22. 9. 2023.

Tatjana Mandić Rigonat povodom smrti Jagoša Markovića : „On je neko ko je 43 godine goreo u pozorišnoj vatri“

  |  A.Ćuk

Povodom smrti Jagoša Markovića jednog od najistaknutijih srpskih pozorišnih reditelja, kao i čitavog regiona, koji je preminuo danas u 57 godini, pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat ističe da je on bio autor koji je više od četiri decenije goreo u pozorišnoj vatri. – Jagoša znam od njegove 16. godine, iz vremena pre nego što je upisao akademiju. Znam ga od njegovog detinjstva u pozorištu i gledala sam kako se njegova zvezda visoko diže na nebu i kako

8. 7. 2023.

Preminuo scenarista i reditelj Srđan Koljević

  |  Tanjug

BEOGRAD: Scenarista i reditelj Srđan Koljević (1966-2023) preminuo je noćas nakon duge i teške bolesti.

Smrt Koljevića potvrdila je Jugoslovenska kinoteka na svojoj Fejsbuk stranici. Srđan Koljević je bio jedan od najnagrađivanijih scenarista u Srbiji i regionu i višestruki dobitnik priznanja za stvaralaštvo u oblasti filmskog scenarija. Koljević je bio reditelj i scenarista filmova "Sivi kamion crvene boje" (2004) i "Žena sa slomljenim nosom" (2010). View this post on Instagram A post shared by 192.RS (@192_rs) Rođen u Sarajevu, Koljević je diplomirao dramaturgiju

20. 6. 2023.

„Za mlade cvonjak a za fantomske organizacije milioni“: Protest umetnika u Beogradu

 |  Autor: N1

Drugi put ovog meseca umetnici okupljeni oko Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije protestuju ispred Ministarstva kulture zbog, kako kažu, zloupotrebe javnog budžeta za kulturu i načina na koji se sprovode konkursi.

Oni smatraju da je položaj kulturnih institucija, nezavisne scene, umetnika i radnika u kulturi ozbiljno urušen, a nadležne kritikuju i zbog toga što se na konkursima dodeljuju javna sredstva velikom broju "fantomskih organizacija". Kako je javila reporterka N1, umetnici su blokirali Vlajkovićevu ulicu i sede na ulici, poređani u krug na, kako to nazivaju, protestnom forumu. Na tom skupu predstavljaju rezultate svoje analize konkursa koje sprovodi Ministarstvo

 

8. 6. 2023.

Radikalsko „krečenje“ Filmskog centra Srbije

  |  Radmila Radosavljević

Definitivna ofanziva za prisvajanje Filmskog centra Srbije (FCS), koji se prethodnih godina nekako batrgao da ne padne baš pod potpunu čizmu vlasti, ili da gestovima nekih ljudi makar povremeno iskače iz „strogo kontrolisanih vozova“, događa se ovih dana.

Dok „šljam“ i „hijene“ koji čine kulturnu i umetničku elitu ove zemlje protestuju beogradskim ulicama protiv nasilja, radikalskim manevrom sile i ignorisanjem zakonske procedure, Ministarstvo kulture je preko noći smenilo dosadašnjeg direktora Gordana Matića, i „preskačući“ javni konkurs i konsultacije sa filmskim esnafom, za v.d. direktora izabralo Ivana Karla, koji je na ovu funkciju imenovan na sednici Vlade 1. juna. Jer, sva je prilika da vlast koja je nasilje

7. 6. 2023.

Javni forum protiv devastacije kulture

 

