"Trougao tuge" za početak: Otvoren Kustendorf, Emir Kusturica poručio: "Samo borba protiv zla može očuvati umetnost"

 |  N. JANKOVIĆ

MEĐUNARODNI filmski festival "Kustendorf“, 16. po redu, pod sloganom "Umetnost iznad svega“ otvoren je večeras na Mokroj gori.

N. Janković U "Prokletoj avliji" prikazan je film "Trougao tuge", kandidat za "Oskara" ovenčan "Zlatnom palmom" i drugim najvažnijim priznanjima. Publika u "„Prokletoj avliji", krcatoj, nagradila je "Trougao tuge" dugim ovacijama. Uz mlade stvaraoce iz celog sveta, one ostvarene i nagrađivane, publiku, otvaranju festivala prisustvovali su Milorad Vučelić, glavni urednik "Novosti“, Mladen Materić, pozorišni reditelj, Slavko Štimac, glumac i član stručnog žirija i

Otvori na novosti.rs

Šta je sve žiri rekao o Danici Vukićević, dobitnici NIN-ove nagrade?

 |  Aleksandra Ćuk

– Veoma sam uzbuđena i veoma sam zahvalna članovima žirija koji su glasali za mene jer su pokazali koliko su pametni a onima koji nisu glasali za mene sam takođe zahvalna jer su ukazali na ove druge ljude – rekla je Danica Vukićević, ovogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade za roman „Unutrašnje more“ (Nojzec).

Za nju su glasala tri nova člana žirija: Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, dok je Marija Nenezić glasala za roman „Koljka i Sašenjka“ (Arhipelag) Uglješe Šajtinca, a predsednik žirija Teofil Pančić za roman „Klub istinskih stvaralaca“ (Fabrika knjiga) Milana Tripkovića. U finalu NIN-ove nagrade za roman godine bili su još romani „Papir sa vodenim znakom“ (Laguna) Gorana Petrovića, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević

Otvori na danas.rs

 

Danica Vukićević dobitnica NIN-ove nagrade

  |  Tanjug

BEOGRAD: NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine dobila je Danica Vukićević za "Unutrašnje more", objavio je danas žiri.

Teofil Pančić, Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svičev i Goran Korunović doneli su većinom glasova odluku o 69. dobitniku NIN-ove nagrade na sednici žirija održanoj jutros u hotelu Moskva. U najužem izboru za NIN-ovu nagradu bili su Milan Tripković i "Klub istinskih stvaralaca", Goran Petrović i "Papir sa vodenim znakom", Mirjana Drljević za "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo", Uglješa Šajtinac i "Koljka i Sašenjka", kao i Marijana Čanak sa

Otvori na dnevnik.rs

Na premijeri filma „Oluja“ Ana Brnabić i više od 10 ministara

|  Danas Online

Premijera filma „Oluja“ održana je večeras u ispunjenim bioskopskim salama u MTS Dvorani i Cineplexx Galerija.

Kako se navodi u saopštenju, interesovanje je bilo toliko da je otvoreno nekoliko sala u kojima se istovremeno prikazivalo ostvarenje reditelja i scenariste Miloša Radunovića. Glavni lik filmske priče je Ilija (Jovo Maksić), koji u želji da spreči dalje napade na selo, gde je zamalo ostao bez sina Petra, formira diverzantsku jedinicu sa ciljem da uništi neprijateljsko gnezdo odakle se selo napada. Radnja se prepliće sa sudbinom Brace (Davor Janjić), koji je navikao

Otvori na danas.rs

 

Rade Marjanović na čelu Pozorišta na Terazijama

 

Glumac Radoslav Rade Marjanović imenovan je za vršioca dužnosti direktora Pozorišta na Terazijama, za period od najduže jedne godine.

Pre njega, tu funkciju obavljao je Aleksandar Đaja. Rade Marjanović završio je Pozorišnu akademiju u Beogradu, a glumom je počeo da se bavi u Ateljeu 212, zatim u Narodnom pozorištu u Beogradu i Pozorištu na Krstu, da bi ceo spektar scenskih junaka negovao u matičnom Pozorištu na Terazijama. Upravo tako, polako i studiozno, Marjanović je gradio svoju karijeru, prvo u pozorištu, a kasnije i na televiziji. 

Otvori na politika.rs

Ana Brnabić v.s. Siniša Kovačević: Kad premijerka promaši temu

 

Kultura Komentarišući smanjenje ovogodišnjeg budžeta za kulturu, dramski pisac Siniša Kovačević je rekao da kultura ne postoji u nesrećnim državama, a premijerka mu je odgovorila da Srbija nije takva zemlja - zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS

Država Srbija je za kulturu ove godine odredila 0,66 odsto svog budžeta. U praksi to znači da će kultura Srbije ove godine morati da živi od budžeta najmanjeg u poslednjih 20 godina. Dobiće 120 miliona evra, što je za gotovo tri miliona evra manje nego prošle godine kad je takođe imala izuzetno malo. Države u regionu su povećale ovogodišnji budžet za kulturu. Hrvatska kultura ušla je u 2023. sa povećanjem od 37,3 odsto u odnosu na 2022. Za kulturu se u ovoj zemlji

Otvori na vreme.com

Razgovor: Kuda ide Oktobarski salon

 

Kulturni centar Beograda, Portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult i Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – sekcija Srbija Vas pozivaju na

 

Razgovor

Kuda ide Oktobarski salon

Četvrtak 01. decembar od 17.00 do 19.00

Klub RTS, Svetogorska 1 (zgrada Radio Beograda)

 

U okviru programa 59. Oktobarskog salona Kulturni centar Beograda u saradnji sa Portalom za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult i Međunarodnim udruženjem likovnih kritičara AICA – sekcija Srbije organizuje javni razgovor na temu Kuda ide Oktobarski salon.

