31. 1. 2018.

Pismo podrške Festivalu „7 VELIČANSTVENIH“ i protest protiv komercijalizacije kulture i politike menadžmenta JP „Sava Centar



Otkazano je otvaranje Festivala "7 veličanstvenih" u Sava centru koje je bilo najavljeno za danas. Organizatori su odlukom Sava centra da od ove godine zahteva plaćanje komercijalne cene bili primorani da ga odlože i održavanje ovogodišnjeg izdanja festivala je dovedeno u pitanje.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije oštro osuđuje proces komercijalizacije kulture koji se odvija u Beogradu i širom Srbije, prema kome se uspostvalja koncept kulturne politike koja uspeh kulturnih i umetničkih manifestacija „meri na blagajnama“, a partnerske organizacije iz sektora kulture i publiku svodi na nivo „komercijalnih klijenata“ prema kojima uspostavlja princip uslužnog poslovanja. Asocijacija NKSS osuđuje postupak JP „Sava Centar“ kojim je prekinuta trinaestogodišnja saradnju sa Festivalom „7 veličanstvenih“ i time dovedeno u pitanje organizovanje izuzetno značajanog i jedinstvenog festivala u našoj zemlji, pa i u svetu.
Organizatori festivala evropskog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih“ su saopštenjem za javnost, upućenim svojoj mnogobrojnoj publici, stručnoj javnosti, kolegama, medijima i donosiocima odluka, dana 18. januara 2018. godine, saopštili da su primorani da ovogodišnje 14. izdanje festivala odlože sa neizvesnim izgledima kada i gde će 14. festival „7 veličanstvenih“ biti organizvan. Razlog za odlaganje festivala, kako navode organizatori, je činjenica da dosadašnji domaćin festivala, Javno preduzeće „Sava Centar“ „počinje da funkcioniše isključivo na komercijalnoj osnovi, što podrazumeva ukidanje suorganizacije festivala“.
Od 2005. godine, od prvog festivala, organizatori festivala su sklopili dogovor sa Sava Centrom o suorganizaciji festivala, a povodom proslave 40 godina Sava Centra 2017. godine Festival „7 veličanstvenih“ je čak nagrađen Poveljom „za izuzetnu saradnju i poseban lični doprinos afirmaciji Sava Centra“.  Podsećamo, da se u ovogodišnjem Programu poslovanja JP „Sava Centar“ za 2018. godinu[1] koji je usvojen odlukom broj 3861, 07.12.2017. godine od strane Nadzornog odbora ovog javnog preduzeća i na koji je Skupština Grada Beograda dala saglasnost - Rešenjem 023-1161/17-C, na 29. strani, u „Planiranim programima u 2018. godini“, navodi planirano organizovanje festivala „7 veličanstvenih“ u periodu od 31. januara do 6. februara 2018. u Velikoj dvorani „Sava Centra“. Takođe, podsećamo da se JP „Sava Centar“ jednim delom finansira iz subvencija osnivača – budžeta Grada Beograda, kako se u Programu poslovanja navodi, taj iznos u 2018. godini iznosi 43.000.000,00 dinara, kao i od Ministarstva kulture i informisanja RS 5.000.000,00 dinara[2].

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, oštro protestuje protiv ovakvog stava menadžmenta JP „Sava Centar“ prema jednom od najznačajnijih filmskih festivala u Srbiji i postavlja pitanja rukovodstvu ovog javnog preduzeća: Šta je dovelo do prekida saradnje sa Festivalom „7 veličanstvenih“ ako je suorganizacija ovog festivala već planirana u programu za 2018. godinu, koji je usvojen? Koji su razlozi da jedno javno preduzeće koje se dobrim delom finansira iz budžeta Grada Beograda i Republike Srbije prema svom dugogodišnjem partneru Festivalu „7 veličanstvenih“, od 2018.godine, zauzima potpuno komercijalni stav? Da li JP „Sava Centar“ ima identičan stav prema svim festivalima u čijoj organizaciju saučestvuje – kao što su FEST, BITEF, BEMUS, BELEF, Gitar Art Festival, Beogradski festival igre i drugi.
Čuveni argentinski reditelj Herman Kral čiji je film otvorio prošlogodišnji festival je jedva verujući svojim očima da se toliko ljudi pojavilo da pogleda jedan dokumentarni film, upitao Zorana Popovića organizatora - da li je on to možda podmitio publiku da se pojavi u tolikom broju. Nakon šale, Kral je podelio priču o snimanju filma koje je trajalo gotovo četiri godine sa porukom da svaka usamljena ideja može postati nešto veliko, kao što je prikazivanje na festivalu „Sedam Veličantvenih‟. Za uspomenu na ovaj jako emotivni trenutak, argentinski reditelj fotografisao je dvoranu Sava Centra jer mu inače „niko ne bi verovao‟.
Podsećamo javnost da Festival „7 veličanstvenih“ već trinaest godina nudi jedinstven program najboljih dokumentarnih filmova aktuelne produkcije, puneći Veliku salu Sava centra i izazivajući često čuđenje i samih autora filmova tako velikim interesovanjem beogradske publike. Festival je nastao 2005. godine u saradnji Centra za vizuelne komunikacije “Kvadrat” i Sava centra donoseći beogradskoj publici izbor sedam najboljih evropskih dugometražnih dokumentarnih filmova koji su aktuelni na vodećim festivalima širom sveta ili se uspešno prikazuju u evropskim bioskopskim salama.
Asocijacija NKSS pruža podršku organizatorima festvala „7 veličanstvenih“ u borbi protiv komercijalizacije kulture, javno iskazuje protest protiv ovakvog tretmana kulturnih manifestacija i poziva stručnu javnost, a posebno udruženja filmskih radnika da se zajedno sa organizatorima festivala, izborimo za održavanje 14. izdanja festivala „7 veličanstvenih“.
U Beogradu 31.01.2018.

UO Asocijacije NKSS




[2] http://www.savacentar.net/images/fin%20dokumenta/program_poslovanja_2018.pdf
Subvencije Osnivača u iznosu od 43.000.000,00 dinara (40.000.000,00 dinara za tekuće subvencije odnosno za pokriće troškova električne, toplotne energije i iznošenja smeća, i 3.000.000,00 dinara za programe od Sekretarijata za kulturu, donacije u iznosu od 5.000.000,00 dinara od Ministarstva kulture za programe kulture / iz Programa poslovanja JP „Sava Centar“ za 2018. (strana 47)

30. 1. 2018.

Promocija knjige „Dreaming“ Danijele Milosavljević (Feketić)


Promocija zbirke priča
Danijele Milosavljević
„DREAMING“

O zbirci govore:

- Mirjana Štefanicki Antonić - recenzent
- Snežana Aleksić Stanojlović - recenzent
- Danijela Milosavljević - autor

Umetnički deo programa:

Muzika Astora Pjacole u izvođenju Saše Milosavljević, bas klarinetiste opere Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad 

Lazaru Tošiću – Nišville nagrada za životno delo


Jedan od najistaknutijih jazz muzičara sa ovih prostora – bubnjar Lazar Lale Tošić – dobitnik je ovogodišnje nagrade Nišville jazz festivala za životno delo koje niški festival dodeljuje umetnicima koji su obeležili džez scenu na ovim prostorima. A Lazar Tošić je ostavio neizbrisiv trag već i na osnovu same činjenice da je bio „žila kucavica“ dve najznačajnije formacije sa ovih prostora - i kada je reč o velikim orkestrima (Big Band Radio Televizije Beograd) i kombo sastavima (Sextet Marković – Gut).

