8. 7. 2024.

Završen 52. Filmski festival u Sopotu, Grand Prix filmu „Za danas toliko“

  |  Autor: Bratislav Nikolić

Završen 52. Filmski festival u Sopotu, Grand Prix filmu „Za danas toliko“

Zvuci fanfara označili su početak ceremonije dodele nagrada sinoć na 52. Filmskom festivalu u Sopotu, o kojima je odlučivao stručni žiri u sastavu: predsednica Tanja Bošković – glumica, Predrag Velinović - reditelj i profesor FDU i Miroljub Stojanović - filmski kritičar. Grand Prix festivala – za najbolji film, dodeljena je ostvarenju „Za danas toliko“ u režiji Marka Đorđevića, producentu Milošu Pušiću, producentske kuće “Altertise“. Pokrovitelj ove nagrade je Filmski centar Srbije Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Мladenu

3. 7. 2024.

Preminula glumica Ratka Mugoša, poznata po ulozi u seriji „Budva na pjenu od mora“

  Nova.rs

Preminula glumica Ratka Mugoša, poznata po ulozi u seriji „Budva na pjenu od mora“

Ratka Mugoša, glumica i članica Gradskog pozorišta u Podgorici, preminula je u 74. godini života, potvrdili su iz njenog matičnog pozorišta. „Draga Rale, srećni smo što si bila deo našeg tima, što se prve predstave Gradskog pozorišta pamte po tebi, o tvom duhu i šarmu pričaćemo novim generacijama.

Hvala ti na svemu što si dala našem pozorištu i kolektivu“, navodi se u saopštenju Gradskog pozorišta Podgorica, prenosi Blic. Podsetimo, Ratka Mugoša rođena je u Podgorici 1950. godine, a javnosti je poznata po ulozi u seriji „Budva na pjenu od mora“. Veći deo karijere provela je kao pozorišna glumica i ostvarila brojne uspešne uloge na daskama koje život znače, piše Nova.rs.

 

30. 6. 2024.

Selom kruže filmske priče

 Selom kruže filmske priče

Filmski festival u Ravnom Selu svečano je otvoren koncertom i projekcijom filma „Pokidan” Suzane Purković

Mirno, malo bačko Ravno Selo je, zahvaljujući sedmom po redu međunarodnom festivalu prvog ili drugog filma, postalo na nekoliko dana centar okupljanja ljubitelja sedme umetnosti. Tradicionalnim koncertom filmske muzike pod otvorenim nebom svečano je otvoren festival, na čijem programu je tokom četiri dana više od 40 filmova iz 19 zemalja. Osnivač Filmskog festivala Ravno Selo, glumac i reditelj Lazar Ristovski, rekao je da je veoma srećan jer se slavi ne samo

29. 6. 2024.

Otvorena izložba Muzeja prekinutih veza u Beogradu

 |  Autor: Tanjug

Posveta bivšim ljubavima: Otvorena izložba Muzeja prekinutih veza u Beogradu

Putujuća izložba "Muzej prekinutih veza" iz Zagreba otvorena je juče u prostoru nekadašnjeg restorana "Peking" u Beogradu, gde će trajati do 30. septembra.

Posetioci izložbe mogu videti raznorodne predmete za koje su bivši vlasnici širom sveta bili emotivno vezani, poput električnog basa kog je mladić poklonio devojci, ali je ona instrument vratila i prekinula vezu. Tu su i primerak stripa „Zagor“ na turskom jeziku, veštačke ženske grudi, bokserske rukavice ili nikad upotrebljena venčanica, a pored svakog predmeta nalazi se tekst sa opisom darodavca šta mu je izložena stvar nešto značila u životu. „Muzej prekinutih

 

28. 6. 2024.

Žilniku počasni doktorat Univerziteta u Novom Sadu

 Žilniku počasni doktorat Univerziteta u Novom Sadu

Novi Sad – Reditelju Želimiru Žilniku dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Novom Sadu.

