!
Blog je mesto na kome objavljujemo obaveštenja, novosti, organizujemo nagradne igre i postavljamo interesantne stvari vezane za Plakatt i svet događaja u globalu. Plakatt na Twitteru Stream nam je oslobođen automatskih tweetova, osim obaveštenja o blog postovima koja mislimo da su od značaja ljudima koji nas prate.

Predstavljanje časopisa REPUBLIKA

::: BEOGRAD :::
Predstavljanje časopisa REPUBLIKA

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

CZKD, Birčaninova 21

Sreda 06. 06. 2011, 19:00



Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na predstavljanje časopisa REPUBLIKA.

Tokom bezmalo četvrt veka, uprkos brojnim teškoćama finansijske i političke prirode, svojim analitičko-kritičkim pristupom društvenim pojavama, časopis „Republika“ postao je prepoznatljiv i jedinstven na našim prostorima. Nastao iz uverenja jednog broja intelektualaca sa čitavog prostora nekadašnje Jugoslavije da ideje, reči, vrednosti i načela imaju izvesnu moć u društvenim zbivanjima, ovaj list se od 1989. godine do danas zalagao za građansko samooslobađanje, pravo na život i rad, slobodu mišljenja i javnog delanja, za individualne i kolektivne slobode, a protiv stihije rata, mržnje i nasilja u ma kom vidu.

Ideja o slobodi kao temeljnoj čovekovoj vrednosti u značenju samoodređenja i samooslobađanja, uz kritički odnos prema svim ideologijama rigidnog determinizma i oktroisane slobode, neprekidno je prisutna na stranicama ovog lista. To je smisao postojanja „Republike“, to je fundament njene uređivačke politike koju su osmislili i vodili svi njeni glavni urednici redom od Milorada Pupovca, Srđana Dvornika, Ljubiše Rajića, Nebojše Popova pa do današnjeg glavnog i odgovornog urednika Zlatoja Martinova.

Republika izlazi mesečno, distribuira se na celom prostoru Srbije, a odnedavno je i u prodajnoj mreži Bosne i Hercegovine (Federacija i Republika Srpska). Ima i značajan broj pretplatnika na čitavom prostoru nekadašnje SFRJ i u inostranstvu.

U prezentaciji učestvuju:

Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik

Mirko Đorđević, sociolog religije i član uredništva

Jelena Veljić, članica uredništva

4. 7. 2011.

Đokovića za predsednika

::: LONDON :::
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je Novak Đoković primer za sve mlade ljude u Srbiji kako se može doći na svetski vrh. "Ne znam kako mogu da zahvalim Novaku za sve ono što je učinio za Srbiju i naš narod. Ne može se opisati koliko njegov uspeh znači našoj zemlji" - izjavio je Tadić.
"Ovo je i primer koliko su mukotrpni rad i disciplina važni da bi se ostvario cilj", dodao je Tadić i naglasio da je divno gledati TV snimak u kome dečak Đoković najavljuje njegov cilj da bude najbolji na svetu i trenutke u kojima on ostvaruje svoje snove.
"Dugo smo patili i bili pod velikim pritiskom. Ovo su za naše ljude u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Sloveniji, ovde u Engleskoj i svuda u svetu trenuci oporavljanja. Sjajno je za Srbiju o kojoj je dugo slika bila loše ispredana i čitava priča postavljena na lošim osnovama, Novak je učinio ogromnu stvar", ocenio je Boris Tadić.
"Ja bih odmah dao Đokoviću da bude predsednik i jedva čekam da nekom takvom ustupim posao, ali lošijem od Novaka sigurno ne", poručio je predsednik Srbije.
(izvor --- TAnjug)

3. 7. 2011.

Političari su već u EU, samo im smeta gladan narod

INTERVJU: Mirjana Bobić Mojsilović

BEOGRAD - Nama, običnim ljudima, zaista je potpuno svejedno da li nas i ovu našu divnu zemlju pljačkaju u ime pesme o Evropi ili u ime pesme o srpskom opanku na srpskoj zemlji. Ne znam da li ste pirimetili, ali nas više niko ništa ne pita. Razmislite - naši političari zaista vladaju nama u svakom pogledu, kaže u razgovoru za “Blic nedelje” Mirjana Bobić Mojsilović, ugledna novinarka, kolumnista i spisateljica.