Nagrada će, po tradiciji, biti uručena prve večeri Nišvilla – u četvrtak 9. avgusta, a s obzirom da je Lazara Tošić itekako svirački aktivan, štaviše – i dalje u punoj sviračkoj formi – publika će imati priliku da aplauzima nagradi i nastup njegovog kvinteta.
Lazar Tošić je prisutan na domaćoj sceni još od šezdesetih godina prošlog veka. Kao golobradi mladić iz Kraljeva koji se obreo u Beogradu, pun sebe i željan novih znanja o džezu, vrlo brzo se probio u sam vrh scene, a onda je i isto tako napustio zemlju da bi sedam godina bio u uspešnoj pečalbi u Nemačkoj.
Iskustvo stečeno u inostranstvu bilo je i više nego dovoljno da po povratku u Beograd ostvari san svakog džez muzičara sa ovih postora, odnosno, dobije punu afirmaciju kao član Velikog Džez Orkestra Radio Televizije Beograd. Lale Tošić je u Big Bendu proveo pune 22 godine i ostavio neizbrisiv trag - i to u periodu (1972 – 1994) tokom kojih je ovaj ansambl ostvario svoj kreativni maksimum, između ostalog i kroz koncerte i snimanja sa svim značajnijim džezerima sa ex Yu prostora, ali i sa svetskim velikanima – gostima beogradskog orkestra (što je zabeleženo i na dve LP ploče „Big Band RTB with American Guests“), među kojima su bili i: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Džon Hendriks, Natan Dejvis, Roj Hargruv, Bred Lili, Dajana Šur, Don Menza, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker, Džon Fedis, Čak Findli... a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Rej Čarls, Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad (ABBA).
Uporedo sa Big Bendom, Lazar Tošić je od 1982. do 1987. godine bio član još jednog proslavljenog benda koji je obeležio istoriju domaćeg džeza - „Seksteta Marković Gut“ koji je objavljivao albume i svirao širom Evrope, na najznačajnijim džez festivalima (među kojima i na „Noth Sea“ u Holandiji), stigavši čak i do Kube.
Sa svojim kvintetom, sa kojim je kao specijalni gost nastupila Bisera Veletanlić, Lazar Tošić je učestvovao i na Prvom Nišville Jazz Festivalu, januara 1995. godine.
Godine 1996. po oceni novinara i publike izabran je najboljeg džez bubnjara Regionu.
Tokom mračnih devedestih Lazar Tošić je bio jedan od najistrajnijih „čuvara džez plamena“ predvodeći svoje sastave u beogradskim klubovima, a status legendarnih stekli su pre svega nastupi u „Platou“ kod Filozofskog fakulteta u kojem je Lale predvodio svoje sastave, kroz koje je prošao veliki broj muzičara - i to punih deset godina.
Godinama kasnije nastaviće da nastupa i u kultnom džez klubu „Ptica“, kao i mnogim drugim beogradskim džez klubovima, koji su držali do svoje reputacije.
Ako je uopšte uputno praviti takva poređenja, sastavi Lazara Tošića bili su „naš“ pandan Džez Mesendžersima Arta Blekija – odnosno - obavezna i najbolja škola za mlade džez nade.

........................................................................................................................................

https://www.youtube.com/watch?v=Fb73cQquGkw
LAZAR TOSIC free at last

https://www.youtube.com/watch?v=G7VWPp9U62o
Marković-Gut Sextet w/ Clark Terry and Boško Petrović ‎– live in Belgrade 1982

https://www.youtube.com/watch?v=sSQCxb6HzwM
Sextet Markovic-Gut 1983 Kolarac - Minor Blues

28. 1. 2018.

Lari Tompson / 28.1. / Teatar Levo


"Posle svake predstave imam prelom duše."

Teatar Levo AKUD Ivo Lola Ribar, Resavska 11.

Cena karte: 200 din.

>>>INFO & REZERVACIJE<<<

-Fiksni –> 0113233002

-Mobilni (poziv, SMS, Viber) –> 0638055577

24. 1. 2018.

In memoriam Mohsen Solejmani (1959-2018)


Direktor Kulturnog centra Islamske Republike Iran u Srbiji i izvanredni direktor Iranskog kulturnog centra u Crnoj Gori i Makedoniji preminuo je iznenada od posledica srčanog udara 22. januara u Beogradu, saopštio je danas Iranski kulturni centar u Beogradu.

