28. 12. 2011.

Drugi album "Ljudskih potreba" na Neetiketi

::: BEOGRAD :::

Manekeni Bigza nastavljaju sa izdavanjem albuma domaćih muzičkih snaga. Ove nedelje u pitanju je drugo izdanje sastava Ljudske potrebe pod imenom "Povratak u realno", koji je već dostupan za besplatno preuzimanje na sajtu udruženja www.manekenibigza.org.
Bend, koji čine Vuk Miletić (vokal), Armand Mesaroš (bas) i Igor Andrejić (sempler i klavijature), karakteriše energičan, elektro-pank zvuk, a na novom albumu sarađivali su i sa kolegama Leonidom Pilipovićem - Punkersteinom (Džukele) na pesmi "Beskrajno smo sami" i Goranom Grubišićem (Ana Never) na pesmi "Doviđenja".
Ljudske potrebe planiraju seriju koncerata početkom sledeće godine kojim će promovisati novo izdanje, dok je za polovinu februara u planu EP sa pet novih numera koje će snimiti uživo sa par gostiju.

27. 12. 2011.

Najuži izbor za NIN-ovu nagradu

::: BEOGRAD ::
David Albahari, Svetislav Basara, Franja Petrinović, Slobodan Tišma, Voja Čolanović i Uglješa Šajtinac našli su se u najužem izboru za najbolji roman godine u izboru NIN-a.
Na jedanaest dosadašnjih sastanaka razmatrana je celokupna produkcija pristiglih romana, a 26. decembra 2011. žiri u sastavu: Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujčić i Vasa Pavković (predsednik) izabrao je šest romana za najuži izbor.
To su: "Kontrolni unkt" (Stubovi kulture) Davida Albaharija, "Mein Kampf" (Laguna) Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" (Akademska knjiga) Franje Petrinovića, "Bernardijeva soba" (KC Novog Sada) Slobodana Tišme, "Oda manjem zlu" (Mono i Manjana) Voje Čolanovića i "Sasvim skromni darovi" (Arhipelag) Uglješe Šajtinca.
Na istom sastanku žiri je zaključio da je od romana dobijenih posle izbora užeg izbora samo roman Vladana Matića, Sklapanje pejzaža (Altera, Beograd) zaslužio da bude uvršten u širi izbor.
Odluku o nagradi žiri će doneti na zaključnoj sednici 16. januara 2012.godine.
(izvor ----- BLIC)

25. 12. 2011.

Kulturu je u 2011. obeležila kriza

::: BEOGRAD/SRBIJA :::
Kriza, gostovanje britanske soul pevačice Ejmi Vajnhaus, članstvo Srbije u Komitetu Uneska za zaštitu kulturnih nasleđa, neki su od najjačih utisaka čelnih ljudi kulture u Srbiji u 2011.

“Bila je ovo krizna godina u kulturi i to je najjači utisak. A sledeća će biti još gora, jer neće biti para za velike poduhvate“, rekla je narodna poslanica i članica skupštinskog odbora za kulturu Gorica Mojović.
Ona je, međutim, dodala da je takođe uverena da će i u takvim uslovima entuzijazam i volja pomoći umetnicima da ne posustanu.
Mojovićeva je naglasila da je i pored nedostatka sredstava u 2011. bilo značajnih poduhvata u kulturi, održane su sve manifestacije, gostovali su Boris Berezovski i Ejmi Vajnhaus, obeleženo je 50 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću.
"Srbija je postala član komiteta Uneska, što je naročito bitno ako se ima u vidu da je pre toga bilo problema oko tretmana i lociranja nekih od naših najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika na Kosovu”, istakla je Mojovićeva.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Vera Pavlović Lončarski je kao glavni događaj izdvojila članstvo Srbije u Komitetu za svetsku baštinu.
“Mislim da ljudi nisu svesni koliko je to značajno. Odluka 21 članice komiteta rešava šta su kulturna dobra na listi svetske baštine, šta će biti upisano na listu, njihove granice”, objasnila je ona i dodala da će u naredne četiri godine u tome učestvovati i Srbija.
(izvor ---- BLIC)

23. 12. 2011.

Novi Unus mundus

::: NIŠ :::
U novom, 40. broju časopisa „Unus mundus“ (Niški kulturni centar) objavljena je knjiga Borisa Nada „Poslednja Tula“, koja sadrži 17 priča: „Gog i Magog“, „Moloh“, „Bagdad“, „U danima kuge“, „Poslednji vuk“, „Mač“, „Tristan“, „Mesec boga Marsa“, „Apolon i Dafne“, „Deca carstva“, „Na reci Sprevi“, „Rialto“, „Poslednja Tula“, „Zeleni anđeo“, „Hiperborejci“, „Sveti vrh“ i „Đavolje kule“.
Priče „Gog i Magog“, koja je prvi put objavljena na sajtu Prozaonline, kao i priče „Bagdad“ i „Đavolje kule“ su fantastične priče u ovoj zbirci.
Priče „U danima kuge“, „Poslednji vuk“ i „Poslednja Tula“ takođe su prethodno objavljene na sajtu Prozaonline.
U novom „Unus Mundusu“ objavljena je i knjiga polemičkih tekstova Miroslava Lukića o srpskoj književnosti „Iz karantina“, potom pesničke zbirke Milutina Luja Danojlića „Na zlatnoj žici vremena“, Milena Milivojevića „S vrha jezika“ i Dejana Bogojevića „Turobna noć, magma“, a zatvara je knjiga eseja Milana R. Simića „Eseji da ublaže tvoju gorčinu“ i tekst Stevana Bošnjaka „Poslanica Ganeši“.
Glavni i odgovorni urednik časopisa je Stevan Bošnjak.

E-mail: boleb@open.telekom.rs .

21. 12. 2011.

Rođendanska žurka Manekena Bigza U zmajevom gnezdu: Threesome + DJ set NEETIKETE

::: BEOGRAD :::
Udruženje građana i građanki Manekeni Bigza će u petak 23. decembra proslaviti svoj prvi rođendan U zmajevom gnezdu, na šestom spratu zgrade BIGZ. Na velikoj žurci zasviraće zasluženo nahvaljen surf bend Threesome, dok će ostatak večeri svoj izbor muzike predstaviti puleni onlajn izdavačke kuće NEETIKETA. Manekeni Bigza su u prošloj godini organizovali preko šezdeset koncerata, tri festivala, široj publici predstavili desetine albuma putem svoje internet stranice www.manekenibigza.org i volonterskim snagama se zdušno trudili da daju svoj doprinos promociji nadolazećeg autorskog zvuka prestonice i regiona. Otvoren poziv i salje stoji - svim muzičarima, poštovaocima, entuzijastima - da se pridruže Manekenima u daljem radu.

20. 12. 2011.

PLEJLISTA S POČETKA VEKA

::: BEOGRAD :::
PRIČA
Časopis za priču i priče o pričama
PLEJLISTA S POČETKA VEKA
Beograd, mart 2011, godina V, broj 14

Priča, prvi i jedini časopis za priču i priče o pričama Beograd, mart 2011, godina V, broj 14
Izdavač -- Književno društvo „Sveti Sava“ – Beograd, ulica Gandijeva 167–177
Za izdavača – Nebojša Ćosić
Glavni urednik – Slobodan Stojadinović
Odgovorni urednik – Slavoljub Marković
Zastupnik Priče – Dr Mališa Stanojević
Časopis Priča izlazi četiri puta godišnje (Tiraž – 300)
Štampa Gorapres – Beograd
Na naslovnoj strani — Nebojša Lazić: „Entry“, digitalni print, 2010.
Na poleđini: prof. Slobodan Roksandić: Bez naziva, akrilna boja na drvenoj podlozi, 20×27 cm, 1990.

Uvodna napomena:
Prostor za mlade autore se poptpuno suzio; nesta- nak novina i časopisa najviše pogađa one koji dolaze. Nema okruglih stolova, bavljenje tipologijom nove priče, od predhodnih izbora prošlo je više od deset godina.
Izbor koji je pred vama tiče se pripovedačica i pripovedača rođenih nakon 1975. godine, dakle najmlađih koji su tek objavili po koju knjigu.
Izbor su sačinili - Ivan Antić i Slavoljub Marković.

