13.02.2012.

Gde je danas srpska literatura: Nikada se nije više objavljivalo, niti je književnost značila manje

(KOMENTARI ČITALACA)

Nemanja


Koja knjizevnost i izdavastvo u Srbiji, danas?
O cemu pricamo kad u prvom redu stoji delo Marijane Mateus a iza klasik Ivane Stankovic...

Ivan
Uzaludne su priče o srpskoj literaturi danas, kada znamo da mladi veoma malo čitaju i bolje je da se pitamo šta će biti sa srpskom literaturom sutra. Koliko se u ovo vreme uvažavaju dečiji pisci i izdavači koji samo objavljuju literaturu za decu? Valjda na mladima svet ostaje, pa i knjiga! Šta će biti za deset godina ukoliko ne zavole knjigu sada, dok su osnovci i srednjoškolci? Za koga će se pisati knjige? Ko će nam posećivati sajmove? Ima još mnogo pitanja... Ključ problema nije u srpskoj literaturi za odrasle, već u literaturi za decu koja bi trebalo da jednog dana postanu ozbiljna čitalačka publika. Zato razmišljajmo o književnosti za decu, dok još nije kasno.

nevisrokistar
Као неко ко претендује на то ласкаво звање уметника и књижевника, склон сам да ово назовем обичним "њакањем". Тачно, стара гарда је изгубила своје позиције, јер се наш књижевни врт сада суочава са хиљадама другим, што је последица "отварања" наше земље, али пре свега свести читалашта - подједнако је вредна добра књига неког из Перуа, Јапана, Индије итд, и пажња више није првенствено удељена неком нашем прваку. У томе и лежи будућност, не само књижевности, него и генерално - у глобализацији, са свим добрим и лошим, али искрено, када је пут јасан и осветљен треба бити луд па кренути странпутицом, као што су наши политичари то већ једном учинили чувене `89-е. А резултат је несумњиво исти и, погађате, поразан.
Сада тај пораз треба претворити у победу, али верујем да су уметници и књижевници ипак мало мудрији од залудних политчких фигура..


Leto
Gospodin Pantic je rekao odlicnu stvar... " ispovedaju svojim kompjuterima "...Nazalost, kod nas knjizevnost ne postoji. A ne znam ni kako moze, kad su se domaci izdavaci srozali toliko da zarad profita objavljuju knjige svake suse sa velikog TV ekrana. Zar se od takvih moze ocekivati knjizevnost? Ja jesam za demokratiju, za slobodu, ali moraju postojati neki kriterijumi prilikom izdavanja knjiga. Nije svakome dato u zivotu da uzme pero u ruku, a to dokazuju i vrtoglavi usponi i padanje u zaborav svih tih i takvih pisaca i dela. Retki su danas pravi pisci, neki od njih su navedeni u tekstu, i u tim knjigama se uziva, vidi se knjizevna rec, dubina, delo ima tezinu. U vecini slucajeva je degutantno...Ako neko nema zvucno ime, a ima odlicno delo, delo je to koje ce napraviti profit. Izdavaci ne zele da se prevode knjige savremene strane knjizevnosti, verovatno misle da to niko ne bi citao.
Ali pravi ljubitelji knjizevnosti su zeljni neceg drugog osim pateticnih, prizemnih i primitivnih ispovesti.

ROMAN NA KILO
Nikad nije bilo više pisaca, a nikad manje lepog pisanja. Svi pišu i svako piše i svako se nazove "pisac". Dobro primeti jedan od ovih književnika kako se ovi neki nazovipisci ispovedaju svojim kompjuterima,pa to "pretoče" u knjigu. Teško nama čitaocima dok se ponovo ne pojave pravi pisci i prave knjige.

