Zvaničnici Austrije juče su izrazili veliko žaljenje zbog smrti bivšeg gradonačelnika Beograda Bogdana Bogdanovića, koji je preminuo u petak u Beču.
„Izgubili smo čoveka koji je brisao granice između politike, arhitekture, umetnosti, literature i filozofije.
Njegovo delovanje se odlikovalo njegovim zalaganjem za ljudska prava, slobodu izjašnjavanja i za jevrejske žrtve nacionalsocijalizma”, istakla je ministarka kulture Austrije Klaudija Šmit.
Ministar kulture pokrajine Beč Andreas Majlat-Pokorni rekao je da se radi o „gubitku svestranog mislioca koji je, čak i u teškim vremenima, uspeo da nađe zajedničku osnovu politike, arhitekture i demokratskog razmišljanja”.
„On je bio veliki učitelj, koji je delovao daleko iznad svojih oblasti i koji je svojim bavljenjem spomenicima žrtvama holokausta i partizanima iznova definisao značaj spomenika”, ocenio je on.
U Beču gde je živeo poslednjih godina, Bogdanović je bio posebno vezan za Centar arhitekture kojem je 2005. predao svoj crteški arhiv, podsetio je Majlat-Pokorni
Bogdanović za svoje zasluge od grada Beč dobio zlatan orden. Bogdanović koji je preminuo u Beču u 87-oj godini, bio je od 1982. do 1986. gradonačelnik Beograda.
Bogdanović se distancirao od novog partijskog rukovodstva pod Miloševićem optuživši ga za ratnohuškačku velikosrpsku politiku.
Nakon što mu je politički prećeno a njegova „Seoska školu za filozofiju i arhitekturu” u mestu Mali Popović zatvorena, Bogdanović je napustio Beograd i doselio se u Beč 1993.
Kao arhitekta proslavio se pre svega svojim spomenicima, a kao najpoznatiji se izdvaja „Betonski cvet” u Jasenovcu.
„Izgubili smo čoveka koji je brisao granice između politike, arhitekture, umetnosti, literature i filozofije.
Njegovo delovanje se odlikovalo njegovim zalaganjem za ljudska prava, slobodu izjašnjavanja i za jevrejske žrtve nacionalsocijalizma”, istakla je ministarka kulture Austrije Klaudija Šmit.
Ministar kulture pokrajine Beč Andreas Majlat-Pokorni rekao je da se radi o „gubitku svestranog mislioca koji je, čak i u teškim vremenima, uspeo da nađe zajedničku osnovu politike, arhitekture i demokratskog razmišljanja”.
„On je bio veliki učitelj, koji je delovao daleko iznad svojih oblasti i koji je svojim bavljenjem spomenicima žrtvama holokausta i partizanima iznova definisao značaj spomenika”, ocenio je on.
U Beču gde je živeo poslednjih godina, Bogdanović je bio posebno vezan za Centar arhitekture kojem je 2005. predao svoj crteški arhiv, podsetio je Majlat-Pokorni
Bogdanović za svoje zasluge od grada Beč dobio zlatan orden. Bogdanović koji je preminuo u Beču u 87-oj godini, bio je od 1982. do 1986. gradonačelnik Beograda.
Bogdanović se distancirao od novog partijskog rukovodstva pod Miloševićem optuživši ga za ratnohuškačku velikosrpsku politiku.
Nakon što mu je politički prećeno a njegova „Seoska školu za filozofiju i arhitekturu” u mestu Mali Popović zatvorena, Bogdanović je napustio Beograd i doselio se u Beč 1993.
Kao arhitekta proslavio se pre svega svojim spomenicima, a kao najpoznatiji se izdvaja „Betonski cvet” u Jasenovcu.
Lepote periferije
„Ja sam mnogo lutao po Beogradu i po Beču sam mnogo šetao. Osećao sam se kao Džoni Voker, mitski šetač! Bio sam suviše razmažen, nisam tražio lepote Beograda, već sam više išao po periferiji, i posmatrao apsurdne građevine koje ljudi sami sebi prave, izvan kodova arhitekture. Jako sam voleo pridunavski Beograd, uvek mi je Dunav bio opsesija... Voleo sam na Dorćolu i u Donjem gradu da tražim tragove Beograda kojih ima mnogo: turski, pa mađarski, austrijski i ti slojevi su mi interesantni“, govorio je Bogdan Bogdanović.
(izvor ::: BLIC)
(izvor ::: BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар