13. 9. 2024.

Počinje nedelja rumunskog filma u Kulturnom centru Beograda

Foto: AP Photo, File  |  V.C.S.

Nikad viđeni snimci čaušeskua: Počinje nedelja rumunskog filma u Kulturnom centru Beograda

NEDELjA rumunskog filma biće održana po drugi put u Dvorani KCB, od 16. do 18. septembra. Revija će biti otvorena projekcijom filma "Metronom" u režiji Aleksandrua Belka, posle koje će uslediti razgovor sa gostom, glumcem Vladom Ivanovim.

Radnja je smeštena u 1972. godinu, kada sedamnaestogodišnja Ana saznaje da njen dečko planira da pobegne iz zemlje. Ivanov je, inače, jedan od najaktivnijih glumaca rumunske kinematografije, a pažnju svetske javnosti skrenuo je briljantnom ulogom u, "Zlatnom palmom" ovenčanom, filmu "Četiri meseca, tri nedelje i dva dana" Kristijana Munđijua, za koju je dobio nagradu kritičara Los Anđelesa. Dan kasnije, u utorak, biće prikazana dva ostvarenja.

 

10. 9. 2024.

Pogled iskosa: In memoriam Askanio Popović - Nalazio je svoja uporišta

Foto Privatna arhiva |  Dejan Đorić

Pogled iskosa: In memoriam Askanio Popović - Nalazio je svoja uporišta

PRE mesec dana, iznenada, u 75 godini, preminuo je slikar, strip-crtač, ilustrator i član ULUPUDS-a Askanio Popović (Beograd, 1949-2024).

Askanio Popović/ "Satir", Završio je Školu za industrijsko oblikovanje (grafički dizajn) i studirao beogradsku Likovnu akademiju na slikarskom odseku. Njegov prvi strip je "Armon sa zvezda", slede "Mogli, dečak iz džungle", "Maja", "Vremeplovac", "Rambold", "Serbi" 1 i 2 i "Legenda o znanom junaku". Bio je član strip grupe "Beogradski krug 2". Najviše je cenio klasike stripa Hala Fostera i Salinasa, a od domaćih velikane Andriju Maurovića i...
....................

 

25. 8. 2024.

Filmski festivali u Nišu i Leskovcu služe režimu umesto narodu

 Filmski festivali u Nišu i Leskovcu služe režimu umesto narodu

Darko Bajić više nije umetnički direktor festivala LIFFE, ali će zato na crvenom tepihu biti gradonačelnik, a ne filmski autori. SNS i SPS komisija Niškog frestivala procenila je da film „Pored mene“ Stevana Filipovića ne treba da učestvuje. Najnovije vesti o ta dva festivala su još jedan prilog priči o slobodi u Srbiji

Osnivač i Leskovačkog internacionalnog filmskog festivala (LIFFE) i Filmskih susreta u Nišu, je lokalna samouprava. Onaj koji im finansijski omogućava rad, zahteva da rade po njegovom ukusu i nazoru. Najnovije vesti o ta dva festivala su još jedan prilog priči o slobodi u Srbiji. Leskovac Iz Leskovca je danas potvrđeno da Darko Bajić, reditelj i profesor, više nije umetnički direktor Leskovačkog internacionalnog filmskog festivala (LIFFE), kao i da je ukinuta i

24. 8. 2024.

Filmski susreti u Nišu nisu „SNS festival“, poručuju selektori povodom izostanka Filipovićevog filma

 Filmski susreti u Nišu nisu „SNS festival“, poručuju selektori povodom izostanka Filipovićevog filma

Filipović je ocenio da je odluka selektora dokaz da su „Filmski susreti“ postali „SNS festival“ te da organizacija festivala više služi „režimu, a ne narodu“.

Njegov film, kako navodi, već je prikazan na nekoliko međunarodnih festivala i nagrađen je na Festivalu autorskog filma. Takođe, finansijski ga je podržao Filmski centar Srbije, što bi, prema njegovim rečima, trebalo da garantuje prikazivanje na domaćim festivalima. Međutim, članovi selekcione komisije „Filmskih susreta“ naglašavaju da su prilikom izbora filmova za program festivala isključivo sledili kriterijume glumačkog kvaliteta i potencijalnog interesovanja

13. 8. 2024.