Tko pjeva o Marini, zlo ne misli (a ja si sad idem popiti jedan gemišt kod Žnidaršića)

Decembarski pozdrav!


Novi izgled našeg sajta zlipodstanar.com i nova priča na tom sajtu - Tko pjeva o Marini, zlo ne misli!
Da sam ovu priču pokušao napisati prije dvadeset godina, ne bih je napisao. Prvi razlog je taj što nisam imao kompjuter, osim commodorea 64 (ali na njemu sam i glavu jedva znao naštimati), a poludio bih od pisaće mašine jer na njoj nikad nisam mogao napisati niti jedan red, a da ne pogriješim. U rijetkim situacijama sam ipak uspijevao, ali bih već u narednom redu napravio dvije greške, a u sljedećem tri, pa bih crven u licu iščupao papir, zgužvao ga, a onda ga s terase degažirao u susjedno dvorište poput golmana Branka Davidovića.
Drugi problem bi nastao zato što nikako ne bih mogao tako brzo saznati ko je sve pjevao o Marini. Sad imamo YouTube pa je takva informacija lako dostupna. Sada je sve mnogo lakše, možete diskografiju neke grupe dobiti za sat ili dva ne izlazeći iz svoje sobe, dok ste nekad morali putovati po gradovima i obilaziti berze ploča. Ali nestalo je nečeg lijepog iz tih starih vremena. Kako to izvrsno kaže kanadski zli podstanar, moj saradnik Janković: "Sad možeš kupiti seme i zasaditi čitavo polje deteline sa četiri lista. Nije li to tužno?"
Treće, tada osim rijetkih pisama i nešto češćih školskih sastavaka, ništa nisam ni pisao. To je zato što u školi djecu tjeraju od čitanja dajući im dosadne knjige za lektiru, pa djeca misle da je pisanje jako dosadno i da je predviđeno za one koji ništa drugo ne znaju, pa ni pisati, te da je zabavnije rezati šperploče pilicama koje traju koliko i prosječna pjesma o Marini, a onda pucaju.
Ima još razloga, ali ne može najava priče biti duža od nje same. Evo, reći ću i to, tada sam poznavao mnogo manje ljudi nego danas, samim tim i manje djevojaka, pa i manje Marina.
Pročitaj ovu priču obavezno. Jer, kad se vidimo sljedeći put, ja ću te pitati šta je u njoj pisalo. Pitanja neće biti laka. A ja lako dajem jedinice. Čak i Marinama.
Sutra počinje zima.

Novi album ariljskog sastava Baobab na sajtu Manekena Bigza

::: BEOGRAD/ARILJE :::

Manekeni Bigza ove nedelje predstavljaju novi album sastava Baobab pod imenom 'Pogled iznad', koji je za besplatno preuzimanje već dostupan na internet stranici udruženja,
www.manekenibigza.org.

Baobab žive u Arilju, stvaraju već osamnaest godina, a dopašće se ljubiteljima garažnog zvuka koji ne zaziru od romantičnih momenata. Bend je prošao kroz niz transformacija i smena članova, a kao podstrek za uvek ponovno okupljanje i rad navode mlade generacije stasale na njihovim ranim snimcima. Iza sebe imaju album-samizdat 'Pesme iz babine kuće' iz 1998. godine, maksi singl 'Dve leve noge' iz 2010. godine, a novi album snimljen je ove godine u studiju Šamarčina u Vrbasu i Digimedia u Beogradu.

Tribina: »Put za istok«

::: BEOGRAD :::

Beogradski nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizuje tribinu "Put za istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama istočnog bloka".
Tribina će biti održana 22. decembra 2011. u 18 časova u Press centru Udruženja novinara Srbije, Knez Mihailova 6/III, Beograd.

Teme o kojima će biti reči:

– Na koje je načine muzika sa ovih prostora dospevala do zemalja istočnog bloka
– Fenomen popularnosti jugoslovenskih pevača u Rusiji

– Jugoslavija kao katalizator popkulturne komunikacije između Istoka i Zapada

– Fenomen popularnosti jugoslovenskog novog talasa u Poljskoj

– Šta su Jugoton i Jugopolis i ko to tamo peva Idole na poljskom

– Međusobno preplitanje i uticaji malih kultura koje se geografski ne dodiruju

– Evropski identiteti nakon pada Berlinskog zida i raspada Jugoslavije kroz prizmu pop-kulture

Gosti:

Radmila Karaklajić, pevačica

Minja Subota, pevač i voditelj

Petar Janjatović, rok kritičar

Saša Dragić, kompozitor i menadžer

Gregor Bžozovič, idejni tvorac projekata Jugoton i Jugopolis

Moderator: Jovana Gligorijević, novinarka "Vremena"

(izvor --- VReme)

Promocija Đavoljeg koloseka Bojana Bosiljčića

::: BEOGRAD :::
Sreda, 21.12.2011.g.
Vreme -- 7:00 po podne until 8:00 po podne
Gde -- Studentski kulturni centar SKC Mala sala, Kralja Milana 48, Belgrade

Učestvuju: Hilda Urošević, Tamara Krstić, Bojan Bosiljčić
Moderatorka: Vesna Kapor
Muzika: Core 'ngrato (napolitanska) Tenor i gitara: Bojan Bosiljčić
*********************************
"Sve ličnosti ove knjige, i svi događaji, izmišljeni su. Samo je zemlja bila stvarna."
(B.B. Prva strana Đavoljeg koloseka)

Svako ima svoju priču o tome kako je prošao kroz pakao, jer pakao ima bezbroj pojavnih oblika. Ono što je važno kod priča i njihovog odjeka u vremenima koja dolaze je koliko ćemo, čitajući uzajamno naše priče, uspevati da se u njima nađemo i da, kockicu po kockicu, složimo mozaik te jedne Velike priče čiji smo protagonisti bili. (Pitam se sad da li bi Homer slično odgovorio da ga neki grčki novinar priupita isto o Ilijadi?) Ali ta njegova priča mi se sviđa. Važna je i danas. Iako Troje više odavno nema. Ni naše Troje više nema, i, kao i Homerova, ona postoji u jedinim dostupnim fragmentima prošlosti: za kratko u našim uspomenama. I potom, za budućnost, u našim knjigama.
(B-B., odlomak iz novinskog intervjua)

Horski pevač i gitarist, narator ove knjige, Boris Đak, u slučajnom boravku u Zagrebu, januara '90, upoznaje Mariju. (Kao u svakoj valjanoj tragediji, nema tu slučajnosti, naravno.)
Tako počinje paralel-slalom sa Istorijom, u koji Boris i Marija neopozivo stupaju. I baš tada, kad sve miriše na nove početke, stvari zapravo kreću ka svome kraju.
U furioznom tempu, dvoje ljubavnika pokušavaju da reše enigmu koju im nameće Istorija u nastajanju: ali svaki njihov korak koji svesno preduzimaju i koji bi trebalo da ih vodi jedno ka drugome, preduzet je u momentu kad Istorija okreće svoju novu, još krvaviju, stranicu. Ljubavna priča Borisa i Marije pretvara se u lavirint iz koga nema izlaza.
Ranjeni surovošću dana koje moraju da prožive, Boris i Marija postaju, kao uostalom i svi ukleti ljubavnici, jedno drugom neprijatelji i suparnici, zaslepljeni i onemogućeni u svakoj suvisloj akciji svojom željom da pobede nepobedivo.

