Promocija romana SVA TESLINA DECA Gorana Skrobonje
utorak, 04. februar 2014. godine (19h)
Multimedijalna sala Ustanove kulture Palilula
(Mitropolita Petra 8, Beograd)
utorak, 04. februar 2014. godine (19h)
Multimedijalna sala Ustanove kulture Palilula
(Mitropolita Petra 8, Beograd)
U utorak 04. februara 2014, s početkom u 19 časova, u Multimedijalnoj sali Ustanove kulture “Palilula” biće održano predstavljanje novog romana Gorana Skrobonje “Sva Teslina deca”.
O knjizi će, pored autora, govoriti pisci Oto Oltvanji i Pavle Zelić, a moderator će biti Dragoljub Igrošanac.
Promocija će biti multimedijalnog karaktera, pa će posetioci imati priliku da pogledaju sve grafičke priloge (foto-kolaže i ilustracije), koji krase stranice Skrobonjinog romana.
Ulaz na promociju je slobodan.
Predstavljanje romana “Sva Teslina deca” još jedna je u nizu književnih večeri kojima se najavljuje Festival fantastične književnosti “Art-Anima”. Festival će se održati od 15. do 17. maja 2014. godine u prostorijama UK “Palilula” u organizaciji sajta za promociju fantastične književnosti “Art-Anima”, pokreta za popularizaciju nauke, kulture i naprednih tehnologija “Punkt” i Ustanove kulture “Palilula”.
Siže romana „Sva Teslina deca“
Roman “Sva Teslina deca" prednastavak je romana “Čovek koji je ubio Teslu”. Smešten u paralelnoj istoriji, donosi priču o drugačijem početku 20. veka, o prosperitetnijoj srpskoj državi, i Beogradu kao svojevrsnom centru sveta, barem kada je reč o vrhunskoj nauci, zahvaljujući tome što se Nikola Tesla odazvao pozivu kralja Sinđelića i preselio u srpsku prestonicu gde je osnovao veliki naučni centar.
U Skrobonjinim romanima, Tesla – kao jedan od najblistavijih umova svoje epohe – svojim naučnim radom privlači pozornost mnogih svetskih tajnih organizacija i agentura, a u romanu "Sva Teslina deca", on je jedini čovek kadar da objasni slučajno otkriće Maksa Planka – otkriće koje bi moglo da promeni sudbinu čitavog univerzuma.
Dve godine pre događaja opisanih u romanu "Čovek koji je ubio Teslu", nemački nobelovac dolazi u Beograd kako bi sa Teslom pokušao da pronikne u ovu veliku naučnu tajnu. Ali mnogima nije u interesu da dođe do susreta dvojice slavnih naučnika. Vatikanski asasini, tajna društva u službi velikih sila, gospodari podzemlja sa Dalekog istoka... svi oni žele da organizuju atentat na Planka pre nego što Tesla bude u prilici da sa njim razgovara.
Pukovnik Apis se nalazi pred naizgled nemogućim zadatkom: njegova tajna policija mora po svaku cenu da sačuva Plankov život. Ugled države je doveden u pitanje, kao i budućnost vascele savremene nauke. A jedina osoba sposobna da ukloni opasnost i postara se da dođe do susreta Maksa Planka i Nikole Tesle nosi ime – Cukić. Anka Cukić.
Autor i kritika o romanu
Prema rečima dugogodišnjeg predsednika žirija Ninove nagrade i književnog kritičara Vase Pavkovića, roman “Sva Teslina deca” Gorana Skrobonje jedan je od najboljih žanrovskih romana napisanih na srpskom jeziku. Ovo delo krase uverljiva, intrigantna priča, kao i jaka kompozicija što je potpuno netipična karakteristika kada je srpski roman u pitanju – ističe Pavković.
Govoreći o svom romanu Goran Skrobonja naglašava da uopšte nije imao želju da napiše pretenciozno delo, već knjigu koja bi bila zabavna i koja bi podsetila čitaoce na period kada su popularne bile knjige Žila Verna, Karla Maja, Emilija Salgarija, H.Dž. Velsa i drugih velikana avanturističkog žanra. Želeo je i da se posveti liku Anke Cukić koja je bila epizodni lik u "Čoveku koji je ubio Teslu", kako bi čitaocima dočarao njen životopis. Kroz njen lik pokušao je da pruži odgovor na pitanje kako bi se jedna devojka iz Srbije s početka 20. veka mogla preobraziti u supertajnog agenta; kako i od koga bi učila špijunske i borilačke veštine ali i veštine zavođenja po kojima je u legendu ušla Mata Hari.
