Gradska sekretarka za kulturu mora da podnese ostavku

Pozivamo vas da potpišete peticiju kojom tražimo da gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić podnese ostavku zbog malverzacija i zloupotreba pri sprovođenju konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi koji već dve godine za redom omogućava podobnim i javnosti potpuno nepoznatim organizacijama dobijanje sredstava namenjenih kulturnoj produkciji. Preko ovog konkursa novac poreskih obveznika dodeljuje se novoformiranim organizacijama, organizacijama koje su neposredno pre ili nakon raspisivanja konkursa promenile statut da bi u njemu navele da se bave kulturom ili onima koji sa ovim poljem nemaju nikakve veze i uopšte nisu registrovani za ovu delatnost. Na ovaj način, netransparentnim odlučivanjem, malverzacijama i klijentelističkim odnosom prema organizacijama Sekretarijat za kulturu grada Beograda već više od dve godine otežava, ako ne i potpuno onemogućava pravo na rad radnicima u kulturi. Zato zahtevamo smenu Gradske sekretarke za kulturu, Ivone Jevtić i poništenje rezultata ovogodišnjeg konkursa.

Potpišite peticiju

Predstavljanje knjige: Kirjakos Haralambidis,Carujuća Famagusta // 30.3. // 19č

Predstavljanje knjige ,,Carujuća Famagusta" najvećeg pesnika sa Kipra, Kirjakosa Haralambidisa.

O knjizi će govoriti Dejan Matić, glavni urednik Trećeg Trga i Aleksandra Milanović, prevodilac.

Datum:
30/03/2018 u 19:00č
Mesto:

Knjigodrom

Topolska 18
11000 Beograd

Kirjakos Haralambidis, pesnik, esejista i prevodilac, rođen je 1940. godine na Kipru. Poeziju objavljuje od 1961. godine. Višestruko nagrađivan za svoje delo na

Kipru i u Grčkoj, do sada je objavio trinaest knjiga poezije. Njegova poetika nastaje u dijalogu, s jedne strane, sa Konstantinom Kavafisom, a sa druge, sa

poetskim načelima pesnika „Generacije tridesetih” čiji su predstavnici Jorgos Seferis i Odisej Elitis. Pesništvo se prevashodno bazira na istoriji Kipra – od antičkih vremena sve do posleratnog perioda turske okupacije 1974. godine. Carujuća Famagusta je pesnikova peta knjiga poezije. Za nju je 1982. godine dobio Državnu nagradu za poeziju Republike Kipar.

Martovski festival - Belgrade Documentary and Short Film Festival

Večeras u 19h (Dom omladine Beograda) počinje 65. Martovski Festival, svetskom premijerom dokumentarnog filma "TIERRA UTOPIA" rediteljke Jelene Stolice i dodelom nagrade za životno delo montažerki i profesorki FDU Jelici Đokić. Sve ulaznice su rasprodate, ali do 1. aprila imate priliku da pogledate još 80 filmova u takmičarskom programu, kao i fenomenalan revijalni program, te da učestvujete u brojnim radionicama i prezentacijama. Zato požurite na Eventim Serbia blagajnu u DOB-u i pridružite nam se na ovoj filmskoj avanturi koju smo organizovali zbog vas!
Sve informacije potražite na www.martovski.rs.

Borina nedelja u Beogradu: Prve knjige mladiih autora

Četvrtak, 29. mart u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Borina nedelja u Beogradu:

Prve knjige mladiih autora

Slađana (Branislava) Bušić, U uhu duh (A/U), Prvenac, SKC, Kragujevac
Marta Radovanović, Deoba Boga, Prvenac, SKC, Kragujevac
Milena Kulić, Let Minervine sove, Prvenac, SKC, Kragujevac
Filip Grbić, Ruminacije o predstojećoj katastrofi, Plato
Stevan Janjić, Ništa se nije desilo, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad
Vladimir Vujović, Silencio, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad
Mirjana Narandžić, Nema veze, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad
Katarina Mitrović, Utroba, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad
Ivan Kojić, Laura, Prva knjiga matice srpske, Novi Sad
Jovana Marojević, Uberi me, Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak
Siniša Gavrić, Putoopisi, Knjaževac.
Jovan Marković, Znakovi i znaci, Treći Trg,
Ognjen Aksentijević, Um za morem, smrt za vratom, Treći Trg,

Učestvuju: Ivan Radosavljević, Dejan Matić i autori

Vode: Živko Nikolić i Miljurko Vukadinović

Promo cena kompleta za Nišville do kraja marta!