Slađana Milošević prva na Jelen TOP listi

Kompozicija Slađane Milošević “Legalize Freedom” je na prvom mestu »Jelen TOP liste«. Prvobitno zabranjeni spot se posle jedanaest godina našao na poziciji koju je već tada zaslužio. Da li je naše društvo sazrelo i oslobodilo se tabua, zabrana i autocenzure, ostaje da vidimo. Fanovi Slađane Milošević se na Fejsbuk profilu pitaju zašto ostali mediji ne podrže emitovanje pomenutog spota, s obzirom da sa druge strane postoji velika zaintresovanost na Internetu? S tim u vezi Slađana Milošević kaže:
„Kompozicija “Legalize Freedom” (Legalizujte slobodu), snimljena 1999. godine, tek sada postaje aktuelna u domaćoj ali i u svetskoj javnosti. Na Internetu se već može pronaći više obrada i raznih izvođenja ove pesme. Tekst govori o socijalnoj nepravdi, o pohlepi bogatih koji uzimaju sve što požele a daju nam samo onu slobodu koja njima ne treba. Od nas su napravili potrošnu robu koju mogu baciti na ulicu kada isisaju i poslednju paru. Manipulišu našim slabostima, pohlepom, požudom, takmičarstvom a ne daju nam da kažemo istinu jer ona samo njima pripada…čovek je izgubio sposobnost da se suprotstavi manipulaciji, lažima, hipokriziji. Nikoga ne intersuju opresija, nedostatak pravde, čak i osnovnog prava na život. “Legalize Freedom” sam napisala iz iskustva biznis žene koja je godinama kao stok broker radila u investicionom biznisu Amerike i spoznala trikove biznisa. Odavno sam shvatila šta je u njemu trulo. Još pre jedanaest godina sam pokušala da upozorim da će se ovakav scenario dogoditi ali kao i obično, nisu me slušali. Pohlepnima sam smetala da još više ojačaju a većina nije razumela da se borim za njihovo dobro. Pokret »Occupy Wall Street« ponavlja sve što sam u svojim javnim istupima rekla i u pomenutoj kompoziciji sažela.
Kako bi svet izašao iz globalne višegodišnje i veoma duboke krize, kapitalizam mora sebe da re-kreira, da uspostavi nove odnose između privatnog kapitala, države i naroda. Neki smatraju da je to moguće, prelaskom u takozvanu »demokratsku ekonomiju«, gde će se generisani kapital pravilnije rasporediti i biti više na raspolaganju narodu a ne samo monopolskoj nekolicini.Wall Street se pretvorio u legalizovanu prevaru, banke podelile kredite bez pokrića, korporacije zatvorile slobodno tržište, što je sve uslovilo blokadu protoka kapitala. Novac se zadržavao kod malog broja bogatih koji ne investiraju u proizvodnju i stvaranje radnih mesta. I, šta se dogodilo? Svetski biznis, fiskalna i realna ekonomija su blokirane, ugušile samu sebe. Proizvodnja je blokrana, pošto su tržišta blokirana nedostatkom konzumenata. Energetski resursi su na izmaku, preskupi su i nemaju odgovarajuću alternativu.
Kada sam došla u Srbiju, govorila sam da ne treba prihvatati postojeće modele Zapada, već učiti na greškama i uzimati samo ono što se pokazalo uspešnim u tim društvima. U brojnim razgovorima sa najvišim državnicima i kroz svoj više od deset godina dugi društveno-politički angažman, pokušavala sam da pokažem da je model kapitalizma i uređenja koje preuzimamo već prevaziđen. Predlagala sam da se posle 2000. godine novo društvo formira kao sinteza socijalizma i oblika kapitalizma i instistirala na donošenju zakona, kao što su Konflikt interesa (u čijem sam lobiranju uspela) i drugih antimonoploskih zakona koji bi sprečili da Srbija postane još jedno od uporišta ili pre žrtva propalog oblika kapitalizma. Antimonopolski zakoni su ključni u sprečavanju bolesti kapitalizma gde je glavni element eradikacija slobodnog tržišta, što je osnovna teza kapitalizma. Za vreme pro-kapitalisitčkog protesta 96. studenti su se na mene ljutili što im ne dajem podršku. Nisu znali ono što sam ja odavno znala, da se bore za svoju propast, sistem koji se iscrpeo, pao kao žrtva ponavljenih grešaka i čovekove pohlepne prirode. Kada sam snimila kompoziciju Legalize Freedom (Legalizujte slobodu) koja govori o pohlepi moćnika, neslobodi običnog čoveka koji je rob banaka i korporacija, niko me nije razumeo.
Dokazalo se još jednom, da sam da sam imala ispravnu viziju. Nije mi drago što sam u pravu jer je propast zajednička ali mi je žao što me niko ne sluša. Ali, ovo društvo i dalje vode prilično neuki i neinformisani ljudi, bez vizije i rešenja. Srbija ima mnogo sreće a veoma malo znanja i mudrosti.


Video spot »Legalize Freedom«





Legalizujte slobodu
(Kompozicija, tekst i aranžman: Aleksandra Slađana Milošević)


Bogati uzimaju sve što hoće,

Daju ti slobodu koja njima ne treba.

Ti se klanjaš tako duboko da ljubiš sopstvenu zadnjicu,

Mizeran si i tako potrošan…



Bude tvoju požudu kako bi ti iskušali dušu,

Vezuju ti povez do praznog ništavila,

Ti si brbljiva mašina sa otrovnim umom,

Organska bomba, spremna da eksplodira.



Legalizujte slobodu!



Pazi čoveče da ne izgovoriš istinu,

Jer istina pripada njima,

Ako je ovo pravo mesto, onda sa ja u pogrešnom svetu

Ali ipak ja odlučujem kome služim…a ti?



Večni rat, za večnu trgovinu!

Prljavština, pohlepa i hipokrizija,

Za večno ropstvo!



Legalizujte slobodu!



Sloboda znaci, biti slobodan

da odlucis sta sloboda za tebe znaci!

VAŽNO! OTKAZUJE SE KNJIŽEVNO VEČE SA ILJIROM ĐOCAJEM!

::: BEOGRAD :::
Gradska knjižnica/
Književni program Kulturnog centra Grad
20. decembar od 20h

Književno veče sa gostom sa Kosova, Iljirom Đocajem, koje je trebalo da bude održano večeras (utorak, 20.decembra), u Kulturnom centru GRAD, otkazuje se iz tehničkih razloga.


Kulturni centar Grad
Braće Krsmanović 4
www.gradbeograd.eu

19. 12. 2011.

Otvoren Novogodišnji sajam knjiga u Domu sindikata

:: BEOGRAD :::
Novogodišnji sajam knjiga, koji se 11. put održava u holu Domu sindikata, otvorio je danas zvanično muzičar Bora Đorđević.
Đorđević, koji će tokom dana na štandu „Večernjih novosti” potpisisvati svoju knjigu „Šta je pesnik hteo da kaže”, izrazio je zadovoljstvo što je „Srbija staromodna zemlja u kojoj knjiga još uvek ima svoje mesto”.
„Pisati knjige danas, to vam je uzaladan posao, prodavati takođe. Niko od toga ne može da živi. Ljudi moraju da jedu i piju, ali ne moraju da čitaju knjige”, rekao je Đorđević.

On je dodao da je sva sreća da je „Srbija jedna staromodna zemlja gde knjiga ima svoje mesto” i poručio prisutnima da nastave da „čitaju knjige, pišu knjige i da se bave knjigama”.
On je otvorio sajam na prepoznatljiv način, pročitavši jednu od svojih pesama, i otkrio posetiocima da istovremeno piše tri knjige „iako je to uzaludan posao”.
U Domu sindikata svoja izdanja izložilo je oko 40-tak izdavača, a popusti se, prema rečima organizatora Žike Miloševića, kreću od 20 do 80 posto.
Tako izdavačka kuća „Laguna” daje popust od 15 posto za pojedinačne knjige, dok pri kupovini tri ili više knjiga kupci dobijaju i veći popust. „Kreativni centar” na svoja nova izdanja daje 15 posto popusta, a za sva ostala 20 posto, koliko daje i „Geopoetika”.
Izdanja „Evro-đuntija” prodaju se sa popustom od 30 do 70 posto, zavisno od cene knjige - naslovi koji koštaju do 500 dinara imaju popust od 30 posto, preko 500 dinara 40 posto, dok za najskuplje knjige popust je 60 i 70 posto.
Na sajmu se mogu naći i polovne knjige iz oblasti istorije, filozofije, psihologije, prirodnih nauka, kao i beletristika, a tri koštaju samo 200 dinara. Prodaju se dela Pekića, Selenića, Getea, Hesea, Selimovića, sabrana dela Ćopića, Crnjanskog, Čehova, Kafke i drugih.
Milošević je u izjavi Tanjugu rekao da očekuje veliku posetu s ozbirom da se sajam održava u centru grada, da je ulaz slobodan i da su popusti prilagođeni „svačijem džepu”.
„Imate popuste od 20, pa čak do 80 posto koliko daje izdavač V.B.Z., a mogu da se nađu i knjige po 50 i 100 dinara”, rekao je Milošević. On je primetio da su u korist sajma i događaji koji se organizuju u salama Doma sindikata, a koji privlače i po nekoliko hiljada ljudi.
Novogodišnji sajam knjiga, koji je počeo 17. decembra, traje do 17. januara.
(izvor ---- Tanjug)

Promocija edicije Prva knjiga Matice srpske za 2011.

