Милутин Петровић рођен je 1. маја 1941 у Краљеву, а преминуо 28. децембра 2020. у Београду.
Био
је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора
СКД-а.
Школовао се у Нишу и Београду. Добитник је књижевних награда Бранко Миљковић за књигу Глава на пању и Милан Ракић за Књигу промена.
Спада међу најзначајније савремене српске песнике. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Relations, главни уредник Књижевних новина. Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.
Објавио
је књиге песама:
Тако она
хоће, Матица српска, Нови Сад, 1968.
Дрзновено рождество, Просвета, Београд,
1969.
Глава на пању, Просвета, Београд,
1971.
Промена, СКЗ, Београд, 1974, Градска библиотека,
Часопис Градац, Чачак,1994.
Свраб, Просвета, Београд, 1977.
Стихија, изабране и нове песме, Просвета,
Београд, 1983.
„О“, Просвета, Београд, 1990.
Књига („О“ и Наопако), Свјетлост,
Сарајево, 1991.
Расправа с Месецом / Поезија снова, Време
књиге, Београд, 1993.
Нешто имам, Уметничко друштво Градац,
Чачак, 1996.
Наопако, Уметничко друштво Градац, Чачак,
1997.
Против Поезије, Рад, Београд, 2007.
Избор, Рад, Београд, 2007.
Два избора из поезије Милутина Петровића објављени су на француском
La tête sur le billot, Centre culturel
de RSF Yougoslavie, Paris, 1982.
Choix, Umetničko društvo Gradac, Čačak,
2007.
Приредио је књиге:
And Livada Says / Raša Livada; selected by Milutin Petrović ; translated by Novica Petrović, Beograd : Treći Trg: Čigoja štampa, 2017.
Попрскан знојем казаљки; Атлантида; Карантин / Раша Ливада; приредили и уредили ово издање Милутин Петровић, Борислав Радовић, Београд: Трећи трг :Чигоја штампа, 2017.
О поезији / Раша Ливада ; приредили Бранко Кукић и Милутин Петровић, Чачак : Градац К, 2018.