1. 6. 2017.

KNjIŽEVNO STVARALAŠTVO BORISLAVA RADOVIĆA

Razgovori s razlogom:

KNjIŽEVNO STVARALAŠTVO

BORISLAVA RADOVIĆA



Petak, 2. jun u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razvori s razlogom:

Književno stvaralaštvo Borislava Radovića

Učestvuju:

Dragan Stojanović

Aleksandar Jovanović

Mina M. Đurić

Marko Avramović



Uređuje i vodi Dejan Simonović



„Nema bitnog pevanja koje ne silazi do svoga porekla, a Borislavu Radoviću, po tome koliko je obuzet pesničkim pitanjima i po načinu na koji se njima bavi, pripada posebno mesto. On je jedan od izuzetnih nosilaca modernog izraza u nas, stvaralac koji nam pomaže da potpunije razumevamo zamršenu prirodu pesničkog tkanja. Borislav Radović jeste, danas, visoka mera srpske poezije.“ (Aleksandar Jovanović)



„Kada je o poetskim poniranjima Borislava Radovića reč, može se reći da u ovome pesniku uporedu opstojavaju i delaju jezički asketa i jezički sladostrasnik.“ (Dragan Hamović)



O živom interesovanju za književno stvaralaštvo Borislava Radovića svedoče i nedavni događaji i izdanja kao što su:

– Izabrana dela Borislava Radovića u dve knjige: 1. Pesme i Neke stvari; 2. Ponešto o pesnicima i o poeziji (uredio Milutin Petrović, Čigoja štampa, 2016),

– Pismo o poeziji: o pet pesama Borislava Radovića Dragana Stojanovića (Tanesi, 2016),

– Četrdeset dve izabrane pesme Borislava Radovića (Tanesi, 2016),

– naučni skup O poeziji i poetici Borislava Radovića (Institut za književnost i umetnost i Biblioteka grada Beograda, 2015, urednik Dragan Hamović),

– zbornik radova O poeziji i poetici Borislava Radovića (Institut za književnost i umetnost i Biblioteka grada Beograda, 2017, urednik Dragan Hamović).



Borislav Radović je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, vrstan prevodilac, istančani esejista.

Rođen je 1935. u Beogradu. Završio je studije Opšte književnosti i teorije književnosti. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti.



Objavljena dela



Knjige pesama: Poetičnosti (1956), Ostale poetičnosti (1969), Maina (1964), Bratstvo po nesanici (1960), Opisi, gesla (1970), Izabrane pesme (1979), Pesme 1971 – 1982 (1983), Izabrane pesme 1954 - 1984 (1985), Trideset izabranih pesama (1985), Pesme 1971 - 1991 (1991), Pesme (1994),

Pesme (2000), Četrdeset dve izabrane pesme (2007, 2016),

Eseji: Rvanje s anđelom i drugi zapisi (1996), O pesnicima i o poeziji (2001), Neke stvari (2001), Čitajući Vergilija (2004), Još o pesnicima i o poeziji (2007), Ponešto o pesnicima i o poeziji (2011).



Objavljena su mu Izabrana dela u dve knjige (2016).



Preveo je s francuskog Morekaze Sen-Džona Persa (1963, novi prevod 2003), jedan izbor pesama Pola Elijara (1971) i Pariski splin Šarla Bodlera (1975), kao i jednu knjigu proze, Balzakovog Luja Lambera (1999).



Nagrade i priznanja: 1957. Brankova nagrada (za Poetičnosti), 1963. Oktobarska nagrada (za prevod Morekaza), 1967. Nolitova nagrada i Zmajeva nagrada (za Bratstvo po nesanici), 1983. Nagrada Branko Miljković (za Pesme 1971 - 1972), 1984. Nagrada Željezare Sisak, 1985. Nagrada Disovog proleća, 1994. Kruna despota Stefana Lazarevića, 1995. Nagrada Vasko Popa, 1996. Nagrada Ramonda Serbica, 1998. Belodvorska rozeta, 1999. Nagrada Miloš N. Đurić, 2001. Nagrada Desanka Maksimović, 2002. Žička hrisovulja, 2002. Nagrada Đorđe Jovanović (za O pesnicima i o poeziji)

Нема коментара:

Постави коментар