Dušanka Kalanj, spikerka i voditeljka Televizije Beograd, u kojoj je radila od njenog osnivanja, preminula je juče u 76. godini posle duge i teške bolesti. Lepog glasa, savršene dikcije i neponovljivog šarma Dušanka Kalanj godinama je bila simbol dobrog televizijskog govora, a u istoriju televizije ušla je i kao prva žena spiker koja je vodila „Dnevnik“.
Posle odlaska u penziju, svom starom poslu će se vratiti samo na trenutak i svečarskim povodom 23. avgusta 2008. kada se u „rođendanskom“ dnevniku RTS-a povodom pola veka televizije, pojavila uz Miću Orlovića i pročitala jednu najavu.
Ceo radni vek provešće u Informativnom programu, uporno odbijajući da se pojavljuje u drugim, naročito zabavnim programima. Jednom je pristala da otvori Opatijski festival 1958. godine, nekoliko puta Beogradsko proleće i to će biti njeni retki izleti van ozbiljnosti „Dnevnika“. Malo je poznato da se davne 1961. godine okušala i kao glumica u igranom filmu „Ne diraj u sreću“ Mila Đukanovića gde je igrala sa Pavlom Vuisićem, Irenom Kolesar i Slobodanom Perovićem.
Kasnije će objasniti kako je informativna redakcija bila veoma stroga, da je njenim novinarima bilo zabranjeno da se pojavljuju u drugim programima i da je ona to poštovala.
Svi oni koji su je poznavali i s njom radili u televiziji sećaju se kao vrhunskog profesionalca koji je svom poslu dao najviše što je mogao, postavljajući standarde koji su i danas za poštovanje.
- Kad sam 1960. počinjao u televiziji na mestuvideo miksera, ona je već bila zvezda „Dnevnika“. Volela je i kamera, a voleli su je i kolege. Poštovanje je sticala, kako svojim profesionalnošću tako i svojim gospodstvenim držanjem. Bila je jednostavna, draga i društvena i vest da je umrla sigurno je mnogo rastužila svakog ko je poznavao, a naročito nas koji smo s njom radili - kaže Čeda Filipović, dugogodišnji snimatelj Televizije Beograd.
Potvrđuju to i Dušankine dugogodišnje koleginice Staka Novković-Đorđević, Danka Novović i Vesna Nestorović.
- Emotivna, nežna i pristojna imponovala je i izgledom i ponašanjem. Imala je volju da pouči i svoje bogato znanje je nesebično prenosila mlađim kolegama, a od nje se imalo šta naučiti. Bila je jedna od malobrojnih koja se izdvajala svojim stavom, a vesti je čitala sa samopouzdanjem koje je bilo za respekt - seća se Staka Novković-Đorđević.
Danka Novović i Dušanka Kalanj, osim što su bile koleginice, bile su i komšinice i prijateljice pa je vest o Dušankinoj smrti naročito potresla Danku.
- Bila je spiker koji se retko rađa, sa prirodnim talentom za taj posao. Kao da se baš za to spremala, a završila je engleski jezik na Filološkom fakultetu. Negde ju je primetio reditelj Minja Dedić i doveo na televiziju. Ona je u prvo vreme mislila da je to samo njen privremeni posao, ali je na kraju ceo radni vek ostala verna „Dnevniku“. Koliko je bila ozbiljna u poslu, toliko je van njega bila vesela i šarmantna osoba - kaže Danka, dok Vesna Nestorović otkriva još jedan talenat svoje koleginice.
- Dušanka je bila veoma nadarena za muziku i divno je pevala. U najlepšem sećanju su mi ostala druženja nas spikera iz bivše Jugoslavije. Svake godine smo se sastajali u drugoj republici i na tim zabavama ona je znala da se opusti i zapeva. Kao i pred ekranima i tada je bilo divno slušati je!
Minja Subota seća se da su Dušanku, inače rođenu u Šibeniku, veoma voleli i cenili njeni Šibenčani.
- Sa njenim dolaskom televizija je mnogo dobila. Čitala je besprekorno, ubedljivo i preko nje su se ljudi identifikovali sa televizijom. Verujući njoj, gledaoci su verovali televiziji - zaključuje Minja Subota.