::: NOVI SAD :::


Kada – utorak, 20.decembar 2011.g.
Vreme --- 18:00 h
Gde --- Matica srpska, Novi Sad

Matica srpska srdačno Vas poziva na predstavljanje knjiga objavljenih u ediciji Prva knjiga Matice srpske za 2011. godinu
--- Ivana Maksić, O Telo Tvori me
--- Vladimir Ćeha, Samo na klik od tebe
--- Ivana Ikonić, (O)smeh Stevana Sremca

Govore:
- glavni i odgovorni urednik Vladislava Gordić Petković,
- književni kritičar Nataša Polovina
- i autori

Utorak, 20. decembar 2011. godine u 18 časova
u Matici srpskoj

ANDRIĆ: PUTOVANjA, GRADOVI

::: NOVI BEOGRAD :::


Utorak 20. 12. u 20:00, Studio 26

ANDRIĆ: PUTOVANjA, GRADOVI

Predavanja Vladimira Gvozdena i Slobodana Vladušića

Gosti naše tribine, u okviru ciklusa povodom pedesetogodišnjice uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću, biće dvojica afirmisanih književnih tumača i univerzitetskih predavača iz Novog Sada. Vladimir Gvozden će u izlaganju na temu Andrić i putovanje analizirati putopisne reportaže koje je Ivo Andrić pisao u drugoj i trećoj deceniji 20. veka, a koje se odnose na njegova putovanja u Poljsku, Austriju, Španiju, Portugaliju i Italiju. U predavanju Slika gradova u Gospođici Ive Andrića Slobodan Vladušić će govoriti o razlici između dva tipa grada koje u Andrićevom romanu simbolizuju Sarajevo i Beograd, kao o razlici između koncepta Grada i Megalopolisa.

12. 12. 2011.

Biblioteka KALEM (Utorak, 13. decembar u 20 h)

::: NOVI BEOGRAD :::
Utorak 13. 12. u 20:00, Studio 26

Književne studije i esejistika

biblioteka kalem

Govore: Jovan Pejčić (urednik), Goran Maksimović, Aleksandar Kostadinović, Saša Radojčić i Jovo Bajić

U okviru biblioteke Kalem, koju uređuje Jovan Pejčić, tokom protekle dve godine objavljeno je više od dvadeset naslova književne kritike, esejistike, monografskih studija, ogleda, filozofsko-teorijskih radova i publicistike. Između ostalih, knjige su objavili Saša Radojčić, Goran Milenković, Dušan Stojković, Goran Maksimović, Aleksandar Kostadinović, Snežana Božić, Dubravka Popović Srdanović, Dragan Žunić, Natalija Ludoški, Boško Tomašević, Jovo Bajić, Miroljub Todorović. Objavljeni su i izbor iz esejistike Isidore Sekulić i Putokazi Daga Hamaršelda.

8. 12. 2011.

Zmajevo gnezdo u BIGZ-u: punk svirka u petak, Klopka za pionira u subotu

::: BEOGRAD :::

Zmajevo gnezdo u BIGZ-u:
punk svirka u petak,
Klopka za pionira u subotu

Manekeni Bigza se i ovog vikenda prihvataju uloge domaćina najboljeg rokenrol druženja u prestonici.
U petak 9. decembra u muzičkom studiju Zmajevo gnezdo nastupiće punk snage Posno prase, U zmajevom gnezdu, Angry Virgin i Nepristojni ljudi, dok je subota 10. decembar rezervisana za stvaraoce angažovane buke, pančevačko-beogradski bend Klopka za pionira.
Ulaz na oba događaja je besplatan.

“Ti si bitan” na klizalištu SPENS-a

::: NOVI SAD :::

Od subote 10. Decembra ekipa projekta “Ti si bitan” svakog vikenda naći će se na ledu najpopulanijeg Novosadskog klizališta . Uz podršku uprave SPENSA-a koji su omogućili da i posetiocima klizališta približimo ideju celokupnog projekta i u saradnji sa udruženjem Ice new now svakog vikenda delićemo promotivni materijal u vidu flajera i besplatnih majica. Na ovaj način skrenućemo pažnju mladima na njihovo zdravlje i kako pozitivno mogu uticati na isto, i ujedno kako kvalitetno da provode svoje slobodno vreme. Takođe organizovali smo i interesantnu akciju gde svi posetioci mogu da se fotografišu ispred našeg banera i postave svoju fotografiju na fan stranicu gde mogu pozvati svoje prijatelje da je lajkuju i svake nedelje osvoje majicu.

Vidimo se na klizalištu!


(izvor --- http://www.tisibitan.com/)

Niko se više ne zove Pelagija

::: BEOGRAD :::
Novosadska izdavačka kuća „Prometej” juče je u Vukovoj zadužbini u Beogradu predstavila četiri nove knjige drugog kola svoje renomirane edicije popularne lingvistike: „Pravogovor” i „Kako se kaže” Milorada Telebaka, „Ime moje i tvoje” Ivana Klajna i Milana Šipke i „Prezimena su čuvari jezika” Zagorke Vavić Gros. „Rečnik opscenih reči” Danka Šipke novo je delo trećeg kola ove edicije. U razgovoru su učestvovali akademik i lingvista Ivan Klajn, univerzitetski profesor Veljko Brborić, Zagorka Vavić Gros, Pavle Ćosić, iz „Korneta” suizdavača „Rečnika opscenih reči”, i Jovan Ćirilov. Ovom prilikom, „Prometeju” su upućene reči hvale zbog toga što se nalazi među malobrojnim izdavačima koji objavljuju kvalitetna izdanja iz oblasti srpskog jezika i lingvistike.
(izvor -- POLITIKA)

3. 12. 2011.

Tribina: Studentski pokret i državna represija

::: NOVI SAD ::::
utorak, 6. decembar 2011.g.
Време --- 19:00 h
Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovica 13, Novi Sad

Tokom mesec i po dana blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, najjači utisak ostavio je talas državne represije protiv studenata u protestu:
napadi od strane fašista i privatnog obezbeđenja koje je platila uprava Filozofskog fakulteta, krivične prijave protiv trojice učesnika blokade za nešto što nisu učinili i informativni razgovori u policiji.
Slično se može reći i za protest studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji su blokirali članovi Studentskog parlamenta potpomognuti kordonom policije da bi nekoliko dana kasnije pokušali da uguše studentski protest u saradnji sa članovima ekstremnih desničarskih organizacija.
Rektor Univerziteta u Beogradu pozvao je državu (dakle, policiju) da reši blokadu "milom ili silom", a ministar prosvete i nauke da se "prekine taj cirkus".
Šta nam govore nasilje koje je na fakultetima primenjeno protiv studenata, ali i pozivi čelnika državnih institucija da se legitimni studentski protest tako rasturi?
Da li su studenti jedini čiji se protest pokušao tako razbiti, ili postoji sličnost sa radničkim štrajkovima i protestima manjina?
Da li država i državna represija mogu biti zajednički neprijatelj koji će ujediniti različite pokrete obespravljenih?

Na tribini će govoriti Peđa Stanković (student Fakulteta političkih nauka), Miljan Jelić (student Pravnog fakulteta) i Pavle Ilić (student i učesnik u blokadi Filozofskog fakulteta).