Spinoza
Можда бих ја са својих двадесет и три написао нешто али коме да пишем? Средњошколци или студенти се не могу натјерати да прочитају овај чланак од двадесет редова па како ће онда читати књигу и притоме размишљати о ономе шта у њој пише? Можда када бих написао књигу о Роналду, Месију или некој спортској "легенди"? Мислим да ни онда не би читали ако би била дужа од, рецимо једног листа, јер они једноставно немају времена, односно како се то данас каже "МОРАМ на фејс да провјерим има ли нотификација".


Neko
"Laguna" je uništila književni ukus srpske čitalačke publike, izdavanjem bespredmetnih, besmislenih, neverovatno "književno jeftinih", autističnih, pacerskih, idiotskih, lakih, populističkih, nekvalitetnih, poražavajućih srpskih naslova, od tzv. srpskih pisaca. Za divno čudo, kvalitetnih stranih autora imaju, ali domaćih...
PA rekoh već!

Lenka
Kod nas svako ko ume da govori misli da ume i da piše! Zato je književnost u nezavidnoj poziciji u odnosu na druge umetnosti (npr. slikarstvo). Ne znaju svi da crtaju pa i ne pokušavaju, a u književnosti bi svi da se oprobaju, jer im je bogom dato pravo da govore i tako su svi već veliki pisci, pa dajte da se objavi šta bilo...
Kriva je društvo koje je izgubilo osnovno književno merilo jer ga nije ni negovalo, te prihvata svakojake gluposti i veliča osrednjost!

Silvija-M--
Svašta sam pročitala ovde. Ovaj iz Vitalove nagrade ne govori istinu. Uvrstio je u najuži izbor prevodioca s portugalskog. Prevodilac kao prozni pisac?!? Da mu prevedu knjigu... Sramota... Uvreda za ostale ozbiljne pisce. A ovo što priča sve je prepisao. Čitala sam to u tudjim, ne njegovim knjigama.

fdsa
Kakve ima veze to sto si rekao sa nasom knjizevnom situacijom?Ne radi se o tome da li ljudi citaju knjige iz Perua ili neke druge zemlje radi se o tome da je nekada bila situacija da su vrhunski pisci morali da traze ko ce da im izda knjigu da prepravljaju iznova(nije svako mogao da bude pisac),dok danas imas situaciju da titulu pisac moze otprilike bilo ko da stekne,jer imas toliko izdavaca uz malu vezu naci ce se lako neko ko ce da ti izda knjigu.Nekada su retki bili ti da kazem profesionalni pisci koji su izdavali jednom godisnje knjigu,a danas ih imas koliko hoces,kakvi majstori za mesec dana mogu da napisu knjigu,a nekada su neki vrhunski pisci remek dela pisali nekoliko godina, koliko smo samo napredovali svaka nam cast.Svaka glupost koja se izda se predstavlja kao avangarda,a to su u stvari samo izgovori za njihov nekvalitet(ako su avangarda ne mozes ih porediti sa standardnim vrednostima).Globalizacija nije postovanje drugih kultura,nego proces u kome se namece jedan zivotni stil koji je ispravan,a to se moze videti i u nasim novijim filmovima koji su izgubili onu posebnu draz koja im je nekada bila karakteristicna.Jeftini zapleti,jeftina psihologija,neoriginalnost karakteristike vecine danasnjih umetnickih dela.

nevisrokistar
Нисам ни рекао да је глобализација добра, рекао сам да је и добра и лоша. Даље, углавном се слажем са свиме што сте рекли, тачно је да је квалитет нових издања углавном криминалан, међутим сада има дупло више становника планете него пре само 50 година и вероватно пет пута више него пре сто година, а није ни Достојевски за све. И лоши писци и лоше књиге су потребне ако књига као медиј и свет за себе планира да преживи. А квалитет нема проблема са утапањем у квалитет, напротив.
Ја сам оптимиста по питању будућности књижевности, али ће њу књижевници морати да потраже негде другде, ван ових простора и овог времена, уосталом као и свако од нас ко се још увек осећа живим..

(izvor --- BLIC)

Нема коментара:

Постави коментар