(izvor --- BLIC)

Demokratija i komentari

::: BEOGRAD :::

:::gile:::

Izgleda da su se podavili u korupciji,pa bi sad da ih vaterpolista spase!

::: komentator:::
Odlično, to će ubrzati propast DS...

::: nebojsavranjeszenga:::
Tužno je to što se politika upliće u sport i obrnuto... Nemamo zdravo društvo zbog toga.


:::semtex:::
A ja mislio jedino fudbaleri nemaju mozga

:::Perica:::
"Šapić jedini kandidat za predsednika DS u Beogradu", demokratski nema sta. Kako se interesni klanovi unutar tog preduzeca dogovore to je to.


:::galeb:::
Uz postovanje prema fizickim zaslugama gosp Šapića - koje su to intelektualne sposobnosti koje su ga preporucile za ovu funkciju? DS je vec u fazi parodije na temu kadrova.
Duhovito!

:::Vladimir:::
Nemam komentar! Ovo je personifikacija novog sistema vrednosti, koji stvaramo. Po kom kriterijumu je ovaj čovek izabran na tako visoko stranačko mesto??? Čemu možemo da se nadamo?!


::: deVil :::
Sportista i politicar? Zar to ne ide odvojeno u javnosti? A posle svi prodaju demagogiju kako sport nema veze sa politikom. Sve je politika! Sve!


::::Nizina:::
Jel to onaj Aleksandar Šapić koji je šutnuo mađarskog vaterpolistu i oženio udovicu beogradskog mafijaša? Lepo lepo....


Aleksandar
Gospodina Šapića izuzetno poštujem kao čoveka i vrhunskog sportistu, ali nisam uopšte ubeđen u Aleksandra Šapića kao političara i stručno lice. Mislim, ajd' da budemo realni, svi znamo kako vrhunski sportisti dolaze do fakultetskih diploma. Pojave se 5 puta na fakultetu i imaju bolji prosek studija od onih koji uče po 12 sati dnevno. Ovo nije ništa drugačije od doktora koji je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja ili gomile partijskih kadrova u upravnim odborima javnih preduzeća koji nemaju veze s vezom sa tematikom tih preduzeća, a debelo su plaćeni da sede i ne rade ništa. Dokle više sa nestručnim ljudima na odgovornim pozicijama i za šta se školuju ova deca ako će ceo život da robuju onima koji su na pozicije došli isključivo stranačkim putem, a ne zato što imaju dovoljno znanja i iskustva za donošenje odluka. Izvinite G-dine Šapiću, ja sam član DS-a, ali apsolutno ne podržavam ovo. Vi ste nas zadužili svojim radom u sportu, ali oduživati Vam se na ovaj način je potpuno besmisleno, jer je ovom narodu dosta eksperimenata. Ja Vas molim da ostatak svoje karijere posvetite onome što znate da radite.

Bogdan
Nije mi jasno sta ce ovom mladom coveku i uspesnom sportisti da se uplice u ove stvari i da blati svoje ime i karijeru???

lale
To se zove DEMOKRATIJA!

cecao
E moj Sapicu sta ti to treba ,do sada ce te pamtiti po dobru, ne bi bilo lepo da te pamte po losem za ovaj narod.

Maximus
Nije bitno šta znaš, već koga znaš.Uspeo je da posvadja celu fantastičnu reprezentaciju, tako da od njega očekujem isto u politici.

:::Misa:::
Imao si priliku da ostaneš naš i veliki.Šta ti je to trebalo,bolan?Sve ćeš više ličiti na nacionalnu valutu.

::: Ivan :::
To je kad je neko alav, upropasti i ono sto ima.

::: Nikola :::
TO je ta "demokratska stranka" ,tadic jedini kandidat za precednika ,ovaj jedini kandidat ,demokraticnost kao kod Kim Jong-a.