(izvor --- FACEBOOK)

1. 12. 2011.

nova besplatna knjiga ::: snaga utopije ::: drazen simlesa

::: ZAGREB :::
Društvo za promicanje književnosti na novim medijima (DPKM) objavilo je u okviru projekta "Besplatne elektroničke knjige" novi besplatni naslov, deseti i ujedno posljednji u tekoćoj godini: "Snagu utopije" Dražena Šimleše, pregled anarhističkih ideja i akcija u drugoj polovici 20. stoljeća. Prvo izdanje objavio je Što čitaš? 2000. godine, a 2005. i drugo, prošireno izdanje. Trenutno je na mrežnim stranicama projekta "Besplatne elektroničke knjige" (www.elektronickeknjige.com) dostupno 129 naslova.
"Snaga utopije" donosi pregled anarhističkih ideja, stavova i vrijednosti, kao i smjerova unutar pokreta, što je dodatno upotpunjeno pregledom najvažnijih akcija koje su obilježile posljednjih pedesetak godina anarhističkog djelovanja. Drugo tiskanje izdanje bilo je prošireno i dopunjeno tekstovima i prilozima Gorana Ivanovića, Ive Kraljević i Roberta Posavca, a dodan je i kratki pregled razvoja i djelovanja anarhističkog pokreta u Hrvatskoj Marka Strpića. Za ovo treće, i ujedno prvo elektroničko, izdanje nadopunjen je i ažuriran posebice dio knjige koji pokriva događanja zadnjih pet na anarhističkoj sceni u Hrvatskoj. Ova knjiga je naročito važna jer suvremene anarhističke ideje i akcije kroz medije i druge oblike masovne komunikacije doživljavaju različite interpretacije, budući da su opet izrazito prisutne, kako prije pet godina kada je objavljeno drugo izdanje, tako i danas, a često je tu riječ o mistifikaciji, krivim interpretacijama ili čak zlonamjernim podmetanjima, što i nije toliko neočekivano budući da za razliku od mnogih drugih političkih ideja, anarhistički pokret rijetko ima priliku javno objasniti svoja načela i polazišta.

O autoru
Dražen Šimleša rođen je 1976. godine u Bjelovaru. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao i doktorirao na Odsjeku za sociologiju. Zaposlen je kao asistent na Institutu društvenih znanosti Ivo Pilar u Zagrebu. Područje rada je globalizacija i održivi razvoj. Do sada ima objavljene tri knjige i nekoliko znanstvenih radova. Predaje kolegij Globalizacija na Mirovnim studijima, te Globalno društvo i održivi razvoj na Hrvatskim studijima. Aktivan je na civilnoj sceni i trenutno volontira kao koordinator udruge Zelena mreža aktivističkih grupa (ZMAG). Objavio: Šimleša, Dražen. Ekološki otisak - kako je razvoj zgazio održivost. Zagreb: TIM press, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, 2010. Šimleša, Dražen. Kako potrošiti svijet - mala škola ratova za resurse. Zagreb: Što čitaš, 2008, 84; Motik, Bruno i Šimleša, Dražen. Zeleni alati za održivu revoluciju, Vukomerić: ZMAG i Zagreb: Što čitaš, 2007, 208.; Šimleša Dražen. Četvrti svjetski rat - globalni napad na život/Drugačiji svijet je moguć - priče iz našeg dvorišta, Zagreb: Što Čitaš, 2006, 354., Zagreb: DPKM, 2008; Šimleša, Dražen. Snaga utopije - anarhističke ideje i prakse u drugoj polovici 20. stoljeća Zagreb: Z@P, 2000, 158., Zagreb: DPKM, 2011.

Zašto objavljujemo besplatne elektroničke knjige?
Budući da se to pitanje gotovo neizostavno pojavljuje u svim razgovorima o projektu "Besplatne elektroničke knjige", odlučili smo u odgovaranje uključiti i autore čiji su naslovi objavljeni u okviru projekta. Ovaj puta to pitamo Dražena Šimlešu, autora više naslova vezanih uz globalizaciju i održivi razvoj.

Kao autoru znanstvene i publicističke literature imam nekoliko razloga zašto mi je bitno objaviti vlastita autorska djela na internet stranici www.elektronickeknjige.com.
Prvo je što smatram kako mi je kao javnom radniku dužnost omogućiti što je moguće većem broju ljudi uvid u spoznaje i rezultate koje pronalazim radeći na Institutu društvenih znanosti Ivo Pilar kao znanstveni suradnik. Projekt s pružanjem čitanja literature besplatno od autora i autorica koji pristaju na to, odličan je alat za tu svrhu. Druga je što s obzirom na tematiku kojom se bavim, a to su globalizacija i održivi razvoj, riječ je uvijek o knjigama koje su određeno vrijeme aktualne, a nakon toga je potrebno njihovo obnavljanje te je neke od njih moguće koristiti kao izvor podataka i svježu arhivsku građu. Za te potrebe, posebice studentima, korisno je dobiti takav izvor na internetu i to besplatno. U današnje vrijeme koje je obilježeno financijskim teškoćama za većinu ljudi, a s obzirom da često pišem i o nepravdi globalne ekonomije, čini mi se pravednim i svrhovitim da neke od svojih djela dajem svima besplatno na čitanje. U tom smislu mi je bitan ovakav projekt, jer mi pruža veći i širi doticaj s ljudima do kojih zbog mnogih objektivnih razloga ne bi mogao doći.

Pesničke vertikale Ljubomira Simovića

::: NOVI BEOGRAD :::
Četvrtak, 1. 12. u 20:00, Mala sala DKSG

Pesnik i delo

Pesničke vertikale Ljubomira Simovića

Govore: Aleksandar Jovanović, Jovan Delić, Svetlana Šeatović Dimitrijević i Predrag Petrović

Ljubomir Simović govori stihove
Gost naše tribine biće pesnik koga mnogi smatraju klasikom savremene srpske poezije. Neposredan povod za to je objavljivanje zbornika radova posvećenih Simovićevoj poeziji, koji je nastao kao rezultat naučnog skupa održanog prošle godine u organizaciji beogradskog Instituta za književnost i umetnost (projekat Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka). Prema rečima Aleksandra Jovanovića, urednika zbornika, u poeziji Ljubomira Simovića propevalo je naše jezičko i kulturno pamćenje, drevni jezik našeg predanja, ali joj nije strano ni suočenje sa neposrednim društvenim zbivanjima. Pesnikov zaštitni znak je ukrštanje retorskog zamaha, crnohumornog tona i pevanja o najvišim nacionalnim vrednostima.
Ljubomir Simović (1935) objavio je pesničke knjige Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998), Tačka (2004) i Planeta Dunav (2009). Autor je četiri drame (Hasanaginica, Čudo u „Šarganu“, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu), nekoliko knjiga eseja, zapisa, dnevnika i memoarske proze. Dobitnik je brojnih književnih i pozorišnih nagrada. Od 1994. je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Godine 1991. objavljena su Simovićeva Dela u pet knjiga, a 2008. i Odabrana dela u dvanaest knjiga.


29. 11. 2011.

NOVA HIT KOMEDIJA NA REDOVNOM REPERTOARU UK VUK-a!

::: beograd :::

1. decembra u 20 časova na sceni "Aleksandar Popović" održaće se premijera najnovije produkcije Ustanove kulture "Vuk Karadžić", drama Milana Jelića "Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera". Jelićev tekst pisan sedamdesetih godina dvadesetog veka osvetljava temu frustracije pojedinca koji ne može adekvatno da odgovori na očekivanja zajednice. Jelić kroz sočan, bezazlen, skoro petparački jezik, stvara svet koji živi u limbu između sela i grada,svet koji stalno gladuje hraneći se palanačkim duhom koji bdi i preliva se preko granica vremena. Režiju i adaptaciju teksta potpisuje Dara De Luka, a upredstavi igraju Irena Mičijević, Bojan Žirović, Tatjana Kecman i Nađa Sekulić.

28. 11. 2011.

DKSG, NOVI BEOGRAD: Severni bunker

::: NOVI BEOGRAD :::
Utorak 29. 11. u 20:00, Studio 26

Književna periodika

Severni bunker

Govore: Srđan V. Tešin, Srđan Srdić, Marija Midžović i Zvonko Karanović
Kikindski časopis „za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture“ Severni bunker izlazi od 1999. godine, kada su ga kao specijalno izdanje Kikindskih osnovali Srđan V. Tešin i Jovan Gvero. Nedavno je iz štampe izašao 18. broj pod naslovom KNJIŽEVNOST I VELIKO PLATNO, koji je posvećen odnosu literature i filma. Novi broj donosi tematske priloge koje su, po pozivu uredništva, napisali književnici iz Engleske, Škotske, Hrvatske i Srbije, uz poeziju i prozu troje književnika iz SAD. Izdavač časopisa je Kulturni centar Kikinda, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i opštine Kikinda.

27. 11. 2011.