Premijerom filma “Bauk” i dodelom nagrada sinoć svečano otvoren 48. festival Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji

 |  Danas Online

Premijerom filma “Bauk” i dodelom nagrada sinoć svečano otvoren 48. festival Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji

Premijerom filma “Bauk” i dodelom nagrada sinoć je svečano otvoren 48. festival Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji Crvenim tepihom prodefilovalo je preko 300 gostiju festivala iz filmske industrije, uključujući mnogobrojne poznate glumce, scenariste, reditelje, producente.

Na Trgu kulture, koji je središnji deo banjske promenade vatrometom je označen početak najvećeg praznika za ljubitelje sedme umetnosti. Ove godine nagrada ,,Zlatno pero Gordana Mihića“ svečano je uručena scenaristkinji Biljani Maksić za izuzetan doprinos u nacionalnoj kinematografiji. Dok je nagradu Zlatnik sa likom Cara Konstantina za izuzetan doprinos scenariju dodeljena glumcu Marku Janketiću. Na Trgu kulture početak festivala je obeležio koncert benda

25. 7. 2024.

„Zilion film“ Lazara Ristovskog dobio novac i na pokrajinskom konkursu: Pet miliona dinara za organizovanje festivala u Ravnom selu

  |  Autor: Danas

„Zilion film“ Lazara Ristovskog dobio novac i na pokrajinskom konkursu: Pet miliona dinara za organizovanje festivala u…

: Produkcijska kuća "Zilion film" Lazara Ristovskog podržana je i na pokrajinskom konkursu i to za organizovanje "Ravno Selo" film festivala.

Mnogo je prašine podignuto odlukom Filmskog centra Srbije da sa čak 57.040.370 dinara podrži projekat „Vera Kroner“ produkcijske kuće Ristovskog koji se poslednjih godina sem u domenu filmskog stvaralaštva ističe i u svojim emotivnim govorima na mitinzima Srpske napredne stranke, piše „Danas“. Konkurs za sufinansiranje projekata filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva u AP Vojvodini u 2024. godini bio je vredan 65 miliona dinara. Po rezultatima

21. 7. 2024.

„Nekome u Zagrebu očito smeta petokraka“: Uništen plakat Mirka Ilića posvećen Krleži

  |  Autor: Jutarnji list

„Nekome u Zagrebu očito smeta petokraka“: Uništen plakat Mirka Ilića posvećen Krleži

"Nekome u Zagrebu očito smeta petokraka", napisao je na društvenim mrežama poznati hrvatski dizajner i ilustrator s američkom adresom Mirko Ilić nakon što je noćas neko oštetio plakat koji se nalazi na zagrebačkim ulicama, kao reklama za Festival Miroslava Krleže.

Za ovaj plakat je Ilić dobio i nagradu PRINT Award najprestižnijeg američkog časopisa za dizajn. Kako piše „Jutarnji list“, vandali su izgrebali zvezde sa plakata i onda pokušali da ga potpuno unište. Inače je svake godine za festival neki drugi dizajner radio plakat, ali kako su organizatori bili oduševljeni Ilićevim radom, isti je korišćen već par godina. Vizualnu priču nose Krležine “Zastave”, jedno od najpoznatijih dela ovog pisca koje prati nacionalna zbivanja

18. 7. 2024.

„Gde je nestao moj najbolji drug, čemu pohlepa“: Kako je državni novac definitivno „presudio“ prijateljstvu Radoša Bajića i Laze Ristovskog

 |  Autor: Irena Dedakin

„Gde je nestao moj najbolji drug, čemu pohlepa“: Kako je državni novac definitivno „presudio“ prijateljstvu Radoša…

Na konkursu Filmskog centra Srbije najviše sredstava dobila je produkcijska kuća Lazara Ristovskog, a komisija je odbila projekte Zdravka Šotre, Srdana Golubovića, Danila Bećkovića, Balše Đoga, Vladimira Tagića, ali i Radoša Bajića.

