29.08.2019.

Održan prvi sastanak sa strip autorima na temu rezidencijalne saradnje Francuske i Srbije



Sreda, 28. avgust, galerija Francuskog instituta u Srbiji

Razgovor sa domaćim strip autorima na temu prvog rezidencijalnog programa u oblasti stripa između Francuske i Srbije, koji je predviđen međudržavnim Sporazumom o saradnji u oblasti kulture i stripa koji je potpisan tokom posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Republici Srbiji 15. jula, održan je juče (u sredu), 28. avgusta u galeriji Francuskog instituta. O programu koji će se jednom godišnje održavati u Angulemu i Pančevu sa okupljenim autorima razgovarali su An Loren Viguru, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji koji je i inicijator projekta, Saša Rakezić (Aleksandar Zograf) strip autor, i Monika Husar, direktorka Agencije KomunikArt iz Pančeva, koja je partner na projektu.
Govoreći o projektu, An Loren Viguru osvrnula se na ideju koja je dovela do stvaranja ovakvog sporazuma, a to je kontinuitet Francuske ambasade i Instituta u Srbiji u višegodišnjem radu, sa ciljem da se pruži podrška domaćim strip umetnicima, i da se omogući razvoj ove oblasti umetnosti:
„Ideja koja stoji iza Sporazuma je da se pomogne srpskim strip umetnicima tako što će im se omogućiti veći prostor za rad. Moja želja je bila da neko iz Francuske koja ima veliko i ukorenjeno strip nasleđe dođe u Srbiju, i stekne uvid u strip scenu na ovim prostorima. Pozvali smo Pjera Lungeretija, generalnog direktora Međunarodnog centra za strip uz Angulema, koji je posetio Beograd i izložbu „Ona se budi“ mlade strip autorke Jane Adamović, i bio impresioniran radom srpskih strip umetnika i umetnica. Jedno od mesta u Francuskoj koje nudi dosta mogućnosti umetnicima je Angulem kao svetska „prestonica stripa“. To je jedan mikro sistem sačinjen od umetnika iz celog sveta koji je dovoljno veliki da ugosti sve strip autore. Razgovarali smo o mogućnosti osnivanja rezidencijalnog programa u Srbiji, i to je bila startna tačka u nastojanju da se nekolicini umetnika iz Srbije, pomogne da odu u Francusku, i stvaraju tamo u periodu od dva meseca.“
Za ovaj sporazum bio im je neophodan partner u Srbiji pa je, prema rečima An Loren, Francuski institu odabrao Sašu Rakezića (Aleksandra Zografa) i Agenciju KomunikArt iz Pančeva, kao logičan sled događaja s obzirom na višegodišnju strip saradnju Zografa i Francuskog instituta, i organizacione kapacitete Agencije KomunikArt, koja je specijalizovana za umetnost i kulturu. Pored toga, Grad Pančevo je izrazio spremnost da se priključi i sa zadovoljstvom učestvuje u realizaciji programa.
Saša Rakezić (Aleksandar Zograf) istakao je da u ovom sporazumu vidi nadu za strip umetnike u Srbiji da nastave da se bave devetom umetnošću:
“Poziv za učešće na ovom projektu vidim kao sjajnu priliku za one koji u ovom trenutku sede u svojoj sobi u Srbiji i razmišljaju kako je nemoguće baviti se stripom, kako ne postoje više razlozi baviti se ovom umetnošću jer podrazumeva posao koji iziskuje dosta truda i vremena, a slabo je plaćen. Osoba koja se bude prijavila na rezidencijalni program zaista će imati priliku da ode u zemlju gde postoji izuzetna strip tradicija, gde može da upozna prave profesionalce na ovom polju, ili jednostavno da upozna ljude koji nisu iz sveta umetnosti, nego samo vole strip.“
Zograf je dodao da je takođe bitno što i Srbija ima priliku da ugosti francuske autore jer je to divan način da se oni upoznaju sa Srbijom, i da kroz razgovor sa umetnicima iz Srbije i jedni i drugi uporede iskustva, i saznaju kako je to biti strip umetnik u ovim zemljama.
Monika Husar, direktorka Agencije KomunikArt koja je partner na projektu, izrazila je entuzijazam povodom učešća na ovom projektu:
Mislim da možemo doprineti da svaki korak u rezidencijalnom programu bude javan i dostupan javnosti, medijima i ostalim zainteresovanima, posebno umetnicima. KomunikArt je zadužen za organizacione poslove na terenu, ali i promociju i predstavljanje projekta ne samo u Pančevu i Beogradu, nego u celoj Srbiji. Takođe me veoma raduje učešće Grada Pančeva, koji će sredstvima iz budžeta doprineti promociji strip umetnika i umetnica iz cele Srbije.“
Jedan od prisutnih strip autora, Igor Kordej, o rezidencijalnom projektu je rekao:
„Čini se da u situciji koja mi već neko vreme izgleda kao močvara, ovaj projekat predstavlja iskricu nečega što obećava da će krenuti ideja o razmeni, usklađivanju iskustava, umetničkih aspiracija između Francuske i Srbije i njenih autora.“
Inicijatorka projekta An Loren istakla je da će poziv za prijavljivanje na rezidencijalni program biti otvoren za sve - kako za profesionalce koji su već objavljivali radove, tako i za najmlađe koji tek ulaze u svet stripa. Odbor koji će vršiti prvu selekciju 5 kandidata iz Srbije činiće predstavnici Francuskog instituta u Srbiji, Grada Pančeva, Agencije KomunikArt i Saša Rakezić (Aleksandar Zograf), dok će konačnu reč imati stručni odbor u Angulemu.
Od naredne godine, strip autor iz Srbije boraviće u Angulemu dva meseca, dok će francuski umetnici u Pančevu boraviti mesec dana. Grad Pančevo obezbediće novac srpskim umetnicima da odu u Angulem, a Francuski institut u Srbiji pobrinuće se za sredstva potrebna umetnicima iz Francuske da dođu u Pančevo. Svi ostali materijalni troškovi obezbediće se apliciranjem za sredstva internacionalnih i nacionalnih fondova.
Cilj rezidencijalnog programa je jačanje umetničke, naučne, pedagoške i kulturne saradnje u oblasti stripa između dve zemlje.