Od 1.aprila u prodaji pojedinačne ulaznice za Nišville 2018!

35. Internacionalni niški jazz festival „Nišville 2018“ održaće se od 3. do 12.avgusta, a glavni festivalski program 9, 10, 11 i 12.avgusta 2018 na niškoj Tvrđavi. Rekordnih 1000 učesnika izvešće 250 programa na 20 stejdževa i scena.

Do 31.marta aktuelna je promo cena kompleta od 2.000 dinara za 25 koncerata na glavnim binama, a od 1.aprila 2018 komplet ulaznica koštaće 2.500 dinara. Komplet ulaznica će i ove godine važiti za Midnihgt Jazzdance stage, na kome će nastupiti eminentni svetski i domaći DJ-evi i producenti, kao i za većinu pratećih programa festivala.

Od nedelje, 1.aprila u prodaji će biti i pojedinačne ulaznice za tribine po ceni od 1.500 dinara, kao i ulaznice za VIP tribinu - VIP kompleti po ceni od 4.000 dinara i VIP pojedinačne ulaznice koje će koštati 2.000 dinara.

Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži CS Eventim u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na linku http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/nisville-2018-nis-niska-tvrdava-474116/event.html

Prodajna mesta CS Eventim: http://www.eventim.rs/rs/prodajna_mesta/

Organizatori naglašavaju da svaka ulaznica važi za jednu osobu. Karta se na ulazu poništava i umesto nje se dobija narukvica.

Na ovogodišnjem Nišvilu između ostalih će nastupiti: Gipsy Kings, Lisa Simone, Inner Circle, Omarr Hakim, Matt Bianco i mnogi drugi.

Više informacija o festivalu:

www.nisville.com

https://www.facebook.com/NisvilleJazzFestival/  

Jedna od stanica na "Putovanjima" je i SKC

U petak, 30. marta biće predstavljen novi roman Zorana Ilića - "Putovanja". 

Govore: Tatjana Pajić i autor. 

Voditelj Nenad Glišić. 

Kontakt galerija SKC KRAGUJEVAC, 19 sati.

o knjizi:

Kroz monotoniju svakodnevice, na monitoru kompjutera, isijava neprekidno drevna luča gde je dočekuju svetlosti neona, ultrazvučni zraci, kosmičke vizije, budućnost. Stoga će iz istorije izroniti i naći svoja mesta u romanu mnoge ličnosti (Moša Pijade, grof Rajevski, Molijer, Mika Bosnić); događaji (ofanzive NOB-a); mesta (Ribarska banja, Novi Sad) i mnogi drugi. Oni su sagledani u romanu iz posebne vizure i o njima se piše ono što je najmanje poznato. Ubačen u mreže sitno necanih okaca, duboko proanaliziranih, ali pitko ispisanih, čitalac će stići do kraja putovanja, sa utiskom da tamo dalje još uvek nešto ima što nije izašlo na videlo, a što bi bilo dobro da se upozna. Barem virtuelno, na ekranu kompjutera. To je ona osobenost koju u svom stilu poseduje pisac Zoran Ilić.

(Iz recenzije Ljiljane Pantelić Novaković )

Program Poezina za nedelju u klubu Petak

Novi Poezin Party, održaće se 25. marta (nedelja) od 20h u klubu Petak u Lominoj 14.

Nastupaju: Dijana Knežević, Aleksandra Biro, Milica Špadijer, Ivana Matić, Mila Lukić, Mina Delić, Branka Selaković, Ivan Janković, Miodrag Stošić, Milan Mijatović, Varvara Vučković, Miloš Marjanović, Igor Markišić, Mirko Jekić, Milorad Mladenović, Branislav Stošić, Zoran Antonijević i Damjan Dobrila Dam Dam (muzička podrška).

Za publiku je ulaz besplatan. Obećavamo odličnu poetsku žurku, dobro druženje i zanimljivu poeziju. Vidimo se na poetskom partiju u klubu Petak!