Stereolimit na NEETIKETI Manekena Bigza

Manakeni Bigza nastavljaju izdavačku aktivnost i na NEETIKETI vam predstavljaju još jedan sjajan bend iz Niša-Stereolimit i njihov album prvenac “Indikacije, kontraindikacije i nezeljena dejstva”.
Stereolimit je nastao krajem 2010. godine kao posledica nedovršene priče čiji su akteri bili Miroslav, Bratislav i Bojan, trojka koju ljudi pamte pod imenom PRC.
Septembra 2010. bend se okuplja pod novim imenom i kreće sa snimanjem materijala za prvo izdanje. Sve pesme su snimane u "Stereolimit" studiju u samostalnoj produkciji.
10. aprila 2011. godine Stereolimit se pojavljuje na digitalnom izdanju "Električni impuls - Kiša Kerozina Remixed" sa numerom "Vedriji snovi". Na leto 2011. snimaju svoj prvi spot za pesmu "Dan se radja".

Stereolimit su:
Miroslav Cvetković - vokal, gitara
Bratislav Stanković - bas gitara, prateći vokal
Nebojša Pešić - gitara, prateći vokal
Marko Tomović - bubanj
::: link za spot Dan se radja:::
http://www.youtube.com/watch?v=Nqi6UkacWiY

Ili preuzmite mp3:

Stereolimit – “Indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva”

thumbnail Stereolimit   Indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva

23. 11. 2011.

Promocija knjige "Posudi mi smajl" Nore Verde u KC Grad

::: BEOGRAD :::
Време --- Данас у 9:00 по подне - Сутра у 11:00 по подне.
Место --- Kulturni centar GRAD
Braće Krsmanović 4
Beograd, Serbia

O knjizi i različitim temama koje nameće govoriće beogradska književnica, publicistkinja i queer umetnica Biljana Kosmogina i književnica i novinarka Dragoslava Barzut.

Poseban kuriozitet jeste i činjenica što se sama autorka ne pojavljuje javno, već se obično nalazi negde među publikom, dok o knjizi govore i predstavljaju je promoteri.
Prozna knjiga „Posudi mi smajl“ na hrvatskoj kulturnoj i LGBT sceni izazvala je tokom godine brojne polemike, mediji je nisu zaobilazili, a imala je i uspeha kod publike sklone muzici i subkulturi. Stekla je i za sada malu, ali upornu grupu beogradskih poklonika.
U dve zagrebačke i jednoj riječkoj promociji učestvovali su muzičar i novinar Ante Perković, pevačica i voditeljka Ida Prester, kontroverzna književnica Vedrana Rudan i njen riječki kolega Zoran Krušvar, te mlada pesnikinja i aktivistkinja Jelena Zlo Tondini.
Knjiga „Posudi mi smajl“ tematizuje odrastanje, formiranje i egzistenciju žene i devojke u ranim 30-ima koja umišlja da je pripadnica famozne Generacije X. Rezimira svoju prošlost i sadašnjost prisećajući se svojih „opasnih godina“: partijanja i hedonizma, sastavlja puzzle sećanje na odrastanje, studiranje, te proces vlastitog seksualnog „coming outa“. Prisutan je i neizbežan osvrt na haotičnu i burlesknu medijsku scenu u Hrvata.
Žarišne tačke interesa autorke su godine rata, prva lezbejska i erotska iskustva, preživljavanje vlastitim snagama bez materijalnog kapitala, destrukcija i vitalizam koji se izmenjuju u svakodnevnom životu pripovedačice, pronalazak partnerke na trusnoj zagrebačkoj gay sceni, egzistencijalne krize večne selidbe i promene podstanarskih adresa..
(izvor --- FACEBOOK)

22. 11. 2011.

MOJA OSTAVKA NA MESTO UREDNICE ZA POEZIJU U "KNJIŽEVNOM MAGAZINU"

Srpsko književno društvo
Francuska 7
Beograd
Upravnom odboru, uredništvu ,,Književnog magazina“ i svim članovima SKD-a

Poštovani,
Ovom prilikom želim da vam saopštim svoju odluku o podnošenju ostavke na mesto urednice za poeziju u ,,Književnom magazinu“. Molim, istovremeno, da ovo moje pismo bude poslato na adrese svih članova Srpskog književnog društva. Razloga za ovakav korak imam nekoliko.
1)
Nepostojanje komunikacije: smatram da uređivanje svakog književnog časopisa, a posebno onog koji ima i svoj prostor u centru grada, tačnije u prostorijama SKD-a, mora da funkcioniše po principu redovne, žive komunikacije između svih članova uredništva, razmene mišljenja o prilozima, o brojevima koji se pripremaju, međusobnog dogovora. Maštala sam, doduše, i o tome da redakcija ovog časopisa treba i da zaživi kao mesto okupljanja i samih pisaca, mesto za uzajamnu razmenu mišljenja. Sama komunikacija između urednika, naravno, može da bude intezivno vođena i putem mejla, međutim, od kada sam ušla u uredništvo, imali smo samo jedan sastanak redakcije, i to samo prvi, a komunikaciju sam – putem mejla – uspevala da ostvarim samo sa Dejanom Simonovićem, i to isključivo vezano za rokove do kada treba poslati pesničke priloge i kada se radi prelom. I to je bilo sve.
2)
Odlučivanje i samovolja jednog: od prvog broja koji sam uredila, suočavala sam se sa istim problemom: nakon što pošaljem priloge, niko me nije obaveštavao, a posebno ne glavni urednik, Mileta Aćimović Ivkov, o tome šta od onoga što sam poslala (a mnogi tekstovi, posebno prevodi, s moje strane bili su naručeni) planira da objavi, a šta ne, a šta da po tipično autokratskom i ignorantskom principu, bez mog znanja izostavi, da bi na stranicama časopisa osvanuli pesnički prilozi koje je sam naručio i ,,ugovorio“. Sa time bih se upoznala tek kada bi časopis izašao iz štampe.
3) Princip raspoređivanja tekstova po diktatu ,,kanona“: Glavni urednik, iako to nije spomenuo nijednom rečju na našem prvom i jedinom sastanku redakcije, očigledno smatra da svaki broj treba da otvori poezija onog pesnika sa kojim se sam, bez ikakvog mog znanja, dogovori i ,,ugovori“ objavljivanje na prvim stranicama časopisa. Obično su to naši ,,živi klasici“, što se apsolutno kosi sa mojom idejom da prve stranice jednog časopisa može da otvori i ne tako poznato, ili sasvim nepoznato autorsko ime: treba da budemo vođeni kvalitetom domaće poezije i idejom da otkrivamo novo, a ne isključivo značajem samih već odavno prepoznatih imena. Objavljujemo poeziju, a ne imena i sadašnje i buduće akademike. I moje mišljenje je da treba da budemo otvoreniji za sve autore, a ne da obavezno konferencije za štampu pravimo tako što pozovemo jednog ,,akademika“, koliko god cenili njegovo delo.
4) Nevolje oko jubilarnog broja: O tome kako je koncipiran jubilarni broj ,,Književnog magazina“ i da će biti pozvani da učestvuju sa po jednom pesmom svi domaći pesnici koji se nalaze u adresaru SKD-a, obaveštena sam od strane Dejana Simonovića tek nekih petnaestak dana pre zaključivanja broja. Mesta za obilje prevoda koje sam naručila, kao i za izbore iz poezije domaćih pesnika, naravno, nije bilo. Što opet govori o samovolji odlučivanja jednog čoveka (čitati – glavnog urednika) i o potpuno ignorantskom odnosu prema meni, kako glavnog urednika tako i ostatka uredničke ekipe kao urednici za poeziju. Tom prilikom sam, ipak, ,,progutala“ čitavu stvar, i sama pozvala neke naše pesnike da mi pošalju po jednu pesmu. Prevodiocima i ostalim pesnicima nisam znala šta da kažem, osim da za njihove priloge nije bilo mesta, jer se pripremao ,,jubilarni broj“.
5) I opet, isto: za novi broj ,,Književnog magazina“ pripremila sam nešto prevoda i domaće poezije, da bi mi danas, pre nego što broj treba da ode u štampu, od strane glavnog urednika bilo saopšteno, da teško šta može više da ,,uđe od poezije, jer je većina prostora otišla na poeziju učesnika ,,Kolonije Čortanovci“ (ovaj prilog mi je poslat mejlom, da izaberem po jednu do dve pesme od svakog i prebacim ih iz latinice u ćirilicu??) i da će broj otvoriti poezija našeg značajnog pesnika sa kojim se, glavni urednik, opet sam ,,dogovorio“. Smatram to krajnje nefer odnosom prema meni, kao nekome kome je poveren posao uređivanja, i kao nekome ko prevode i poeziju naručuje, kako od prevodioca tako i od domaćih pesnika, a ona nikako da se pojavi u ,,Književnom magazinu“. Čime da se pravdamo pred samim autorima?
6) Nejasnoće oko postojanja ili nepostojanja honorara: Bez obzira na lošu materijalnu situaciju u kojoj se ovaj časopis nalazi, kao i čitavo Srpsko književno društvo, smatram da je sasvim pošteno obavestiti mene, a preko mene – ili već direktno – same autore i prevodioce da li se njihovi prilozi honorarišu ili ne. Ta informacija mi je, do danas, takođe kao urednici izostala. Mislim da je ona veoma važna, pogotovu kada naručujemo prevode, koji se specijalno rade za ovaj časopis, jer neki prevodioci, verovatno, ne bi pristali na saradnju, s obzirom da isti prevod mogu ustupiti nekom časopisu koji honorare plaća ili barem objavi u onom broju za koji su naručeni. Zbog toga sam se sama našla u neprijatnoj situaciji da naknadno objašnjavam nekim autorima, kako ,,honorara uopšte nema“ i kako je njihova saradnja zapravo na dobrovoljnoj bazi. I time sam dovela u pitanje i sopstveni legitimitet, kao urednice. I opet smo kod nepostojanja komunikacije, lova u mutnom, stvaranja ,,fiktivnog“ uredništva u kojem zapravo glavnu reč vodi samo jedna osoba, koju ne interesuje mišljenje drugih, i koja samovoljno sprovodi svoju politiku uređivanja, ukoliko ovde uopšte možemo govoriti o nekakvom ,,uređivanju“.
7) Samo jedan ili nijedan: Ukoliko većinu priloga u ovom časopisu uređuje zapravo jedna osoba, onda mislim da ,,Književni magazin“ treba da ima samo jednog urednika, a književni časopisi bi trebalo da budu poslednji koji će danas propagirati i vežbati jednoumlje. Radovala sam se tome da ću biti deo uredništva, verujući u to da bih mogla da doprinesem rubrici poezije u ,,Književnom magazinu“, zajedno sa drugima, ali, iz svake autokratije, pa i one koja se prepoznaje tamo, gde bi pre svega trebalo da vladaju saradnja, komunikacija i pre svega želja da budemo drugačiji i da stvaramo nešto novo, da budemo mesto okupljanja različitih mišljenja, da se dogovaramo, a ne namećemo svojim, odatle –i takve ,,palanke“ – slava pokojnom Konstantinoviću – na onim tužnim nijansama koje je tako prepoznao među svima nama – a koje i te kako još postoje - brzim koracima odlazim.