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije poziva sve umetnice i umetnike, kulturne radnice i radnike na protestni skup i otvoreni forum ispred Ministarstva kulture, u četvrtak 8. juna, u 12.00 sati, da zajedno kao scena definišemo naredne korake u vezi sa katastrofalnim rezultatima konkursa i pokušamo da sprečimo dalje urušavanje institucija i nezavisne scene i zloupotrebu budžeta za kulturu od strane nekompetentnih ličnosti, bez elementarne profesionalne etike i odgovornosti.
Ministarstvo kulture Republike Srbije objavilo je, kršeći zakonski rok, rezultate konkursa kojima su potvrdili potpuni izostanak brige, kompetencija i znanja o sektoru kulture, te potpune nespremnosti za dijalog sa umetnicima i kulturnim radnicima, koje navodno zastupaju.
U realizaciji ovog konkursa su potpuno ignorisani predlozi rešenja i procedura za realizaciju konkursa, kao i napori različitih aktera u polju kulture da se javni novac distribuira namenski i transparentno uz uvažavanje potreba sektora i javnog interesa u kulturi.
Predlog prvih zahteva za diskusiju na javnom forumu:
1. Ukidanje uredbe kojom se onemogućava žalbeni postupak i obaranje rešenja komisija.
2. Minimum sredstava za sve odobrene projekte i programa konkursa ne sme biti manji od 250.000 dinara u svim oblastima.
3. Ukinuti diskrecioni fond ministra kojim se netransparento raspolaže i dodeljuju sredstva van sfere javnog interesa i uvida javnosti.


Nikola Kojo tužio Maju Gojković

  |  Autor: nova.rs

Glumac Nikola Kojo tužio je ministarku kulture Srbije Maju Gojković, objavio je portal Nova.rs. „Maja Gojković je već tužena“, rekao je Kojo za Nova.rs.

Kako podseća Nova.rs, Kojo je na protestu „Srbija protiv nasilja“ kritikovao predsednika Aleksandra Vučića, rekavši da je „uspeo da ukrade radost svojim mrakom koji širi oko sebe i svojom interesnom grupom“. Kazao je i da je „protiv nasilja u svakom smislu koje nam se duže od 30 godina dešava, a posebno od kada je dotični gospodin na vlasti“ i poručio da „treba zaustaviti zlo“. Ministarka kulture Maja Gojković reagovala je saopštivši da Kojo „izvrće činjenice kako

5. 6. 2023.

Proglas Asocijacije NKSS: Ministarstvo nastavlja da devastira kulturni sektor, pozivamo sve aktere scene i zainteresovane na protestni javni forum 8.6. u 12h ispred Ministarstva kulture, Vlajkovićeva 3, Beograd

 


 

Ministarstvo kulture Republike Srbije objavilo je, kršeći zakonski rok, rezultate konkursa kojima su potvrdili potpuni izostanak brige, kompetencija i znanja o sektoru kulture, te potpune nespremnosti za dijalog sa umetnicima i kulturnim radnicima, koje navodno zastupaju.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije zato poziva sve umetnice i umetnike, kulturne radnice i radnike na protestni skup i otvoreni forum ispred Ministarstva kulture, u četvrtak 8. juna, u 12.00 sati, da zajedno kao scena definišemo naredne korake u vezi sa katastrofalnim rezultatima konkursa i pokušamo da sprečimo dalje urušavanje institucija i nezavisne scene i zloupotrebu budžeta za kulturu od strane nekompetentnih ličnosti, bez elementarne profesionalne etike i odgovornosti.

Oštro osuđujemo postupanje Ministarstva kulture u suprotnosti sa zakonima i javnim interesom i pozivamo na odgovornost ministarku Maju Gojković i sve članove konkursnih komisija koji su svojim učešćem doprineli srozavanju i urušavanju sektora kulture u Srbiji.

U ovakvoj situaciji, moramo da se organizujemo sami, da razgovaramo o rešenjima i definišemo zajedno naredne korake kako bismo sprečili dalje urušavanje institucija i zloupotrebu budžeta za kulturu od strane nekompetentnih ličnosti, bez elementarne profesionalne etike i odgovornosti.


Već prvi nasumičan pregled objavljenih rešenja konkursa svedoči o intenciji urušavanja kapaciteta produkcije i drugih programa umetnica i umetnika, umetničkih kolektiva i organizacija, kulturnih radnica i radnika. Ovi akteri su ostali bez ikakve podrške za svoj rad ove godine ili je podrška koju su dobili ispod svakog nivoa dostojanstva rada (npr. za godišnji program u oblasti rada sa mladima čest iznos je 150.000,00 dinara, što ne može da pokrije ni troškove minimalca za samo jednu osobu za tri meseca rada, koji prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 158.400,00 dinara).

