Tragična smrt Bekima Fehmijua

Zvezda jugoslovenskog filma Bekim Fehmiju (74) nađen je danas mrtav u svom stanu u beogradskom naselju Zvezdara, saznaje "Blic". To je Tanjugu potvrdio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Dačić je rekao da se pretpostavlja da je reč o samoubistvu, jer je pucano iz pištolja koji je registrovan na Fehmijuovo ime.
Bekim Fehmiju je rođen 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Fakultet dramskih umetnosti je studirao u Beogradu od 1956. do 1960. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Slavu je stekao u filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića (1967).
Karijeru je gradio i u inostranstvu, a posebno u Italiji, gde je imao ugovor s rediteljem Dinom de Laurentisom. Sarađivao je i sa Džonom Hjustonom, Avom Gardner, Šarlom Aznavurom i drugima.
Glumom je prestao da se bavi 1987. godine u znak protesta zbog „antialbanske histerije“.
Tu odluku objasnio je u intervjuu nedeljniku "Vreme" 2001. godine: „Sva ona telefoniranja od Triglava do Đevđelije posle oproštajnog intervjua u 'Politici', aprila 1987. godine, pohvale za hrabrost, čestitanja, ništa mi nisu značili. Moj predosećaj, upozorenje, naročito sa pesmom Dušana Vasiljeva 'Čovek peva posle rata', koji kaže, 'Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova...' a završava sa 'O dajte meni, samo još šaku zraka, i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na čast', ništa nije značilo. Postigao sam nulu, jednu apsolutnu nulu u atmosfri jahača apokalipse, prošavši kroz veliku duševnu patnju. Postigao sam ono, kao Stefan Cvajg u 'Jučerašnjem svetu', izolaciju, usamljenost. To me nateralo da zapisujem dalja sećanja."
Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima je i Zlatna arena na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, za ulogu Halil-bega u filmu „Roj“.
Bio je oženjen Brankom Petrić, s kojom ima dva sina – Hedona i Uliksa.
Uliks Fehmiju je takođe glumac, a poslednju zapaženu ulogu imao je u filmu „Sutra ujutru“ Olega Novkovića.
U aprilu 2001. godine je objavio autobiografsku knjigu „Blistavo i strašno“ u izdanju Samizdata B92, koju je napisao još 1985. godine.
Reč je o knjizi sećanja na detinjstvo provedeno u Sarajevu, Skadru i Prizrenu, u godinama pred početak Drugog svetskog rata do 1954.

(izvor ::: BLIC, BG)