PREMIJEROM FILMA DELIRIJUM TREMENS U NOVOM SADU ZAPOČEO BIOSKOPSKI ŽIVOT NOVOG FILMA GORANA MARKOVIĆA


Svečanom premijerom u Novom Sadu novi film čuvenog srpskog reditelja i scenariste Gorana Markovića - Delirijum tremens započeo je svoj bioskopski život. Sinoć je u bioskopu Arena Cineplex novosadska publika gromoglasnim aplauzima pozdravila Tihomira Stanića, Igora Đorđevića i Srđana Timarova.

Tihomir Stanić u glavnoj ulozi čuvenog glumca Dagija, koji preopterećen poslom spas traži u alkoholu, je ovom prilikom izjavio: “Mnogo mi je drago što je ovaj film, koji priča o svima nama glumcima, premijerno prikazan u Novom Sadu, gradu u kojem smo sva trojica prisutnih ovde načinili prve korake u ovoj profesiji. Volim ovaj grad, ne samo zato što sam ovde studirao glumu na Akademiji umetnosti, već i učestvovao u predstavi koja je otvorila Srpsko narodno pozorište.”

Srđan Timarov u maloj, ali nezaboravnoj ulozi Džambe nasmejao je publiku do suza i pozdravio ih rečima: “Ja sam crna ovca u ovom filmu. Ali, kad Goran Marković pozove, ja samo kažem da I ne pitam šta je. Drago mi je što film kreće svoj bioskopski život upravo  iz Novog Sada, grada u kojem sam ja živeo, školovao se i prohodao kao glumac.”

Igor Đorđević odigrao je zahtevan lik Dušana i doživeo ovacije publike: “Trudim se da i svoje studente učim da lik ne dolazi samo spolja, već i iznutra. Nije bilo lako držati taj facijalis posebno kroz niz komičnih i zatim tragičnih situacija. Beskrajno mi je drago što sam dobio priliku da glumim u filmu Gorana Markovića i raduje me kada čujem reakcije publike.”

Film je snimljen u produkciji RTS-a nakon velikog uspeha istoimene pozorišne predstave Beogradskog dramskog pozorišta, po želji doajena našeg glumišta Predraga Pece Ejdusa, koji je nažalost dočekao samo početak snimanja. Scenario za predstavu i film je takođe napisao Goran Marković, inspirisan upravo Pecinom sudbinom, a okružen glumcima od svog rođenja, znatiželjan da otkrije šta pokreće one čiji život je gluma bez obzira na posledice koja ta predanost ili čak zavisnost nosi.

