04.03.2021.

Grupa intelektualaca podržala Kostićev odgovor Kusturici

 

Pokušaj Vladimira Кostića da na kulturan način odgovori istupu Emira Кusturice označio je odbranu dostojanstva dijaloga i potrebu da se SANU zaštiti od nasrtaja buke i besa gomile, navode u zajedničkoj pisanoj izjavi reditelji Goran Marković i Nebojša Bradić, pisac Dragan Velikić, istoričarka umetnosti Irina Subotić i izdavač Zoran Hamović. Grupa umetnika i intelektualaca okupljena oko inicijative “Kreativna Srbija” reagovala je na razmenu otvorenih pisama

02.03.2021.

Baljak: SANU je konzervativna ustanova, Kostićev odgovor Kusturici adekvatan

  Autor:nova.rs

Režiser i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Janko Baljak govorio je u emisiji "Među nama" o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i istakao da u sporu na relaciji Emir Kusturica-Vladimir Kostić, predsednik SANU ne snosi krivicu.

Baljak je režirao film “Vidimo se u čitulji”, u kojoj se izgovara kultna rečenica “Mala bara puna krokodila”. Na pitanje šta je bara, a ko su krokodili u aktuelnoj situaciji u Srbiji, Baljak kaže da je nemoguće odrediti, jer situacija običnom građaninu nije jasna. „Čini mi se da je ovde bitan ucenjivački potencijal, a mi spolja to gledamo kao obračun u porodici“, kaže Baljak. Kada je reč o kandidaturi Emira Kusturice za člana SANU, Baljak kaže da ne vidi

01.03.2021.

Branka Katić zvanično članica Beogradskog dramskog pozorišta

  Tanjug

Glumica Branka Katić danas je zvanično postala članica Beogradskog dramskog pozorišta, objavljeno je na Fejsbuk stranici ove ustanove kulture.

"Potpis konačno! Branka Katić u BDP-u!", stoji na društvenoj mreži tog beogradskog teatra, sa fotografijama upravnika Juga Radivojevića i glumice. Nedavno, 20. februara na Dan pozorišta, kada je proslavljen 74. rođendan, objavljeno je da je Branka Katić postala članica Pozorišta na Krstu. Katić se vratila u Beograd nakon uspešne karijere u Engleskoj i Americi i u septembru 2020. tokom pandemije uskočila je u predstavu "Sumrak bogova" u režiji Jagoša Markovića, što

Odgovor predsednika SANU Vladimira Kostića na otvoreno pismo Emira Kusturice

  Autor:FoNet

Emir Kusturica, osim njegove umetničke neupitnosti, definitivno nije osoba o kojoj u ovim okolnostima mogu da razmišljam, a kamoli da protiv njega smišljam nerazumljive zavere zbog neke, samo njemu znane, "osvete“, ocenio je u Pismu predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić.

On ukazuje da svakodnevno trpi orkestrirane napade zasnovane na neistinama i pripisanim, izmišljenim stavovima, ali da ga je izjava Emira Kusturice naterala da makar za kratko izađe iz „(samo)nametnutog ćutanja“. „U proceduralnom smislu, Odeljenje jezika i književnosti nije do sada kandidovalo gospodina Emira Kusturicu kao kandidata na izborima za članstvo u SANU, koji su planirani za novembar ove godine“, ističe Kostić. On podseća da se, po proceduri izbora to

28.02.2021.

Preminula kostimograf Jasmina Sanader

 Telegraf.rs

Jasmina Sanader je bila redovni učensik nedelje mode, a kostimografiju je radila za poznate domaće filmove poput "Nebeske udice", "Srpskog filma" i ostvarenja "Jesen stiže dunjo moja"

Filmski kostimograf Jasmina Sanader preminula je u 65. godini. Svojje modno putovanje započela je devedesetih godina prošlog veka kao asistent kostimografa u televizijskoj igranoj seriji "Rasulo", rađenoj u italijansko-jugoslovenskoj koprodukciji. Njen talenat nije ostao nezapažen i ubrzo je postala saradnik i prevodilac glavnog italijanskog kostimografa. - Moda je postala univerzalna, globalna i ako vi ljude koje trenutno vidimo nekom magijom smestite u neki lokal

27.02.2021.

Među kandidatima za nove članove SANU Kusturica, Mijač, Marković, Stanić…

   Autor:Srna, Večernje novosti

Režiser Emir Kusturica nalazi se među kandidatima za nove članove Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koja na jesen treba da izabere novo članstvo.

Kusturica, kao i predsednik Matice Srpske pesnik Dragan Stanić, predloženi su za članstvo u Odeljenju za jezik i književnost SANU, pišu "Večernje novosti". Na istom spisku za dopisne članove ovog odeljenja su i univerzitetski profesori katedri za srpski jezik i književnost Milo Lompar, Rajna Dragićević, Radivoje Mikić, Marko Nedić, Milivoj Nenin i Zorica Nestorović. Tu su i pisci Radovan Beli Marković, Selimir Radulović, Mihajlo Pantić, Goran Maksimović, Miroslav

26.02.2021.