 

Potpuno je neshvatljivo da se u trenutku kada se konstantno priča o brizi za decu i mlade, kompletan budžet za kulturne programe namenjene ovoj populaciji znatno smanjuje u odnosu na prošlu godinu, da u oblasti savremenog plesa nije podržana nijedna nova produkcija čime se onemogućava rad čitave nezavisne plesne scene, da je podrška u oblasti savremenog vizuelnog stvaralaštva za veliki broj relevatnih umetnika, nezavisnih institucija i umetničkih kolektiva u potpunosti izostala ili je minimalna. Tako je i u svim drugim oblastima za koje su objavljeni rezultati konkursa, a Ministarstvo na kritike čitavih sektora nema nikakav odgovor, ali zato u istom tom periodu koristi javne resurse da se pridruži hajci protiv kulturnih radnika i umetnika koji se usuđuju da imaju sopstveno mišljenje.

Zato pozivamo sve umetnice, umetnike, kulturne radnice i radnike iz civilnog, javnog i privatnog sektora, novinare i sve predstavnike medija, kao i sve zainteresovane građanke i građane, na javni protestni skup ispred Ministarstva kulture Republike Srbije, Vlajkovićeva 3 (u četvrtak, 8. juna od 12h), gde ćemo organizovati otvoreni kulturni forum, da se kao sektor zajedno organizujemo, podelimo brige, probleme, izazove, potencijalna rešenja i alternative za rad sektora kulture koji se sistematski urušava. Želimo kroz otvoreni forum da pokušamo da nađemo rešenja za naš budući rad imajući u vidu da nadležno ministarstvo, kao organ Vlade Republike Srbije, ne samo da ne uvažava nikakve predloge koje smo u više navrata dostavljali, već i ispoljava jasnu nameru da čitav sektor devastira. Zbog svega navedenog smatramo da moramo kao profesionalci u svom polju da se sami organizujemo, javno i otvoreno razgovaramo o rešenjima i definišemo zajedno naredne korake kako bismo sprečili dalje urušavanje institucija, javnih resursa i infrastrukture, kao i zloupotrebu budžeta za kulturu od strane nekompetentnih ličnosti, bez elementarne profesionalne etike i odgovornosti.


Asocijacija NKSS je odmah po objavljivanju konkursa počela sa detaljnom analizom rezultata svih oblasti i uskoro će javno objaviti zaključke i rezultate analize sprovedenog konkursa i utvrditi koliki su ukupni iznosi po budžetskim stavkama savremenog stvaralaštva, a koliko je od tih iznosa dodeljeno putem konkursa tj. kolikim iznosom javnih sredstava raspolaže lično ministarka kulture koje može raspodeliti u okviru diskrecionih prava funkcije ministra, kao i ukazati na sve ostale nepravilnosti pri sprovođenju konkursa.

 

Ono što je već sada jasno je da su u realizaciji ovog konkursa potpuno ignorisani predlozi rešenja i procedura za realizaciju konkursa, kao i napori različitih aktera u polju kulture da se javni novac distribuira namenski i transparentno uz uvažavanje potreba sektora i javnog interesa u kulturi.

 

Predlog prvih zahteva za diskusiju na javnom forumu:

 

1. Ukidanje uredbe kojom se onemogućava žalbeni postupak i obaranje rešenja komisija.

 

2. Minimum sredstava za sve odobrene projekte i programa konkursa ne sme biti manji od 250.000 dinara u svim oblastima.

 

3. Ukinuti diskrecioni fond ministra kojim se netransparento raspolaže i dodeljuju sredstva van sfere javnog interesa i uvida javnosti.

 

 

 

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije

„Ministarstvo na čelu sa Majom Gojković devastira kulturni sektor – pozivamo sve na protest“: Proglas Asocijacije NKSS

 |  Danas online

Da Ministarstvo nastavlja da devastira kulturni sektor kazali su iz Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije NKSS i pozvali sve aktere scene i zainteresovane na protestni javni forum u četvrtak 8. juna, u 12 sati, ispred Ministarstva kulture, Vlajkovićeva 3, Beograd.