(izvor ---- BLIC)

Demokratija na delu!

::: BEOGRAD :::
Na današnjoj redovnoj izbornoj skupštini beogradskog odbora Demokratske stranke biće izabrano novo rukovodstvo beogradskih demokrata, a jedini kandidat za predsednika tog odbora je Aleksandar Šapić.
Kako je najavljeno iz te stranke, na redovnoj Skupštini gradske organizacije DS Beograda biće predstavljeni i novi ciljevi tog odbora u narednom periodu. Tanjugu je ranije rečeno u toj stranci da je Šapić, pomoćnik gradonačelnika Beograda, jedini kandidat za predsednika beogradskog odbora DS.
Dosadašnji predsednik Gradskog odbora DS Beograda Dragan Đilas izabran je na poslednjoj izbornoj skupštini DS za potpredsednika stranke, a zatim ga je Glavni odbor stranke u aprilu ove godine izabrao i za zamenika predsednika.

Šapića, koji je trenutno predsednik Izvršnog odbora gradskog odbora DS, na novu funkciju je predložilo svih 17 opštinskih odbora DS u Beogradu.
(izvor --- TANJUG)

2. 7. 2011.

Preminuo Vladimir Dimitrijević

Izdavačka kuća "Laž Dom" ( L'Age d'Homme) saopštila je da je direktor kuće Vladimir Dimitrijević (1934-2011) iznenada preminuo u utorak 28. juna.
U saopštenju na sajtu ove izdavačke kuće piše da je "Dimitrijević bio ne samo osnivač, već i 'duša' kuće tokom 45 godina". Dimitrijević je, prema francuskim sajtovima, stradao u sudaru sa traktorom.
Rođeni Beograđanin, Dimitrijević je maturirao u čuvenoj Drugoj muškoj gimnaziji i upisao studije prava ali je emigrirao u Italiju i zatim je prešao u Švajcarsku gde je 1966. u Lozani osnovao izdavačku kuću "Laž D'om" (Doba čoveka) koja se pročula po izdanjima slovenskih pisaca.
Njegovom zaslugom su na francuski prevedena dela srpskih pisaca Miloša Crnjanskog, Bore Ćosića, Brane Šćepanovića, Aleksandra Tišme, Bore Stankovića... koja je distribuirao na celom frankofonskom području.
Pre dve godine je nagrađen u Beogradu "Zlatnim beočugom" za zasluge učinjene srpskoj kulturi.
(Izvor: Tanjug)

Gradska knjižnica - Savremena bugarska književnost


::: BEOGRAD :::
Gradska knjižnica - Savremena bugarska književnost
KC Grad, 28. juni u 20h
Nakon kratkih uvoda u savremenu austrijsku i mađarsku književnost, prolećni ciklus upoznavanja sa književnim susedima završavamo razgovorom o bugarskoj literaturi.
Na poslednjoj "Gradskoj knjižnici" za ovu sezonu predstavićemo Antologiju savremene bugarske priče "Kristin, koja je mahala iz voza" (Kulturni centar Novog Sada, 2011), dve novele Borisa Hristova "Krtica/Dolina cipela" (Clio, 2000), kao i tri autora Geopoetike: Georgi Gospodinova, Aleka Popova i Aleksandra Sekulova.
Gosti:
Mihajlo Pantić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i priređivač Antologije savremene bugarske priče
Teofil Pančić, novinar i književni kritičar "Vremena"
Ivana Stoičkov, prevoditeljka sa bugarskog i predavač na univerzitetu u Blagoevgradu
Domaći: Tijana Spasić
Posle razgovora biće prikazan film "Zift", nastao po istoimenom romanu savremenog bugarskog pisca Vladislava Todorova. Originalni spoj film-noara sa halucinantnim prizorima socijalističke Sofije doneo je Javoru Gardevu nagradu za najbolju režiju na Filmskom festivalu u Moskvi. Film je takođe bio kandidat za Oskara, i prvo bugarsko ostvarenje otkupljeno za mrežu HBO.