Promocija istaknutog filmskog umetnika predviđena je na današnjoj svečanosti u Rektoratu UNS-a povodom Dana univerziteta – 28. juna, osnovanog 1960. godine. Žilniku je počasni doktorat dodelio, prema navodima ove ustanove, njen Senat na sednici 30. maja 2024, na predlog Nastavno-umetničkog naučnog veća Akademije umetnosti u Novom Sadu, iz sastava UNS-a. U inicijativi Akademije umetnosti navodi se da je Žilnik „kao začetnik i nosilac srpskog i jugoslovenskog...
...................................
 

27. 6. 2024.

Predstavom Otac i otac večeras u Beogradu počinje festival Mirdita, dobar dan

 |  Autor: Beta

Predstavom Otac i otac večeras u Beogradu počinje festival Mirdita, dobar dan

Predstava "Otac i otac" otvoriće večeras ovogodišnje izdanje festivala "Mirdita, dobar dan" u Dorćol placu.

Po tekstu Jetona Neziraja, u režiji Kuštrima Kolićija, ovaj komad nas podseća na gubitke i više od 1.600 nestalih osoba nakon rata na Kosovu koji se završio pre 25 godina, saopštili su organizatori danas. Manifestacija će u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije Integra sa Kosova i Građanskih Inicijativa biti održana od 27. do 29. juna na više lokacija u Beogradu, a kompletan program dostupan je na ;sajtu ;festivala. Kosovski umetnici i

 

23. 6. 2024.

Pokret slobodnih građana osudio hapšenje Štukana

   |  Fonet

Pokret slobodnih građana osudio hapšenje Štukana
Pokret slobodnih građana (PSG) osudio je danas odluku da se proslavljenom bosanskohercegovačkom glumcu Feđi Štukanu zabrani ulazak u Srbiju i učešće na festivalu Krokodil i nazvao je „je sramnim obračunom sa svim ljudima koji su protiv nacionalističkih i autokratskih politika na Balkanu“.
 
 „Za SNS i SPS neprijatelji Srbije su svi slobodni građani koji govore o potrebi za regionalnim mirom, demokratijom i zajedničkim životom, a njihovi prijatelji isključivo despoti i

Poziv na protestnu akciju


 

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Stanica Servis za savremeni ples pozivaju umetnike, umetnice, kulturne radnike i radnice, institucije, istraživače i istraživačice, saradnice i saradnike i sve druge koji realizuju projekte iz kulture, da predaju formulare sa informacijama o projektima na pisarnici Sekretarijata za kulturu grada Beograda kao i žalbe zbog neobjavljivanja rezultata konkursa na pisarnici Ministarstva kulture.
𝙊𝙠𝙪𝙥𝙡𝙟𝙖𝙣𝙟𝙚 𝙟𝙚 𝙪 𝙨𝙧𝙚𝙙𝙪 26. 𝙟𝙪𝙣𝙖 𝙪 10𝙝 𝙣𝙖 𝙏𝙧𝙜𝙪 𝙉𝙞𝙠𝙤𝙡𝙚 𝙋𝙖š𝙞ć𝙖 6.
Sekretarijat za kulturu grada Beograda ove godine nije raspisao konkurse za kulturu i time je uskratio podršku velikom broju umetničkih programa koji se realizuju u ovom gradu, čime je ozbiljno ugrožena umetnička produkcija domaćih autorki i autora. Pozivamo sve aktere iz sektora kulture da preuzmu formular za informacije o projektima koji su realizovani ili su planirani u 2024. godini, i da ga donesu u 2 primerka kako bi u kolektivnoj akciji jedan predali na pisarnici Sekretarijata za kulturu a drugi ostavili koordinatorima akcije koji će prikupiti podatke o umetničkim i kulturnim programima grada Beograda koji su ostali bez podrške ove godine. Želimo da uputimo jasan zahtev da se priloženi programi, projekti i manifestacije podrže, bilo da su već realizovani od početka godine, da je realizacija u toku ili da se realizacija planira za drugu polovinu godine.
Nakon što svi projekti / programi budu predati Sekretarijatu krenućemo ka Ministarstvu kulture i pozivamo sve kolege da popune formulare za žalbu i zahtev za objavu rezultata i da se pridruže akciji predaje žalbi zbog kašnjenja rezultata konkursa od preko tri meseca za oblasti savremenog stvaraštva koje obuhvataju ples, pozorište, film, decu i mlade, ugrožavajući rad stotina organizacija i hiljada umetnika.
Naša trasa obuhvata dve institucije od kojih zavise uslovi rada umetnica i umetnika i mogućnost umetničke produkcije u gradu i državi. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije poziva nadležne
institucije, ministra kulture Nikolu Selakovića, sekretarku za kulturu Sekretarijata za kulturu grada Beograda Natašu Mihailović Vacić, da u što hitnijem roku odgovore na podnete žalbe i prijave programa i projekata.
Linkovi za preuzimanje formulara:
Formular za informacije o programu/projektu koji se planira/realizuje u 2024.godini
Formular za žalbu i zahtev za objavu rezultata konkursa Ministarstva kulture
https://docs.google.com/.../1Vg0_kbp.../edit...