Kako ističu iz NKSS-a, Ministarstvo kulture Republike Srbije objavilo je, kršeći zakonski rok, rezultate konkursa kojima su potvrdili potpuni izostanak brige, kompetencija i znanja o sektoru kulture, te potpune nespremnosti za dijalog sa umetnicima i kulturnim radnicima, koje navodno zastupaju. 
 
– Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije zato poziva sve umetnice i umetnike, kulturne radnice i radnike na protestni skup i otvoreni forum ispred Ministarstva kulture,

31. 5. 2023.

Đorđe Kadijević za Danas o nagradi Zlatni pečat: Ja sam jugoslovenski reditelj, zato mi priznanje Kinoteke koja je ostala Jugoslovenska čini najveću čast

  |  R. Radosavljević

– Zlatni pečat je nešto najviše što mogu da zamislim da mi se dogodilo tokom svih ovih decenija rada.

Jer, ako sam ja u svojoj profesiji postigao da dobijem priznanje od Kinoteke koja nije samo srpska, a pitanje je da li Srbija više uopšte i postoji, to je za mene najveća čast – kaže za Danas legendarni reditelj Đorđe Kadijević povodom nagrade koja će mu svečano biti uručena 6. juna, na Dan Jugoslovenske kinoteke. – Za mene posle Jugoslavije ne postoji ništa, i ovo što se zove Jugoslovenska kinoteka čini me posebno ponosnim, jer sam bio i ostao jugoslovenski

29. 5. 2023.

Preminuo niški scenograf i slikar Nenad Živadinović

  |  Tamara Radovanović Južne vesti

Scenograf i slikar Nenad Živadinović preminuo je u subotu, 27. maja, u Nišu.

Bio je zaposlen u niškom Pozorištu lutaka, a od 2005. do 2008. bio je direktor Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu. Rođen je 1953. godine u Skoplju. Diplomirao je na Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu. Bavio se scenografijom i slikarstvom. Dobio je više nagrada za scenografiju u Aleksincu, Beogradu, Beloj Palanci, Nišu i Smederevu, kao i nagradu za idejno rešenje mozaika za Dom kulture u Knjaževcu. Redovno je izlagao sa likovnim i premenjenim

21. 5. 2023.

Veliki dan za srpsku kinematografiju: U Kanu posle 6 godina! Svetska premijera filma "Lost Country" Vladimira Perišića

 

Kao što smo ranije najavili, drugi dugometražni igrani film scenariste i reditelja Vladimira Perišića "Lost Country" uvršten je u "Nedelju kritike", prestižni takmičarski program koji je deo 76.

Kanskog filmskog festivala. Svetska premijera Perišićevog ostvarenja biće održana u danas, a dan kasnije su u Kanu planirane i reprizne projekcije. Nastanak ove drame o odrastanju je krajem 2016. godine podržao Filmski centar Srbije na konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, prepoznavši "potencijal za dug i uspešan život na najvažnijim internacionalnim festivalima, kao i u svetskoj arthaus distribuciji". Srpska kinematografija

16. 5. 2023.

Branislava Milunov o nagradi „Pera Todorović“ za feljton o revolucionarnoj radio stanici objavljivan u Danasu: Studio B je opstajao i u doba komunista i Miloševića, a uništen je od ove vlasti

  |  Radmila Radosavljević

Čudna je podudarnost – nagradu koju mi je dodelilo Udruženje novinara Srbije primam 17. maja.

A baš na taj dan 2000. godine, u ranim jutarnjim satim desio se upad u prostorije Studija B od strane policije, osoblja Radio televizije Srbije i još nekih radio i TV stanica koje su tada bile bliske vlasti. O tome se jako malo zna i priča, a otkriću još jedan detalj. Tri dana pre toga, na telefonskoj sednici vlade, po naređenju Slobodana Miloševića, Studio B je proglašen terorističkom organizacijom, a rukovodstvo Studija B koje je tada vodio Dragan Kojadinović,

3. 5. 2023.

„Ministre, odakle oružje detetu?“: Milena Berić iz Udruženja KROKODIL povodom tragedije u osnovnoj školi

  |  Danas Online

Povodom tragedije koja se danas dogodila u osnovnoj školi u Beogradu Milena Berić iz Udruženja KROKODIL objavila je na svom Fejsbuk profilu post skrenuvši pažnju da je zločin koji se desio posledica nataložene agresije u društvu, kao i brojnih primera nesankcionisanog nasilja.

