10.06.2011.

Standard vrtoglavo opada

Životni standard građana Srbije u proteklih godinu dana pao je za osam do 10 odsto. Ekonomski parametri pokazuju da jedna petina građana u Srbiji živi dobro, dok četiri petine, u koje spadaju penzioneri i građani sa prosečnim zaradama, zbog velikog pada kupovne moći - preživljavaju, kaže za “Blic” ekonomista Miroslav Zdravković.
Na pad standarda najbolje ukazuju smanjenje zaposlenosti, inflacija i visine prosečnih zarada i penzija isplaćenih u proteklih godinu dana. Broj zaposlenih u Srbiji krajem aprila ove u odnosu na isti mesec prošle godine bio je manji za 44.000 ljudi, što je pad oko 2,5 odsto.
- Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i građevini. Zarade i penzije od početka ove godine jesu uvećane za 7,8, odnosno 9,9 odsto. Međutim ova primanja su u drugoj polovini prošle godine bila zamrznuta, tako da kada se sve sabere sa međugodišnjom inflacijom od 14,7 odsto, ispada da je realna kupovna moć stanovništva u proteklih godinu dana umanjena za osam do 10 odsto - kaže Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org.
Zdravković ističe da je prosečna zarada od 934 evra, koliko je isplaćeno u aprilu ove godine, rekordna u poslednjih 20 godina.
- To, međutim, ništa ne znači kada imamo u vidu da nam je broj zaposlenih u proteklih godinu dana sa 1.814.000 pao na 1,77 miliona ljudi, kao i da je u istom periodu beležen rast broja zaposlenih u državnoj upravi, trgovini, finansijama, zdravstvu i obrazovanju. Jedini povoljan podatak koji se u poslednje vreme mogao čuti bio je taj da je u Srbiji konačno zaustavljen pad zaposlenosti, koji je pre dva meseca izneo premijer Cvetković - kaže Zdravković i dodaje da su svi ekonomski pokazatelji koji trenutno važe u Srbiji jednaki parametrima kakvi su važili 1971. godine.
Da pad životnog standarda nije isti kod svih građana, upozorava i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd. Prema njegovoj računici, realna kupovna moć građana Srbije u odnosu na jun prošle godine sada je u proseku niža za više od 30 odsto, jer zarade u Srbiji u proteklih godinu dana nisu pratile kretanje cena.
- Rast cena roba i usluga najviše se odrazio na one sa zaradama ispod proseka, čija je kupovna moć smanjena i više od 40 odsto. Njih su poskupljenja koja su nas pratila poslednjih godinu dana naterala na dodatna odricanja - kaže Bogosavljević.
Anketa “Blica” pokazuje da se u proteklih godinu dana 29 odsto građana odreklo letovanja, 18,4 odsto njih odreklo se obnavljanja graderobe, 19,2 odsto - restorana i kafića, a 10,9 odsto - skupe kozmetike. Cigareta se u protekloj godini odreklo 6,8 odsto građana, mesnih prerađevina 4,1 odsto, a alkoholnih pića 2,5 odsto anketiranih.
Još poraznije zvuče rezultati druge ankete “Blica”, koja pokazuje da 28,9 odsto građana ne kupuje svaki dan meso, 21,7 odsto njih ne kupuje voće, 15,9 odsto ne kupuje mleko, a čak 15,9 odsto ispitanika ne kupuje svakodnevno hleb, koji inače važi za hranu siromašnih.
Statistika kaže sledeće: U odnosu na april prošle godine prosečna zarada u aprilu ove bila je veća za 4.346 dinara i iznosila je 39.298 dinara. A međugodišnja inflacija za ovaj period iznosila je 14,7 odsto. Za prosečnu platu u aprilu prošle godine građani su mogli da kupe 459,85 kilograma hleba, a ove 362,3 kilograma. Lane su za platu mogli da kupe 354,8 litara ulja, 760 kilograma brašna, 538,5 kilograma šećera ili 486,1 litar mleka, dok su za prosečnu zaradu iz aprila ove godine mogli da pazare 645,2 kilograma brašna, 269,3 litra ulja, 447 litara mleka ili 367,6 kilograma šećera.
Statistika je jedno a život u Srbiji nešto sasvim drugo. Koliko je kupovna moć stanovništva u Srbiji loša, potvrđuje i činjenica da prosečnu potrošačku korpu ne može da pokrije jedna prosečna plata.
(izvor ------------ BLIC)

Нема коментара:

Постави коментар