13. 6. 2024.

Nebojša Bradić: Ljudima na vlasti kultura uopšte nije važna

   |  N1

Nebojša Bradić: Ljudima na vlasti kultura uopšte nije važna

Reditelj Nebojša Bradić je u emisiji „360 stepeni“ televizije N1 govorio o svojim predstavama, o periodu kada je bio ministar kulture, o nekim od stotinak predstava koje je režirao, o medijskoj sceni u Srbiji i značaju pozorista u savremenom društvu.

Bradić godišnje režira po tri, četiri predstave, među kojima su i opere, mjuzikli, komedije. Prema mišljenju mnogih kritičara, u predstavama se često bavi pitanijma rušenja društvenih tabua. „To su naslovi koji su više godina predmet mog bavljenja. Ništa od toga ne izlazi u trenutku. To se sve događa i u dogovoru sa upravama pozorišta. Kada je reč o rušenju društvenih tabua, ima, naravno i takvih naslova, ali i onih koji se npr. bave pozorišnom umetnošću.To su sve

7. 6. 2024.

Svetska premijera novog filma Rajka Grlića „Svemu dođe kraj“ otvara ovogodišnji 71. Pulski filmski festival

 |  A. Ć.

Svetska premijera novog filma Rajka Grlića „Svemu dođe kraj“ otvara ovogodišnji 71. Pulski filmski festival

Svetskom premijerom novog filma reditelja Rajka Grlića “Svemu dođe kraj” biće otvoren ovogodišnji 71.

Pulski filmski festival koji počinje 11. jula i traje do 18. jula. Pre službenog otvaranja u Areni najavljene su još dve svetske premijere film “Šalša” Dražena Žarkovića, i “Šlager” Nevija Marasovića Pulski filmski festival zaključio je glavni takmičarski program Hrvatskog filma i Hrvatskih manjinskih koprodukcija, a uz već ranije predstavljene naslove koji se takmiče za Zlatne arene, u Zagrebu je uz filmsku ekipu predstavljen film otvaranja – romantični triler

5. 6. 2024.

Otvoren konkurs za učešće na 10. Feminističkoj likovnoj koloniji u Sićevu

 Otvoren konkurs za učešće na 10. Feminističkoj likovnoj koloniji u Sićevu

Za prijavu za učešće potrebno je poslati motivaciono pismo i 4 rada u PDF ili JPG formatu na centarzadevojke@gmail.com.

Rok za prijavu je 30. jun. Izabrane umetnice biće obaveštene o rezultatima do 5. jula. Feministička likovna kolonija pokrenuta je na 110 godina od osnivanja prve Likovne kolonije u Sićevu, čija je osnivačica bila slikarka i humanitarka Nadežda Petrović. “Cilj Feminističke likovne kolonije je da osnaži 10 mladih umetnica kako bi uključile feminističke teme u svoj rad, te da im omogući da zajedno stvaraju i međusobno se povežu, kao i da im obezbedi javni prostor u

26. 5. 2024.