Ona se osvrnula i na reči ministra obrazovanja na današnjoj konferenciji za novinare, koji je, između ostalog, za tragediju okrivio internet i zapadne vrednosti. 
Njen post prenosimo u celini: „Danas je devetoro dece ubijeno u školi u Beogradu. Devet mama, tata, baka, deka neće sačekati svoju decu iz škole. Ministar obrazovanja moli boga na konferenciji, okrivljuje igrice i internet i tzv. zapadne vrednosti i ni u jednom trenutku ne preuzima odgovornost za strahotan

Za tragediju smo krivi svi: Poznati umetnici apeluju na sve da daju krv za decu iz „Ribnikara“

 |  Autor Nova.rs

Nezapamćena tragedija u kojoj je stradalo najmanje osmoro dece i čuvar škole "Vladislav Ribnikar" izazvala je tugu i nevericu u celokupnoj javnosti, a oglasili su se i brojni umetnici.
 – E, moj narode, o, zemljo moja – napisala je glumica Sloboda Mićalović, a takođe je podelila status pisca Milana Ružića koji je konstatovao da je, nažalost, „bilo samo pitanje vremena kada će se nešto ovako desiti“: 
 
– Ako nas ovakva tragedija ne ujedini i ne natera da dobro

24. 4. 2023.

СКЦ УТОРАК, 25. АПРИЛ: ВАЗДА ДНО, изложба

 

УТОРАК, 25. АПРИЛ У 19.00 ГАЛЕРИЈА
ВАЗДА ДНО, изложба
(радно време галерије понедељак - петак 8.00 – 20.00; субота 8.00 – 15.00
Сама вода, живот који се у њој одвија, покретан и непомичан, дефинишу радови који су постављени тако да креирају замишљено просторно дно велике воде и обликују форму
која лагано пулсира и у којој је омогућен тактилан доживљај кретања кроз воду.
Намера изложбе „Вазда дно“ је да трансформише ентеријер и да га прилагоди новом, непредвидљивом наративу. У овом случају то је дно воде, не потпуно познатог садржаја и неминовне тајанствености коју неистражени простори носе у себи. Изложени елементи постављени су тако да посетиоца увуку у естетску причу несагледиве реалности и структурну
контемплацију иминентног, неочекиваног ванредног стања живота. Непредвиђене околности у којима живимо већ дуже време обликују нас у другачије особе. Одлазак у водене дубине намењен је гледаоцима спремним да се упусте у нов доживљај и при том открију моћи ликовности и сопственог виђења стварности која је или искривљена, или стварна.
Наставак истраживања непознатих водених дубина и елемената који их описују јесте
сукцесиван наставак испитивања дубоких вода након изложби „Крај воде“, „Деконструисана риба“ (2018) и „Унутар воде“ (2020).
Љиљана Ранђић рођена је у Београду, а одрасла у Паризу и Западној Африци.
Дипломирала је сликарство и магистрирала скулптуру на Факултету ликовних уметности у Београду.
На Универзитету у Паризу студирала је интердисциплинарни програм визуелних уметности, позоришта и телевизије, и композицију, позориште и перформанс у Aix-en-Provence.
Такође је студирала Art & Education na Empire State College, NY.
Учествовала је на групним и самосталним ликовним изложбама у Београду, Њујорку, Паризу…
Члан УЛУС-а је од 1979. године.

10. 3. 2023.

Izložba Vesne Perunović u Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Foto Scott Lee  |  M.A.K.

INSTALACIJE, crteži, umetničke sveske, skulpture, fotografije, video i performans- sve to čini izložbu "Paradigma doma: Novo mesto pripadanja", kanadsko-srpske umetnice, Vesne Perunović, koja je otvorena u prostoru Galerije-Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Baveći se pojmom doma, ali i dislokacije, migracije i pripadnosti, autorka sa ličnim iskustvom života u dijaspori, u delima govori o ranjivosti i otpornosti. U srcu njene umetničke prakse, kako se navodi u najavi, su - politika kretanja, dom, identitet, granice i konflikt. Izložba, čiji je kustos Miroslav Karić, predstavlja poslednjih 15 godina njene interdisciplinarne umetničke prakse i prvi put će u tom obimu biti prikazana u Beogradu. -

 

4. 3. 2023.

