26. 5. 2024.

Hrvatski film o ratnom zločinu u Štrpcima osvojio „Zlatnu palmu“

 Hrvatski film o ratnom zločinu u Štrpcima osvojio „Zlatnu palmu“

Film govori o ratnom zločinu iz 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih formacija na stanici u Štrpcima iz putničkog voza na relaciji Beograd-Bar izveli 19 muslimana i streljali ih

Hrvatski film „Čovek koji nije mogao da ćuti“ reditelja Nebojše Slijepčevića osvojio je „ Zlatnu palmu“ u kategoriji kratkometražnog igranog fima na festivalu u Kanu. Film govori o ratnom zločinu iz 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih formacija na stanici u Štrpcima iz putničkog voza na relaciji Beograd-Bar izveli 19 muslimana i streljali ih. Tada im se od 500 putnika suprotstavio samo penzionisani oficir Tomo Buzov, koga su zbog toga takođe izveli...............
................................................
 

25. 5. 2024.

Koncertom Obojenog programa počinje sedmo "Leto u Muzeju" na Dan mladosti u Fontani na muzejskom platou, ulaz besplatan

 


Simbolično, na rođendan Josipa Broza Tita, Dan mladosti, u subotu, 25. maja, Muzej Jugoslavije otvara sedmo "Leto u Muzeju", rokenrol spektaklom kakav samo može da priredi bend Obojeni program. Koncert počinje u 19 časova u Fontani na muzejskom platou, a ulaz je slobodan!

Obojeni program postoji četiri decenije i od prvog dana nametnuli su se kao sastav sa autentičnim muzičkim izrazom. Pored toga što su jedan od najistaknutijih regionalnih bendova, u jugoslovensku istoriju Obojeni program upisao se kada su predstavljeni u emisiji legendarnog Džona Pila na Bi-Bi-Si radiju, ali i kao bend čiji je spot za pesmu "981" emitovan na MTV-u u emisiji 120 minuta. Verujemo da je navedeno dovoljno razloga da njihov nastup postane značajan deo

17. 5. 2024.

Goran Marković o selidbi u Italiju: Poželeo sam predah

  |  Nova. rs

Goran Marković o selidbi u Italiju: Poželeo sam predah

Jedan od najvećih srpskih umetnika i intelektualaca Goran Marković već neko vreme živi u Trstu, popularnom italijanskom gradu na Jadranskom moru.

Selidba reditelja „Nacionalne klase“, „Variole vere“, „Specijalnog vaspitanja“, „Tajvanske kanaste“ i mnogih drugih velikih i važnih filmova, ne znači da Marković ne prati dešavanja u našoj zemlji. Naprotiv, on je čovek koji neprestano reaguje na sve anomalije u našem društvu i ne deluje kao neko ko će od toga odustati. Možemo slobodno reći da je on angažovani intelektualac u pravom smislu reči, zbog čega snosi i određene posledice piše , Nova.rs. „Posle progona

23. 4. 2024.

„Najbolji tragovi o Jugoslaviji, koje više nema, su ostali na filmovima“: Rajko Grlić u KC Gradu

|  Autor: Bratislav Nikolić

„Najbolji tragovi o Jugoslaviji, koje više nema, su ostali na filmovima“: Rajko Grlić u KC Gradu

Reditelj Rajko Grlić gostovao je večeras u KC Gradu u okviru Booking Balkan programa, a razgovor sa čuvenim hrvatskim i jugoslovenskim filmskim stvaraocem vodio je njegov kolega Stefan Arsenijević.

Rajko Grlić, jedan od najvećih filmskih reditelja sa ovih prostora, uvek je drag gost u Beogradu, što govori i puna sala KC Grada, uprkos kiši koja večeras nije prestajala. Grlić je toliko harizmatičan govornik, da je sve što priča zanimljivo i važno, tako da je teško izdvojiti upečatljive delove. Pričajući o svojoj popularnoj i proširenoj knjizi „Neispričane priče“ (Laguna), Grlić je rekao da on nije književnik. – Ovo je zbir nekih zabeleški, frangmentiran tekst,

 

Iseljenje biblioteke Fontana za Međunarodni dan knjige

 |  Danas Online

Iseljenje biblioteke Fontana za Međunarodni dan knjige

Na adresu redakcije Danasa, stiglo je obaveštenje iz Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija ,,Nezavisnost da je biblioteka ,,Fontana’’, koja već 50 godina postoji u trgovačko-kulturnom centru Fontana na Novom Beogradu danas iseljena. “Preko noći je došla naredba da se knjižni fond spakuje, a nameštaj razmontira.

Zaposleni su stavljeni pred svršen čin. Nezvanično se čulo da je sve obavljeno telefonom, kao naredba gradske vlasti, baš sada kada gradska vlast funkcioniše preko privremenog organa. Kako vidimo da je bivši gradonačelnik jako aktivan , pravdano je posumnjati da iza svega stoji on”, navodi se u obaveštenju “Zatvaranjem biblioteke ,,Fontana’’ Novi Beograd je ostao bez biblioteke koju koriste svi Novobeograđani koji stanuju na potezu od starog Merkatora do Brankovog

10. 4. 2024.

Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU: Zvezda performansa dobila glasove za drugi krug

 |  Radmila Radosavljević

Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU: Zvezda performansa dobila glasove za drugi krug

Izbor novih redovnih i dopisnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koji uvek prate ogromna pažnja javnosti i polemike u medijima, i ove godine je izazvao „visoki napon“, što je naravno prirodno, jer je pitanje ko će ući u najumniju nacionalnu instituciju itekako značajno za svaku zemlju.

Na podugačkim listama predloga (nikada dužim, kako saznaje Danas), koje daje svih osam odeljenja SANU, za Odeljenje za jezik i književnost ove godine su predloženi pisci -
 
Milisav Savić, Vladan Matijević, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, pesnik Miroslav Maksimović, profesorka Filološkog fakulteta Zorica Nestorović… 
 
Kako saznajemo, ovo odeljenje će imati sednicu 23. aprila, a od petnaestak predloženih imena, kako nalaže procedura, glasanjem će se odabrati tri –
..........

4. 4. 2024.

Goran Marković: Ova vlast toliko zatvara krug oko mene, čvrsto su rešili da mi više ne daju da radim

  |  N1

Goran Marković: Ova vlast toliko zatvara krug oko mene, čvrsto su rešili da mi više ne daju da radim

Izgleda da su šale u represivnim sistemima jako opasne, zbog toga može da se izgubi glava, kaže za N1 filmski i pozorišni reditelj i pisac Goran Marković, komentarišući slučaj profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića.

Filozofski fakultet je blokiran, a reditelj Goran Marković kaže da nije siguran da su unutra studenti, jedini kojima je tamo mesto. Marković je otišao u Novi Sad, i svedočio onome što se na fakultetu dešavalo. 
 
„Došli smo iz Beograda Duško Petričić i ja, iz unutrašnjosti su dopirali neki vrlo čudni glasovi i sirene, nešto neartikulisano. Nisam siguran da bi studenti ispuštali tako neartikulisane zvuke. Meni se čini da su ometali profesore koji su unutra govorili, i

Vlast u Beogradu odlučila: Peternek ne može u Aleju zaslužnih građana

|  FoNet

Vlast u Beogradu odlučila: Peternek ne može u Aleju zaslužnih građana

Privremeni organ Beograda nije prihvatio inicijativu da poznati fotoreporter Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, saopštilo je Udruženje novinara Srbije.

Iako su predstavnici koalicije Srbija protiv nasilja u Privremenom organu podneli inicijativu da se Peternek sahrani u Aleji zaslužnih građana, predstavnici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije nisu je prihvatili, saznaje UNS. Član Privremenog organa iz koalicije "Srbija protiv nasilja" Vladimir Obradović izjavio je da je tražio da se tom tačkom dopuni dnevni red sednice, ali ona nije uvrštena u dnevni red. On je rekao da je predsednik

 

19. 3. 2024.

ĆUKOVIĆEV „TEROR RAZONODE”

 

Knjiga „Teror razonode” Aleksandra Ćukovića upravo je ugledala svjetlost dana u izdanju Instituta za srpsku kulturu iz Nikšića, a sadrži izabrane tekstove nastale raznim povodima u periodu između 2012. i 2023. godine. Riječ je o filozofskim esejima, stručnim radovima, kolumnama, besjedama, intervjuima, raznim intervencijama i prikazima. Knjigu čine tri poglavlja: „Ogledi, članci, intervencije”, „Besjede” i „Intervjui”. Najveći dio tekstova u ovoj knjizi nastao je, između ostalog, i kao kritika ispraznosti razonode, ali i kritika manipulacije razonodom.

„Kao književni kritičar širokih interesovanja, Aleksandar Ćuković literarnim djelima pristupa znatno šire od običnog praćenja tekuće produkcije. Pojave i djela on vrjednuje sveobuhvatno i stručno, i na taj način pokazuje obim i dubinu poznavanja književnoumjetničkog stvaralaštva. Posjeduje istinski dar da uoči, i nespornu sposobnost da ocijeni i afirmiše ona djela koja vrjednosnu ljestvicu književne umjetnosti pomijeraju naviše. I ovom svojom knjigom Aleksandar Ćuković ukazuje na važnost kulture kao stuba društvene stvarnosti”, zapisao je prof.dr Budimir Aleksić.

„Knjiga Teror razonode Aleksandra Ćukovića predstavlja jedinstvenu idejnu, sadržajnu i metodološku sintezu kojom je dočarana širina autorovih intelektualnih interesovanja, vanredni potencijal ogledanja u različitim žanrovima, kao i dosljednost u tumačenju (van)umjetničke zbilje. Teror razonode je primarno knjiga duboke odanosti Gutembergovoj galaksiji, potom akademska objava rata dominirajućem duhu površnosti i lake zabave, konačno – prijeko potrebno obodrenje kreativnoj sabraći. Izborom provokativnog i komunikativnog naslova za građu koja zahtijeva obaviještnog i posvećenog čitaoca Ćuković opominje da je vrijeme udobnosti prošlo, te da se akademskim apelom mora stići i tamo gdje sterilna i samodovoljna akademska misao ne zalazi”, smatra dr Radoje Femić.

