30. 10. 2017.

Otvoreni poziv glumcima “Kotrljanje Bertola Brechta" - audicija


Termin audicije: 2.11.2017., 15:00h, Filmski studio, AKC Medika (Pierottijeva 11, Zg)
Ciljani sudionici: Glumci (35-45 godina starosti)
Trajanje i lokacija suradnje: 3.11.-15.11.2017., AKC Medika
Finalna izvedba: 15.11.2017., Filmski studio, AKC Medika

O pozivu:
Svrha otvorenog poziva na audiciju ostvarenje je suradnje s ukupno dvojicom glumaca u dobi od 35 do 45 godina, a koji bi se u razdoblju od 3.11. do 15.11. mogli posvetiti svakodnevnim probama u svrhu izvedbe kratke autorske predstave. Uz glumačko iskustvo, poželjne vještine uključuju pjevanje i osnovno znanje sviranja gitare (jednog od glumaca). Poznavanje osnovnih pojmova vezanih za Bertolta Brechta i njegovu estetiku je dodatan plus, ali nije nužno.
Za svakog od odabranih glumaca-suradnika predviđena je autorska naknada (u bruto iznosu 2000HRK).
Aplikacije na ovaj poziv moguće je realizirati isključivo putem audicije koja se održava 2.11.2017. s početkom u 15h u Filmskom studiju, AKC Medika, Pierottijeva 11, Zagreb. Za sva ostala pitanja kontaktirajte subscena@attack.hr


O predstavi:
Dramski tekst „Kotrljanje Bertolta Brechta“ kroz razgovore protagonista preispituje odnos umjetnika i umjetnosti, umjetnika i okoline te umjetnosti i okoline ukazujući pritom na probleme sa kojima se umjetničko stvaralaštvo suočava, od predrasuda preko cenzure do sukoba taština.
Dijalogom protagonista razvija se kognitivna mapa u kojoj se povezuju razni umjetnici i njihova djela koja u stvarnosti nisu ni u kakvom odnosu, čime se gradi iznimno osobna slika svijeta.
Koncept/režija: Zoran Ilić
Produkcija: SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride


O autoru:
Zoran Ilić — prozni pisac iz Beograda. Svojim pričama prisutan je u srpskoj i ex-YU periodici od 1989. godine. Bio je urednik „Književne reči“ i gostujući urednik „Albuma“ (Sarajevo). Jedno vrijeme bio je zamjenik glavnog i odgovornog urednika online časopisa “Balkanski književni glasnik”. Trenutno uređuje “Prozaonline” - web stranicu književne tematike, a posvećenu autorima sa prostora bivše Jugoslavije.
Na zagrebačkom međunarodnom kazališnom festivalu FAKI 2006. godine izveo je ulični performans koristeći motive iz jedne od svojih priča.
Suradnik je i aktivni sudionik mnogih web stranica posvećenih književnosti.
Dobitnik je „Priznanja Krleža“ u 2009. godini, i “Donat” za književni doprinos, 2016. godine.

***

SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride projekt je kojeg u partnerstvu provode Autonomni kulturni centar Attack i Udruga Cirkorama unutar AKC Medika. Projekt je neprofitnog karaktera, a za cilj ima afirmiranje i povezivanje avangardnih i eksperimentalnih izvedbenih umjetnika/ca iz Hrvatske, regije i svijeta, neovisno o žanru, stilu i razdoblju kojem pripadaju. Razvija i promovira eksperimentalne strategije za privlačenje nove publike i uspostavljanje suvremenog umjetničkog diskursa. SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride potiče svaki umjetnički opravdan, radikalan ili suptilan, postupak stvaranja izvedbe. Projekt financijski podržavaju Grad Zagreb – Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport, Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, te Zaklada Kultura Nova i Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga društva koje podržavaju rad AKC. http://attack.hr/subscena/

29. 10. 2017.

Đorđe Balasevic - SAJAM KNJIGA 2017 (Beograd)

27. 10. 2017.

Razmere potkupljivosti: izložba u okviru Salona Nepotkupljivih



28.10.-3.11.2017.
Otvaranje izložbe uz malu popodnevnu proslavu: subota, 28.10. od 15-18 časova
Magacin u Kraljevića Marka 4, Beograd
Na otvaranju izložbe posetioci će imati prilike da konačno probaju prave i ukusne sendviče!
Izložbu možete posetiti od ponedeljka do petka od 11-15 časova
Da li je nepotkupljivost moguća u okruženju u kojem se tvrdi da sve i svako ima svoju cenu? Salon Nepotkupljivih pokazuje nepotkupljive pozicije svih oblika i izraza, bez posebnih prostornih i vremenskih ograničenja. Nepotkupljivost se ovde ne tretira kao vrednost prema kojoj se teži ili kao nekakav moralni stav. Nepotkupljive pozicije nalaze se izvan mišljenja našeg okruženja kao „VU-totaliteta“ i shvataju nepotkupljivost kao suštinu sopstvenog delanja. Dakle, praksa nepotkupljivosti je u protivurečnosti sa realnim. Salonom Nepotkupljivih se kritikuje oduzimanje prostora i glasa umetnicima i umetnicama u Srbiji. Biti nepotkupljiv protestni je stav, izražen nasuprot igri moći sa oduzimanjem i davanjem, koju diktira blok na vlasti. Dopustimo sebi da budemo nepotkupljivi ovde i sada, kada „VU-totalitet“ uspostavlja hegemoniju u polju umetnosti i kulture.

Umetnice i umetnici:

Slađana Babić, Maja Beganović, Nenad Bogdanović, Živko Grozdanić Gera, Vladan Jeremić, Biljana Kosmogina, Tony Maslić, Nikola Radivojević, Rena Redle, Aleksandra Vasović

26. 10. 2017.

Mačka i tačka: naša odgovornost za napuštene životinje!


Mačka i tačka...: naša odgovornost za napuštene životinje / ponedeljak 30. oktobar, Zaokret

Vreme: 18h-23h

Grupa aktivistkinja i aktivista okupljenih oko edukativne kampanje „Kako da sestre to rade najbolje” Rekonstrukcije Ženski Fond poziva vas na akciju prikupljanja sredstava za napuštene i ulične životinje.

Cilj akcije je da se prikupe novčana i nenovčana sredstva za neformalnu grupu građanki i građana „Mačka i tačka...” iz Surčina koja, predvođena Aleksandrom Trajković Pavlović u ovom trenutku brine o preko 20 mačaka i 15 pasa. 

