Umro Slobodan Jevtić Pulika

 Telegraf.rs

Slobodan Jevtić Pulika preminuo je u 92. godini u francuskom grasu Klermon-Feranu, gde je proveo najveći deo života i stvaralaštva.

Rođen 1934. u Valjevu, karijeru je započeo u scenografiji, a nakon preseljenja u Francusku 1965. godine potpuno se posvetio slikarstvu, objavljeno je na Instagram stranici Valjevska posla. Njegova dela odlikuje snažna, kosmička poetika i istraživanje univerzuma kao umetničke inspiracije. Iako je živeo u inostranstvu, ostao je vezan za rodni kraj, gde je realizovao murale, uključujući monumentalno delo "Kolubarska bitka" u Mionica. Tokom karijere izlagao je širom

Otvori na telegraf.rs

Normalan život će da pukne

 

„Nikako da se uhvatimo normalnosti. Jako je i tužno i zabrinjavajuće mnogo toga što se dešava sa kulturom, govorim o odnosu vlasti prema njoj. Ako je kultura ta koja nas prikazuje u određenom svetlu, a jeste, svedoci smo da se to svetlo sve više gasi. Ostaćemo u mraku. Nedopustivo”, kaže glumac Aron Balaž, koga će publika uskoro gledati i kao Iliju Čvorovića, odnosno „Balkanskog špijuna”.

Naše priče, sećanja i stradanja

 Ovogodišnje, 71. Sterijino pozorje biće održano u Novom Sadu od 26. maja do 3. juna, a selekcija je na konferenciji za novinare saopštena 24. marta. Od preko četrdeset odgledanih predstava, selektor Svetislav Bule Goncić odabrao je osam naslova. Ovogodišnji festival biće bez međunarodne selekcije „Krugovi”.

Bunt je prirodna ljudska potreba

Od 13.marta, kada je premijerno prikazan, u Americi se holivudsko-srpski film „Gospodar Oluje”, reditelja i scenarista Zorana Lisinca i Domagoja Mazurana, prikazuje u više od tri stotine bioskopa. Ovdašnja premijera zakazana je 7. aprila u MTS dvorani, a od 9. ide u bioskopsku distribuciju.
 

U PRIPREMI JE NOVI BROJ BEOGRADSKOG KRUGA KREDOM (rok za prijem radova: 1. maj 2026)

 

 

Beograd, 26. mart 2026. - Časopis za književnost umetnost i kulturu Beogradski krug kredom, poziva autore da nam šalju svoje priloge  za novi broj lista.

E-mail za vaše priloge jeste sledeći - bgkrugkredom@gmail.com

Propozicije za slanje Vaših radova:

- Tekst Times new roman 12. Pismo -  ćirilica.

- Najviše tri pesme po autoru. Radove poslati u jednom word dokumentu a ne u različitim.

- Prozni radovi - do tri strane teksta. Dužu prozu nećemo uzimati u razmatranje.


Vaše radove nam šaljite u word dokumentu (poezija, priče, kraći odlomci iz romana... prikazi knjiga...) primamo do 1. maja  2026. godine

Zabaranjena predstava "Naši dani" održana uz ovacije u Čačku

 

Glumac Radoslav Milenković dobio je ovacije na kraju monodrame "Naši dani", koju je izveo pred brojnom čačanskom publikom, na trgu ispred Gimnazije u Čačku.

Publika, koja je ispunila ceo trg, sedela je i stajala ispod kišobrana. Monodrama "Naši dani", koja je sastavljena od satira Radoja Domanovića i poezije Vladislava Petkovića Disa, gostovala je u Čačku u organizaciji građanskih aktivista, koji su obezbedili besplatnu predstavu za publiku nakon što je njeno izvođenje, koje je ranije bilo najavljeno u tom gradu, bilo otkazano bez obrazloženja. Aktivisti su izvođenje monodrame "Naši dani" na trgu ispred čačanske

Otvori na nova.rs

Komemoracija Gordani Marić na FDU: Poslednje poruke i aplauzi velikoj glumici i voljenoj profesorki

  |  R. Radosavljević

Muzičkom temom Zorana Simjanovića iz antologijske serije „Grlom u jagode“ reditelja Srđana Karanović, u kojoj je Gordana Marić ostala nezaboravna, danas je održana komemoracija velikoj glumici i posvećenoj profesorki, preminuloj 7. februara, koju su na Fakultetu dramskih umetnosti organizovali njeni studenti i kolege.

Uz poruku „Bodro, hrabro, umetnički“, koju je jedna od najdarovitijih glumica i najvoljenijih profesora na FDU upućivala na svojim predavanjima, sa velikim emocijama, poštovanjem ali i duhovitošću, po čemu se Gordana Marić takođe pamti, oprostili su se njeni nekadašnji studenti, Ivan Jevtovic, Petar Benčina, Milena Vasić, Andrijana Oliverić, kao i kolege, Nada Blam, Irfan Mensur, Ferid Karajica, Branka Pujić, makedonski reditelj Naum Panovski. Posebna, beskrajno

Otvori na danas.rs

Monarhisti se u Kragujevcu 2026. godine bore protiv slike Đorđa Andrejevića Kuna na kojoj je petokraka

 

Predsednik Saveza monarhista Kragujevac Milan Tanović zatražio je danas hitno uklanjanje slike autora Đorđa Andrejevića Kuna sa motivima iz Narodnooslobodilačkog rata iz skupštinske sale ili vraćanje zavese koja ju je sakrivala od 1996. godine, posle promene režima u Kragujevcu.