Link događaja na FB: https://www.facebook.com/events/166635847468807/

Predstavljanje knjige: Gustavo Adolfo Beker, Rime // 20.3. // 19č

Knjigu predstavljaju:

Dejan Matić, direktor izdavačke kuće „Treći Trg“

Snežana Jovanović, doktor španske književnosti i prevodilac

Tamara Krstić, književna kritičarka

Srdan Gagić, pesnik i književni kritičar

Biljana Isailović, hispanista i prevodilac zbirke 

Gustavo Adolfo Klaudio Dominges Bastida (Sevilja, 17. februar 1836 – Madrid, 22. decembar 1870), poznatiji kao Gustavo Adolfo Beker, španski je romantičarski pesnik i pripovedač. "Rime" su zbirka ovog seviljskog pesnika, predstavnika kasnog romantizma u Španiji, koja je pod ovim nazivom izdata posthumno, a sada je objavljena i na srpskom jeziku.

Ovo je prvi put da se Bekerova poezija na srpskom jeziku objavljuje objedinjena u jednoj zbirci. Do sada je bila gotovo nepoznata široj publici.

Datum:
od 20/03/2018 u 19:00 do u 21:00
Dodatni komentari: Godine 1999. UNESCO je proglasio 21. mart za Svetski dan poezije.

Mesto:
Institut Servantes (Beograd) / Instituto Cervantes (Belgrado) - Salón de actos
Cika Ljubina, 19
11000 Beograd

Predeli iza vidika Izlozba i knjizevno vece Nemanje Mitrovica

U petak 16.marta 2018.godine u 19 i 30h u Udruzenju ljubitelja umetnosti "Prozor" u Takovskoj 48 u Beogradu, bice otvorena Izlozba pastela i knjizevno vece "Predeli iza vidika" Nemanje Mitrovica knjizevnika i slikara. Autor ce govoriti svoju poeziju i citati prozu iz svijih brojnih knjiga, kao i iz rukopisa.
U muzickom intermecu ce nastupiti Jelena Zugic gitara i vokal sa portugalskom muzikom.
Nemanja Mitrovic je rodjen 1960. u Parizu i pripada generaciji koja se afirmisala na stranama "Knjizevne reci" i "Polja". Izasao je na glas najoriginalnijeg fantasticara, cija su ostvarenja krasila antologije savremene srpske price.Objavio je osam proznih, jednu pesnicku i dve knjige izabranih prica. Prevodjen je na nekoliko jezika. Od 1992. do 2000. ziveo je i radio u Amsterdamu, nakon cega je presao da zivi u Srbiji. Dela: san rata, U znaku ribe, Price za oci... Tamna strana Sunca, ZIma u raju...Bukvar, Osmeh crnog Pita(2015.)... Dobitnik je "Brankove nagrade" i drugih priznanja za svoje literarno i likovno delo.

Predstavljanje knjige „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“ u izdanju Filmskog centra Srbije

Petak, 23. mart u 18 sati, knjižara „Delfi” u Studentskom kulturnom centru u Beogradu

Knjiga „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“ autora Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića, u izdanju Filmskog centra Srbije, biće predstavljena u petak, 23. marta u 19 sati, u knjižari „Delfi” u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Na promociji će govoriti: Zoran Janković, Ivan Velisavljević i Đorđe Bajić, autori, Nenad Polimac, filmski kritičar zagrebačkog „Jutarnjeg lista” i Sandra Perović, urednica u Redakciji filmskog i serijskog programa RTS-a.

Filmski centar Srbije s ponosom predstavlja „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“, jedinstvenu knjigu u našoj kulturi koja sadrži kritičke tekstove o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u redovnoj bioskopskoj distribuciji ili na festivalima u periodu od 2000. do 2017. godine. Ovo kapitalno izdanje napisali su Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević, predani i istrajni srpski kritičari mlađe generacije, ljubitelji srpskog i jugoslovenskog filma. Njih trojica imaju dugogodišnje kritičarsko iskustvo u štampanim i elektronskim medijima, a u svom kritičarskom radu specijalizovali su se upravo za srpski film.

Zoran Janković ističe da je inicijalna ekipa koautora knjige u početku bila brojnija, ali se broj angažovanih ljudi vremenom osipao:

-       „Trojka koja je napisala knjigu bila je i trojka koja je započela konkretan rad na stvaranju sadržaja. Motiv je bio naoko jasan – stvoriti dovoljno rečit, ali i precizan prikaz stanja u srpskom igranom celovečernjem filmu u narečenom periodu, kao i u srpskoj kinematografiji u ovoj eri, a u isti mah i pod krovom jednog ovako pipavog i osobenog izdanja sjediniti filmofilmsku strast, koja nas svu trojicu i dalje drži i nosi, i ozbiljan, smiren i odmeren ton u procenjivanju pojedinačnih kvalitativnih dometa srpskih filmova“.