Da je situacija s raspodelom novca za nove filmske projekte još jedan kamen spoticanja u odnosu Bajića i Ristovskog, nekada velikih prijatelja, svedoče i današnje reči autora serija "Selo gori, a baba se češlja" ili "Ravna Gora". Za to vreme, Ristovski ubira plodove dugogodišnje vernosti aktuelnom režimu.
 
 – On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. 
Sve to pre pola veka, na.........
...................

 

8. 7. 2024.

Završen 52. Filmski festival u Sopotu, Grand Prix filmu „Za danas toliko“

  |  Autor: Bratislav Nikolić

Završen 52. Filmski festival u Sopotu, Grand Prix filmu „Za danas toliko“

Zvuci fanfara označili su početak ceremonije dodele nagrada sinoć na 52. Filmskom festivalu u Sopotu, o kojima je odlučivao stručni žiri u sastavu: predsednica Tanja Bošković – glumica, Predrag Velinović - reditelj i profesor FDU i Miroljub Stojanović - filmski kritičar. Grand Prix festivala – za najbolji film, dodeljena je ostvarenju „Za danas toliko“ u režiji Marka Đorđevića, producentu Milošu Pušiću, producentske kuće “Altertise“. Pokrovitelj ove nagrade je Filmski centar Srbije Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Мladenu

3. 7. 2024.

Preminula glumica Ratka Mugoša, poznata po ulozi u seriji „Budva na pjenu od mora“

  Nova.rs

Preminula glumica Ratka Mugoša, poznata po ulozi u seriji „Budva na pjenu od mora“

Ratka Mugoša, glumica i članica Gradskog pozorišta u Podgorici, preminula je u 74. godini života, potvrdili su iz njenog matičnog pozorišta. „Draga Rale, srećni smo što si bila deo našeg tima, što se prve predstave Gradskog pozorišta pamte po tebi, o tvom duhu i šarmu pričaćemo novim generacijama.

Hvala ti na svemu što si dala našem pozorištu i kolektivu“, navodi se u saopštenju Gradskog pozorišta Podgorica, prenosi Blic. Podsetimo, Ratka Mugoša rođena je u Podgorici 1950. godine, a javnosti je poznata po ulozi u seriji „Budva na pjenu od mora“. Veći deo karijere provela je kao pozorišna glumica i ostvarila brojne uspešne uloge na daskama koje život znače, piše Nova.rs.

 

30. 6. 2024.

Selom kruže filmske priče

 Selom kruže filmske priče

Filmski festival u Ravnom Selu svečano je otvoren koncertom i projekcijom filma „Pokidan” Suzane Purković

Mirno, malo bačko Ravno Selo je, zahvaljujući sedmom po redu međunarodnom festivalu prvog ili drugog filma, postalo na nekoliko dana centar okupljanja ljubitelja sedme umetnosti. Tradicionalnim koncertom filmske muzike pod otvorenim nebom svečano je otvoren festival, na čijem programu je tokom četiri dana više od 40 filmova iz 19 zemalja. Osnivač Filmskog festivala Ravno Selo, glumac i reditelj Lazar Ristovski, rekao je da je veoma srećan jer se slavi ne samo

29. 6. 2024.

Otvorena izložba Muzeja prekinutih veza u Beogradu

 |  Autor: Tanjug

Posveta bivšim ljubavima: Otvorena izložba Muzeja prekinutih veza u Beogradu

Putujuća izložba "Muzej prekinutih veza" iz Zagreba otvorena je juče u prostoru nekadašnjeg restorana "Peking" u Beogradu, gde će trajati do 30. septembra.

Posetioci izložbe mogu videti raznorodne predmete za koje su bivši vlasnici širom sveta bili emotivno vezani, poput električnog basa kog je mladić poklonio devojci, ali je ona instrument vratila i prekinula vezu. Tu su i primerak stripa „Zagor“ na turskom jeziku, veštačke ženske grudi, bokserske rukavice ili nikad upotrebljena venčanica, a pored svakog predmeta nalazi se tekst sa opisom darodavca šta mu je izložena stvar nešto značila u životu. „Muzej prekinutih