03.02.2012.

Ljudi u Srbiji sve očajniji

::: Beograd :::

Slučajevi kao samoubistvo u Kragujevcu zbog oduzimanja imovine i uzimanje talaca u policijskoj stanici u Čukarici povezani su sa opštom krizom društva, nezaposlenošću i lošim materijalnim položajem, smatraju sagovornici Danasa.
Kada se dodaju nepovoljna socijalna situacija, osećaj bezizlaznosti i očaja, onda bi to moglo biti okidač za dramatično i ekstremno reagovanje ljudi. O tome da li se mogu očekivati slični slučajevi i ubuduće postoje različita mišljenja.
Podsetimo, Blažimir Trifunović (52), nezadovoljan radom MUP-a, upao je u ponedeljak naoružan bombom i pištoljem u Policijsku stanicu Čukarica u Beogradu, uzeo trojicu talaca, koje je pustio nakon višečasovnih pregovora se policijom. U utorak je preduzetnik Milan S. (57) iz Kragujevca izvršio samoubistvo u svojoj kući kad su sudski izvršitelji došli da preuzmu njegovu imovinu. Prema rečima njegovog advokata, on se ubio jer je sud procenio da njegova imovina vredi osam puta manje od realne vrednosti.
Zlatko Nikolić, kriminolog, kaže za Danas da je prisutna koncentracija očaja u Srbiji. On ističe da je zajednički imenitelj u oba slučaja osećaj da nema perspektive i nepostojanje verovanja u funkcionisanje socijalnih struktura društva.
- Za obojicu su sile iznad njih, bilo da je reč o policiji ili drugom državnom organu, bezlični, i ne pružaju im pomoć. Upravo taj izostanak kontakta sa državom, osim tokom izbornog glasanja ili plaćanja poreza, uvećava osećaj nepravde u subjektivnom smislu - objašnjava Nikolić. Prema njegovoj oceni, slični slučajevi se mogu očekivati i u budućnosti, jer ne očekuje promenu u okruženju. On ističe da je osećaj strepnje sve zastupljeniji, kao i da je on najčešće potisnut, ali da to ne znači i da je izbrisan.
- Taj osećaj se može godinama potiskivati, a onda nekontrolisano isplivati i to na možda i bizaran način - naglašava Nikolić.

I u slučaju samoubistva u Kragujevcu i držanju talaca u policijskoj stanici u Čukarici, ističe naš sagovornik, reč je o problemima društvenog karaktera.

- Čovek koji je držao taoce u policijskoj stanici, intenzivno je doživljavao osećaj nepravde. Upravo zbog toga ljudi izgube osećaj za pravdu prema sebi i drugima i preuzimaju pravdu u svoje ruke. Srećom, u ovom slučaju, nije bilo povređenih, mada je mogao biti i drugačiji ishod - objašnjava Nikolić.

Sociolog Boris Jašović kaže za naš list da u Srbiji postoji nezadovoljstvo, kao i da će nepovoljna socijalna situacija uvek biti okidač u takvim slučajevima. Prema njegovoj oceni, zajednički imenitelj ovih slučajeva je teška ekonomska situacija, odnosno nezaposlenost, loš materijalni položaj, ali i osećaj nepostojanja izlaza i perspektive. On dodaje da tu situaciju dodatno otežava i činjenica da je ekonomska kriza svetska. Jašović navodi da statistički podaci pokazuju da se broj samoubistava u Srbiji povećava, što ukazuje na društvenu dezorganizaciju i izokrenuti sistem vrednosti. I povećan broj samoubistava, dodaje on, ukazuje na lošu društvenu situaciju i besperspektivnost.
- Pitanje je samo da li će slučajevi nalik onom u Kragujevcu ili policijskoj stanici na Čukarici postati masovna ili pojedinačna pojava - objašnjava Jašović.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže za Danas da je nezahvalno procenjivati da li se slični slučajevi mogu očekivati u budućnosti, ako se ne znaju tačni statistički podaci, na primer, o broju samoubistava prethodnih godina.
- Moguće je da je kriza počela da uzima svoj danak, ali za to je potrebna ozbiljna analiza statističkih podataka, na primer, od 2008. kada počinje kriza - objašnjava Trebješanin.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija se nalazi na 13. mestu po broju samoubistava u svetu sa 1.400 samoubistava. SZO procenjuje da svake godine u svetu približno milion ljudi počini samoubistvo.

Odsecanje prsta

Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, prošle godine je u znak protesta protiv otpuštanja radnika pred kamerama sebi odsekao prst. Nakon tog slučaja, Halko Društinac iz fabrike Iskra iz Novog Pazara zakucao je svoje šake ekserima kako bi privukao pažnju države na neisplaćene plate i tešku socijalnu krizu.

U Predsedništvo sa bombom

Dragan Marić iz Valjeva je maja 2009. ušao na službeni ulaz zgrade predsedništva Srbije koji je namenjen za prijem stranaka, noseći dve ručne bombe, od kojih mu je jedna odmah oduzeta. On je bio blokiran u sigurnosnoj zoni između ulaznih i kontradiverzionih vrata preko puta pisarnice na kojoj građani predaju predstavke predsedniku Republike. Pretio je da će aktivirati drugu ručnu bombu ukoliko mu država ne obezbedi poravnanje pred Trgovinskim sudom u Beogradu u sporu sa JAT-om, koji je pravosnažno okončan još 1995. u korist avio-kompanije. Posle višečasovnih pregovora Marić je razoružan i uhapšen.

(izvor -- DANAS)

Нема коментара:

Постави коментар