21. 1. 2018.

Na današnji dan


Na današnji dan, 22. januara 1924. godine, rođena je dugogodišnja upravnica Ateljea 212 i osnivačica BITEF-a Mira Trailović.

20. 1. 2018.

Časopis Priča


Objavljen je novi broj časopisa Priča, broj 38-39, posvećen srpskoj priči XX veka (dvanaesta sveska).
To je časopis za priču i priče o pričama.
Izdaje Književno društvo „Sveti Sava“
Glavni i odgovorni urednik Slavoljub Marković

Prethodne brojeve možete naći na internet adresi:

NINova nagrada i brod ludaka



Nada Petrović (FACEBOOK)


Izdavačka kuća „Besna kobila“ objavljuje na svom sajtu ovim rečima preporuku za roman koji je dobio NINovu nagradu ove godine: „Ser Tomas Lipton, putujući kroz okupiranu Srbiju u pratnji Crvenog krsta, upoznaje stanovnike i principe utopijske države nastale na tlu beogradske psihijatrijske bolnice. Gospodin Teofilović, srpski iseljenik u Njujorku, preživljava potapanje prekookeanskog broda, i na svom putu ka Beogradu luta rovovima Zapadnog fronta i podzemnim tunelima u koje ga upućuju neobični vodiči. Taksidermist u službi Kraljevine Srbije, Vasilije Arnot, pada u nemilost i bežeći iz Beograda pred nerazumljivom pretnjom upoznaje se s tajanstvenim sadržajima firentinskog Muzeja prirodnih nauka. Sred Balkanskog rata, Nestor, mobilisani umetnik, u potrazi za izgubljenom četom, tumara šumama Srbije i zakopava deo po deo kostura nepoznate žrtve. Tragajući za nestalim ocem, mlada Amerikanka srpskog porekla suočava se sa skrivenom istorijom svoje porodice. Isprepletane priče koje čine tkivo romana, priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima, stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu – sukobu progresa i ludila.”
Iz te preporuke, ako ja dobro čitam, i sred Balkanskog rata a samim tim neposredno pre prvog svetskog rata kao i za vreme njega, Srbija je najmanja zemlja na svetu, koja se u sukobu „progresa i ludila“ najbolje može sagledati ukoliko se pročita roman... A roman „upoznaje stanovnike i principe utopijske države nastale na tlu beogradske psihijatrijske bolnice.”
Znači naravoučenije koje može da se prepozna iz preporuke izdavačke kuće je: Srbija je bila utopijska država u kojoj su po svemu sudeći najreprezentativniji oni koji su u „dilkarnici“... Sem toga, otkuda to da se ovaj naziv romana prevodi kao brod ludaka kako sam nekoliko puta čula u intervju sa piscem? Zar nije to veliki engleski parobrod koji su potopili Nemci? 
Volela bih da mi neko javi, ukoliko se odluči da čita ovaj roman, da li ga vredi pročitati. Iz preporuke mi se čini da je ovo još jedno delo koje nas izbacuje u prvi plan kao „šizofren narod“... Možda mi se samo čini...

18. 1. 2018.