"Neka se premesti na drugo mesto, ne želimo njeno uništenje, ali joj mesto nije u Skupštini koja predstavlja sve građane Kragujevca", saopštio je Tanović koji je i šef odborničke grupe Zajedno za Šumadiju - Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) u kragujevačkom parlamentu. On je naveo da je na današnjoj sednici Skupštine grada Kragujevca, predsednik tog parlamenta Ivica Momčilović "svesno uklonio zavesu" i time "pokušao da nametne jednostranu i ideološki obojenu...........

 

Otvori na nova.rs

Panel "Tradicija otpora" u Magacinu, 21. 3.

 

Reflektor teatar prvi put organizuje program u Magacinu!

U pitanju je prva panel diskusija u okviru našeg projekta „Tradcija otpora: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog pamćenja“, a u razgovoru učestvuju: Milena Dragićević Šešić, Srđan Milošević, Milivoj Bešlin i Katarina Beširević. 

Tema su građanski protesti u Beogradu: tridesetih, šezdesetih, devedesetih… pa sve do danas, s fokusom na pitanje: koje smo prakse, vrednosti ili ideje o otporu nasledili… i šta ostavljamo u nasleđe?

Na ovom linku, pročitajte detalje: Panel diskusija.

Peticija za očuvanje prostora Galerije Akademije umetnosti

 

Pozivamo sve zaposlene na visokoškolskim ustanovama, ustanove i organizacije u kulturi, radnike i radnice u kulturi da potpišu peticiju u znak podrške za očuvanje prostora Akademije umetnosti na Bulevaru Mihajla Pupina 22 (Galerija Akademije umetnosti) i Bulevaru Despota Stefana 2 (Atelje), koji se koriste za obrazovni, umetničko-istraživački rad, projekte, javne prezentacije i aktivnosti u okviru međunarodne saradnje.  

Na Dnevnom redu Skupštine Grada Novog Sada koja će biti održana u sredu, 18.03.2026. naći će se predlog Rešenja Gradske uprave za imovinu u imovinsko pravne poslove u vezi sa nepokretnostima u javnoj svojini Grada Novog Sada, kojim je predviđeno oduzimanje napomenutih prostora i objekata u kojima je Akademija umetnosti u svojstvu zakupca. 

U prostoru Galerije Akademije umetnosti održano je preko 50 događaja od otvaranja 2022. godine.  Umetnički savet Galerije sastavljen od profesora, eminentnih umetnika važnih za razvoj, kulturu i umetničku produkciju Grada Novog Sada i Vojvodine na nuvou godine donese odluku o realizaciji 22 umetnička programa.  Tokom 2025. godine realizovano je devet izložbi, bez dodele sredstava za realizaciju programa.  

Zbog svih navedenih činjenica, apelujemo da se tačka Dnevnog reda Skupštine Grada Novog Sada o predlogu rešenja o uskraćivanje prava korištenja Akademiji umetnosti prostora u Bulevaru Mihajla Pupina 22 i Bulevaru Despota Stefana 2 skine sa Dnevnog reda.   

Link ka peticiji: https://www.peticije.online/peticija_za_ouvanje_prostora_galerije_akademije_umetnosti

Teatar Levo slavi 50 godina od premijere predstave - Rastibuđilizovane Klejbezable

 |  Beta

Teatar Levo sa ansamblom AKUD Lola danas obeležava jubilarnih 50 godina od hit predstave "Rastibuđilizovane Klejbezable", saopštilo je to pozorište.

Svi gosti ove večeri dobijaju ekskluzivnu priliku da uživaju u specijalnom 1.585. izdanju Klejbezabli, navodi se u saopštenju i dodaje da će pored izvođenja predstave, posetioci imati priliku da u galeriji Teatra Levo pogledaju izložbu - izbor najzanimljivijih fotografija nastalih tokom 50 godina predstave. "Rastibuđilizovane Klejbezable", po tekstu i u režiji Milana D. Vukotića, kultna je predstava beogradskog Teatra Levo koja već pola veka obeležava pozorišni

Otvori na rs.n1info.com

Izgladnjivanje unedogled

   Suzana Sudar

Istraživanje Hronika represije u kulturi, koju je sprovela Zajednica umetnosti i kulture, otkriva kroz lična svedočanstva kako kontrola, cenzura, smene i ucene sistematski oblikuju svakodnevni život kulturne scene i ugrožavaju prava onih koji stvaraju umetnost u našoj državi

U Srbiji, umetnost se danas bori da opstane u senci straha i političkih pritisaka. U kontekstu dugogodišnje marginalizacije kulture, smanjenog budžeta, netransparentnih konkursa i partokratskog upravljanja, kultura je postala prostor političkih obračuna. Zato je neformalna inicijativa Zajednica umetnosti i kulture (ZUK) tokom novembra i decembra 2025. godine prikupila svedočanstva radnika kulture iz devet gradova, koja otkrivaju sistematsko gušenje kritičkog

Otvori na radar.rs