Sa idejom da razvijamo odgovornost prema životinjima, u toku večeri, organizujemo edukativno-zabavni program:

18h-20h Radionica za decu na temu „U susret Noći veštica”

20h-21h Razgovor sa Aleksandrom Trajković Pavlović i aktivistkinjama i aktivistima za prava životinja, i veterinarom Vladimirom Joksimovićem (Charlie & Graff)
21h-21:30h Marko Paunović: East landscapes
21:30h-23h Popdepresija/Kišobran DJs

ŠTA VI MOŽETE DA UČINITE?

Već od ponedeljka 23. oktobra, možete da donirate novac za neformalnu grupu građanki i građana „Mačka i tačka...” (kutija za priloge nalazi se na šanku Zakreta).

U ponedeljak 30. oktobra 2017. godine, u periodu od 18h do 23h, možete da:

- donirate novac za napuštene i ulične životinje da bismo se o njima brinuli na najbolji mogući način;

- donirate nenovčana sredstva poput ampula protiv buva i krpelja za mačke i pse, suve hrane, sosića i konzerva za mačke i pse, ogrlica za pse, transportera, prostirki (ćebići i jastučići...), tableta za parazite...

Naša ideja je da ovom akcijom pokažemo da je važno građansko samoorganizovanje za dobrobit životinja i da je važno da se razvije svest o odgovornom vlasništvu i odnosu prema životinjama.

Dođite, upoznajte Aleksandru Trajković Pavlović, upoznajte životinje o kojima se ona brine, razgovarajte sa nama, donirajte novčana ili nenovčana sredstva, uživajte u muzici...

Prikupljena sredstva idu isključivo za životinje o kojima brine Aleksandra Trajković Pavlović i grupa „Mačka i tačka...”, i po završetku akcije, obavestićemo javnost o rezultatima jer je važno da znamo gde idu naš novac i prilozi!

Pridružite nam se u Zaokretu 30. oktobra jer SESTRE TO RADE NAJBOLJE!




Rekonstrukcija Ženski fond --- ‎Sestre za sestre!

SESTRE ZA SESTRE !

Pozivamo vas na benefit žurku i karaoke veče pod nazivom SESTRE ZA SESTRE! Događaj je nastao kao rezultat edukativne kampanje KAKO DA SESTRE TO RADE NAJBOLJE u organizaciji Rekonsturcije Ženski fond.

Dođite da se družimo, zabavimo, pevamo i prikupimo novac za Program Žarana Papić, koji je predviđen kao podrška aktivistkinjama/akademkinjama za sticanje znanja i globalnu razmenu u oblastima koje imaju veze sa rodnim/ženskim pitanjima.

Klub Petak, 27. 10. 2017. od 19h! Vidimo se


25. 10. 2017.

„Carski rez“ na Sajmu knjiga u Beogradu


Nišvil jazz festival  predstaviće posetiocima beogradskog Sajma knjiga, u četvrtak 26. oktobra sa početkom u podne, na štandu Niškog kulturnog centra,  svoje prvo izdanje – fotomonografiju „Carski rez“ čiji je autor poznati srpski fotoreporter Dušan Mitić Car.
Nišvil je imao tu čast da ga u svojim fotografijama ovekoveči  legenda niške fotografije i jedan od rekih (a možda i jedini) fotoreportera koji je fotografisao sva izdanja festivala. Izborom radova iz ove fotomonografije predstavljeno je prvih dvadeset godina džez misije Nišvila. Pored fotografija knjiga „Carski rez“ sadrži i dvojezičan tekst a štampana je na lusuznom papiru i opremljena  tvrdim povezom. Knjiga će moći da se nabavi po sniženoj ceni do završetka ovogodišnjeg Sajma.
O fotomonografiji govoriće urednik izdanja Dalibor Popović Pop.


23. 10. 2017.

Vizualna povijest hrvatske drag scene na fotografijama Ines Kotarac
Ines Kotarac, izložba „My queens“



U četvrtak, 26. listopada u zagrebačkoj galeriji Siva (Pierottijeva 11, AKC Medika) u 20 sati otvara se izložba “My Queens” autorice Ines Kotarac. Izložba donosi ciklus fotografija koji prati razvoj prvog i zasad jedinoga hrvatskog drag kolektiva House of Flamingo, od njihovih prvih nesigurnih koraka do zvijezda u koje su izrasle. Nakon otvorenja, izložba se može razgledati 27. i 28.10. od 18h do 21h; te 30.10. od 20h. Izložba se odvija u okviru DRAGram festivala, a njenu je izradu omogućila Vox Feminae Platforma.

U nastavku donosimo tekst iz kataloga izložbe naziva „Identitet – igra, ali ne i šala“, autorice Tihane Bertek.

Serija fotografija „My queens“ Ines Kotarac, posvećena queer umjetničkom kolektivu „House of Flamingo“ koji djeluje od 2013. godine, predstavlja svojevrsnu vizualnu povijest ovog kolektiva, ali i pokušaj bilježenja i slavljenja queer kulture i prakse draga koja je kroz povijest često bila svjesno potiskivana ili naprosto zaboravljena. „House of Flamingo“ jedinstven je umjetnički kolektiv na ovim prostorima, stoga je potreba za prepoznavanjem njihova djelovanja u lokalnom kulturnom kontekstu još veća.

No, fotografije Ines Kotarac nadilaze puki dokumentarizam. Već iz naslova naslućujemo da je njen odnos prema subjektima ponešto prisniji, osobniji. Ines je, kako sama navodi, fotografirala članove i članice kolektiva od njegovih početaka, prvih nesigurnih koraka, gledajući ih kako iz nastupa u nastup rastu i sazrijevaju, kako se, na koncu, pretvaraju u zvijezde.

S obzirom na to da nije bila toliko fotografkinja koja neutralnim okom bilježi ono što vidi koliko neizravna sudionica događanja, njezine fotografije sadrže dodatnu dimenziju: za nju ti subjekti nisu samo drag queenovi, već i prijatelji. Fotografije uvelike prizivaju Nan Goldin i njezine portrete ljudi koje je nazivala „svojim plemenom“, te bilježe fantastične transformacije Colinde Evangeliste, Roxanne, Spazam Orgazam, Entity, Le Filip, Galaxy Dive, Pearl, Dekadence i 'mastermindova' Marina i Ivana.

Na izložbi možemo vidjeti nekoliko vrsta fotografija: neke su s nastupa, neke iz backstagea, a neke su nastale – pomalo neuobičajeno za ovu temu – na danjem svjetlu (na Savskom nasipu ili Zagreb Prideu). Neke su u boji, a neke crno-bijele – ove potonje djeluju osobito meko, prigušeno, gotovo komorno, što predstavlja zanimljivu suprotnost slici koju tipično vezujemo uz drag nastupe: eksplozivni, dramatični, pretjerani.