Pokrenuta Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“

Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“ pokrenuta je sa ciljem da se svi oni koji su kreativni i daroviti, koji vole da pišu ili koji nameravaju da se  bave pisanjem, edukuju na pravi način. Nije dovoljno samo imati inspiraciju i dara za pisanje, isto tako je važno imati osećaj za tekst, a svoje misli organizovano i smisleno preneti na papir - što je veština koja se uči. Jedino će se tako čitaocima pružiti pravi duhovni užitak. 
Škola kreativnog pisanja „Enheduana“ nazvana je prema drevnoj sumerskoj pesnikinji Enheduani koja je živela sredinom 23. veka pre nove ere i koja se smatra prvim književnikom u istoriji svetske književnosti. Ova sumerska sveštenica i pesnikinja je ujedno i prvi autor koji je potpisao svoje delo. Enheduana je bila akadijska princeza, pesnikinja, sveštenica, ratnica, vladarka, astronom. Bila je najvažnija verska figura svoga doba. Njeno ime je sastavljeno od reči „En“ (vrhovna sveštenica), „hedu“ (ukras) i „ana“ (nebesa). Poznato je i da je sebe nazivala otelotvorenjem boginje Ningal, odnosno zemaljskom suprugom mesečevog boga Inane. Svojim književnim stvaralaštvom, postavila je standarde za poeziju i formu molitve koja će duboko uticati na Bibliju i homerske himne, pa samim tim i na čitav tok svetske književnosti. Enheduana je bila mistična i herojska ličnost… mudra žena i moćna sveštenica. 
Kroz slavljenje svog ličnog odnosa s Inanom, Enheduana je dala najstariji sačuvani trag svesti pojedinca o svom unutrašnjem životu.
Enheduana je inspiracija za sve koji se bave pisanom rečju, koji nastoje da postignu sklad misli, duha i božjeg dara. Biti pismen je jedno od osnova za sva dalja znanja i veštine. Pismenost je temelj životnog učenja. Svedoci smo da je nepismenost, nažalost  i dalje u velikoj meri prisutna, a da je polupismenost previše rasprostranjena pojava te je svakako nužno da se poradi na edukaciji iz te oblasti. Kroz kreativno pisanje, bolje upoznajemo svoj jezik, vežbamo svoj um, širimo svoje znanje i postajemo kreativni i duhovno bogatiji. Stoga je moto škole: „Pero je mač skovan od znanja“. 
     Online škola „Enheduana“, osim podrške u usavršavanju pisanja kao veštine, posvetiće posebnu pažnju onima koji žele da se ostvare u oblasti književnosti, uz potpunu podršku u oblasti kreativne industrije, izdavaštva, promovisanja književnih dela kako bi ona doprla do što većeg broja čitalaca. Škola će nastojati da svojim polaznicima pruži sve potrebne informacije iz oblasti književnosti i izdavaštva, ali i digitalnih medija. Kako živimo u savremenom dobu koje obeležava skoro obavezno prisustvo na društvenim mrežama, odnosno prisustvo u digitalnom svetu (elektronski časopisi, blogovi, veb-portali...), škola „Enheduana“ će posebnu pažnju posvetiti edukaciji svojih polaznika o značaju prisustva u digitalnom svetu, kroz razne kreativne aktivnosti, u skladu sa željama i mogućnostima, odnosno tehničkoj osposobljenosti svojih polaznika. Polaznicima škole će biti omogućeno da pokrenu svoj blog ili veb-sajt ukoliko to žele i imaju aspiraciju prema tom vidu izražavanja.
            Online školu kreativnog pisanja mogu upisati svi zainteresovani koji pišu na srpskom jeziku (osnovci, srednjoškolci, studenti, zaposleni, penzioneri, pisci, novinari, blogeri...). Škola će biti otvorena i za pripadnike nacionalnih manjina i manjinskih grupa, kao i osoba sa invaliditetom, čime želi da doprinese inkluzivnom obrazovanju, odnosno da podrži pisano stvaralaštvo najosetljivijih društvenih kategorija.
Svim navedenim kategorijama polaznika biće omogućeno da svoje tekstove (eseje, članke, književne radove) objavljuju u magazinu Alia Mundi za kulturnu raznolikost, kao i na portalu ISTOČNI BISER. Takođe, online škola će pokrenuti blog „Enheduanin duhovni vrt“ na kome će svi polaznici moći da objavljuju svoje radove, ali i da istovremeno iznesu svoja iskustva, mišljenja i kreativne ideje.
            Kroz pisanje se čovek uči, izgrađuje, duhovno obogaćuje, oslobađa negativnih misli, a kao plod svega toga je napisano delo koje ostaje kao trajno svedočanstvo njegovog postojanja.