Kulturni centar GRAD

Braće Krsmanović 4

www.gradbeograd.eu

Beleške starog pokvarenjaka

(Piše: Igor Živković - E-novine)
Za očuha nacije i putnika sa njegovog Galeba kratko je rekao: Ćosić je jedan najobičniji gad.
Može se o Titu misliti ovo ili ono, ali da je bio odličan čitač duša, nema sumnje. Između ove izjave i recimo opisa očuha nacije koji je pomalo duhovito ali veoma precizno dao Mirko Kovač u knjizi Elita gora od rulje, stala je jedna besramna politička i pseudopolitička karijera pisca koji se od kada se za njega zna upinjao da bude nešto mnogo veće. I zahvaljujući sigurnoj društvenoj zavetrini, uspeo u tome. Na žalost tolikih žrtava
Dobrica Ćosić, dobri i pošteni, objavio je ko zna koju po redu knjigu svojih dnevničkih zapisa, razmišljanja i strepnji - koje su mu po pravilu dublje od nade. Povod za najnovije ukoričavanje jednog od svojih notesa ili sveski, kako ih sam naziva, predstavlja tvrdnja da je pisac u njemu zamro, te da je samim tim prinuđen da objavljuje svoje zapise.
Eto kako očuh nacije misli na svoj puk i buduće naraštaje i vrlo dobro zna da nema prava na pauzu kada je reč o objavljivanju ovakve vrste štiva. Da ne kvari pobednički niz, najslavniji srpski akademik je posle Piščevih zapisa, Lične istorije jednog doba, Prijatelja moga veka i još koječega, objavio spis U tuđem veku.
Po rečima izdavača (Službeni glasnik) prvi tiraž od deset hiljada je planuo, te je drugi - iz kog je i meni do ruku dopao primerak - štampan u dvostruko većem tiražu. S jedne strane to su zaista veliki tiraži za ovako malu zemlju - postaju još veći uzmemo li u obzir broj nepismenih - a sa druge to je ništa za najtiražnijeg srpskog pisca Emira Kusturicu koji svoju autobiografijicu prodaje na kilo, što će reći i po petnaest puta više od svog nacionalističkog uzora. Možda se odgovor na ovako fantastičnu prodaju, osim pristupačne kiosk-cene, krije u činjenici da se njihove knjige mogu naći gotovo svuda, od supermarketa do musavih bakalnica na beogradskoj periferiji, a najčešće na trafikama što je već odavno postalo opšte mesto. Dobro, nije Ćosiću do takmičenja i tiraža, nešto drugo je tu posredi. On se u prvom redu svim silama i reklo bi se nesmanjenom energijom jednog užasno sujetnog starca, trudi da održi tu lažnu sliku o sebi. I to radi već decenijama. Uz malu pomoć prijatelja, naravno. Tako da i ova knjiga upravo to ima za glavni cilj. I još poneku slabo prikrivenu podlost.
U tuđem veku obuhvata period, kako precizno navodi Ćosić, od 4. januara 2000. do 15. marta 2003. Dakle poslednjih devet meseci Miloševićevog terora pa sve do atentata na Đinđića. Biće da mu je tada laknulo, kao crnorukcima 1903. posle Majskog prevrata ili se pak uplašio od tih dana razmahane Sablje koja je od slobode odsekla i neke daleko mračnije i moćnije tipove, poput Ćosićevog druga Jovice Stanišića, recimo. Kao da autor gaji bojazan da će njegova uloga ostati umanjena. Ako je tako, briga je neosnovana. Zna se kolika i kakva je uloga Ćosić Dobrice i to mu niko ne može oduzeti, uključujući i saučesnike. Uostalom pitajte porodice žrtava njegovog delovanja iz proteklih decenija.
U kojoj meri su beleške u ovoj knjizi antidatirane, teško je reći, ali sasma sigurno jesu. Dobrica voli naknadnu pamet. Tako se teži savršenstvu. Ima li u ovom do zla boga dosadnom spisu nekih većih iznenađenja ili zaokreta? Reklo bi se da nema. Osim deklarativnih, tu i tamo, tek toliko da se održi ravnoteža. Dok je rečnik tipično ćosićevski.
Ukratko - Albanci su Šiptari, Crnom gorom se od dvehiljadite na ovamo širi ustaška mržnja, politika Brisela je antisrpska, Hrvati su srbomrsci bez premca, NATO nas ponižava, Đinđićeva vlada je podanički izručila Miloševića za 50 miliona dolara pomoći, i sve u tom kodu. Nešto između Kurira i Nedeljnog telegrafa, ali sa dedinjskih visina drenovskog filozofa.