Ideja-vodilja prilikom nastanka knjige bila je da se na jednom mestu nađu tekstovi o svim domaćim filmovima novog milenijuma, te da se publici i stručnoj javnosti pruži sistematičan, pregledan i temeljan uvid u domaću produkciju u tom periodu. Cilj Kritičkog vodiča kroz srpski film je da se, u atmosferi opšteg i neprolaznog diskontinuiteta i (samo)zaborava, stvori trajni osvrt na domaći filmski fundus iz ovog milenijuma, i to na način koji u sebi sjedinjuje pet tendencija od ključne važnosti za jedno ovakvo izdanje: filmofiliju, preglednost, iskrenu brigu za srpski film i njegovu skoriju baštinu, ozbiljnost i analitičnost  u osnovnom tonu i konciznost svojstvenu današnjem vremenu.

Prema rečima Ivana Velisavljevića, rad na knjizi trajao je dve godine, dok je sama ideja postojala od 2013. godine:

-       „Ideja o „Kritičkom vodiču kroz srpski film, 2000-2017“ rodila se 2013. godine, ali je pravi rad započeo pre dve godine, kada je u igru ušao Filmski centar Srbije kao izdavač. Najteži deo posla za mene je predstavljalo dostizanje kriterijuma koji smo postavili u kritičkom pristupu - da filmovi budu analizirani i opisani sažeto i precizno, naročito u pogledu poetika i stila, da vrednosni sudovi budu argumentovani, da se zadrži filmološka strogost a da stil pisanja ipak bude pristupačan i široj publici“.

U glavnom delu knjige „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“ našla su se 224 teksta o isto toliko dugometražnih igranih filmova, kao i dva teksta o dva dugometražna animirana filma. Pored tehničkih detalja i faktografije, svaki tekst sadrži i sinopsis, kritičarski osvrt, kao i obilje drugih podataka (prvenstveno o recepciji filma u zemlji i inostranstvu, učešću na festivalima, nagradama, gledanosti u bioskopima, a tu su i izvodi iz kritika drugih kritičara).

Raspodela tekstova među trojicom autora vršena je dogovorno, i po unapred utvrđenim pravilima, za koje Đorđe Bajić kaže:

-       „Ta raspodela je bila važan deo procesa nastanka knjige i njen zamajac. Načelni dogovor je bio da, kad god je to moguće, kritiku piše onaj kome se taj konkreteni film najviše dopao. Smatrali smo da je taj princip najpošteniji prema zastupljenim autorima i filmovima. Išli smo godinu po godinu, od 2000. pa nadalje, neizmenično sa liste birajući filmove. Prvi bi, na primer, birao Ivan, pa Zoran, pa ja. Pa tako u krug, sve dok međusobno ne podelimo filmove za tu godinu. I tako osamnaest puta, za svaku godinu koja je obrađena u knjizi. Da se ne lažemo, bilo je i  filmova koji se nisu dopali nijednom od nas. Čak i tada, trudili smo se da sagledamo i njegove pozitivne strane. Zanimljivo je, mada ne i neočekivano, to što su najzabavniji tekstovi po pravilu bili oni o najslabijim filmovima“.

Svi tekstovi u knjizi bogato su ilustrovani posterima i fotografijama iz filmova, koje je sakupila i pripremila Maja Medić. Borut Vild, jedan od vodećih beogradskih grafičkih dizajnera, pobrinuo se za dizajn i prelom knjige, dok je recenzent i pisac pogovora Nenad Polimac, najpoznatiji i najugledniji regionalni filmski kritičar. Kritički vodič sadrži i dodatak u kome se nalaze tekstovi o dugometražnim dokumentarnim filmovima, manjinskim koprodukcijama i nezavisnim, off-filmovima. Knjiga ima i rečnik manje poznatih termina, kao i obiman indeks za koji se postarao urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović. Sve to u tvrdom povezu, na bezmalo 500 stranica.