Hrvatski film o ratnom zločinu u Štrpcima osvojio „Zlatnu palmu“

 Hrvatski film o ratnom zločinu u Štrpcima osvojio „Zlatnu palmu“

Film govori o ratnom zločinu iz 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih formacija na stanici u Štrpcima iz putničkog voza na relaciji Beograd-Bar izveli 19 muslimana i streljali ih

Hrvatski film „Čovek koji nije mogao da ćuti“ reditelja Nebojše Slijepčevića osvojio je „ Zlatnu palmu“ u kategoriji kratkometražnog igranog fima na festivalu u Kanu. Film govori o ratnom zločinu iz 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih formacija na stanici u Štrpcima iz putničkog voza na relaciji Beograd-Bar izveli 19 muslimana i streljali ih. Tada im se od 500 putnika suprotstavio samo penzionisani oficir Tomo Buzov, koga su zbog toga takođe izveli...............
................................................
 

25. 5. 2024.

Koncertom Obojenog programa počinje sedmo "Leto u Muzeju" na Dan mladosti u Fontani na muzejskom platou, ulaz besplatan

 


Simbolično, na rođendan Josipa Broza Tita, Dan mladosti, u subotu, 25. maja, Muzej Jugoslavije otvara sedmo "Leto u Muzeju", rokenrol spektaklom kakav samo može da priredi bend Obojeni program. Koncert počinje u 19 časova u Fontani na muzejskom platou, a ulaz je slobodan!

Obojeni program postoji četiri decenije i od prvog dana nametnuli su se kao sastav sa autentičnim muzičkim izrazom. Pored toga što su jedan od najistaknutijih regionalnih bendova, u jugoslovensku istoriju Obojeni program upisao se kada su predstavljeni u emisiji legendarnog Džona Pila na Bi-Bi-Si radiju, ali i kao bend čiji je spot za pesmu "981" emitovan na MTV-u u emisiji 120 minuta. Verujemo da je navedeno dovoljno razloga da njihov nastup postane značajan deo

17. 5. 2024.

Goran Marković o selidbi u Italiju: Poželeo sam predah

  |  Nova. rs

Goran Marković o selidbi u Italiju: Poželeo sam predah

Jedan od najvećih srpskih umetnika i intelektualaca Goran Marković već neko vreme živi u Trstu, popularnom italijanskom gradu na Jadranskom moru.

Selidba reditelja „Nacionalne klase“, „Variole vere“, „Specijalnog vaspitanja“, „Tajvanske kanaste“ i mnogih drugih velikih i važnih filmova, ne znači da Marković ne prati dešavanja u našoj zemlji. Naprotiv, on je čovek koji neprestano reaguje na sve anomalije u našem društvu i ne deluje kao neko ko će od toga odustati. Možemo slobodno reći da je on angažovani intelektualac u pravom smislu reči, zbog čega snosi i određene posledice piše , Nova.rs. „Posle progona

23. 4. 2024.

„Najbolji tragovi o Jugoslaviji, koje više nema, su ostali na filmovima“: Rajko Grlić u KC Gradu

|  Autor: Bratislav Nikolić

„Najbolji tragovi o Jugoslaviji, koje više nema, su ostali na filmovima“: Rajko Grlić u KC Gradu

Reditelj Rajko Grlić gostovao je večeras u KC Gradu u okviru Booking Balkan programa, a razgovor sa čuvenim hrvatskim i jugoslovenskim filmskim stvaraocem vodio je njegov kolega Stefan Arsenijević.