Posebno su upečatljive upravo fotografije iz backstagea jer na njima drag nije shvaćen (samo) kao finalna izvedba, spektakl i savršeno sređeni lik kojeg izvođač utjelovljuje, već i kao mukotrpan proces transformacije, osmišljavanje lika, postajanja tim likom, nanošenje šminke, oblačenje kostima. Fotografije nam omogućuju pogled iza kulisa, u prostor intimnosti koji ovi izvođači i njihove suradnice i suradnici dijele dok se pripremaju za nastup ili planiraju nove točke.

Kada se govori o dragu, često se ističe aspekt parodije i subverzivnosti. Poznato je tumačenje Judith Butler koja smatra da ismijavanjem normativnih kulturnih izričaja i izvedbi drag pruža otpor strukturama moći koje reguliraju naše identitete i živote. Međutim, fotografije Ines Kotarac pokazuju da je „House of Flamingo“ istovremeno parodija – ženskost dovedena do krajnjih granica, zastrašujuća, suluda, gotovo čudovišna – ali i posveta: svi likovi izgrađeni su pomno, s ljubavlju. Vidjevši „masku“ ali i nazrevši ispod nje, zahvaljujući ovim fotografijama uviđamo količinu predanosti, kreativnosti i entuzijazma izvođača, koji nam pokazuju da je identitet igra, ali ne i šala.

O autorici:

Ines Kotarac na svijet je izašla širom otvorenih očiju, u sumrak ranoga proljeća 1983. Njezino bezbrižno djetinjstvo u malom bosanskom gradu prekida rat zbog kojeg s obitelji bježi u Split. U školi je bila odlikašica, uvijek prema sebi stroža od bilo koga drugog. Kao strastvena čitačica završila je kroatistiku i komparativnu književnost u Zagrebu. Godinama je pisala članke u kulturnim rubrikama, a nakon toga je jedno vrijeme radila na izradi rječnika. Napunivši 30 godina okreće se analognoj fotografiji, te radi izložbe, drži radionice, objavljuje fotografske priče. Živjela u Zagrebu, Berlinu, Istanbulu, a trenutno nastanjena u Splitu.
https://www.facebook.com/events/833375643506244/
https://wherethelightwillfall.com/

Partneri na projektu:

Prostor rodne i medijske kulture K-zona je nevladina organizacija čiju aktivnu jezgru čine aktivisti/ce, umjetnice/i, teoretičarke/i, novinarke/i i mladi znanstvenici/e okupljeni oko istraživanja i promicanja različitih aspekata rodne ravnopravnosti. Izložba je organizirana u sklopu aktivnosti Vox Feminae Platforme, projekta usmjerenog na širenje medijskog i otvaranje fizičkog prostora umjetnicama, teoretičarkama i aktivistkinjama odgovarajući na njihove potrebe nudeći im edukacije, otvarajući polja za suradnju, ojačavajući ih za prisutnost u javnom diskursu, upravljanjem vlastitom reprezentacijom, kvalitetom života i uvjeta stvaranja.

Udruga Flamingo osnovnana je s ciljem afirmacije i valorizacije suvremenih oblika queer umjetničkih izričaja u regionalnom kulturnom i javnom prostoru. Kroz produkciju umjetničkih događaja već pet godina rade na prezentaciji inovativnih struja queer kulture; a posredno kroz to na edukaciji, podršci i osnaživanju građanki i građana te na postizanju društvene vidljivosti rodno varijantnih identiteta i praksi. Trenutni je fokus udruge jačanje lokalne i regionalne drag izvedbene scene kroz platformu House of Flamingo (HoF) i DRAGram festival.

queerANarchive kolektiv je za razvoj, istraživanje i propitivanje queer kulture koji djeluje od 2010. godine. U vrijeme normalizacije LGBT zajednice i retradicionalizacije društva bavi se partikularnostima queer kulture. Na međunarodnom nivou sudjelovao je u programima Queer Art Lab SpaceID Madrid (2013.). Activist in Residence u Baltic Art Center u Visbyju (2014.) i međunarodnom projektu Young Queer Europe (2015.-2016.) te konferencijama Unstraight Museum Conference, Stockholm (2016.) i Organ vida, Zagreb (2017.).


Donatori:

Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, Grad Split, Grad Zagreb, Zaklada Kultura Nova, Nacionalna zaklada za ravoj civilnog društva

20. 10. 2017.

Kružok Kiseonik: Magija moći


Kružok: Kiseonik
Tema: Magija moći
Vreme:  Utorak, 24. oktobar u 20:00
Mesto: Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“, Takovska 48, Beograd (preko puta Botaničke bašte)
Ulaz slobodan

Magija moći
Da li nas moć neodoljivo privlači?
Da li žudimo za njom ili od nje bežimo?
Da li ulazimo u njeno gravitaciono polje ili mu izmičemo?
Da li joj se pokoravamo ili opiremo?
Želimo li da vladamo ili da se podredimo? Ili i jedno i drugo?
Da li je moć ključni činilac ličnih i društvenih odnosa?
Ima li u moći nečeg magijskog?

Eto nekih tema o kojima želimo da porazgovaramo. Pridružite se. Možete ali i ne morate da govorite, ako to ne želite. I slušajući možete da učestvujete.

Kružok
Udruženje „Oksimoron“ i Udruženje ljubitelja umetnosti „Prozor“ održavaju kružok „Kiseonik“.
Otvorimo prozor, treba nam vazduha.
Udahnimo kiseonik.
Da misli življe prostruje. Da mašta proradi.
U kružoku, misli kruže. I u tom kruženju se podstiču, nadopunjuju, uobličavaju. Životi nam postaju puniji, duh smeliji.



19. 10. 2017.

Puls Sonje Žugić (19. oktobar – 6. novembar 2017)


U PRODAJNOJ GALERIJI „BEOGRAD“

U četvrtak 19. oktobra u 19 časova otvara se izložba

Puls
Sonje Žugić
19. oktobar – 6. novembar 2017.

Sonja Žugić (Beograd, 1977) je diplomirala na odseku Filmska i TV kamera Akademije umetnosti u Beogradu. Doktorirala je na odseku za Scenski dizajn Interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Član ULUPUDS-a, sekcija umetnička fotografija od 2008. Dobitnik brojnih nagrada od kojih izdvajamo FIAP zlatnu plaketu na internacionalnom trijenalu fotografije u pozorišnoj umetnosti, Sterijino pozorje, 2014, i Plaketu Majske izložbe ULUPUDS-a za 2015. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Puls je njena deveta samostalna izložba.