”Glavna junakinja je i jedna od najvećih neobičnosti koje je roman Gorana Skrobonje iznedrio”, kaže pisac Pavle Zelić. Junakinja koja je u prvom romanu imala epizodnu ulogu i to polunegativca, u drugom romanu dobija glavnu ulogu. Po Zelićevim rečima tako jak ženski lik sa spektakularnom životnom pričom, novina je u srpskoj savremenoj književnosti.
“Skrobonja nas je obradovao prijemčivijim, rasterećenijim i veselijim nastavkom iz trilogije o Teslaverzumu”, reči su pisca Ota Oltvanjija. “Pozornicu preuzima epizodni lik iz prvog dela, Anka Cukić, superšpijunka u službi njegovog veličanstva kralja Sinđelića. Ovo je njen, što bi se srpski reklo, origin-story, u rasponu od 1909. do 1919. godine. Dok sam čitao osećao sam se kao da pratim dogodovštine Modesti Blejz iz pera Čarlsa Dikensa u svetu Žila Verna”.
Posebna poslastica izdanja su tri lažne novinske stranice, odnosno, foto-kolaži koje je uradio profesor ilustracije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, Rastko Ćirić, kao i 15 ilustracija slavnog ilustratora i strip crtača Igora Kordeja, koji je nedavno dobio titulu viteza u Francuskoj za doprinos umetnosti.
Goran Skrobonja – biografija
Goran Skrobonja je
rođen 28.03.1962. godine u Beogradu. Diplomirao je 1985. na beogradskom
Pravnom fakultetu. Od 1986. pa do danas bavio se profesionalno spoljnom
trgovinom i bio na rukovodećim funkcijama u kompanijama “Simpo” Vranje,
“ICN-Galenika”, “Terra Trade”, “Decotra Engineering” i
“HIP-Petrohemija”, da bi od 2009. postao generalni sekretar Srpskog
udruženja izdavača i knjižara (SUIK) iz Beograda. Takođe, od 1990.
godine, Goran Skrobonja je imenovani stalni sudski tumač za engleski
jezik pri Okružnom sudu u Beogradu.
Od 1985. godine
piše i objavljuje književne radove iz oblasti fantastike. Svoju prvu
priču objavio u “Sirijusu” 1986. godine. Kao pisac, na sebe je skrenuo
pažnju delima objavljenim u antologijama “Tamni Vilajet” i časopisu
“Znak sagite”.
Do sada je objavio romane “Vojnici
Korota” (1992), “Nakot” (1994), “Čovek koji je ubio Teslu” (2010) i “Sva
Teslina deca” (2013); zbirke priča “Od šapata do vriska” (1996), “Šilom
u čelo” (2000) i “Tihi gradovi” (2007). Zajedno sa Draganom R.
Filipovićem i Bobanom Kneževićem, zastupljen je u antologiji trojice
autora “Trifid” (2001).
Priredio je zbirke domaće
slipstrim proze “Beli šum” (2009), „Istinite laži“ (2010), „Apokalipsa
juče, danas, sutra“ (2011), „U znaku vampirice – Ženske priče o
krvopijama“ / „U znaku vampira – Muške priče o krvopijama“ (2012).
Više godina je uređivao fanzin „Emitor“, a bio je i predsednik društva „Lazar Komarčić“.
Dobitnik
je više nagrada Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“: za
roman „Nakot“ (1992), za novele „Gumena duša“ (1993), „Sveti rat“ (1996)
i „Supernova“ (1997), kao i za prevod romana „Plavi motel“ (1996).
Dobitnik je nagrade „Ljubomir Damnjanović“ za priču „U 5 i 15 za
Nekropolis“ (2007).
Prevodio je Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.
Sa
Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu „Točak“
(objavljenu 1987. u časopisu Alef) uobličio u istoimeni strip, koji je
2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu
nagradu.
Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na
muzičkom projektu „Rubber Soul“, pišući, komponujući i izvodeći pesme
Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.
Web sajt:
www.goranskrobonja.com
www.goranskrobonja.com