Rajko Grlić, jedan od najvećih filmskih reditelja sa ovih prostora, uvek je drag gost u Beogradu, što govori i puna sala KC Grada, uprkos kiši koja večeras nije prestajala. Grlić je toliko harizmatičan govornik, da je sve što priča zanimljivo i važno, tako da je teško izdvojiti upečatljive delove. Pričajući o svojoj popularnoj i proširenoj knjizi „Neispričane priče“ (Laguna), Grlić je rekao da on nije književnik. – Ovo je zbir nekih zabeleški, frangmentiran tekst,

 

Iseljenje biblioteke Fontana za Međunarodni dan knjige

 |  Danas Online

Iseljenje biblioteke Fontana za Međunarodni dan knjige

Na adresu redakcije Danasa, stiglo je obaveštenje iz Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija ,,Nezavisnost da je biblioteka ,,Fontana’’, koja već 50 godina postoji u trgovačko-kulturnom centru Fontana na Novom Beogradu danas iseljena. “Preko noći je došla naredba da se knjižni fond spakuje, a nameštaj razmontira.

Zaposleni su stavljeni pred svršen čin. Nezvanično se čulo da je sve obavljeno telefonom, kao naredba gradske vlasti, baš sada kada gradska vlast funkcioniše preko privremenog organa. Kako vidimo da je bivši gradonačelnik jako aktivan , pravdano je posumnjati da iza svega stoji on”, navodi se u obaveštenju “Zatvaranjem biblioteke ,,Fontana’’ Novi Beograd je ostao bez biblioteke koju koriste svi Novobeograđani koji stanuju na potezu od starog Merkatora do Brankovog

10. 4. 2024.

Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU: Zvezda performansa dobila glasove za drugi krug

 |  Radmila Radosavljević

Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU: Zvezda performansa dobila glasove za drugi krug

Izbor novih redovnih i dopisnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koji uvek prate ogromna pažnja javnosti i polemike u medijima, i ove godine je izazvao „visoki napon“, što je naravno prirodno, jer je pitanje ko će ući u najumniju nacionalnu instituciju itekako značajno za svaku zemlju.

Na podugačkim listama predloga (nikada dužim, kako saznaje Danas), koje daje svih osam odeljenja SANU, za Odeljenje za jezik i književnost ove godine su predloženi pisci -
 
Milisav Savić, Vladan Matijević, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, pesnik Miroslav Maksimović, profesorka Filološkog fakulteta Zorica Nestorović… 
 
Kako saznajemo, ovo odeljenje će imati sednicu 23. aprila, a od petnaestak predloženih imena, kako nalaže procedura, glasanjem će se odabrati tri –
..........

4. 4. 2024.

Goran Marković: Ova vlast toliko zatvara krug oko mene, čvrsto su rešili da mi više ne daju da radim

  |  N1

Goran Marković: Ova vlast toliko zatvara krug oko mene, čvrsto su rešili da mi više ne daju da radim

Izgleda da su šale u represivnim sistemima jako opasne, zbog toga može da se izgubi glava, kaže za N1 filmski i pozorišni reditelj i pisac Goran Marković, komentarišući slučaj profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića.

Filozofski fakultet je blokiran, a reditelj Goran Marković kaže da nije siguran da su unutra studenti, jedini kojima je tamo mesto. Marković je otišao u Novi Sad, i svedočio onome što se na fakultetu dešavalo. 
 
„Došli smo iz Beograda Duško Petričić i ja, iz unutrašnjosti su dopirali neki vrlo čudni glasovi i sirene, nešto neartikulisano. Nisam siguran da bi studenti ispuštali tako neartikulisane zvuke. Meni se čini da su ometali profesore koji su unutra govorili, i

Vlast u Beogradu odlučila: Peternek ne može u Aleju zaslužnih građana

|  FoNet

Vlast u Beogradu odlučila: Peternek ne može u Aleju zaslužnih građana

Privremeni organ Beograda nije prihvatio inicijativu da poznati fotoreporter Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, saopštilo je Udruženje novinara Srbije.

Iako su predstavnici koalicije Srbija protiv nasilja u Privremenom organu podneli inicijativu da se Peternek sahrani u Aleji zaslužnih građana, predstavnici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije nisu je prihvatili, saznaje UNS. Član Privremenog organa iz koalicije "Srbija protiv nasilja" Vladimir Obradović izjavio je da je tražio da se tom tačkom dopuni dnevni red sednice, ali ona nije uvrštena u dnevni red. On je rekao da je predsednik

 

19. 3. 2024.