(...)

Opus Sonje Žugić nastao je na iskustvu različitih uzora reporterske fotografije i klasičnih postulata njenog modernističkog nasleđa, u svojim najboljim primerima oličenog u ličnosti fotografa koji neposredno dokumentuje i nepristrasno biva „u“ i „sa“ svetom portretisanih ličnosti ili prizora.
U užem smislu, ovaj rad pripada kategoriji koja neguje kult kadra i koncept Kartije-Bresonovskog „odlučujućeg trenutka“, sublimni fragment vremena i prostora koji bi upućivao na skrivene manifestacije njihove produbljene realnosti.


Potraga umetnice za oživljavanjem „odlučujućeg trenutka“ odigrava se u sledu putopisnih reportaža koji za svoju osnovnu temu imaju izvan-urbane prizore i udaljene pejzaže sa samo diskretno nagoveštnim prisustvom čoveka. Izložba priređena u Prodajnoj galeriji „Beograd“ pod nazivom 'Puls' prikazuje seriju fotografija koja je nastala na teritoriji jugoistočne obale Kine i lokaciji uzgoja kulture algi. Kao u prethodnom ciklusu vijetnamskog 'Discontinuum-a', specifičnim razmeštanjem dubine plana kadra i upotrebom jutarnjeg svetla, ritmovane nivelizacije linija trščanih mreža iznad vode i u 'Pulsu' dobijaju na značaju izolovanih fenomena, gotovo antropomorfnih kretnji udruženih u svojevrsnoj koreografiji gestova inicijalnog otpora. Igra formalnih elemenata i gotovo crtački grafizam apstraktne kompozicije kadra Sonje Žugić, ubedljivije govori o kretanju i običajima jedne zajednice, nego njen klasični reporterski pandan fotografije sa predstavama ljudske figure.


Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)
..................................................................................................................................................................

Ustanova kulture: Prodajna galerija BEOGRAD
Adresa: Kosančićev venac 19, Beograd, Srbija
Tel: + 381 11 30 33 923/ 011 3287 325

16. 10. 2017.

DESET GODINA KONDENZ FESTIVALA


Jubilarno izdanje festivala savremenog plesa i performansa
DESET GODINA KONDENZ FESTIVALA
20-25. oktobra, Beograd


Jubilarno izdanje desetog Kondenz festivala savremenog plesa i performansa održaće se od 20. do 25. oktobra, u organizaciji Stanice – Servisa za savremeni ples, u više prostora u Beogradu (Magacin u Kraljevića Marka, Bitef teatar, Le Studio). Publika će moći da pogleda šest performansa, među kojima i premijeru predstave “Thundetstuck” inspirisanu radom Nikole Tesle. Ulaz na sve programe je besplatan.

Festival otvara plesna predstava “Scrape” autorke Jovane Rakić, 20. oktobra u 20 sati u Bitef teatru. “Scrape” je rad koji angažuje tri mlade plesačice, Natašu Šmelc, Milicu Pisić i Janu Milenković, u ponavljajućem, icrpljujućem pokretu tela kroz zgusnuto i mračno tkivo savremenog društva i njegovih frustrirajućih manifestacija

Druge večeri festivala, u subotu, 21. oktobra u 20 sati u Le Studiju, na programu je svetska premijera performansa “Thundesrstruck” švedske autorke Stine Nyberg, koji polazi od fenomena genija i čudaka kakav je bio Nikola Tesla, da bi propitala poziciju žene u nauci i umetnosti. U predstavi, autorka "pleše" sa Teslinim kalemom proizvodeći "električni performans". Nakon Beograda, performans će krajem oktobra biti izveden i u Stokholmu u MDTu, a zatim kreće na svetsku turneju.

U nedelju, 22. oktobra od 20 sati u Magacinu u Kraljevića Marka, na program je “Protok žudnje” autora Bojana Đorđeva. Performans je koncipiran kao zbirka monologa likova iz savremene književnosti koji lutaju grаdom u potrazi zа zadovoljenjem – seksualnim, intelektualnim, egzistencijalnim. Te priče odjekuju svudа oko nas: iz stаnova, hotela, železničkih stanica i benzinskih pumpi, parkova, ulica, seks šopovа i policijskih stanicа. Ovaj performans angažuje publiku u koreografisanoj šetnjih kroz grad i neke njegove tačke zgusnute potencijalnosti zadovoljenja svih tih želja.

Četvrte festivalske večeri, 23. oktobra od 20 sati u Magacinu, na programu je performans “Lumi” Marka Milića. Izvođač i autor Marko Milić istražuje kako traumatični događaji oblikuju našu sposobnost da posmatramo svet oko sebe. Kako zastrašujuća iskustva uzrokuju da postanemo beznadežno zaglavljeni u prošlosti, i šta se dešava u našim umovima što nas drži zamrznutima, zarobljenima na mestu sa kojeg očajno želimo da pobegnemo?

Dan kasnije, 24. oktobra od 20 sati u Bitef teatru, publika će imati prilike da pogleda “Pokušaj ustanka iz fotelje” Dušana Murića. Zarad “preživljavanja” (a to je rastegljiv pojam), umetnici pristaju da budu deo raznih reklama, promocija, događaja, koji uglavnom služe ojačavanju i perpetuiranju kapitalističke mašine i odnosa, da bi se zatim vratili svojoj umetnosti, gde promovišu visoke humanističke ideale. Kako i da li umetnik može da sačuva svoj integritet? Šta ostaje od njegove umetnosti, jednom kada je taknuta banalizacijom? Pirueta na kori od banane.

Poslednje večeri festivala, u sredu 25. oktobra, od 20 sati u prostoru Magacina, na programu je plesni eksperiment Frederika Giesa “Good Girls Go To Heaven, Bad Girls Go Everywhere”. Reč je o performansu koji traje 3 sata i 38 minuta, u prostoru ispunjenom bitovima tehno seta DJ Fiedela (Berghain / Ostgut Ton) i podnom instalacijom vizuelnog umetnika Antona Stojanova. Berlinska tehno i kulpska scena je bila mesto sastajanja ova tri umetnika, koji su započeli svoju saradnju ovim eksperimentom 2014. godine, i od tada su kreirali nekoliko performansa zajedno. Njihovo iskustvo i različiti angažmani na ovoj sceni preokreću svaki element koji dolazi u obzir u igru u ovom eksperimentu, što je pozivnica individualnim i kolektivnim pokretima da se priključe.