Sutra premijera poslednjeg filma Puriše Đorđevića na zatvaranju 51. Festa

 

Poslednji film reditelja Mladomira Puriše Đorđevića „Usta puna zemlje” prema istoimenom romanu Branimira Šćepanovića, zatvoriće 51.

FEST sutra veče od 1930 časova u Velikoj sali Mts Dvorane, najavila je danas autorska i glumačka ekipa. U programu „Fest Masters”, sutra će na zatvaranju biti i dodeljene sve nagrade Festa, na čelu sa prestižnim priznanjem „Beogradski pobednik”. Danas su govorili o liku i delu Puriše Đorđevića – urednik filmskog programa i distributer platforme „Apolon” Dragan Jeličić, prvi pomoćnik reditelja Ognjen Petković, kao i glumci u filmu – Radivoje Raša Bukvić, Sonja

1. 3. 2023.

Odlazak vikonta pokretnih slika: Reditelj Milan Jelić preminuo u 79. godini

Foto: Arhiva "Novosti" |  D.B.M.

REDITELj, dramski pisac, scenarista i glumac Milan Jelić (1944-2023) preminuo je posle kraće bolesti. Filmovi su mu bili među najgledanijima u bioskopima, nebrojano puta reprizirani na televiziji, ali se, za razliku od njegovih kolega, skroman po prirodi, godinama sklanjao od javnosti.

 Kao reditelj, Jelić je debitovao dugometražnim igranim filmom "Bubašinter", a zatim je snimio "Tigra", "Rad na određeno vreme", "Nedeljni ručak", "Moj tata na određeno vreme", i mnoge druge. Sa Predragom Perišićem napisao je scenario za "Ljubavni život Budimira Trajkovića", sam - za film "Još ovaj put". Dobio je silna jugoslovenska priznanja, a od međunarodnih izdvajao je nagradu za režiju filma "Rad na određeno vreme", na filmskom festivalu

17. 2. 2023.

Svetska premijera filma „Yu Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na FEST-u

  |  City Magazine

Svetska premijera filma „Yu Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova biće održana u četvrtak, 2. marta u 19.30 časova u mts Dvorani na 51.

FEST-u. „Yu Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi. U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a

Kokan Mladenović: Vlastima više odgovara sveopšti rijaliti u koji su pretvorili zemlju

  |  Aleksandra Ćuk

Kokan Mladenović, autor teksta i reditelj predstave „Bilo jednom na Brijunima“, čija je premijera održana sinoć u Centru za kulturu Svilajnac, a beogradska se planira za početak aprila u Bitef teatru, kaže za Danas da je rad na ovom komadu počeo od jedne razglednice sa Briona.
 
– Na toj razglednici su drug Tito, Jovanka Broz, Elizabet Tejlor i Ričard Barton, i to je maltene sve što znamo o tom trodnevnom susretu, koji se desio od 31. jula 1971. godine kada su Ričard...

25. 1. 2023.

"Trougao tuge" za početak: Otvoren Kustendorf, Emir Kusturica poručio: "Samo borba protiv zla može očuvati umetnost"

 |  N. JANKOVIĆ

MEĐUNARODNI filmski festival "Kustendorf“, 16. po redu, pod sloganom "Umetnost iznad svega“ otvoren je večeras na Mokroj gori.

N. Janković U "Prokletoj avliji" prikazan je film "Trougao tuge", kandidat za "Oskara" ovenčan "Zlatnom palmom" i drugim najvažnijim priznanjima. Publika u "„Prokletoj avliji", krcatoj, nagradila je "Trougao tuge" dugim ovacijama. Uz mlade stvaraoce iz celog sveta, one ostvarene i nagrađivane, publiku, otvaranju festivala prisustvovali su Milorad Vučelić, glavni urednik "Novosti“, Mladen Materić, pozorišni reditelj, Slavko Štimac, glumac i član stručnog žirija i

23. 1. 2023.