ĆUKOVIĆEV „TEROR RAZONODE”

 

Knjiga „Teror razonode” Aleksandra Ćukovića upravo je ugledala svjetlost dana u izdanju Instituta za srpsku kulturu iz Nikšića, a sadrži izabrane tekstove nastale raznim povodima u periodu između 2012. i 2023. godine. Riječ je o filozofskim esejima, stručnim radovima, kolumnama, besjedama, intervjuima, raznim intervencijama i prikazima. Knjigu čine tri poglavlja: „Ogledi, članci, intervencije”, „Besjede” i „Intervjui”. Najveći dio tekstova u ovoj knjizi nastao je, između ostalog, i kao kritika ispraznosti razonode, ali i kritika manipulacije razonodom.

„Kao književni kritičar širokih interesovanja, Aleksandar Ćuković literarnim djelima pristupa znatno šire od običnog praćenja tekuće produkcije. Pojave i djela on vrjednuje sveobuhvatno i stručno, i na taj način pokazuje obim i dubinu poznavanja književnoumjetničkog stvaralaštva. Posjeduje istinski dar da uoči, i nespornu sposobnost da ocijeni i afirmiše ona djela koja vrjednosnu ljestvicu književne umjetnosti pomijeraju naviše. I ovom svojom knjigom Aleksandar Ćuković ukazuje na važnost kulture kao stuba društvene stvarnosti”, zapisao je prof.dr Budimir Aleksić.

„Knjiga Teror razonode Aleksandra Ćukovića predstavlja jedinstvenu idejnu, sadržajnu i metodološku sintezu kojom je dočarana širina autorovih intelektualnih interesovanja, vanredni potencijal ogledanja u različitim žanrovima, kao i dosljednost u tumačenju (van)umjetničke zbilje. Teror razonode je primarno knjiga duboke odanosti Gutembergovoj galaksiji, potom akademska objava rata dominirajućem duhu površnosti i lake zabave, konačno – prijeko potrebno obodrenje kreativnoj sabraći. Izborom provokativnog i komunikativnog naslova za građu koja zahtijeva obaviještnog i posvećenog čitaoca Ćuković opominje da je vrijeme udobnosti prošlo, te da se akademskim apelom mora stići i tamo gdje sterilna i samodovoljna akademska misao ne zalazi”, smatra dr Radoje Femić.

„Iz pera istaknutog autora Aleksandra Ćukovića čitamo djelo koje je anlitičnošću i strpljivim pristupom sabralo misli, komentare, intervjue, kritike i oglede na razne važne teme iz književnosti i filozofije. Njime je autor ponudio drugačiju ali sveobuhvatnu formu kojom je osvježio žanrovske stereotipe te ponudio štivo koje ostaje svjedok jednog vremena. Terorom razonode, autor otvara značajan prostor za temeljna istraživačka čitanja, interpretacije koje će okupljene biti leksikon mogućih tumačenja, kao zalog budućim generacijama”, mišljenja je mr Jelka Malović.

7. 3. 2024.

СКЦ петак, 8. март: изложба Иване Милев

 

8. март у 18.00 Галерија (траје до 25. марта)
Галерија АРТЕ и СКЦ
Ивана Милев: Микросистеми, изложба

