(ili - alavost na srbijanski način)Fotografija uz ovaj tekst je preuzeta iz E-novina, kao i neki delovi teksta.
Dakle, i dalje bez medalje... Tj. i dalje o prohujalom sa vihorom... Pardon: i dalje o NINU.
Dakle, i dalje bez medalje... Tj. i dalje o prohujalom sa vihorom... Pardon: i dalje o NINU.
Naslov teksta V. Arsenića je "Nin za sve pare".
Komedija završena, nagrada je dodeljena... Šta dalje?
Da li knjige u šake, pa čitajte?! Da li to ili nešto drugo?
Ako ste skloni čitanju potražite odgvarajuće knjige a ako niste, onda...
V.Arsenić (E-novine):
"“Pa to je nečuveno!” Tako bi trebalo da glasi reakcija svakog iole upućenijeg poznavaoca srbijanske književnosti i zbilje na vest o dodeli Ninove nagrade Gordani Ćirjanić. I da budem iskren, nekoliko takvih reakcija je i usledilo sa raznih strana, a možda je najdecentniji od svih bio Tihomir Brajović, kritičar proze u Ninu, koji se pismom obratio uredniku i ukazao na moralni problem ovogodišnje dodele nagrade. On se ukratko sastoji u tome da je Vasa Pavković, predsednik žirija, ujedno i urednik knjige koja je nagradu dobila. Po principu kadija te tuži, kadija ti sudi, Pavković, ali i Ivkov, čije je mešetarenje, mal'ne rekoh urednikovanje u Narodnoj knjizi takođe poznato, nisu osetili nikakav problem u tome da odrade posao, ne samo za roman, o kome nešto kasnije, nego i za mrtvu izdavačku kuću kojoj su nagradom udahnuli život. Da podsetim, ista stvar se dogodila i prošle godine, kada je žiri prvo uvrstio dve knjige SKZ-a u uži izbor, a posle jednoj od njih i dodelio nagradu. Do nagrade koja je uručena Glasovima u vetru Grozdane Olujić, većina onih koji se knjževnošću i knjigama bave zaboravila je na postojanje SKZ-a. Isto je i sa Narodnom knjigom. Nekada jedna od najjačih izdavačkih kuća, koja se ponosila ogromnom produkcijom, zbog loše poslovne politike, ali i malverzacija, prosto je nestala iz vidokruga, da bi njeni urednici, današnji i nekadašnji, dodeljivanjem medijski najznačajnije i finansijski vrlo privlačne i isplative nagrade, pokušali da je katapultiraju u orbitu i da joj pruže kakvu takvu priliku za finansijski oporavak."
Dakle, o Narodnoj knjizi je reč, propaloj izdavačkoj kući. Zašto dva člana žirija (V. Pavković i Ivkov) kao i laureat Ćirjanićka su baš ovu izdavačku kuću izabrali za svoju književnu avanturu, nepoznato je.
Komedija završena, nagrada je dodeljena... Šta dalje?
Da li knjige u šake, pa čitajte?! Da li to ili nešto drugo?
Ako ste skloni čitanju potražite odgvarajuće knjige a ako niste, onda...
V.Arsenić (E-novine):
"“Pa to je nečuveno!” Tako bi trebalo da glasi reakcija svakog iole upućenijeg poznavaoca srbijanske književnosti i zbilje na vest o dodeli Ninove nagrade Gordani Ćirjanić. I da budem iskren, nekoliko takvih reakcija je i usledilo sa raznih strana, a možda je najdecentniji od svih bio Tihomir Brajović, kritičar proze u Ninu, koji se pismom obratio uredniku i ukazao na moralni problem ovogodišnje dodele nagrade. On se ukratko sastoji u tome da je Vasa Pavković, predsednik žirija, ujedno i urednik knjige koja je nagradu dobila. Po principu kadija te tuži, kadija ti sudi, Pavković, ali i Ivkov, čije je mešetarenje, mal'ne rekoh urednikovanje u Narodnoj knjizi takođe poznato, nisu osetili nikakav problem u tome da odrade posao, ne samo za roman, o kome nešto kasnije, nego i za mrtvu izdavačku kuću kojoj su nagradom udahnuli život. Da podsetim, ista stvar se dogodila i prošle godine, kada je žiri prvo uvrstio dve knjige SKZ-a u uži izbor, a posle jednoj od njih i dodelio nagradu. Do nagrade koja je uručena Glasovima u vetru Grozdane Olujić, većina onih koji se knjževnošću i knjigama bave zaboravila je na postojanje SKZ-a. Isto je i sa Narodnom knjigom. Nekada jedna od najjačih izdavačkih kuća, koja se ponosila ogromnom produkcijom, zbog loše poslovne politike, ali i malverzacija, prosto je nestala iz vidokruga, da bi njeni urednici, današnji i nekadašnji, dodeljivanjem medijski najznačajnije i finansijski vrlo privlačne i isplative nagrade, pokušali da je katapultiraju u orbitu i da joj pruže kakvu takvu priliku za finansijski oporavak."
Dakle, o Narodnoj knjizi je reč, propaloj izdavačkoj kući. Zašto dva člana žirija (V. Pavković i Ivkov) kao i laureat Ćirjanićka su baš ovu izdavačku kuću izabrali za svoju književnu avanturu, nepoznato je.
Нема коментара:
Постави коментар