Za roman “Oda manjem zlu” Voja Čolanović dobio je nagradu Borisav Stanković i nagradu Stevan Sremac, a bio je i u najužem izboru na Ninovu nagradu.
Napisati roman u devedesetoj godini pravi je podvig. Voja Čolanović nam je pokazao da je to, ne samo moguće, nego i da taj roman može biti poetički iyvan konkurencije.
Priču o dvoje ljubavnika, naučnika, Finkinji i Srbinu, o njihovom susretu koji izaziva duboka promišljanja o smislu poretka ljudskih života, o neminovnosti nekih događaja, o mogućim odlukama koje se reflektuju i na druge, pisac kroz refleksije muškog junaka iznosi na čudesno sugestivan i delikatan način. Promišljajući, često kroz intertekstualne veze, svet i odnose u njemu, pozivajući se na mnoge umetnike i njihova traganja kroz vreme, Čolanović daje ceo spekta kulturoloških odrednica, koje ne muče samo njegovog junaka, nego i čitaoca.
Šta činiti sa iznenadnom srećom, možda je ključno pitanje romana, u očima izvesnih čitalaca. Međutim, piščeva volja i snaga da nas porinu u dublje talase promišljanja mnoštvom, ne samo umetničkih, već i činjenica iz sveta nauke, čine ovaj roman tvrđavom o životu savremenog čoveka.
Voja Čolanović objavio je zbirke pripovjedaka “Osedlati mećavu”, “Miris promašaja” i “Osmeh iz crne kutije”, za koju je dobio “Andrićevu nagradu”. Za roman “Druga polovina neba” dobio je međunarodnu nagradu “Benito Huarez”. Objavio je roman “Pustolovina po meri”, “Telohranitelj”, “Levi dlan, desni dlan”, a za “Zebnju na rasklapanje” 1987. dobio je NIN-ovu nagradu. Usledili su romani “Džepna kob” i “Lavovski deo ničega”.
Нема коментара:
Постави коментар