Iz pogovora Nenada Polimca, filmskog kritičara i recenzenta knjige:

„Knjiga Kritički vodič kroz srpski film na najbolji mogući način pristupa novom dobu srpske kinematografije, obrađujući film po film, nudeći uz obilje podataka i vrlo relevantne kritičarske stavove. Sva trojica autora – Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević – odlično poznaju svetski film i njegove trendove te srpski film neprestano dovode s njim u vezu. Ništa tu nije nategnuto, sve je vrlo suvislo obrazloženo, i to je najveća vrednost njihove knjige. Fascinira kako su se uspeli odmereno i analitički postaviti ne samo prema bioskopskim hitovima kao što su Sveti Georgije ubiva aždahu i serijal Montevideo, nego i prema ponekad vrlo teško prohodnim microvawe ostvarenjima. Verovatno nema šanse da ovaj vodič pročitate u jednom dahu, previše je tu filmova i stilskih pravaca, ali prelistavaćete ga sigurno godinama.“

Iz predgovora Bobana Jevtića, direktora Filmskog centra Srbije: 

„Kada se ovaj filmski mozaik do kraja sklopi, postaje jasnije kakve je sve faze naša kinematografija zajedno sa svojim autorima prolazila u ovom periodu. Ova knjiga nije samo skup kritika – ona je svedočanstvo jednog vremena i presek naših (filmskih) mogućnosti i postignuća. Ali pre svega navedenog, Kritički vodič kroz srpski film trebalo bi da nam ukaže na to šta zapravo jeste, ili bar čemu teži, srpski film u ovom veku.“

Preminuo pretučeni zaječarski glumac

Vasa Spasojević (72), glumac u penziji iz Zaječara, koga je ispred porodične kuće u Gamzigradskoj Banji zverski pretukao komšija Dušan Jovanović (58), podlegao je danas povredama

IN MEMORIAM: Milorad Mića Mihajlović

Milorad Mića Mihajlović, slikar i ilustrator (12. 12. 1936. Dulje Han kod Suve Reke – 09. 03. 2018.) Osnovnu školu i nižu gimnaziju pohađao je u Kraljevu, a 1955. primljen je u Novom Sadu u Školu za primenjenu umetnost jer je još kao osnovac pokazao talenat za crtanje.

Srednju školu završio je 1960. i zaposlio se kod Vase Kazimirovića u nedeljniku “Tribina” kao ilustrator, da bi 1963. prešao u redakciju “Dnevnika” gde je kao ilustrator radio sve do odlaska u penziju.

Poezin na Svetskim danima poezije 2018

SVETSKI DAN(I) POEZIJE 2018: Jezičke igre

čitanja-slušanja/ razgovori / izložba / performansi/ filmovi

21–24. mart 2018.

Festival Svetski dan(i) poezije okuplja autore iz sveta i Srbije, donoseći u Beograd novosti sa književnih i kulturnih scena Evrope i sveta. Pored autorskog čitanja pesama, na klasičan ali i nekonvencionalan način, festival naglašava produktivnost sadejstva poezije i drugih medija. Ovogodišnje izdanje posvećeno je temi odnosa jezika i društva, kroz primere sadejstva poezije, performansa i kratkog filma.

U okviru programa nastupiće i slemeri organizacije Poezin. Prenosimo deo programa, a kompletan program možete ovde skinuti kao pdf fajl.

Četvrtak, 22. mart

19.30–21.00 SLUŠANJE POEZIJE: Dušan Vejnović, Vitomirka Trebovac, Goran Stanković, Srđan Gagić, Natalija Marković, POEZIN: Nikola Oravec, Milan Mijatović i Đorđe Đorđević; Sara Ventroni, Marion Pošman.

Režija: Dara De Luka. 

Klub „Tuluz Lotrek“, Resavska br. 24.

Gosti festivala 2018:

Pesnikinje i pesnici: Tanja Bakić (Podgorica), Laslo Blašković (Novi Sad), Adisa Bašić (Sarajevo), Dušan Vejnović (Novi Sad), Sara Ventroni (Rim), Đan Mario Vilalta (Pordenone), Srđan Gagić (Beograd), Eugen Gomringer (Rehau), Lidija Dimkovska, (LJubljana/Skoplje), Dejan Ilić (Beograd), Lisandri Kola (Tirana), Mirjana Frau Kolarski (Novi Sad), Josip Kocev (Skoplje), Katalin Ladik (Budimpešta), Tomislav Marinković (Lipolist), Natalija Marković (Beograd), Vlado Martek (Zagreb), Grupa „Nacista i Zlatousti“ (Beč/Berlin): Sandra Gugić, Tomas Arst, Gerhild Štajnbuh; Grupa „Poezin“ (Novi Sad / Beograd): Nikola Oravec, Milan Mijatović i Đorđe Đorđević, Marion Pošman (Berlin), Ana Ristović (Beograd), Goran Stanković (Niš), Slobodan Tišma (Novi Sad), Stevan Tontić (Novi Sad) i Vitomirka Trebovac (Novi Sad).

