"Jugo ide u Ameriku": Automobil kao simbol jednog vremena - priča o filmu koji budi nostalgiju

  |  Autor: Euronews Srbija

Film „Jugo ide u Ameriku“ donosi priču o putovanju četvoro mladih ljudi koji su se legendarnim jugoslovenskim automobilom uputili hiljadama kilometara daleko – kroz Ameriku.

Jedan od autora filma, snimatelj Aleksa Borković, kaže za Euronews Srbija da Jugo za njih nije bio samo prevozno sredstvo, već saputnik koji je putovanje učinio nepredvidivim i nezaboravnim. Film, koji je dokumentarni spoj avanture i komedije, nastao je iz želje da se istraži šta Jugo danas predstavlja, posebno generacijama koje nisu živele u vreme Jugoslavije. Dok je starijim generacijama automobil deo ličnih uspomena, mlađima je često simbol prošlog vremena o

Otvori na euronews.rs

Od „najgorog automobila“ do rok zvezde! Autori filma „Jugo ide u Ameriku“ otkrivaju šta ih je sačekalo na više od 10.000 kilometara puta

 

Šta se dogodi kada četvoro milenijalaca, rođenih u zemlji koje više nema, sednu u jugić i krenu na put od Beograda do Njujorka i Los Anđelesa? Dobije se neobičan road movie koji je istovremeno duhovit, uzbudljiv i mnogo više od priče o jednom automobilu.

Film „Jugo ide u Ameriku“, u režiji Filipa Grujića i Alekse Borkovića, prati njihovo 50-dnevno putovanje kroz SAD, tokom kojeg pokušavaju da otkriju šta je jugo značio Americi, ali i šta danas znači njima. Na više od 10.000 kilometara puta, autori susreću Amerikance koji pamte jugo, njegove današnje fanove i kolekcionari, kao i ljude poreklom iz bivše Jugoslavije. Automobil koji je svojevremeno poneo neslavnu titulu „najgoreg automobila u istoriji“ tako postaje

Otvori na dnevnik.rs

Bojkot u najavi najznačajnih izdavača: Zašto se ćuti o Sajmu knjiga?

 

Iako je rok za prijavljivanje prošao, nemoguće je saznati koliko i kojih izdavača će biti na Sajmu knjiga. Dejan Begović iz „Kreativnog centra“ očekuje odsustvo mnogih značajnih izdavača, što nikakvo samohvalisanje vlasti neće moći da sakrije

Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) koje okuplja oko 140 izdavača, odlučio je na sednici 6. avgusta da „sugeriše svojim članovima“ da odustanu od Sajma knjiga. 

 

Predočili su im da u Odboru Sajma knjiga nema ni jednog izdavača, da je prošle godine bio značajno smanjen broj posetilaca i da se nastavak tog trenda može očekivati i ove godine, „što je za mnoge izdavače dodatni razlog da preispitaju svoje učešće“, a da ni „dodatni porast troškova i

.....................

 

Otvori na vreme.com

Mihajlo Pantić o odlasku velikog hrvatskog pisca: Šnajder ostavlja opus koji služi na čast njegovoj matičnoj kulturi, sa vrlo jasnom regionalnom i evropskom refleksijom

  R. Radosavljević

U predugim decenijama nenaklonjenim slobodnomislećim umetnicima, Slobodan Šnajder ostao je dosledan svojim moralnim stavovima i uverenjima – kaže za Danas Mihajlo Pantić, književnik, kritičar i univerzitetski profesor.

Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika, dramski pisac i publicista, koji je svojim delima obeležio jugoslovensku i regionalnu kulturnu scenu, preminuo je u 79. godini, objavila je danas njegova porodica na društvenim mrežama, a brojni poštovaoci na ovom prostoru opraštaju se od njega vrlo emotivnim porukama. Šnajder je, kako je njegova ćerka Tena objavila na Fejsbuku, preminuo 30. avgusta, a zahvaljujući njegovim pratiocima na komentarima i komunikaciji sa

Otvori na danas.rs

Treće veče Niškog filmskog festivala: Karanović i Cvetković na crvenom tepihu, Biković se publici obratio video-porukom

 |  Danas online

Treće večeri Niškog filmskog festivala publika je imala priliku da pogleda nekoliko zapaženih domaćih ostvarenja, ali i da se na crvenom tepihu susretne sa glumcima koji su obeležili festivalski program.

Na crvenom tepihu Niškog filmskog festivala ovog puta pojavili su se Mirjana Karanović, Vučić Perović, Milutin Mima Karadžić, Nela Mihailović, Zinaida Dedakin, Iva Ilinčić, Igor Benčina i Svetozar Cvetković, koji su predstavili filmove uvrštene u dnevni i večernji program festivala. Dnevni deo programa otvoren je dokumentarnim filmom „Adut u kadru“, posvećenom glumcu Svetozaru Cvetkoviću, u režiji Ane Marije Rosi. Nakon toga prikazan je film „Majka Mara“, koji je

Otvori na danas.rs

FEST počinje 2. oktobra: Novi film Lordana Zafranovića otvara 53. izdanje

 Tanjug

Međunarodni filmski festival FEST biće otvoren 2. oktobra 2026. godine u Plavoj dvorani Sava centra premijerom filma "Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)" hrvatskog reditelja Lordana Zafranovića, saopštili su danas organizatori.