U Beogradu, 1. novembar. 2011. g.

Ana Ristović

21. 11. 2011.

Ko je Nora Verde?!

Povremeno se tek onako, u prolazu upitam: ko je Nora Verde?!
Odgovora nema... Ili ga, možda, ima?!
Iz njene kratke bio-beleške je moguće saznati sledeće:
"Nora Verde pseudonim je autorice prozne knjige „Posudi mi smajl“ objavljene protekle godine u izdanju nakladničke kuće Meandar.
"Posudi mi smajl" je ispovijest neprilagođene 30-godišnje zagrebačke lezbijke koja stvarnost promatra kroz zatamnjene naočale. Pod svojim građanskim imenom zaposlena je u jednoj hrvatskoj novinskoj korporaciji, dok pod pseudonimom Nora Verde surađuje i za portal Vox Feminae (www.voxfeminae.net)
Opsjednuta je Generacijom X, eskapizmom, pop i rock herojima i heroinama. Nagluha je, a plaćena da čuje.
Zaboravlja imena, pamti stanja."
Neko bi rekao da je Nora Verde - hrabra. Veoma hrabra za nekog ko je rođen, na primer, u dvadesetom veku i ne zna, ne naslućuje, šta će biti XXI vek.
Za dvadeset i prvi vek Nora Verde je sasvim OK: puši, pije, tulumari... Ma, radi ona i žešće, opasnije stvari.
To dvadeset i prvi vek i očekuje od nje. Dakle - Nora Verde se sasvim uklapa.
Zaključak: XXI vek i Nora Verde su sasvim kompatibilni.
Kraj. Tačka.

PROMOCIJA ČASOPISA „PUTEVI“

::: BANJA LUKA :::
Promocija časopisa za književnost, kulturu i umjetnost “Putevi”
održaće se u utorak 22. novembra u 19.00 časova u holu
Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske.
Učestvuju: Redakcija časopisa i saradnici
Gost večeri: Jadranka Stojaković
O “Putevima“:
Časopis za književnost, umjetnost i kulturu “Putevi“ iza sebe ima tradiciju dugu preko pedeset godina. Ovaj časopis je u kulturnom životu Banjaluke i Krajine, ali i u širem kontekstu nekadašnje cijelokupne jugoslovenske kulture odigrao veoma značajnu ulogu, afirmišući ne samo književnost već i likovnu i pozorišnu umjetnost sa ovih prostora, ali i kritiku i esejistiku. “Putevi“ su kroz svoju višegodišnju prisutnost oko sebe okupljali i iznjedrili više generacija pisaca, kritičara, likovnih umjetnika i prevodilaca.
“Putevi“ su u 55 godina izlaženja više puta mijenjali redakcije, sadržaj i izgled, pa i sam naziv; prvih pet godina izlazili su pod imenom “Korijen“. Bili su često nepredvidljivi kao i novo ime koje su dobili, ali i jednako tako nezaustavljivi.
Najnoviji “Putevi“ su koncepcijski bliski početnoj ideji: otvorenosti ka različitim umjetnostima i različitim umjetničkim vizijama, provjerenim vrijednostima ali isto tako i hrabro okrenuti ka novim tendencijama i mladim autorima.
Ono što novi “Putevi“ imaju za cilj je ukupnost svih dosadašnjih kvaliteta i istrajnosti, kojima želimo pridodati i moderan dizajn, aktuelne tekstove koji se bave dešavanjima u kulturi kod nas i u svijetu, zanimljive intervjue sa ljudima iz različitih oblasti umjetnosti, dobre esejističke, prozne i poetske radove…
Ideju da našoj čitalačkoj publici ponudimo upravo ovakve, osavremenjene “Puteve“ podržalo je mikrokreditno društvo “Mikrofin“ u okviru svoga programa “Novi kulturni ritual“ koji se, kroz ulaganje u kulturu, bavi razvojem kulturne scene.
Nove “Puteve“ možete kupiti na kioscima u svim gradovima Republike Srpske, kao i u većim gradovima u Federaciji BiH.

Opširnije o sadržaju i prikazu novog broja: Novi broj časopisa „Putevi“ na portalu NUBRS i portalu konkursiregiona.net

20. 11. 2011.

nove besplatne knjige ::: eseji borisa becka i poezija tvrtka vukovica

::: ZAGREB :::
Društvo za promicanje književnosti na novim medijima (DPKM) objavilo je u okviru projekta "Besplatne elektroničke knjige" nove besplatne naslove: zbirku eseja "Krila u koferu" Borisa Becka i zbirku pjesama "Slijeganje ramenima" Tvrtka Vukovića. Beckove eseje u tiskanom obliku objavio je 2004. Disput, a Vukovićeve pjesme 1995. Meandar. Trenutno je na mrežnim stranicama projekta "Besplatne elektroničke knjige" (www.elektronickeknjige.com) dostupno 128 naslova.