Gosti festivala su i Tomas Volfart, direktor berlinske Kuće poezije, Tomaš Glanc, slavista i Zabine Henzgen, slavistkinja i umetnica sa Univerziteta Cirih.

Biografije učesnika festivala su na sajtu: www.kcb.org.rs

Prevodioci na manifestaciji: Bojana Bratić Ivić, Dejan Ilić, Dragoslav Dedović, Biljana Andonovska, Vesna Strika i Irena Brkić.

Urednici programa festivala 2018: Olivera Stošić Rakić, Dubravka Đurić i Vladimir Kopicl.

* Ovde možete skinuti kompletan program, kao pdf fajl.

“Pozorišno proleće” u Šapcu

Šabačka publika će moći da vidi predstave „Urnebesna tragedija“, „Mala mađarska pornografija“, „Tako je (ako vam se tako čini)“, „Rubište“, „Iz života insekata“, „Carstvo nebesko“ i „Carstvo mraka“
Šabački festival Pozorišno proleće održaće se ove godine od 16. do 23. aprila, a u takmičarskom programu naći će se sedam predstava, od kojih čak pet iz Beograda.

Diskretni šarm buržoazije - Luisa Buñuela

"Diskretni šarm buržoazije" - (Le Charme discret de la bourgeoisie) ovaj film je režirao Luis Buñuel, u pitanju je surealistička satira koja podseća na ranije Bunjelove filmove poput L'Âge d'Or iz 1930. i El ángel exterminador iz 1962. Film je nagrađen Oskarom za najbolji strani film 1972.

U trajanju od: 1h 42min 

Grupa prijatelja iz francuskog visokog društva odlučuje se za zajednički ručak ali svaki pokušaj ostvarivanja te ideje propada. U početku se vjeruje da su to mali lapsusi s vremenom i datumom, ali prepreke postaju sve bizarnije.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=QZfCoTvbXXc

Ulaz na donacije (od prihoda finansiramo pod u galeriji)

POBEDNICA BERLINALA STIŽE U BEOGRAD Rediteljka koja osvešćuje prošlost

Beograd, 8. mart 2018 - Jedan od najekskluzivnijih gostiju 11. Beldocsa svakako će biti Rut Bekerman (Ruth Beckermann) austrijska rediteljka čiji je film “Valdhajmov valcer” (Waldheims Walzer) pobedio na nedavno završenom Berlinalu, osvojivši najviše priznanje za najbolji dugometražni dokumentarni film. Zahvaljujući Austrijskom kulturnom forumu, Rut Bekerman će boraviti u maju u Beogradu, gde će i ovdašnjoj publici predstaviti svoje vrlo specifično ostvarenje, koje će se naći u programu Biografski dokumentarci festivala Beldocs.
Kao što se iz naslova naslućuje, Rut Bekerman u svom filmu bavi se fenomenom Kurta Valdhajma, nekadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Koristeći isključivo snimke iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, među kojima su i njeni kada je i sama protestovala protiv njega, Bekerman metodično do detalja otvara hronologiju otkrovenja njegovog pripadništva nacistima i kako je došlo do toga da, bez obzira na sve dokaze, većina i dalje glasa za njega na izborima 1986. godine.
Ali film Rut Bekerman nimalo nije još jedna lekcija iz istorije. Baš naprotiv! Zahvaljujući njenoj pametnoj naraciji – čistoj, zastrašujućoj ali nikada polemičnoj – film “Valdhajmov valcer” govori zapravo o urgentnosti i oglašava uzbunu ne samo zbog političkih pokreta u Austriji, već i u Poljskoj i Mađarskoj. Govoreći o tome, Bekerman u filmu odbrojava dane koji su Valdhajma doveli do izbora, bacajući novo svetlo na svaki čas tokom tog perioda. Ona je tako uspela da, otkrivajući prošlost, zapravo prikaže pravo stanje u kome se nalazi Evropa danas.
Po tome je i poznata u svetu filma. Rođena u Beču 1952. godine u jevrejskoj porodici, Rut Bekerman se nakon doktorata iz novinarstva i istorije umetnosti odbranjenog u Tel Avivu i studija fotografije u Njujorku, opredelila za dokumentarne filmove i već prvo ostvarenje realizuje 1977. godine. Od tada, autorka je više od 10 dugometražnih dokumentarnih ostvarenja, koja su uglavnom premijerno prikazivana na Berlinalu ili na Cinema du Reel, gde su i nagrađivana. U njima, Rut Bekerman se većinski bavila posmatranjem izbliza stanja savremenog društva, sa razmišljanjem o način na koji se sećamo naše prošlosti. Isto je uradila i u najnovijem filmu “Valdhajmov valcer”, koji je i estetski superiorniji, zbog čega se s pravom i nagrađen najvišim prizanjem na minulom festivalu u Berlinu.


Festival Beldocs je tokom minule decenije postao najvoljeniji prolećni festival dokumentarnog filma koji okuplja najbolja ostvarenja savremene dokumentaristike. Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela je svoje premijere upravo na Beldocsu. I ove godine biće organizovan market dokumentarnih filmova, po drugi put podržan od strane Evropske Unije, kroz program – Kreativna Evropa, podprogram Mediji.

I ove godine, Beldocs nastavlja da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku, nudeći sem domaće i međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe, među kojima su se Feel Good Movies i Biografski dokumentarci pokazali najvoljenijima. Ove godine, Beldocs će pored Sava centra biti održan i u Dvorani Kulturnog centra, Domu omladine Beograda, Domu sindikata, kao i u salama Kinoteke u Kosovskoj i Uzun Mirkovoj ulici.

Od ove godine, uvedena je i nagradna igra #europeanfilmchallenge u kojoj se gledaoci dokumentarnih filmova takmiče za vredne nagradne – putovanje na jedan od festival A kategorije. Nakon Berlinala, sledeći krug se odnosi na putovanje u Kan i drugi krug počeo je 12. februara. Propozicije su sledeće: takmičar treba da odgleda 10 evropskih dokumentarnih filmova na bilo kojoj od mogućih platformi (VoD, SVoD, bioskop, festival, televizija, itd.), objavi naziv filma i platforme na kojoj je film odgledan, postavi fotografiju kao dokaz i haštag #europeanfilmchallenge. Nakon određenog vremena organizator takmičenja će selektovati pobednika, koji će osvojiti atraktivnu nagradu.

Ovogodišnje 11. izdanje festivala Beldocs trajaće od 7. do 14. maja.

Šerbedžija: Laž je da sam tražio da glumim u filmu o Jašariju

Rade Šerbedžija demantovao medijske napise o ponuđenoj ulozi u filmu o OVK. 

Proslavljeni svetski i jugoslovenski glumac Rade Šerbedžija demantovao je danas, kao običnu laž, medijske napise da se nudio "nekom mladom albanskom filmskom režiseru" da igra u njegovom filmu o Ademu Jašariju.

Preminuo Jovan Radulović, pisac Golubnjače, Braće po materi

Preminuo je književnik Jovan Radulović (67), pripovedač, romansijer, autor drame "Golubnjača". U književnost je ušao zbirkom pripovedaka "Ilinštak" tematski vezanim uz severnu Dalmacije, a ljudi tog kraja su bili njegova stalna tema.

Rade Šerbedžija odbio da glumi Adema Jašarija

 Glumac Rade Šerbedžija odbio je da glumi jednog od osnivača takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Adema Jašarija, prenosi RTS pozivajući se na kosovske medije. Kako navodi, Šerbedžija nije prihvatio ulogu Jašarija u filmu koji priprema režiser Ljuan Krueziju. 

Književno veče Ivana Antića

Povodom rođendana Danila Kiša

Srpski kulturni centar „Danilo Kiš” iz Ljubljane 

poziva vas na 

KNJIŽEVNO VEČE IVANA ANTIĆA

sa Svetlanom Slapšak i Biljanom Žikić

1. mart u 19 h

Centar za poeziju Tomaža Šalamuna,

Cankarjeva 5, 1000 Ljubljana 

Dobro došli!