 

Završnica „prestupnog”, 59. Oktobarskog salona prilika je za javni razgovor o budućnosti te međunarodne izložbe savremene umetnosti i ključnim pitanjima koja su otvorena proteklih godina, a ostala su bez odgovora, uključujući i ideju o Beogradskom bijenalu. Tim povodom uputili smo poziv za razgovor predstavnicima Sekretarijata za kulturu grada Beograda kao osnivača manifestacije, članovima Odbora OS, predstavnicima Ministarstva kulture, umetnicima, kustosima i drugim predstavnicima stručne javnosti.

 

Na skupu će biti iznete i teze o mogućem razvoju Oktobarskog salona, predstavljene na simpozijumu Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA-sekcija Srbije održanog u okviru programa Oktobarskog salona.

 

Imajući u vidu značaj manifestacije za čitavu stručnu javnost ovim putem upućujemo poziv svim zainteresovanim akterima u polju kulture ali i široj javnosti da se pridruže događaju i uključe u javnu diskusiju o budućnosti Oktobarskog salona.

 

Razgovor će moderirati Vesna Milosavljević ispred Regionalnog portala za kulturu SEEcult i Milica Pekić ispred Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA-sekcija Srbije.

 

 

 

Preminuo glumac Davor Janjić

 

Poznat je po mnogobrojnim ulogama u jugoslovenskoj kinematografiji. Jedna od njih je i lik Nihada u „Ovo malo duše“. Davor Janjić preminuo je u 54. godini u Beogradu.

Vest o smrti glumca Davora Janjića potvrdio je njegov prijatelj Ahmed Burić. Rođen je u Tuzli 18. novembra 1969. godine. Studirao je glumu na Akademiji u Sarajevu. Bio je član Otvorene scene „Obala" u Sarajevu i najmlađi član Ateljea 212 u Beogradu. U glumi se okušao vrlo mlad, a još neki od naslova po kojima ga pamti publika sa naših prostora su Život sa stricem, Gorila se kupa u podne, Bluz za Saru, Kuduz, Duhovi Sarajeva i brojni drugi. Od 1997. godine radio je

Otvori na rts.rs

Koncerti Radeta Šerbedžije u Beogradu i Novom Sadu

 |  City Magazine

Poznati glumac, pesnik, reditelj i muzičar, Rade Šerbedžija, ovog decembra ponovo će obradovati publiku svojim tradicionalnim prednovogodišnjim koncertima, i to 21. decembra u mts Dvorani u Beogradu i 22. decembra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Na ovim koncertima, Rade Šerbedžija će, uz svoj bend Zapadni kolodvor, publici predstaviti pesme sa novog albuma, ali i neprolazne hitove poput „Ne daj se Inesˮ, „Imam pjesmu za tebeˮ, „Meni se dušo od tebe ne rastajeˮ, „Barbaraˮ i mnoge druge… Album Ne okreći se, sine sa 11 numera predstavlja stvaralaštvo velikana regionalne muzičke scene. Svirali su članovi prateće grupe Zapadni kolodvor, a među autorima su i: Husein Hus Hasanefendić (Parni valjak), koji je

Otvori na danas.rs

Festival „Merlinka“ od 8. do 11. decembra u Domu omladine Beograda

 |  Autor:FoNet

Međunarodni festival kvir filma Merlinka biće održan od 8. do 11. decembra godine u Domu omladine Beograda, a tokom četiri dana biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, najavljeno je danas.

Direktor festivala Predrag Azdejković izjavio je da festival sloganom „Acta, non verba“ (Dela, ne reči) želi da istakne da podrška LGBT+ zajednici koja se zasniva na rečima i lajkovima ne daje rezultate i više nije dovoljna. „Vreme je za dela. Vreme je za akciju. Vreme je za angažovanu filmsku umetnost, fizičko prisustvo i Merlinka filmski festival“, rekao je Azdejković. Festival će otvoriti francuski film „Peter von Kant“, sa Izabelom Ađani, Denisom Menošetom i

Otvori na rs.n1info.com

Marković: Vlast „Tajvansku kanastu“ digla na viši nivo, oni određuju sva pravila

   |  N1

Goranu Markoviću nisu dozvolili da snimi film, pa je umesto toga objavio knjigu „Doktor D“ – izmišljotinu koja liči na nešto što se moglo i desiti.

Govoreći o svom filmu „Tajvanska kanasta“, koji je nedavno digitalizovan, rekao je da je vlast digla tu nepostojeću igru bez pravila na viši nivo – oni određuju pravila, a većina ljudi se ponaša kao da razume ta pravila, a onda im s vremena na vreme neko da pare što učestvuju. Marković napominje da je na delu terorisanje ljudi koji su u stanju potpune obamrlosti. Govoreći o tome kako se desilo da izda knjigu umesto filma, on kaže da ovo nije prvi put da radi tako

Otvori na danas.rs

Goran Marković: Ja sam od ove vlasti prošao golootočki špalir

 |  Radmila Radosavljević

– Moja generacija je bila naivna, verovala je da se umetničkim simbolima, metaforama, alegorijama i aluzijama može menjati surova društvena klima.

Kasnije je postalo jasno da je to obična utopija. Posledica neuspeha revolucije iz 1968. je da danas živimo u jednom bezosećajnom svetu u kome nema mesta prevaziđenim osećanjima kao što su empatija i solidarnost – kaže za Danas Goran Marković, jedan od naših najvažnijih sineasta i angažovanih intelektualaca. Reditelj i scenarista koji je ovdašnju kinematografiju obeležio sa petnaest igranih filmova od kojih se mnogi svrstavaju u kultna ostvarenja, i oko pedeset

Otvori na danas.rs