Naravno, svako ko kritički piše o Ćosiću u ovoj knjizi nazvan je običnim piskaralom, bio to neki Teofil Pančić, ili pak Basara u kombinaciji sa drugim izdajnicima i plaćenicima koje uglavnom proziva po imenu, poput Borke Pavićević ili Sonje Biserko - tu čast je između ostalih zavredio i Petar Luković u jednom od pomenutih nabrajanja. Nije mala stvar da te očuh nacije spomene u svojim memoarskim škrabotinama. I to kao napadača na njegovu svetost. Kud ćeš bolje...
Svako malo se pominju i čuvene posete njegovoj očinskoj visosti na Dedinju, tek da nedovoljno upućenima skrene pažnju na to da bez njega u zakulisnim igricama i dalje štošta nije moguće, za slučaj da je neko možda i pomislio drugačije. Pa tako navodi silne pozive i sastanke sa veoma važnim svetom - od Jovice Stanišića, kome Dobrica posreduje u pojedinim susretima, do zabrinutog patrijarha koji Dobricu moli za savet, od njegovih kružok fanova iz Akademije do njegovih silnih Ekermana. Gete je imao jednog, dok ih Ćosić ima na desetine, strateški raspoređenih, u skladu sa svojom gigantskom pojavom. Od Službe do Akademije, od Politike do vojske, od RTS-a do majčice crkve… I tako u nedogled.
Da u ovoj knjižici ne bi baš sve bilo kako i očekujemo od vrlog očuha nacije, potrudio se on sam, sporadično ubacujući besmislice koje obiluju licemerjem. Tako se na početku ovih beleški, zamislite, ležerno prihvata odgovornosti za srpske zločine. Doduše, ograničio se na one počinjene na Kosovu. Ćosić nam tako na prvim stranicama svog dnevnika poručuje da je njegova dužnost da primi patriotsku suodgovornost za zločine koje su Srbi počinili na Kosovu. Dakle čisto deklarativno, zna Dobrica da to ne košta mnogo, a zgodno deluje onako na papiru.
Zatim lucidno poručuje sadašnjim srpskim naraštajima da se zločini iz Slavonije, BiH i Kosova ne mogu pravdati genocidnim zločinima druge strane – te bolno zaključuje da bez te moralne samosvesti, bez te samoosude mi ne možemo moralno i duhovno da ozdravimo.
Perući ruke, Ćosić onako usput Srbima predlaže opštu katarzu od posledica sopstvenog programa. To što u tome nije bio sam sad predstavlja lažnu utehu jednog devedesetogodišnjeg starca, koji je čitav zivot proveo ugodno uvaljen u sistem, rukovodeći se načelom da za njega odgovornosti jednostavno nema. Ostalo su navike koje se talože veoma dugo, u njegovom slučaju već šezdeset godina.
Pred kraj Miloševićeve vlasti, Ćosić se u svom notesu pita šta se to dogodilo s tim inače inteligentnim čovekom, te odmah odgovara da su mu karakter i žena razorili pamet.
Crnogorce je lično izmislio Staljin, tvrdi Dobrica, a crnogorstvo je danas najžešći i najbolniji izraz antisrpstva, te se s njim danas dovršava Kominternina antisrpska destrukcija. To Ćosić objavljuje 2011 godine. Republika Srpska se polako predaje okupatorima, lamentira očuh, dodajući da se razara njena slobodarska duša (sic).
Deset godina posle formalne promene Miloševićevog režima, Ćosić je smogao snage da se kritički osvrne i na Miru Marković za koju je navodno u svoj notes upisao da vlastoljubivo ludilo te ambiciozne žene postaje snažan generator srpske propasti. Ta žena ideološki, politički i personalno vlada Srbijom. U istoriji nije bilo kobnije žene. Pravi primer jednog ozbiljnog gesta građanske hrabrosti, nema šta, a uz to otklon i pranje ručica pa se ponovo sugeriše čitaocu da on sa tom propašću nema ama baš ništa. Pakao – to su drugi.
Tako se na jednom mestu Stanišić žali Dobrici da nije bio za politiku i da ga je Milošević obmanuo, na šta stiže odgovor – I mene je obmanuo. Zaista, na ovakve dijaloge suze same krenu.
Spis U Tuđem veku obiluje ovakvim mestima i to preko svake očekivane mere. Očekivati od zločinca da prizna krivicu poprilično je iluzorno, a od ovakvog posebno. Nema među tim naci(onalnim) bardovima nikoga ko nije sujetan, ali retki su tako banalno očigledni kao Dobrica. Ko ne veruje neka pročita ovu knjigu.