O Borisu Becku
Rođen u Zagrebu 1965. godine. Piše proze, eseje i kritike. Diplomirao je na Geodetskom fakultetu i kroatistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kritike, članke i intervjue počinje objavljivati 1996. u listu Matice hrvatske "Vijenac" u kojem je od 1998. urednik. Istovremeno surađuje kao autor emisija na Trećem programu Radio Zagreba. U razdoblju 1999-2002. radio je kao urednik u dvotjedniku za kulturu "Zarez" te objavljivao priče i eseje u književnim časopisima te drugoj periodici. Od 2003. zaposlen je u Nacionalu gdje također surađuje prilozima o književnosti, kazalištu i likovnoj umjetnosti, a ujedno je i član uredništva magazina za kulturu "Gordogan". Oženjen je, otac četvero djece.
Tekstovi su mu zastupljeni u više vrsnih književno-umjetničkih i znastveno-esejističkih zbornika: "Plimaši" (ur. S. Šesto, Zagreb 1997), "Igrom protiv rešetaka" (ur. N. Govedić, Zagreb 2004), "Književni bestijarij" (ur. S. Marjanić i A. Zaradija Kiš, Zagreb 2007), "U snu ljubim tvoje usne tisuću puta" (ur. D. Pečkaj Vuković, Zagreb 2008), "Rječnik Trećeg programa" (ur. Irena Matijašević, Zagreb 2008), "Jezični varijeteti i nacionalni identiteti" (ur. L. Badurina, I. Pranjković i J. Silić, Zagreb 2009). Za svoju prozu dobio je nagrade Arkzina, Festivala A književnosti, časpisa Kaj i Dana Franje Horvata Kiša te stipendiju Ministarstva kulture za poticanje vrijednog književnog stvaralaštva. Objavio: "Metak u srcu Svetog Augustina" (Faust Vrančić, Zagreb, 2003.; DPKM, Zagreb, 2010.); "Mrtvaci pod poplunom" (Jesenski i Turk, Zagreb, 2004.); "Krila u koferu" (Disput, Zagreb, 2004.; DPKM, Zagreb, 2011.); "Ne bih to tome" (HDP i Jesenski i Turk, Zagreb, 2008.).

O Tvrtku Vukoviću
Rođen u Slavonskom Brodu 1969. godine. Radi kao docent na Katedri za noviju hrvatsku književnost Odsjeka za kroatistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Bio je predsjednikom Goranova proljeća, središnje nacionalne pjesničke manifestacije. Pjesme su mu prevedene na nekolicinu stranih jezika te su uvrštavane u sve važnije antologije i preglede suvremenog hrvatskog pjesništva. Objavio: "Slijeganje ramenima" (1995), "Off line: panorama hrvatskog pjesništva devedesetih" (2001), "Golmanu, lovcu i šumaru" (2002), "Svi kvorumaši znaju da nisu kvorumaši" (2005), "Ljubi Žižeka svoga" (2009) te više od stotinu znanstvenih, stručnih i preglednih radova s različitim opsegom interesa od teorije do književne interpretacije. Živi u Zagrebu.

Zašto objavljujemo besplatne elektroničke knjige?
Budući da se to pitanje gotovo neizostavno pojavljuje u svim razgovorima o projektu "Besplatne elektroničke knjige", odlučili smo u odgovaranje uključiti i autore čiji su naslovi objavljeni u okviru projekta. Ovaj puta to pitamo Borisa Becka, autora cijenjene zbirke eseja "Krila u koferu".

Elektronička knjigo, jesam li tebe čekao?
Kralj Mida sve što dodirne pretvara u zlato, a ja baš i ne. Radio sam u dvojim novinama za kulturu, ali nijedne nisu išle; surađivao sam u par časopisa za kulturu, a financijski rezultati bili su još tužniji; napisao sam i uredio i nešto knjiga, bolje da vam ne pričam kako je to prošlo; pokrenuo sam i u tiražnom news magazinu rubriku za kulturu, ali ukinuli su je jer je bila previše kulturna.
Naposljetku priznajem sebi da je došao kraj kulturi koja se očitovala u časopisima, koja je tiskala knjige, kojoj su bile posvećene novinske rubrike. Nepovratno nestaju mediji kulture kakvu smo poznavali, a iz masovnih medija nestala je i sama kultura; čini mi se da je jedino preostalo svjedočiti da kultura nije nestala i iz nas. Osjećam se kao vojnik koji se na Dan D iskrcao na plaži Omaha i obasut je sa svih strana paljbom, toliko žestokom da se ne može niti pomaknuti. Jedina razlika je da su pravi vojnici bili prethodnica najveće vojne akcije u povijesti, a mi smo zalaznica koja se s plaže može samo povući u more i – kako bi rekao Slavko Mihalić – ugasiti svijeću.
Oswald Spengler je to predvidio: pisac budućnosti bit će nalik na vođu sekte – netko će imati više sljedbenika, netko manje, ali ništa više neće biti opće i zajedničko. Tko ne pliva s vremenskim virom, tone u njega, a utopljenici se hvataju za slamke: kazalište gdje umjetnost uživo tvrdoglavo opstaje, radio koji u silnom vremenu što isparava u eter podnosi čak i ozbiljne razgovore, web koji beskrajno širi i ulančava naše priče, koji ih neizmjernom memorijom čuva za nove i nove čitatelje…
Dobro pisanje ima još nade za pobjedu.
Boris Beck

17. 11. 2011.

ANDRIĆ: ZADUŽBINA, BIBLIOGRAFIJA - Četvrtak, 17. novembar u 20h

::: NOVI BEOGRAD :::
Četvrtak 17. 11. u 20:00, Mala sala

Predstavljanje delatnosti Zadužbine Ive Andrića i Bibliografije (1911-2011)

Govore: Radovan Vučković, Dragan Dragojlović i Ljiljana Klevernić

Na temelju testamentarne volje Ive Andrića, 12. marta 1976. godine, počela je sa radom Zadužbina Ive Andrića. Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se kao legat, odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Predsednik Upravnog odbora Zadužbine je akademik Radovan Vučković, a upravnik je Dragan Dragojlović. Zadužbina je isključivi nosilac autorskih prava za Andićeva dela i jedino ona može dati saglasnost za njihovo objavljivanje u našoj zemlji i u inostranstvu. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske koji izlazi jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru, kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo. Povodom piščevog jubileja, Zadužbina je u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Bibliotekom Matice srpske objavila Bibliografiju Ive Andrića (1911-2011) koja sadrži 15.647 jedinica na 49 jezika.

www.dksg.rs
+ 381 62 26 78 42

16. 11. 2011.

Urban music magazine Clubbing.rs

Urban music magazine / Clubbing.rs

Četvrti rođendan Clubbing.rs
4th birthday of Urban music magazine Clubbing.rs

Urbani muzički internet magazin Clubbing.rs je proslavio svoj 4. rođendan. 17. oktobra 2007. godine, osnovan je muzički magazin Clubbing.co.yu, kasnije preimenovan u Clubbing.rs.
Tokom 4 godine postojanja, Clubbing.rs je bio zvanični medijski partner na više od 50 muzičkih festivala na Balkanu, a u Galeriji slika možete videti preko 20.000 fotografija i oko 500 muzičkih klipova.
Ponosni smo na naš tim koji čini oko 15 volontera koji su svoje kvalitete usmerili na oblasti koju najbolje poznaju (fotografija, programiranje, izveštaji, intervjui, video...) kako bi se svaka kategorija sajta ravnomerno razvijala.... Opširnije >>>

20.000

... fotografija se nalazi u našoj Galeriji slika :)
Istorijat noćnog života u Srbiji i okruženju na jednom mestu.
Opširnije >>>

4. rođendan

1460 dana muzičkog magazina Clubbing.rs
17. oktobra smo napunili četvrti rođendan i nastavljamo!
Opširnije >>>

Video

Kamera IDE! Ton IDE!
Naša kamera nije mirovala ;) Uživajte u više od 500 video klipova!
Opširnije >>>

Kalendar

Svi eventi, festivali i kulturna dešavanja na jednom mestu. Proverite.
Mesečni kalendar dešavanja Vam pomaže da se organizujete i nikad ne propustite event.
Opširnije >>>

Profili

Prikupili smo više od 100 biografija neafirmisanih muzičara.
Pozivamo muzičare da nam pošalju svoje profile i preko nas se dodatno afirmišu.
Opširnije >>>

Download

Preuzmite BESPLATNU muziku.
Ova sekcija obožava da predstavlja neafirmisane DJeve, ali i poznate DJ zvezde. U saradnji sa njima Vam mesečno obezbeđujemo najnovije naslove.
Downloaduj i uživaj >>>

Intervju

Pročitajte intervjue sa najuticajnijim muzičarima i DJevima Srbije, regiona i sveta.
Vaši idoli odgovaraju na pitanja Clubbing.rs redakcije.
Opširnije >>>