Objavljen zbornik književnih radova „Glasovi Melpomene“ posvećen Jeleni J. Dimitrijević



Objavljen je zbornik književnih radova „Glasovi Melpomene“. Konkurs za zbornik književnih radova „Glasovi Melpomene“ raspisan je početkom 2017. godine sa ciljem da se skrene pažnja na jubilej  ̶  155 godina od rođenja srpske književnice Jelene J. Dimitrijević. Ova, veoma plodna, a skrajnuta srpska književnica čiji su dug životni vek obeležili putovanja, upoznavanje sa različitim kulturama sveta, i posvećenost ženi kao njenoj velikoj književnoj inspiraciji, zaslužila je da se u godini njenog jubileja setimo njenog lika i dela i da kroz ovaj književni zbornik damo skroman doprinos obeležavanju tog jubileja.
U zborniku književnih radova „Glasovi Melpomene“ zastupljeno je 45 autora iz Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Japana.
Urednički kolegijum u sastavu: Dr Ana Stjelja ̶ glavni urednik, i urednici: Gordana Vlahović, Jasmina Hanjalić, Vlasta Mladenović, Nikola Šimić Tonin i Sande Dodevski doneo je odluku da se u zbornik radova uvrsti 45 autora iz celog regiona. U kategoriji „POEZIJA“ odlučeno je da se nagrade tri rada: pesma „Sin pustinje“ Enese Mahmić iz Kopra, pesma „Crno u crnilu“ Ljiljane Stojadinović Srpkinje iz Pančeva i pesma „Naberi mi stručak bosilja“ Snežane Šolkotović iz Korbova. U kategoriji „PROZA“ odlučeno je da se nagrade tri rada: priča „Svetac i vodeničar“ Nenada Andrića iz Valjeva , priča „Sevda“ Alme Zornić iz Sarajeva i priča „Đavolja molitva“ Mirjane Ranković Matović iz Čačka. U kategoriji „PUTOPISI“ odlučeno je da se nagradi jedan rad i to putopis „Lama Burlat“ Srđana Markovića iz Beograda, dok je u kategoriji „ESEJI“ odlučeno da se nagradi rad „Egiptomanija: uzroci i posledice“ Miloša Todorovića iz Smedereva.
Nagrađeni radovi su na najbolji mogući način odgovorili književnom zadatku, obradivši teme koje je u svojim delima obrađivala Jelena J. Dimitrijević, pre svega: položaj žene u patrijarhalnom društvu, zatim život muslimanskih žena i njihov usud, potom teme koje su u nekim aspektima vezane za Bliski i Daleki istok koji je Jelena pohodila na svojim putovanjima, ali i teme koje su vezane za srpsku narodnu tradiciju i pravoslavlje koje je Jelena obrađivala ponajviše u svojoj poeziji.
S obzirom na to da je zbornik „Glasovi Melpomene“ dobio regionalni karakter, odlučeno je da se objavi na dva pisma, i na ćirilici i na latinici, kako bi se ispoštovala i jezička raznolikost naroda koji žive na prostoru bivše Jugoslavije.