Šta je sve žiri rekao o Danici Vukićević, dobitnici NIN-ove nagrade?

 |  Aleksandra Ćuk

– Veoma sam uzbuđena i veoma sam zahvalna članovima žirija koji su glasali za mene jer su pokazali koliko su pametni a onima koji nisu glasali za mene sam takođe zahvalna jer su ukazali na ove druge ljude – rekla je Danica Vukićević, ovogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade za roman „Unutrašnje more“ (Nojzec).

Za nju su glasala tri nova člana žirija: Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, dok je Marija Nenezić glasala za roman „Koljka i Sašenjka“ (Arhipelag) Uglješe Šajtinca, a predsednik žirija Teofil Pančić za roman „Klub istinskih stvaralaca“ (Fabrika knjiga) Milana Tripkovića. U finalu NIN-ove nagrade za roman godine bili su još romani „Papir sa vodenim znakom“ (Laguna) Gorana Petrovića, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević

 

Danica Vukićević dobitnica NIN-ove nagrade

  |  Tanjug

BEOGRAD: NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine dobila je Danica Vukićević za "Unutrašnje more", objavio je danas žiri.

Teofil Pančić, Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svičev i Goran Korunović doneli su većinom glasova odluku o 69. dobitniku NIN-ove nagrade na sednici žirija održanoj jutros u hotelu Moskva. U najužem izboru za NIN-ovu nagradu bili su Milan Tripković i "Klub istinskih stvaralaca", Goran Petrović i "Papir sa vodenim znakom", Mirjana Drljević za "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo", Uglješa Šajtinac i "Koljka i Sašenjka", kao i Marijana Čanak sa

17. 1. 2023.

Na premijeri filma „Oluja“ Ana Brnabić i više od 10 ministara

|  Danas Online

Premijera filma „Oluja“ održana je večeras u ispunjenim bioskopskim salama u MTS Dvorani i Cineplexx Galerija.

Kako se navodi u saopštenju, interesovanje je bilo toliko da je otvoreno nekoliko sala u kojima se istovremeno prikazivalo ostvarenje reditelja i scenariste Miloša Radunovića. Glavni lik filmske priče je Ilija (Jovo Maksić), koji u želji da spreči dalje napade na selo, gde je zamalo ostao bez sina Petra, formira diverzantsku jedinicu sa ciljem da uništi neprijateljsko gnezdo odakle se selo napada. Radnja se prepliće sa sudbinom Brace (Davor Janjić), koji je navikao

 

16. 1. 2023.

Rade Marjanović na čelu Pozorišta na Terazijama

 

Glumac Radoslav Rade Marjanović imenovan je za vršioca dužnosti direktora Pozorišta na Terazijama, za period od najduže jedne godine.

Pre njega, tu funkciju obavljao je Aleksandar Đaja. Rade Marjanović završio je Pozorišnu akademiju u Beogradu, a glumom je počeo da se bavi u Ateljeu 212, zatim u Narodnom pozorištu u Beogradu i Pozorištu na Krstu, da bi ceo spektar scenskih junaka negovao u matičnom Pozorištu na Terazijama. Upravo tako, polako i studiozno, Marjanović je gradio svoju karijeru, prvo u pozorištu, a kasnije i na televiziji. 

14. 1. 2023.

Ana Brnabić v.s. Siniša Kovačević: Kad premijerka promaši temu

 

Kultura Komentarišući smanjenje ovogodišnjeg budžeta za kulturu, dramski pisac Siniša Kovačević je rekao da kultura ne postoji u nesrećnim državama, a premijerka mu je odgovorila da Srbija nije takva zemlja - zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS

Država Srbija je za kulturu ove godine odredila 0,66 odsto svog budžeta. U praksi to znači da će kultura Srbije ove godine morati da živi od budžeta najmanjeg u poslednjih 20 godina. Dobiće 120 miliona evra, što je za gotovo tri miliona evra manje nego prošle godine kad je takođe imala izuzetno malo. Države u regionu su povećale ovogodišnji budžet za kulturu. Hrvatska kultura ušla je u 2023. sa povećanjem od 37,3 odsto u odnosu na 2022. Za kulturu se u ovoj zemlji