Takođe, 20. i 21. oktobra, kao uvod u Kondenz festival, u Beogradu se održava značajan međunarodni skup u oblasti savremenog plesa, koji se bavi zagovaranjem bolje pozicije ove oblasti u Srbiji i regionu – “Nomad Dance Advocates” - uz učešće brojnih međunarodnih i domaćih stručnjaka, a u organizaciji Stanice – Servisa za savremeni ples, i uz podršku regionalne platforme Nomad Dance Academy i brojnih partnera. Tom prilikom u Beograd će doći Robert Alađozovski, novi ministar kulture Makedonije, predstavnici ministarstava kulture Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Austrije, Francuske i Švedske, gradskih uprava Zagreba, Sofije i Skoplja, kao i stručnjaci iz oblasti plesa iz dvadeset evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država.

PROGRAM:
10. KONDENZ
Festival savremenog plesa i performansa

20. oktobar, 20h, Bitef teatar
Scrape, Jovana Rakić

21. oktobar, 20h, Le Studio
Thunderstruck, Stina Nyberg

22. oktobar, 20h, Magacin u Kraljevića Marka
Protok žudnje, audio-ambiental cruising performance, Bojan Đorđev

23. oktobar, 20h, Magacin
Lumi, Marko Milić

24. oktobar, 20h, Bitef teatar
Pokušaj ustanka iz fotelje, Dušan Murić

25. oktobar, 20h, Magacin
Good girls go to heaven, bad girls go everywhere, Frederic Gies

14. 10. 2017.

SINIŠA ŠKARICA: „TVORNICA GLAZBE“ (CROATIA RECORDS, ZAGREB)