Zbornik se može čitati OVDE




Objavljen je četvrti broj magazina „Alia Mundi“


Objavljen je četvrti broj magazina „Alia Mundi“ za kulturnu raznolikost, ujedno i prvi broj u  2018. godini. Magazin je od sada obogaćen jednom novom rubrikom: AM Kulturni kaleidoskop. Takođe, novina je da će od 2018. godine magazin biti štampan i na latinici i na ćirilici čime nastoji da postigne još jednu vrstu raznolikosti. 
U novom broju, magazin predstavlja NVU „Starocrnogorski vremeplov“ koji se bavi očuvanjem stare crnogorske tradicije i običaja. U ovom broju, književnica i profesorka fakulteta FILUM iz Kragujevca, Slavica Garonja razgovarala je sa srpskom slikarkom Ljubicom Mrkalj koja živi i stvara u Parizu. U rubrici Globtroteri, magazin predstavlja Srđana Markovića, savremenog srpskog nomada čija su čudesna putovanja oko sveta pretočena u duhovnu potragu za smislom života. Magazin je u ovom broju posebnu pažnju posvetio knjigama kao kulturnom nasleđu, pa tako skreće pažnju na prvi roman svetske književnosti i biser japanske književnosti „Genji Monogatari“, zatim „Rujanskom četvorojevanđelju“, ali i na svojevrsno zaveštanje Despota Stefana Lazarevića oličeno u „Zakonu o rudnicima“. Magazin govori i o egiptomaniji koja je zavladala svetom, zatim podseća na zaboravljeni putopis iz Amerike Aleksandra Deroka, objavljenog u njegovoj čuvenoj autobiografiji „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“. U novoj rubrici AM Kulturni kaleidoskop, magazin predstavlja prvog turskog pesnika Ahmeda Jesevija i njegovu zbirku „Knjiga mudrosti“ (Divan-ı Hikmet) koja je nedavno prevedena i na srpski jezik. U Kapiji Balkana magazin predstavlja biser sefardske književnosti – knjigu „Sarajevska hagada“, kroz priču o njenom istorijatu i o tome kako je povezala Jevreje i muslimane iz Sarajeva. U rubrici Promo magazin predstavlja časopis „KULT“, dok u rubrici Memento magazin podseća na jubilej – 190 godina od rođenja slovenačke književnice Lujize Pesjakove. 
Naslovnicu novog broja magazina „Alia Mundi“ krasi umetnički rad srpskog umetnika Bojana Jevtića pod naslovom Branches of life.

Magazin možete čitati OVDE.





16. 1. 2018.

Specijalni popust za Nišville 2018 do 20.januara!


USKORO KOMPLETI ZA NIŠVILLE 2018 PO DRUGOJ PROMO CENI!

35. Internacionalni niški jazz festival „Nišville 2018“ održaće se od 3. do 12.avgusta, a glavni festivalski program 9, 10, 11 i 12.avgusta 2018 na niškoj Tvrđavi. Rekordnih 1000 učesnika izvešće 250 programa na 20 stejdževa i scena.
Do 20.januara aktuelna je prva promo cena od 1.500 dinara za 25 koncerata na glavnim binama, a od 21.januara 2018 komplet ulaznica koštaće 2.000 dinara. Komplet ulaznica će i ove godine važiti za Midnihgt Jazzdance stage, na kome će nastupiti eminentni svetski i domaći DJ-evi i producenti. Kupljeni kompleti važiće i za pozorišni „Nišville jazz Teatarski festival“, kao i za flilmski festival „Nišville Movie Summit“.
Inače, cena kompleta neposredno pred održavanje festivala festivala iznosiće 4.000 dinara, a pojedinačna ulaznica će koštati 1.500 dinara, tako da će najvernija publika kupovinom promo kompleta u prvoj fazi pretprodaje moći da prati sve programe Nišvila po ceni jedne pojedinačne ulaznice!
Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži CS Eventim u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na linku http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/nisville-2018-nis-niska-tvrdava-474116/event.html
Prodajna mesta CS Eventim: http://www.eventim.rs/rs/prodajna_mesta/
Organizatori naglašavaju da komplet ulaznica važi za jednu osobu. Karta se na ulazu poništava i umesto nje se dobija narukvica.

Više informacija o festivalu:





14. 1. 2018.

Novi Poezin Party u klubu Petak


Novi Poezin Party, održaće se 28. januara (nedelja) od 20h u klubu Petak u Lominoj 14.

Pesnici i pesnikinje koji žele da nastupe na događaju, mogu poslati svoje pesme na stalni konkurs Poezina. Konkurs je na linku:

http://www.slamstudio.org/organizacija/stalni-konkurs-poezina-za-nastup-na-poetskoj-sceni/

Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!

Link događaja na FB:

13. 1. 2018.