FEST, 53. po redu, biće održan od 2. do 11. oktobra 2026. godine, a posle šest godina festival se ponovo vraća u Sava centar, uz projekcije i u drugim bioskopskim salama širom Beograda. Publika FEST-a, kako se navodi u saopštenju, imaće priliku da premijerno pogleda najnovije ostvarenje jednog od najznačajnijih reditelja sa prostora bivše Jugoslavije. Film "Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)", u produkciji TS Media, nastao je prema scenariju Arsena Diklića i Lordana

Otvori na nin.rs

Drugo veče Niškog filmskog festivala proteklo u znaku sećanja na Nebojšu Glogovca

 

Među glumcima koje je publika pozdravila bili su Andrija Kuzmanović, Tihomir Stanić, Milena Predić, Hana Selimović i Jana Milosavljević.

Drugo veče Niškog filmskog festivala počelo je odavanjem počasti glumcu Nebojši Glogovcu, koji bi 30. avgusta napunio 57 godina. Brojna publika ispunila je amfiteatar, kej i okolni park, dok su crvenim tepihom prošli glumci i filmski stvaraoci. Pred početak filmskog programa prisutnima se obratio Petar Benčina, predsednik Udruženja glumaca Srbije. On je podsetio na značaj koji je Glogovac imao za domaću glumačku umetnost i njegovo umetničko nasleđe, nakon čega je

Otvori na naissus.info

Tanja Bošković primila nagradu „Pavle Vuisić“ u Nišu

  |  A.D.

Ako bi neko želeo da napravi alegoriju o stanju kulture kod nas, teško da bi mogao da smisli bolju od sinoćnje slike iz Niša.

Grad nije želeo da obezbedi struju za festival, a glumci su se snašli i uz pomoć generatora ipak uspeli da naprave veče u kojem je publika dočekala Tanju Bošković dugim stajaćim ovacijama. Tanja Bošković je sinoć dobila nagradu „Pavle Vuisić“, jedno od najznačajnijih priznanja Niškog filmskog festivala. Ipak, nekoliko minuta pre nego što je izašla na binu, na crvenom tepihu rekla je da ne smatra da je nagradu zaslužila. Glumica Tanja Bošković sinoć je na crvenom

Otvori na danas.rs

Niški filmski festival i jeste „Više od igre“

 |  Vesna Torović

Uprkos kiši, s povremenim pljuskovima, Nišlije su strpljvo čekale da se u amfiteatru na Nišavskom keju otvori Niški filmski festival, a kad su se pojavile poznate glumačke zvezde na crvenom tepihu čulo se skandiranje “Pumpaj, pumpaj”.

Ništa sinoć nije bilo kao što se tradicionalno dešavalo od 1966. godine kad je na letnjoj pozornici Tvrđave u Nišu otvoren prvi Festival glumačih ostvarenja u domaćem filmu-Filmski susreti, ali se nekako osećalo da glumci žele da povrate sjaj tom jedinom festivalu koji je posvećen upravo njima. Valjda se to može naslutiti i po sloganu koji su glumci odabrali za svoj Niški filmski festival jer “Više od igre” i jeste pravi za ovo prvo izdanje pošto su organizatori

Otvori na medijskakutija.rs

Baza Kulturnih Zbivanja poziva na podršku: „Baza u Silosima“ u subotu, 5. septembra

 

Specijalne projekcije 2026.: Filmovi o potrazi za identitetom, bliskošću i nadom

 

Srđan Dragojević povodom rezultata konkursa Ministarstva kulture: Zar išta više može da nas iznenadi, dok na ulici prebijaju Vladimira Arsenijevića i Stevana Filipovića?

 |  Radmila Radosavljević

U svemu što se događa zar išta više može da nas iznenadi u društvu gde režimski huligani na ulici surovo prebijaju jednog eminentnog pisca, Vladimira Arsenijevića, i nagrađivanog filmskog reditelja i profesora Fakulteta dramskih umetnosti Stevana Filipovića, i gde se počinioci nikad ne pronađu – kaže za Danas Srđan Dragojević.

Ovim rečima jedan od naših najznačajnijih reditelja komentariše rezultate javnog konkursa Ministarstva kulture za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva u 2026. na kojem su, i ovog puta, podršku dobili uglavnom lojalisti, a eliminisani „nepodobni“. Međunarodni filmski festival FEST za 53. izdanje dobiće iz budžeta 12 miliona dinara, a po visini iznosa, odmah iza Festa su 9. Ravno Selo Film Festival

Otvori na danas.rs