IZLOŽBA: PROĆI ĆE

MAGACIN
Ul. Kraljevića Marka 4, Beograd (mapa kako do Magacina)
10 – 18. 9. 2015.
Otvaranje sa performansom: četvrtak, 10. septembar od 20 h

PROĆI ĆE

Organizacija domaćin: ProArtOrg

Izložba se realizuje u saradnji sa Domom omladine Beograd i Frekvencijom, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

Nakon dugog perioda rada sa zvukom, fotografijom i tekstom, a pre svega sa fizičkim prostorom, predstavljam seriju radova na papiru velikog formata, koji su rađeni šablonima različitih vrsta. Takođe, na samom otvaranju će biti izveden performans pečatiranja svega što publika donese pečatom „PRODATO”.
Ova dva naizgled nespojiva gesta leže na pragu artikulacije, oni otelotvoruju nejasni osećaj konfuzije i beznađa, prividne bezperspektivnosti, kao i ’od-pripadanja’ u smislu u kome je taj termin skovala Irit Rodof[1]. Moj rad reflektuje okolnosti neizvesnosti, bespuća, rastakanja društva i sasvim neizvesne perspektive, kako profesionalne, tako i međuljudske.

Pečat koji potvrđuje da je nešto ‘prodato’ odgovor je na sveopštu atmosferu rasprodaje opšteg dobra u Srbiji (prateći tendencije u celom svetu): obrazovanja, zdravstva, pa onda društvenih stanova, fabrika, javnog gradskog prostora... svega onoga što je duži vremenski period pripadalo svima (makar deklarativno), što sada biva prodato i kupljeno kao da je krompir na pijaci, banalizovano, obezvlašćeno i potpuno besprizorno dato na tržište kome ne sme da pripada. Stoga, publika je pozvana da donese svoje diplome, pasoše, potvrde o državljanstvu i vlasničke listove, ali isto tako papire od vrednosti i autorska umetnička dela, zatim knjige, grafike, fotografije, putne karte, geografske mape, sve ono što bi na sebi „gordo“ ponelo pečatiranu potvrdu promene vlasnika.

Nasuprot histeričnoj potvrdi opšte rasprodaje, sadržaj šablona kojima su izrađeni crteži na papiru izloženi na zidovima je dvostruk – ornamentalan i tekstualan. Radovi koriste boju i oblike, a tu i tamo pojavljuju se reči – reči kao vizuelna poezija, reči kao ono što ‘informiše naš pogled u gradu’[2]. Ovi crteži su možda ono što ostaje kad se sve rasproda.

U preispitivanju ovih misli nastaju gestovi u društveno i kulturno marginalnom prostoru Magacina. Ovi radovi rađeni su specifično za prostor Magacina u Kraljevića Marka, oni su inspirisani ne-prostorom Magacina, ne-galerijskim ambijentom, ne-publikom koja neće doći da je vidi. Začudno, okolnosti ne-prizornosti izložbe u nastajanju ne daju radovima ni prkos, ni očaj, već neverovatnu slobodu – prostor za postojanje, prostor za promišljanje. „Proći će“ je izložba koja će proći, koja će (meni) možda uspostaviti trenutni balans između neizvesnosti i određenog ugla posmatranja, da bi ubrzo potom radovi bili sklonjeni u tube, na suvo i tamno, i ostavili prostor Magacina za neke druge (ne)izložbe, a prostor umetničkog stvaralaštva autora za neke sledeće radove koji će izraziti veoma određene stavove. Ova izložba je ostrvo, prazni prostor u koji se ništa ne upisuje, kao što je slučaj sa samim Magacinom; ili to bar tako izgleda. Ova izložba ne prenosi ni jedno konkretno stanovište, ni jednu artikulisanu referencu, ona je upravo bremenita stanjem konfuzije.