Zemlja prepuna veselja



Raspisan konkurs za poetski zbornik pod nazivom Zemlja prepuna veselja. Na konkurs poslati jednu pesmu, maksimalne dužine 24 stiha. Tema je slobodna. Ovim zbornikom treba da pokažemo duhovno bogatstvo srpskog naroda, koje su zlobnici vekovima pokušavali da nam otmu, vodeći protiv nas okrutne bitke i ratove, bombardujući nas u nameri da nas ekonomski unište. Pokažimo im da smo sačuvali duhovno bogatstvo i kvalitet koji se ne da lako saseći iz korena.
Participacija za učešće iznosi 500.00 RSD. Pesme slati na adresu ivanazajic@yahoo.com. Kada budete dobili obaveštenje da je vaša pesma odobrena za objavljivanje, dobićete uputstvo za uplatu participacije. Konkurs je otvoren do 30. 006. 2018.


Nikola Zdravković - Solistički koncert



понедељак од 18:00 до 19:00 h
Galerija SANU


U širokom i raznovrsnom repertoaru romantičarske muzike provlači se jedan zanimljiv momenat – fascinacija fantazijom… Doktorski umetnički projekat Nikole Zdravkovića posvećen je prodoru fantazijskog fenomena u različite forme klavirske muzike 19. veka, a jedan deo projekta biće predstavljen na koncertu u Galeriji SANU. Kako su Šopen, Brams i Betoven isprepleli elemente fantazije sa polonezom, intermecom, kapričom i sonatom – čućete na ovom koncertu.


Program
1.F. Chopin: Polonaise-Fantaisie op. 61
2. J. Brahms: Fantasie op. 116 
3. L. van Beethoven: Sonate op. 27 no. 1

11. 1. 2018.

SEĆANjE: BRANKO PIRGIĆ (1952–2017)


Sreda, 17. januar u 20 časova


Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd



Sećanje: Branko Pirgić (1952–2017)


Učestvuju: 

Branislava Marković

Miloš Knežević

Vasa Pavković

Miljurko Vukadinović

Đorđe Janić

Mirko Magarašević

Nikola Drobnjaković

Janko Vujinović


Branko Pirgić Pirga: književnik i književni kritičar. Rođen 26. februara 1952. godine u Valjevu. Preminuo 8. decembra 2017. godine u Beogradu.

Završio je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na odseku za književnost. Radio je kao profesor i novinar. 

Tokom tridesetak proteklih godina, pored književnih kritika i eseja, objavio je i pet knjiga proznih zapisa:

„Povratak u suton“, 
„Nebo nad Valjevom“,
„Odlazak u sumrak“,
„Evo me, tu sam“ i
„Iskre iz pepela“.

10. 1. 2018.

Velikan hrvatskog novinarstva Predrag Lucić preminuo nakon duge i teške bolesti


Nakon teške bolesti u Splitu je preminuo Predrag Lucić, suosnivač Feral Tribunea, ugledni novinar, pisac i reditelj. Lucić je preminuo jutros oko 7,30, potvrdio je Hini njegov prijatelj i kolega Viktor Ivančić.
Lucić je rođen 1964. u Splitu. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea", a pokrenuo je i uređivao i Feralovu biblioteku. Od leta 2009. u rečkom "Novom listu" pisao je dnevnu kolumnu pod naslovom "Trafika".

8. 1. 2018.

KONKURS ,,RUKOPISI 41"


Dom omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji, 41. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju „Rukopisi 41“.
Konkurs će biti otvoren do 20. februara 2018. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 30 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Ju republika i jezicima nacionalnih manjina.
Treba poslati do 3 pesme i / ili 3 kratke priče: pesme dužine do 2, a priče do 3 kucane strane (dakle, do 7 000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom (u fajlu sa radovima i u ,,telu“ e-mejla!) na: zbornikrukopisi@gmail.com ili Dom omladine Pančevo, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (sa naznakom ,,za Rukopise 41”). Nije obavezno slati na obe adrese, već po izboru, običnom poštom ili elektronskom, a prednost je na elektronskoj pošti.
Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova!

,,Rukopisi 41″ će izaći iz štampe početkom maja tekuće godine, a krajem maja meseca planirana je i promocija u Pančevu, odnosno dvodnevni festival. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.