„Iz pera istaknutog autora Aleksandra Ćukovića čitamo djelo koje je anlitičnošću i strpljivim pristupom sabralo misli, komentare, intervjue, kritike i oglede na razne važne teme iz književnosti i filozofije. Njime je autor ponudio drugačiju ali sveobuhvatnu formu kojom je osvježio žanrovske stereotipe te ponudio štivo koje ostaje svjedok jednog vremena. Terorom razonode, autor otvara značajan prostor za temeljna istraživačka čitanja, interpretacije koje će okupljene biti leksikon mogućih tumačenja, kao zalog budućim generacijama”, mišljenja je mr Jelka Malović.

7. 3. 2024.

СКЦ петак, 8. март: изложба Иване Милев

 

8. март у 18.00 Галерија (траје до 25. марта)
Галерија АРТЕ и СКЦ
Ивана Милев: Микросистеми, изложба

 
Изложбу прати публикација са текстовима Луке Трипковића, Иване Милев, Ане
Михаиловић и Милана Насковића, у којој је представљен целокупан досадашњи опус
уметнице.
„Прилика да уметница своје нове радове изложи у уређеном простору галерије
Студентског културног центра (...) представља догађај који очекујем са нестрпљењем. У
скорашњим радовима Ивана Милев прелази пут од пронађених објеката од којих ствара
радове до објеката које су у потпуности креирани од стране уметнице. Кроз предан и
темељан рад и стално преиспитивање њен израз постаје врсно избрушен и лишен свега
сувишног. Уметница је претходну деценију паралелно са скулптурама радила и колаже
који по замисли нису одступали од тродимензионалних објеката, а сада се чини да је
извршила синтезу та два приступа и створила радове у којима боја постаје један од
елемената.“
Лука Трипковић
Ивана Милев завршила је основне (2009) и мастер (2011) студије на Факултету ликовних
уметности у Београду, вајарски одсек у класи Мрђана Бајића. Докторирала (2017) на
истом факултету под менторством Оливере Парлић Карајанковић.
Током основних и мастер студија била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике
Србије. У оквиру студенске размене боравила је на Аристотеловом универзитету у Солуну,
Грчка (2010).
Професорка је у Средњој уметничкој школи „Техноарт Београд“ на смеру јувелир
уметничких предмета од 2017. године.
Године 2013. била је стипендиста на уметничкој резиденцији „Културамт“ Диселдорф,
Немачка, а 2019. у Cité internationale des arts у Паризу.
Чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Током 2022. и 2023. била у Уметничком савету Удружења
ликовних уметника Србије, а 2023. у Уметничком савету Савеза ликовних удружења
Југославије.

28. 1. 2024.

Dokumentarni film o tragično preminulom glumcu Draganu Maksimoviću

Foto: Printskrin Youtube  |  Vukica STRUGAR

TRAGIČNIJI od svih svojih junaka, glumac Dragan Maksimović Maksa (1949 - 2001) izgubio je život na Zelenom vencu pošto su ga prebili skinhedsi: za ovaj zločin niko nije odgovarao, nikada se nisu otkrili počinioci. Čovek koji je ostvario više od šezdeset uloga u pozorištu, filmu i televiziji, izgubio je život zato što ga zločinci - nisu prepoznali. Nisu videli njegovog Nedeljka Čubrinovića ("Sarajevski antentat"), Simketa ("Otpisani"), Lazara ("Vreme čuda"), Belog ("Šmeker"), Azema ("Stršljen), pa ni

 Dokumentarni dugometražni film "Maksa, od šibicara do kralja" Miroslava Bate Petrovića i Gorana Musića premijerno će biti izveden 2. februara u Jugoslovenskoj kinoteci, više od dve decenije posle glumčeve smrti. - Radio sam sa njim jedan kratki igrani film 1986. - "Strah". Tada su mi svi govorili "gde si njega našao, pa on je nervozan, bivši alkoholičar, neprijatan za saradnju". Ali, shvatio sam da je Maksa sve suprotno od onoga što čaršija

21. 1. 2024.

Uroš Đurić o kulovima, kulturi, politici nezameranja, moćnicima

 |  Piše Branko Rosić

Zašto naš čuveni umetnik smatra da je stvarnost u Srbiji uspešno fragmentisana?

Nije u redu “ozvučiti” prijateljstvo i privatne razgovore, ali mi bude žao što ponekad nisam uključio diktafon i snimao delove telefonskih ili “uživo” razgovora sa Urošem Đurićem. Koliko je tu bilo njegovih rečenica, analiza… Njegovih dijagonala i iščitavanja mentaliteta ovog naroda ili kroz priču Petra Kočića, ili kada bi devedesetih godina rekao da je o stanju u društvu nepogrešivo saznavao listajući “Sportski žurnal”. Zato su i mnogi slušali “Sportski ritam