IZDAVAČ: CROATIA RECORDS,
ZAGREB
2017
Autor prikaza: Živko Ivković

Odrastao sam u malom gradu, centralni deo glavne ulice sam zapamtio po zvučnicima gore visoko na vrhu stubova ili bandera (kako god) koji su donosili tada u drugoj polovini pedesetih prošlog veka aktuelne domaće i svetske hitove (uz nezaobilazne meksikanske) i to je, po mojim saznanjima, neka svakodnevica (uz cirkuske putujuće trupe) svih malih i većih gradova u Srbiji a verujem i u FNRJ! Trčkarali smo za loptom, kupovali sportske čokoladice (sa sličicama fudbalera, pa još ako izvučemo i tzv.politirce sreći nikad kraja), uvek je preostajalo za baklavu-dve, šampitu ili alvu u poslastičarnici Korzo, ali, zauvek mi se urezala ona, iz tih zvučnika, Moja mala djevojčica (Tata kupi mi auto) koju su interpretirali Zdenka i Ivo! Ma da, tu su bile i druge, ali danas kada je slušam, povratak u to neko dečje bezbrižno razdoblje, moguć je isključivo zahvaljujući toj stvari koju su njih dvije pevali! Naravno da tada nismo pridavali gotovo nikakav značaj muzici, loptanje je ipak bilo u prvom planu, ali za kakav-takav povratak u u detinjstvo pohranjeno negde na gotovo zaraslu perifernu brein vijugu, ponovno pokretanje tih trenutaka i aktiviranje prizora koji su, prirodno je, skrajnuti ili su iščileli iz sećanja je   sasvim dovoljno čuti pomenutu stvar no, zahvalnost ipak ide na adresu autora Tvornice glazbe koji je sa toliko predanosti prišao pisanju ovog naslova da su sve, do sada mu uručene mu Porin nagrade i ostala priznanja nedovoljna za postignuto na očuvanju muzičke baštine Hrvatske (i Jugoslavije naravno) a utisak o izostajanju jednog sveobuhvatnog , na YU nivou priznanja ostaje!! I ne samo za ukupno nego i objektivno napisano jer, koliko pisaca i istoričara se danas može podvesti pod one objektivne!?! Niti jedno ime vezano za Jugoton autor nije izostavio, ispravio je pri tom do sada propušteno i to, izostavljeno, a što me ne iznenadjuje jer, Siniša je u ovu diskografsku kuću ugradio sebe, svoj životni i radni vek, te su redovi vezani za višedecenijskog NO1 čoveka u Dubravi, Slavka Kopuna više negoli dobrodošli znajući da je u do sada publikovanim (Muzička enciklopedija, Leksikon jugoslavenske muzike i Tko je tko u Hrvatskoj) izostavljen! Pa tako, hteli mi to priznati ili ne, tek, Jugoton je apsolutno čista, bitno upečatljiva memorija našeg detinjstva, tin i  onog zrelijeg pa sve do danas perioda! Reći će, to važi samo za nas iz sveta rokenrola, ali nije tako. Pročitate Tvornicu glazbe i uverite se kako diskografski div iz Dubrave ima svoj , evo sedamdesetogodišnji staž i po godinama je tu, uz Skaricu, te i ne čude njegova odlučnost i istrajnost u sklapanju Jugoton/Cro Rec mozaika! Dakle Tvornica glazbe kreće od 1947. (u Kraljevini SHS I YU kao Elektroton) , mada ovde ima reči kako o predratnim tako i o snimicima iz vremena ratnih na kojima se neću posebno zadržavati jer fokus je na rokenrolu i zabavnoj muzici. Kako god okrenete i (i izvagate) sve zapravo kreće od Ive Robića (Borića) i nj.singla Shake Rattle and Roll/Heart Break Hotel iz 1956. godine a pedesete su dekada kada se javljaju i prvi festivali u FNRJ (Opatijski i Zagrebački) koji su doslovno Robića vinuli u neslućene i nikada dostižne visine popularnosti. Redovi vezani za novi Jugoton , otovren 1963. su samo potvrda ona, da smo neprevazidjeni u onom, sve što je dobro neshvatljivo brzo zaboravljamo (u krugu nove fabrike Jugoton su radni ljudi imali na raspolaganju igralište za mali fudbal, garderobe sa toaletima i tuševima, restoran društvene ishrane i sopstveni prevoz!!). I tako je bilo u celoj državi, ali, to nam se nikako nije svidelo kao ni Jugoton zvučne razglednice iz 1965. godine uz zbilja razgranatu mrežu sopstvenih prodavnica (uredno sam visio u valjevskom Jugotonu, gde je radio izvesni Zdravko)! Vratiću se Robiću i reći (napisati) da sve do sada publikovano o njemu je na izvestan način nedovoljno, uvek se ponešto ispusti, ali, to se ne odnosi i na Sinišu Škaricu jer se čovek pobrinuo da do toga ne dodje. Zanimljivi su i podaci ovde koje Škarica iznosi a odnose se na veoma brojnu (i)talijansku koloniju paisanosa (zemljaka-doslovno prepisano) u USA koji su uspeli na tom estradnom planu tamo a radi se o Frenku Sinatri (Frensis Albert Sinatra), Alu Matinu (Alfred Cini), Toniju Benetu )Benedetu), Frenkiju Lejnu (Lo Veccio), Vicu Damoneu (Vito Farikola)Dinu Martinu (Dino Kroketi) i mnogima drugima a koji su odneli prevagu u popularnosti nasuprot domaćim tamo snagama poput Neta Kinga Kola ili Gaja Mičela!! Ivo Robić je bio na tragu svih pomenutih, stajao im je rame uz rame i nekako je samo on to i mogao.  Dolazimo tako i do podatka kojji će pre svih zaintrigirati diskofile, gde Siniša iznosi da je izvesni Wayne Yancik vlasnik najbrojnije privatne kolekcije crnih vinila u kojoj je preko 130.000 lp i sigl ploča!! Naš Bane Lokner ima nekoliko desetina hiljada ploča, ko zna, možda ga jednog dana i dostigne! Škarica nam potom piše i o Zvonimiru Krkljušu, Rajki Veli, Brunu Petraliju iz pedesetih, iznosi i nazive prvih jugotonovih 30cm lp ploča (Simphonie II in Re/Slovenske filharmonije te Drage uspomene/Ferda Pomykala ali i nedostajući deo mozaika vezan za Grupu 220 i nj. Lp album Naši dani iz 1968. Godine. Pa ipak, ovde se nameće ono, kako su svi  jugotonovi  ekskluzivci i manje obuhvaćeni ovim njegovim naslovom, imamo tako zaokružene storije svih, bez izuzetka, biografije i diskografije uz obilje omotnica i fotki a što njega kao autora svrstava ne samo u diskogrfa istoričara nego i u veoma značajne pisce!!
Dolazimo tako i do najinteresantnijeg poglavlja vezanog za šezdesete (Ako želite slušati galzbu koja je mijenjala svijet i naš mikrokosmos više od ijedne druge u ljudskoj povijesti, zvuk šezdesetih je definitivno vaš izbor) i bitrok, VIS Bijele strijele i nj. eks plej ploču, prvu na ovim prostorima uz podužu listu onih koji su obeležili pomenutu dekadu, koja evo, zahvaljujući Jugotonu/Cro Recu neće ostati samo pohranjena u srcima nas starijih nego ostaje tako forever kao legat mladima, mada im, usput, muzika i nije u prvom planu. Radi se ovde o četrnaest diskova, pa sad, svi vlasnici ovih sebe mogu smatrati bogatima (ono bogat se u šezdestima i nije ne znam koliko odnosilo na novac)! Autor nas potom uvodi u svet onovremenih popularnih festivalskih zbivanja, aktere tih i bez ustezanja ću ovde dodati kako nam je ovde servirao zaokružene biografije i karijere svih tih takmaca. Ovde sam se nasmejao Sinišinoj štrkljastoj Dubrovknji , pogađate, radi se o Terezi Kesoviji!  Biografiju, pa i diskografiju grupe “Crveni koralji” verovatno znaju svi stariji iz sveta rokenrola, ali, lično, uvek je doživljavam kao novu, što i ne začudjuje jer Barba, Medo, Rudi, Miro i ostali su naši stari znanci, njihove ploče smo svi kupovali, tako je bilo i nikako drugačije.Bilo ko da je držao do rokenrola u šezdesetima imao je barem nekoliko ploča pomenute grupe. Imamo ovde i Škaričin zaključak u kom stoji da su Koralji pisali sopstvene stvari nekoliko godina pre Grupe 220!! Doduše tada i nije bilo ne znam kakve podrške ili infrastrukture vezane za rokenrol te će pomenuta dekada i ostati upamćena uglavnom po skinutim i prepevanim stvarima. Koralji su (kako to ovde stoji) prava zvučna razglednica vremena u kom su stvarali te će nas, već vremešne (ondašnje tince) ponovno preslušavanje brojeva ove grupe podmladiti ne za dvadeset nego za celih četrdeset godina. I nigde kao ovde nećete naći tako sveobuhvatne i sa mnoštvom novih detalja storije o grupama iz šezdesetih, tiče se poznatijih naravno, te su iz tog razloga i neuporedive sa do sad napisanim.Dolazim i do podatka da su sarajevski Indeksi već 1964. godine na svojoj prvoj (EP) ploči, uz tri standarda imali i autorsku NIKADA, autora Ismeta Nune Arnautalića ritam gitariste ovog sastava!
Ne bez razloga i sasvim osnovano u Škaričinom pisanju možete prepoznati stil koji je svojstven , karakterističan, svejedno, samo biografima poznatih svetskih grupa, a što zbilja imponuje, svi ti malo ili nimalo poznati detalji vezani za inspiracije i nastanak uopšte brojnih tih najranijih stvari koje su tako stidljivo provlačili na singl i ep pločama iz tor ranog ili startnog rokenrol perioda sa polovine šezdesetih. Isto tako on ovde razrešava odvajkadašnju dilemu oko prvog stvarnog velikog domaćeg hita (Osmijeh ili Pružam ruke) u(s)tvrdivši da je broj jedan ipak Osmijeh koji se uz Uvijek kad ostanem sam/Grad/Večer na Robleku našao na ep ploči u junu 1967. Dakle puna tri meseca pre ep ploče Pružam ruke/Naše doba/Zašto je prazan čitav svijet/Jednom smo se svadjali! Imamo ovde i njegovu teoriju ili analizu, svejedno, vezanu za marijačije po kojoj zasluge za radjanje pripisuje Nemcima, Česima, Slovacima i drugim narodima koji su u drugoj polovini devetnaestog veka naselili taj krajnji jugozapad Severne Amerike! U poglavlju Doba festivala (1953-1959) autor naas podseća na nikad ugasle zvezde Tih, uz moju dilemu ovde, da li su ti festivali lansirali sve te zvezde ili su ta, veoma zvučna imena do neba popularizovala festivale! Bilo kako bilo, tek, sećam se, ljudi su živeli od festivala do festivala i kao magijom privučeni željno iščekivali svetla pozornica Splitskog, Zagrebačkog, Opatijskog i Beogradskog!!
I generalno, muzička kultura je tada bila na zavidnom nivou te se i ne mogu zaboraviti Beti Jurković, Anica Zubović, Milan Bačić, a već  4M, Zdenka, Vice, Tividi, Kauboj Džimi Stanić, Tereza, Drago Diklić, Zvonko Špišić, Gabi Novak i Ivica Šerfezi da i ne govorim! Naravno, tu su i beogradska imena vezana za te prve festivale (Lola Novaković, Krsta i Tihomir Petrović uz još nekolicinu) takodje ekskluzivaca  Jugotona a utisak je da tako  iscrpne, temeljne biografije o fest zvezdama iz tog perioda o pomentima ni u Srbiji nisu napisane, što, očito je, mnogo govori o Škarici ličnosti, jedinom istinskom diskografu na našim prostorima i to je ono što mu  niko ne može oduzeti ili osporiti!! S(vi)jet diskografije je samo njegov, tu je on na svom terenu, neprikosnoven je, malo je verovatno da i u Evropi postoji predaniji od njega na tom polju. Osvrtati  se, pisati o Skarici, njegovoj karijeri je isto što i pisati o Jugotonu, jer, Dubrave ne idu nikako bez njega niti on bez diskografskog diva iz već pomenutih!!
Ima ovde reči i o Miri Dupelj-Alki Ruben-Dunji Robić! Glazba je, kako to često biva, izlaz iz životnih nedaća (Siniša Škarica doslovno)! I tek kada pročitate Škaričinu Tvornicu glazbe, dodjete na ono koliko malo ili nedovoljno poznajete domaću diskografiju!Doduše, to nepoznavanje se uglavnom odnosilo na autore stvari jer, fokus je (gotovo uvek ) bio na naslovu i članovima grupe, ono u zagradi vezano za muziku, aranžman i tekst tek jedanputa pročitate i tu neko  ineresovanje prestaje. Imamo ovde i storiju o njegovom Šibenčaninu (Arsenu), prvu zaokruženu (ne sumnjam u to) o pjesniku opće prakse (kako to ovde stoji), školovanom mmuzičaru, tekstopiscu, interpretatoru, i skladatelju koja je više nego li dojmljiva! Više se i ne sećam kada je izalzio list Čik (pogodi) sa obaveznom stranicom za dvojnike, ali nikada nisam zaboravio tog (Vidana Pavlovića) koji je toliko ličio na Arsena, gledao sam čas u levu čas u desnu fotkicu , ma ljudi je li to moguće, nisam kapirao ko je pravi Igor Krimov! Ako i ima onih koji će reći da sam preterao u hvalospevima o autoru ovog naslova, odmah ću ih razoružati i odgovorno potvrditi da je sve napisano i nedovoljno, jer u tom traženju pravih izraza nisam zalutao niti preterao, nego se samo objektivno osvrnuo na delo koje nam je podario, trud uložen, odricanja ali i ispravljanja nepravdi poput one vezane za sastav Bijele strijele. Radi se o 06. Decembru 1962. kada je pod Jugoton etiketom izašla prva rokenrol ploča u FNRJ (na toj su stvari Svi trče okoS(j)u/Rastanak/Wanderer/Strijele) što je u Hrvatskoj (kako to ovde stoji ) propraćeno na dostojanstven način-ćutanjem!! Ono, ni Beograd nije bolji, mislim da i prednjači kada se radi o smišljenim zaboravima rokenrol zaslužnih (Zoran Miščević, Ljuba Djordjević, Vladimir Furduj, 7 mladih), mada, to recimo nije slučaj sa Nišem i drugim gradovima. Ma, sve je to smišljeno, kultura iz vremena vladavine čoveka se jednom za svagda mora brisati, kako iz literature tako i iz medija – opasno je to, dozvoliti ljudima da odlučuju!! I po onoj, grizla bi me savest, ne mogu a da po ko zna koji put ne pomenem Strijele, sastav koji su činili Mario Škrinjarić, Željko Ilić, Ivica Banfić, Zlatko Tretinjak, Ranko Bačić i Ignac Pavković uz sve one naravno koji su tokom karijere imali svoje pozicije u grupi.Tu je i Karlo Metikoš sa svojim Regalima uz značajan podatak po kom su prvi nastup u karijeri  zabeležili u Zagrebu 23 decenbra1959. godine, a tu su i biografije brojnih sastava onovremenih poput grupa Mladi, Zlatni akordi, Delfini (iz Splita i Zagreba, Roboti i Urgani koje bih najradije i bez pardona još jednputa izneo, ali, koliko bi mi prostora trebalo. Uovoj, zbilja sveobuhvatnoj, kompleksnoj, kako god studiji o diskografskom divu iz Dubrave autor nije izostavio niti jedno ime, jer u protivnom ne  bi mogo sastaviti mozaik naslovljen sa TVORNICA GLAZBE!! Očekuje se i nastavak ove knjige, ali u ime generacije kojoj pripadam, Siniši Škarici iskrene čestitke na napisanom naslovu , naslovu koji će nas uvek vraćati u vreme kada su fabrikovane isključivo neprolazne rednosti.
U Šapcu, 21.09. 2017. godine