„Dara iz Jasenovca“ i dalje u trci za Oskara

  Piše: Nedeljnik/Danas Online

Akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je spisak filmova koji se razmatraju za kandidaturu u kategoriji Najbolji film, a na tom spisku nalazi se i „Dara iz Jasenovca”, preneo je Nedeljnik. Tokom emitovanja filma „Dara iz Jasenoavca“, 20. februara RTS je bila najgledanija od svih televizija u zemlji sa 2.650.000 gledalaca koju su pratili svetsku televizijsku premijeru ostvaren je udeo gledanosti od 50,3 odsto. Filmska platforma IMDb uklonila je mogućnost ocenjivanja filma „Dara iz Jasenovca“ Predraga

Dodela 93. Oskara bi trebalo da bude emitovana 25. aprila uživo na ABC-u. Lista koja broji 366 filmova koju je obavio Deadline.com najduža je lista potencijalnih kandidata u istoriji Oskara u poslednjih 50 godina, prošle godine ih je bilo 344, navodi se u tekstu na sajtu Nedeljnika. Lista je bazirana na novim pravilima koje je uslovila pandemija korona virusa, koja je i dodelu pomerila s februara na april, objašnjeno je u tekstu. Tako sada za Oskara mogu da se

25.02.2021.

Sukob reditelja Zafranović: Gaga je plagirao moj film Djeca Kozare! Antonijević: Te laži ćeš morati da dokažeš na sudu!

 

Predrag Gaga Antonijević, reditelj filma "Dara iz Jasenovca", suočen je s novim napadima i optužbama da je deo njegovog scenarija plagijat priče Arsena Diklića za film "Djeca Kozare" iz 1986. godine.

Reditelj Lordan Zafranović i dramska spisateljica Biljana Srbljanović izneli su ove navode, a Antonijević za Kurir kaže da će njegov kolega ove tvrdnje morati da dokaže na sudu. - Scenario je originalan i rađen na osnovu istorijskih činjenica i likova. Nataša Drakulić nije čitala Diklićev i Lordanov scenario, a ja sam ga čitao pred kraj snimanja svog filma. Nema niko autorska prava nad sudbinom žrtava Jasenovca. Zafranović je već ranije izneo tu tvrdnju, a i lično

Zafranović: Ne odustajem od “Djece sa Kozare”

 

Da li i koliko film “Dara iz Jasenovca” ima sličnosti sa scenarijom Arsena Diklića “Djeca sa Kozare” na to pitanje će odgovoriti pravnici u Srbiji, Americi i svim zemljama, gde taj film bude prikazan, rekao je reditelj Lordan Zafranović.

On je naveo da bez obzira na sve ne odustaje od snimanja i da mu je želja da "filmom udari na zlo, ali i da pronađe ljudskost u kojoj čovek jedan drugom daje ruku za budućnost". Zafranović je u jutarnjem programu “Probudi se” na TV Nova S rekao da mu je facinantno da postoji takva podudarnost između scenarija Arsena Diklića po kom on već godinama sprema film i ostvarenja Predraga Antonijevića. “Fascinantno je kakvom je brzinom to napravljeno i dovelo nas sve pred..........
 

Pismo Andrea Malroa Narodnoj biblioteci Srbije i narodu kome su kultura i sloboda jedno

 RTS

Nova zgrada Narodne biblioteke Srbije svečano je otvorena 6. aprila 1973, na godišnjicu bombardovanja Beograda 1941, u kome je uništena stara zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu. U to vreme Andre Malro, francuski pisac i prvi ministar kulture u istoriji, piše svoju knjigu o Pikasu "Glava opsidijana", koja uz knjige "Lazar", "Hrastovi koje obaraju" i "Uže i miševi" čini ciklus "Ogledalo limba", nastavak Malroovih čuvenih "Antimemoara". Bila je to jedna od poslednjih knjiga koje je Malro objavio za

29. jun 1975. Gospodinu upravniku Narodne Biblioteke Srbije u Beogradu Poštovani upravniče, Odazvavši se na poziv Odbora za vezu koji je oformljen na Sorboni, uručio sam gospodinu Živoradu Stojkoviću rukopis Glave od opsidijana, koji vam je, zacelo, već stigao. Želeo bih da vam u nekoliko reči obrazložim šta me je na ovaj čin navelo. Dok su u najmračnijim časovima minuloga rata, posle Varšave, Roterdama i Dankerka, preostale zemlje predavale Trojnom paktu svoju

18.02.2021.

Marijana Kolarić na čelu Muzeja savremene umetnosti

 Piše: FoNet

Vlada Srbije imenaovala je danas istoričarku umetnosti i kustoskinju Marijanu Kolarić za direktorku Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu, saopšteno je posle današnjee sednice Vlade.

Kolarić je diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti 2010. godine i među osnivačima je Galerije „Novembar“ u Beogradu, gde je umetnička direktorka i glavna kustoskinja. Od 2011. do 2015. radila je na poziciji stručne saradnice za kulturu u Gradskoj upravi grada Pančeva, a istovremeno od 2010. do 2017. godine kao nezavisna kustoskinja organizovala nekoliko izložbi u Srbiji i inostranstvu sa posebnim