Jedan od najpoznatijih EX-YU slikara Miodrag Dado Đurić preminuo je danas u Parizu nakon duge i teške bolesti, javili su podgorički mediji.
Đurić je rođen 4. oktobra 1933. godine, na Cetinju. Umetičku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića.
Prvu izložbu imao je u Rijeci 1958. godine, nakon koje odlazi u Pariz.
Pored ulja i crteža, radio je grafike, kolaž, instalacije, asamblaž, a njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.
Đuriću je u avgustu dodeljena Trinaestojulska nagrada za životno delo, najveće državno priznanje Crne Gore.
Mnogi savremenici i svetski mediji opisivali su ovog sjajnog umetnika kao svojeglavog i slobodomislećeg intelektualca. O ratu u kojem se raspala SFRJ, Đurić je na NIN pre nekoliko godina govorio.
- Radi se o jednoj civilizaciji koja je bila potpuno ugušena i sa Istoka i sa Zapada; to je Vizantija. Nas su tamanili jos od krstaških ratova, s druge strane Turci, Katarina Velika, pre toga Rimljani. Balkan je uvek bio gušen između nekih spoljnjih pritisaka. Vizantija ne postoji u Ujedinjenim nacijama, ali postoji u senzibilitetu, u mentalitetu, u načinu života. Zapad nikad nije volio Vizantiju. Ona je uvek bila ismejavana, da čak postoji izraz na francuskom “vizantijske svađe”, što znači beznačajne svađe. Rat u “bivšoj” Jugoslaviji, kako je sada zovu, bio je “vizantijski rat”, samo ovoga puta krvavi rat koji je mnoge naveo da prodaju svoje gelere. Postoji jedna izreka kod nas: “Crna Goro, krv te ugazio”.
Uvek originalan u umetničkom izrazu, Đurić je i na sebi svojstven način komentarisao svoj boravak u Francuskoj...
- Za mene je francusko slikarstvo najveće planetarno slikarstvo, zato što živim u Francuskoj. Da živim u Nemačkoj verovatno bih to rekao za nemačko slikarstvo. Dakle, to slikarstvo koje me zanima ide od slavnih francuskih majstora Avinjona pa preko Fransoa Klue do danas. Moderni Francuzi me manje interesuju, a najbolji živi francuski slikar je Baltus, koji je poreklom Poljak.
Đurić je rođen 4. oktobra 1933. godine, na Cetinju. Umetičku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića.
Prvu izložbu imao je u Rijeci 1958. godine, nakon koje odlazi u Pariz.
Pored ulja i crteža, radio je grafike, kolaž, instalacije, asamblaž, a njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.
Đuriću je u avgustu dodeljena Trinaestojulska nagrada za životno delo, najveće državno priznanje Crne Gore.
Mnogi savremenici i svetski mediji opisivali su ovog sjajnog umetnika kao svojeglavog i slobodomislećeg intelektualca. O ratu u kojem se raspala SFRJ, Đurić je na NIN pre nekoliko godina govorio.
- Radi se o jednoj civilizaciji koja je bila potpuno ugušena i sa Istoka i sa Zapada; to je Vizantija. Nas su tamanili jos od krstaških ratova, s druge strane Turci, Katarina Velika, pre toga Rimljani. Balkan je uvek bio gušen između nekih spoljnjih pritisaka. Vizantija ne postoji u Ujedinjenim nacijama, ali postoji u senzibilitetu, u mentalitetu, u načinu života. Zapad nikad nije volio Vizantiju. Ona je uvek bila ismejavana, da čak postoji izraz na francuskom “vizantijske svađe”, što znači beznačajne svađe. Rat u “bivšoj” Jugoslaviji, kako je sada zovu, bio je “vizantijski rat”, samo ovoga puta krvavi rat koji je mnoge naveo da prodaju svoje gelere. Postoji jedna izreka kod nas: “Crna Goro, krv te ugazio”.
Uvek originalan u umetničkom izrazu, Đurić je i na sebi svojstven način komentarisao svoj boravak u Francuskoj...
- Za mene je francusko slikarstvo najveće planetarno slikarstvo, zato što živim u Francuskoj. Da živim u Nemačkoj verovatno bih to rekao za nemačko slikarstvo. Dakle, to slikarstvo koje me zanima ide od slavnih francuskih majstora Avinjona pa preko Fransoa Klue do danas. Moderni Francuzi me manje interesuju, a najbolji živi francuski slikar je Baltus, koji je poreklom Poljak.
(izvor ::: TANJUG)
Zahvaljujemo Apollodore
ОдговориИзбришиna linku