 
Изложбу прати публикација са текстовима Луке Трипковића, Иване Милев, Ане
Михаиловић и Милана Насковића, у којој је представљен целокупан досадашњи опус
уметнице.
„Прилика да уметница своје нове радове изложи у уређеном простору галерије
Студентског културног центра (...) представља догађај који очекујем са нестрпљењем. У
скорашњим радовима Ивана Милев прелази пут од пронађених објеката од којих ствара
радове до објеката које су у потпуности креирани од стране уметнице. Кроз предан и
темељан рад и стално преиспитивање њен израз постаје врсно избрушен и лишен свега
сувишног. Уметница је претходну деценију паралелно са скулптурама радила и колаже
који по замисли нису одступали од тродимензионалних објеката, а сада се чини да је
извршила синтезу та два приступа и створила радове у којима боја постаје један од
елемената.“
Лука Трипковић
Ивана Милев завршила је основне (2009) и мастер (2011) студије на Факултету ликовних
уметности у Београду, вајарски одсек у класи Мрђана Бајића. Докторирала (2017) на
истом факултету под менторством Оливере Парлић Карајанковић.
Током основних и мастер студија била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике
Србије. У оквиру студенске размене боравила је на Аристотеловом универзитету у Солуну,
Грчка (2010).
Професорка је у Средњој уметничкој школи „Техноарт Београд“ на смеру јувелир
уметничких предмета од 2017. године.
Године 2013. била је стипендиста на уметничкој резиденцији „Културамт“ Диселдорф,
Немачка, а 2019. у Cité internationale des arts у Паризу.
Чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Током 2022. и 2023. била у Уметничком савету Удружења
ликовних уметника Србије, а 2023. у Уметничком савету Савеза ликовних удружења
Југославије.

28. 1. 2024.

Dokumentarni film o tragično preminulom glumcu Draganu Maksimoviću

Foto: Printskrin Youtube  |  Vukica STRUGAR

TRAGIČNIJI od svih svojih junaka, glumac Dragan Maksimović Maksa (1949 - 2001) izgubio je život na Zelenom vencu pošto su ga prebili skinhedsi: za ovaj zločin niko nije odgovarao, nikada se nisu otkrili počinioci. Čovek koji je ostvario više od šezdeset uloga u pozorištu, filmu i televiziji, izgubio je život zato što ga zločinci - nisu prepoznali. Nisu videli njegovog Nedeljka Čubrinovića ("Sarajevski antentat"), Simketa ("Otpisani"), Lazara ("Vreme čuda"), Belog ("Šmeker"), Azema ("Stršljen), pa ni

 Dokumentarni dugometražni film "Maksa, od šibicara do kralja" Miroslava Bate Petrovića i Gorana Musića premijerno će biti izveden 2. februara u Jugoslovenskoj kinoteci, više od dve decenije posle glumčeve smrti. - Radio sam sa njim jedan kratki igrani film 1986. - "Strah". Tada su mi svi govorili "gde si njega našao, pa on je nervozan, bivši alkoholičar, neprijatan za saradnju". Ali, shvatio sam da je Maksa sve suprotno od onoga što čaršija

21. 1. 2024.

Uroš Đurić o kulovima, kulturi, politici nezameranja, moćnicima

 |  Piše Branko Rosić

Zašto naš čuveni umetnik smatra da je stvarnost u Srbiji uspešno fragmentisana?

Nije u redu “ozvučiti” prijateljstvo i privatne razgovore, ali mi bude žao što ponekad nisam uključio diktafon i snimao delove telefonskih ili “uživo” razgovora sa Urošem Đurićem. Koliko je tu bilo njegovih rečenica, analiza… Njegovih dijagonala i iščitavanja mentaliteta ovog naroda ili kroz priču Petra Kočića, ili kada bi devedesetih godina rekao da je o stanju u društvu nepogrešivo saznavao listajući “Sportski žurnal”. Zato su i mnogi slušali “Sportski ritam

 

Preminuo kompozitor Zoran Erić

 |  Autor: Tanjug

Кompozitor Zoran Erić preminuo je u 74. godini, potvrđeno je Tanjugu iz organizacije BEMUS festivala.

Zoran Erić je rođen 1950. u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u klasi Stanojla Rajičića. Usavršavao se kraće vreme na Orfovom institutu u Salcburgu i na majstorskom kursu Vitolda Lutoslavskog u Grožnjanu. Bio je šef Кatedre za kompoziciju, prodekan FMU, potom prorektor, a zatim i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njagov opus obuhvata dela različitih žanrova koja su izvođena u gotovo svim zemljama Evrope,