Sa Dušankom Kalanj odlazi jedno od poslednjih autentičnih televizijskih lica. (izvor - BLIC, Beograd)
Posle odlaska u penziju, svom starom poslu će se vratiti samo na trenutak i svečarskim povodom 23. avgusta 2008. kada se u „rođendanskom“ dnevniku RTS-a povodom pola veka televizije, pojavila uz Miću Orlovića i pročitala jednu najavu.
Ceo radni vek provešće u Informativnom programu, uporno odbijajući da se pojavljuje u drugim, naročito zabavnim programima. Jednom je pristala da otvori Opatijski festival 1958. godine, nekoliko puta Beogradsko proleće i to će biti njeni retki izleti van ozbiljnosti „Dnevnika“. Malo je poznato da se davne 1961. godine okušala i kao glumica u igranom filmu „Ne diraj u sreću“ Mila Đukanovića gde je igrala sa Pavlom Vuisićem, Irenom Kolesar i Slobodanom Perovićem.
Kasnije će objasniti kako je informativna redakcija bila veoma stroga, da je njenim novinarima bilo zabranjeno da se pojavljuju u drugim programima i da je ona to poštovala.
Svi oni koji su je poznavali i s njom radili u televiziji sećaju se kao vrhunskog profesionalca koji je svom poslu dao najviše što je mogao, postavljajući standarde koji su i danas za poštovanje.
- Kad sam 1960. počinjao u televiziji na mestuvideo miksera, ona je već bila zvezda „Dnevnika“. Volela je i kamera, a voleli su je i kolege. Poštovanje je sticala, kako svojim profesionalnošću tako i svojim gospodstvenim držanjem. Bila je jednostavna, draga i društvena i vest da je umrla sigurno je mnogo rastužila svakog ko je poznavao, a naročito nas koji smo s njom radili - kaže Čeda Filipović, dugogodišnji snimatelj Televizije Beograd.
Potvrđuju to i Dušankine dugogodišnje koleginice Staka Novković-Đorđević, Danka Novović i Vesna Nestorović.
- Emotivna, nežna i pristojna imponovala je i izgledom i ponašanjem. Imala je volju da pouči i svoje bogato znanje je nesebično prenosila mlađim kolegama, a od nje se imalo šta naučiti. Bila je jedna od malobrojnih koja se izdvajala svojim stavom, a vesti je čitala sa samopouzdanjem koje je bilo za respekt - seća se Staka Novković-Đorđević.
Danka Novović i Dušanka Kalanj, osim što su bile koleginice, bile su i komšinice i prijateljice pa je vest o Dušankinoj smrti naročito potresla Danku.
- Bila je spiker koji se retko rađa, sa prirodnim talentom za taj posao. Kao da se baš za to spremala, a završila je engleski jezik na Filološkom fakultetu. Negde ju je primetio reditelj Minja Dedić i doveo na televiziju. Ona je u prvo vreme mislila da je to samo njen privremeni posao, ali je na kraju ceo radni vek ostala verna „Dnevniku“. Koliko je bila ozbiljna u poslu, toliko je van njega bila vesela i šarmantna osoba - kaže Danka, dok Vesna Nestorović otkriva još jedan talenat svoje koleginice.
- Dušanka je bila veoma nadarena za muziku i divno je pevala. U najlepšem sećanju su mi ostala druženja nas spikera iz bivše Jugoslavije. Svake godine smo se sastajali u drugoj republici i na tim zabavama ona je znala da se opusti i zapeva. Kao i pred ekranima i tada je bilo divno slušati je!
Minja Subota seća se da su Dušanku, inače rođenu u Šibeniku, veoma voleli i cenili njeni Šibenčani.
- Sa njenim dolaskom televizija je mnogo dobila. Čitala je besprekorno, ubedljivo i preko nje su se ljudi identifikovali sa televizijom. Verujući njoj, gledaoci su verovali televiziji - zaključuje Minja Subota.
Sa Dušankom Kalanj odlazi jedno od poslednjih autentičnih televizijskih lica. (izvor - BLIC, Beograd)
Нема коментара:
Постави коментар