Za one sa jačim živcima kojima bi to eventualno pošlo za rukom sledila bi nagrada u vidu zaključka da je bit ove knjige poruka da je period Đinđićeve vlasti bio jedno najobičnije sranje, srpski rečeno. Nije to nikakav pokušaj vredan pomena. I ne samo to nego je ubijeni premijer lično Dobrici rekao da se mora prekinuti servilna i udvorička spoljna politika. Ma mora da je tako bilo. Van svake sumnje. Ovakvu glupost ne bi svojevremeno, čini mi se, potpisao ni Komrakov, jedan od gebelščića sa Miloševićevog RTS-a.Provejava ovom knjigom i neizmerna tuga u kojoj autor ispravno zaključuje da dvadeset i prvi vek nije njegovo vreme. Srećom, rekli bi preživeli. Uostalom i Tito se jednom prilikom udostojio osvrta jednom rečenicom o drugu Gedži. I to je zvučalo jezgrovito.Po mnogima vodeći titolog ovog vremena, izvesni Pero Simić koji sa Ćosićem deli izdavača, u svojoj knjizi Tito, tajna 20. veka, na jednom mestu iznosi Titove kratke ocene o pojedinim slavnim imenima. Pa je tako Čaušesku tupan, Adenauer ovo ili ono… a za očuha nacije i putnika sa njegovog Galeba kratko je rekao: Ćosić je jedan najobičniji gad. Može se o Titu misliti ovo ili ono, ali da je bio odličan čitač duša, nema sumnje. Između ove izjave i recimo opisa očuha nacije koji je pomalo duhovito ali veoma precizno dao Mirko Kovač u knjizi Elita gora od rulje, stala je jedna besramna politička i pseudopolitička karijera pisca koji se od kada se za njega zna upinjao da bude nešto mnogo veće. I zahvaljujući sigurnoj društvenoj zavetrini, uspeo u tome. Na žalost tolikih žrtava.

(izvor --- E NOVINE)

1. 7. 2011.

ARGH! veče poezije 8

::: BEOGRAD :::
Време
понедељак, јун 27 · 8:00 по подне - 11:00 по подне
Место
klub Ptica, ugao Cara Uroša i Gospodar Jevremove

Svi zainteresovani mogu poslati do pet svojih književnih radova na e mail adresu totalno.argh@gmx.com. Svako će čitati tri svoje pesme, ili dve pesme + kratku priču, pesmu ili odlomak dela svog omiljenog autora (do 1.500 karaktera).
Spisak učesnika:

1 Jelena Paligorić
2.Vladimir Tabašević
3.Ivan Stanković
4.Aleksandra Filipović
5.Mia Matović
6.Danijela Cuzović
7.Bojan Marković
8.Nevena Ugrenović
9.Stanislav Stojanović
10.Vladimir Mrdaković
11.Sara Radojković
12.Nataša Timko


(izvor ---- FACEBOOK)