29.03.2016.

Razgovori s razlogom: „Komparativna književnost: teorija, tumačenja, perspektive“, zbornik radova


Četvrtak, 31. mart u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom:

„Komparativna književnost: teorija, tumačenja, perspektive“, zbornik radova

Priredile: Adrijana Marčetić, Zorica Bečanović Nikolić i Vesna Elez

(Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016)

Govore:

Vladeta Janković

Dragan Stojanović

Ljubiša Jeremić

Uređuje i vodi Dejan Simonović


Objavljivanjem tematskog zbornika radova Komparativna književnost: teorija, tumačenja, perspektive Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti (Filološki fakultet) želela je da obeleži jedan važan jubilej, šezdesetu godišnjicu svog obnavljanja. U Srbiji, uporedno proučavanje različitih nacionalnih književnosti ima dugu i veoma plodnu tradiciju, a komparatistika na Univerzitetu u Beogradu predstavlja jednu od najstarijih akademskih disciplina: Katedra za opštu istoriju literature osnovana je 1873. godine, na Velikoj školi, pod rukovodstvom Svetomira Nikolajevića. Njegov naslednik, Bogdan Popović, tvorac naše moderne komparatistike i jedan od naših prvih teoretičara književnosti, upravljao je Katedrom do 1929. godine, kada je ona, posle njegovog odlaska u penziju, ugašena. Posle Drugog svetskog rata, 1954. godine, obnovio ju je Vojislav Đurić.

Za komparatiste s beogradske Katedre za opštu književnost preispitivanje metoda i ciljeva sopstvenih studija postala je već prepoznatljiva tradicija: za poslednjih šest decenija ovo je treći jubilarni zbornik s težištem na pitanjima struke (prethodna dva objavljena su 1975. i 2005). U radovima štampanim u ovim zbornicima nastojali smo da odgovorimo na izazove novih pristupa, teorija i inovacija u uporednom proučavanju književnosti. Svako vreme ima svoja posebna obeležja, pa tako i istorijski trenutak u kojem se pojavljuje ovaj zbornik. Isto tako, svaka nauka ima svoje trenutke uspona i procvata i, s druge strane, svoje trenutke zastoja i opadanja. Za deset godina, koliko je proteklo od objavljivanja našeg prethodnog zbornika, nedvosmisleno se potvrdilo predviđanje koje smo u njegovoj najavi tek nagovestili: u postmodernom, globalizovanom svetu, zahvaljujući razvoju digitalnih tehnologija, kao i promenama u okviru svetski shvaćenog tržišta rada i obrazovanja, te promenama političkih i ideoloških dominanti u globalizovanom svetu, dogodile su se korenite promene u načinu na koji se shvata uloga humanističkih nauka u savremenom obrazovanju. To je, razume se, uslovilo i preispitivanje uloge književnosti i proučavanja književnosti, a samim tim i komparatistike, u okvirima drukčije shvaćenog akademskog obrazovanja, prilagođenog prvenstveno potrebama liberalnog tržišta. Marginalizovane u svetu kojim dominiraju pragmatične vrednosti, humanističke discipline, uključujući i komparatistiku, našle su se u jednoj od najozbiljnijih i najtežih kriza u svojoj istoriji.

U želji da preispitamo neka od najaktuelnijih pitanja naše discipline, podstakli smo autore zbornika da razmišljaju o odnosu između komparativne književnosti i studija kulture, o izazovima nove, globalizovane geografije, o regionalnoj, post-jugoslovenskoj književnosti, o digitalnoj humanistici, transmedijalnosti, teorijama roda, traduktologiji. Osim toga, smatrali smo da je važno osvrnuti se i na neke tradicionalne komparatističke teme, naravno iz savremene perspektive. U tom smislu, pažnju smo posvetili pojmovima nacionalne, opšte i svetske književnosti, kanonskim piscima i (re)definisanju kanona, kao i uporednom čitanju i interpretaciji književnih tekstova.

Raznovrsnost pokrenutih pitanja, inovativnost pristupa, uverljiva argumentacija i interpretativna invencija, što su osobine koje u velikoj meri odlikuju ovde objavljene radove, daju nam za pravo da maločas pomenutu krizu sagledamo i u nešto drukčijem svetlu. Promena metoda i predmeta proučavanja ne mora nužno voditi do gašenja discipline koja je podvrgnuta datoj transformaciji; naprotiv, ona ukazuje na njenu vitalnost i veliki evolutivni potencijal, odnosno na sposobnost da se u metodološkom smislu prilagodi novom kulturno-istorijskom kontekstu. U čitavoj istoriji komparatistike, od 19. veka do danas, bilo toliko metodoloških lomova, toliko različitih koncepcija „najispravnijeg“ metoda i polemika oko pravog predmeta studija, da ne bi bilo pogrešno reći da je upravo impuls ka metodološkom samopreispitivanju svojstven samoj prirodi komparatistike.

Нема коментара:

Постави коментар