U ovoj tragi-komičnoj drami ćemo pored Tihomira Stanića gledati i mnoge velikane našeg glumišta: Anitu Mančić, Goricu Popović, Igora Đorđevića, Dragana Petrovića Peleta, Nadu Šargin, Miodraga Mikija Krstovića, Beredu Rešit, Milicu Zarić, Svetozara Cvetkovića, Mašu Dakić, Gorana Daničića i Srđana Timarova. Filmski glumački debi u ulozi Dagijevog sina ovim filmom je doživeo mladi glumac Amar Ćorović, koji gradi ozbiljnu karijeru u pozorištu.

Trejler možete pogledati putem linka: 

28.08.2019.

Завршно вече Међународне књижевне колоније Српско књижевно друштво – Крупара 2019.


Петак, 30. август 2019. у 18 часова
Ресторан „Крупара“
Иво Лоле Рибара 1, Бачко Душаново

Учесници: Пaвeл Пилх (Чeшкa), Eрик Taу Кнудсeн (Дaнскa), Рoлaнд Oрчик (Maђaрскa), Даница Вукићeвић, Ивaнa Mилaнкoв и Eнeс Хaлилoвић (Србија)
Води: Ђорђе Кубурић
Организација: Српско књижевно друштво и Крупара уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

13.08.2019.

НИШВИЛ МУВИ СAМИТ 2019


Жири НИШВИЛ МУВИ СAМИТА 2019, у саставу Милена Павловић, глумица из Београда, Кунг Чи-шинг, композитор, перформер и музички активиста из Хонг Конга и Драгомир Миленковић Јога, композитор и музичар, оснивач и вођа групе „Хазари“, одгледао је све, за званични програм, одабране „независне“, носкобуџетне, инди-филмове и одлучио да за
најбољи ДОКУМЕНТАРАНИ ФИЛМ смотре прогласи:
словеначко остварење Дивље реке / Непошкодоване Рожлеа Брегара, Матица Облака и Михе Авгуштина. Балкан је резерват, последња оаза дивљих европских река… Али преко 2.700 малих и великих хидроелектрана, које се граде, корупција и похлепа, уништиће последње слободне реке „старог континента“. Балкан Риверс Тур“, екипа кајакаша, сниматеља, фотографа и љубитеља природе, креће у акцију да “дигне глас” против уништавању чистих, дивљих и нетакнутих река - реализујући филм који снажно, фактографски указује на потребу мењања и развоја свеопште друштвене свести, односа према природи, на овим запарложеним еко-просторима

Награду за најбољи ИГРАНИ ФИЛМ, екс екво, деле филмови:
Бескрајно иранске редитељке Марјам Захиримехр и марокански Киликис, град сова Алауија Ламхарзија Азларабеа.  Марјам Захиримехр на увид нуди снажну/ савремену/ протесну драму на посве актуелну тему тзв. “удаје због мириза“ (“death by dowry”), због које у неким азијским земљама годишње самоубиство изврши и неколико стотина жена, а Азларабе, фасцинирајућом редитељском прецизношћу, огољеном до детаља - једног Серђа Леона, осликава изоловану насеобину у планинама Високог Атласа коју насељавају је породице и стражари тајног политичког логора.
 Оба филма су снажне метафоре -универзалне знаковности, актуелна сведочанства о ауторитарности и репресији који влада у данашњим, тобоже - „савременом свету“!? 

најбољи ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ФИЛМ
по оцени Жирија је аудио-визуелни перформанс Аион број 001 италијанског синеасте Марка Рока посвећен класицима светске кинематографије – Свену Никвисту,  Ингмару Бергману и глумици - Лив Улман. Осим визуелног исијавања, иританта је његова аудио-потка која укључује тзв. бинауралне-бит-фреквенције и спацијални звук у најновијој долби техници ...
 Необична атмосфера коју перформанс (ре)креира открива публици несвакидашње, граничне области који одељују тон, музику од слике...,  и зато овај експриментални филм изазива снажну перцепцију, стварајући специфични, заумни мулти-сензорски, синеестетски ефекат

И поменимо на крају:
Да је НАГРАДА НАЈБОЉЕМ ИЗВОЂАЧУ, односно ИЗВОЂАЧИМА МУЗИКЕ у филму припала је члановима немачке психо-поп групе Космоновски у истоименом филму Мумина Бариса. Космоновски је 2012. године основао Холгер Денингер, социјални педагог а група се састоји од шест ментално хендикепираних људи између 30-45 година, који, углавном, без икакве музичког образовања, интерпретирају своје и туђе мелодије...


У Нишу, 11. 8.