12. 10. 2017.

Sceniranje #32

U petak, 13. oktobra od 14 do 16 sati u 32. emisiji “Sceniranje” Asocijacije NKSS na www.radioaparat.com biće reči o novom ciklusu Kreativnog mentorstva i konkursu koji je tim povodom otvoren jos nedelju dana, a gošće će biti Tatjana Nikolić i Lazara Marinković. U drugom delu emisije predstavićemo osmi Festival amaterskog filma MikroFAF, koji je u toku u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a o ovogodišnjem programu, pod sloganom “Loud Edition!”, razgovaraćemo sa Marijom Rodić. Voditelj emisije je Andrija Stojanović, pregled i najavu pripremila je Vesna Milosavljević iz portala SEEcult.org, a muzička urednica je Bojana Ljubišić.

Čujemo se!
.  .  .  .  .  .  .  .  . 

11. 10. 2017.

MEĐUNARODNI KONKURS ZA NAJUSPELIJU PRIČU Golubić

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru i Organizacioni odbor književne manifestacije u slavu velikog pisca Ravangrada Veljka Petrovića, uz podršku Grada Sombora, državnih institucija, donatora i sponzora, pripremaju XI Veljkove dane u decembru 2017. godine.

Žiri Golubića će dodeliti, učenicima osnovnih i srednjih škola, po tri nagrade u tri kategorije (I kategorija – 1-4. razreda, II kategorija – 5-8. razreda i III kategorija – srednja škola) i Gran pri – Golubić, za najuspeliju priču učenika osnovnih i srednjih škola.

Molimo Vas da do 13. novembra 2017. godine pošaljete svoje radove i naznačite ime i prezime, adresu, broj telefona, imejl adresu, naziv škole i razred. Za grupno slanje radova iz škola naznačiti naziv škole i razrede, ime autora rada, ime nastavnika/profesora, broj telefona i imejl adresu.

Propozicije Golubića:
- slobodna tema
- jedan autor, jedna priča

Nagrađene priče biće objavljene na internet prezentacijama Gradske biblioteke Karlo Bijelicki www.biblioso.org.rs i www.biblionica.rs.

Radove slati na imejl adresu konkursgolubic@gmail.com ili na adresu Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Trg cara Lazara 3, 25000 Sombor – sa naznakom Konkurs Golubić 2017.

Žiri će objaviti rezultate krajem novembra, a uručenje nagrade će biti na svečanom programu Veljkovih dana.

10. 10. 2017.

Karavan Sređivanje dvorišta - Kad kažem BEG pomislim na…


U okviru platforme Sređivanje dvorišta Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije ove jeseni inicira seriju dijaloga polazeći od pitanja kako akteri u kulturi mogu odgovoriti na potrebe lokalne zajednice i do koje mere mogu uticati na socijalne promene. Prvi u nizu dijaloga ove jeseni bio je organizovan u Beogradu i posvećen slučaju Deklaracije o zajedničkom jeziku, uz osvrt na različite mogućnosti da se reaguje na ekstremističke tendencije, kao što su podsticanje arhaičnog nacionalizma kroz jezičke podele i diskriminaciju. Nakon ovog prvog jesenjeg okupljanja, Karavan Sređivanje dvorišta krenuo je iz Beograda, uz podršku Umetnobila, i uputio se ka Zrenjaninu gde će se 14. oktobra 2017. u 16 sati na platou ispred Kulturnog centra održati dijalog posvećen slučaju predstave "Beg". Polazište dijaloga je pitanje na koji način mladi ljudi Zrenjanina doživljavaju efekte procesa koji je nominalno označen kao socijalna tranzicija. Kuda nas ti procesi vode? Na koji način se menja sredina iz koje generacije mladih ljudi beže? Od čega beže? Ka čemu beže? Kako se o mladima, za mlade i sa mladima može raditi u sociokulturalnim i obrazovnim procesima? Šta savremene kontekstualne prakse nude kao model delovanja i promene?
Na poziv Asocijacije NKSS, u dijalogu učestvuju:
• Dušan Kalejski, autor predstave “Beg”
• Smiljana Tucakov, koautorka predstave “Beg” i predsednica CEKOM-a
• Vladimir Đurić, programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin
• Učesnici i izvođači predstave “Beg” i programa CEKOM-a
Moderatorka: Irena Ristić, Hop.La!/ FDU
Podrška
 Rekonstrukcija Ženski fond

9. 10. 2017.

Novi Poezin Party

Novi Poezin Party, održaće se 22. oktobra (nedelja) od 20h u klubu Petak u Lominoj 14 (ulica ispod Zelenog Venca). 

Pesnici i pesnikinje koji žele da nastupe na događaju, mogu se prijaviti na stalni konkurs Poezina. Konkurs je na linku:


Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!

MikroFAF festival

 
8. međunarodni festival nezavisnog  i "uradi sam" filma - MikroFAF

Ovogodišnje izdanje festivala održaće se u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) od 12. do 14. oktobra.
Tokom tri dana takmičarskog i revijalnog programa, imaćete priliku da pogledate preko 60 kratkih filmova iz celog sveta, a festival ćemo zatvoriti druženjem u klubu Perka (Kosovska 11).

Satnicu festivala možete pogledati ovde.

Ulaz na sve programe je besplatan.

Dobro došli!

MikroFAF tim

Radomir Smiljanić dobitnik visokog internacionalnog priznanja ‘’ Pupinova medalja ‘’

Pripremila : Slavica Jovanović novinar i književnik
U organizaciji Internacionalne Organizacije Selak , uručenje Smiljaniću te velike počasti, odnosno internacionalnog priznanja prirediće se u rodnom mestu Pupina Idvor, gde je i njegov muzej , 9. oktobra. 2017 na rođendan velikog srpskog i svetskog naučnika . Smiljanić je jedini autor romana o Pupinu u svetu , čiji je naslov : Mihajlo Pupin - Srbin za ceo svet !

Ovu ekskluzivnu informaciju potpisnica ovih redova primila je od Internacionalne Organizacije Selak i Akademije ‘’ Ivo Andrić ‘’- Beograd , čiji je osnivač i predsednik naš ugledni književnik Radomir Smiljanić .
Čestitamo na priznanju ‘’ Pupinova medalja ‘’.


6. 10. 2017.

Sceniranje #31

U petak, 6. oktobra od 14 do 16 sati u 31. emisiji “Sceniranje” Asocijacije NKSS na www.radioaparat.com biće reči o protekloj 18. Bitef Polifoniji, a razgovaraćemo sa autorkom tog značajnog pratećeg programa Bitefa Ljubicom Beljanski Ristić, kao i sa Draženom Horvatićem, najmlađim članom polifonijskog tima. U drugom delu emisije gošća je Lola Joksimović iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, autorka “Projekta o različitosti i znatiželji – Sokak”, posvećenog integraciji migrantskih i lokalnih zajednica duž takozvane balkanske rute. Voditeljka emisije je Virdžinija Đeković, pregled i najavu je pripremila Vesna Milosavljević iz portala SEEcult.org, a muzička urednica je novinarka Žarka Radoja.

5. 10. 2017.

PANKRTI 40 godina (Arena Stožice - 20.10.2017)


Razgovori s razlogom: Nebojša Ćosić

Četvrtak, 5. oktobar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom: Nebojša Ćosić
„Izabrane priče – Prvi deo“
„Fantastična putovanja – Izabrane priče drugi deo“
Učestvuju:
Stojan Đorđić
Dobrivoje Stanojević
Vodi Živko Nikolić
Nebojša Ćosić je rođen 1958. godine u Ivanjici. Diplomirao na Filološkom fakultetu, grupa za jugoslovenske i opštu književnost. Piše prozu i književnu kritiku.
Knjige priča:
Priče o smrti (1987), Tuđe nebo (1991), Nesanica (1993),Utopije i pijavice (1994), Deca velegrada (2005), Rađanje pesnika (2011), Izabrane priče ­– Prvi deo (2016), Fantastična putovanja – Izabrane priče drugi deo (2017).
Romani:
Lula (1999), Mesečevo naselje (2002), Bumerang (2006).
Priređene knjige:
Sveti Sava – legende i priče (1993, koautorstvo sa Tomislavom Tošićem), Knjiga o Svetom Savi (1996, koautorstvo sa Jovanom Pejčićem i Stanišom Nešićem).
Zastupljen u više izbora, panorama, antologija savremene srpske proze. Prevođen na strane jezike.
Živi u Beogradu.