27. 5. 2011.

Ovo je neukaljana herojska priča

::: TREBINJE :::

Beogradski reditelj Srdan Golubović u Trebinju zajedno sa ekipom ulazi u drugu fazu snimanja filma „Krugovi” o herojskom činu Srbina Srđana Aleksića iz Trebinja, pripadnika Vojske Republike Srpske, kog su tokom rata 1993. godine mučki ubili pijani srpski rezervisti jer je branio civila, Muslimana Alena Glavovića. Film se bavi posledicama jednog herojskog čina i prati živote ljudi koji su učestvovali u događaju koji im je promenio živote.
Radnja se dešava 12 godina kasnije i osvetljava dilemu ima li herojstvo smisla danas.
Nastajanje filma „Krugovi” finansiraju filmski fondovi iz Nemačke, Francuske, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Podržao ga je i „Euroimage” - Evropski fond za razvoj filma, kao i Atelje pri Kanskom festivalu. Osim Vuka Kostića i Leona Lučeva, koji su se u „Krugovima” našli u glavnim ulogama, u filmu igraju Aleksandar Berček, Nebojša Glogovac, Nikola Rakočević, Hristina Popović.

- Kada sam na RTS video dokumentarni film „Srđo” u režiji Sanje Dragićević, shvatio sam da je priča o Srđanu Aleksiću neukaljana herojska priča iz prljavog rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Po komentarima gledalaca na forumima shvatio sam da postoji interesovanje za istinske herojske podvige u crnilu koje nas je dugo okruživalo. Razgovarao sam sa scenaristima Melinom i Srđanom Koljevićem, kontaktirao sa Sanjom Dragićević i na kraju upoznao Radeta, oca Srđana Aleksića. Razgovor sa Radetom me je ohrabrio da se odlučim na snimanje filma „Krugovi” - kaže za „Blic” Srdan Golubović.

--- Šta vam je Rade Aleksić rekao?
- O najtežem gubitku u svom životu Rade je govorio na dirljiv, hrabar i dostojanstven način, bez ostrašćenosti i mržnje. Ostao je čovek iako je izgubio sina i razumeo je moju nameru da filmskim jezikom dočaram priču o istinskom herojstvu, ma kako bolno to za njega bilo. Lako smo se sporazumeli između ostalog i zato što se Radetu veoma dopada moj film „Klopka”.

--- Kako ste reagovali na proteste ratnih veterana u Trebinju?
- Boračka organizacija opštine Trebinje izrazila je ogorčenje načinom na koji se predstavlja lik srpskog borca, učesnika u ratu u Bosni i Hercegovini zbog zabrinutosti oko sadržaja mog filma. Bio je to, u stvari, poziv na razgovor koji sam prihvatio i objasnio tim ljudima da je priča o Srđanu Aleksiću najsrpskija priča iz prethodnog rata. Film „Krugovi” govori o tragičnim okolnostima u kojima je Srbin apsolutni heroj. Za ratne profitere, pljačkaše, ubice nemam razumevanja ni u životu ni na filmu.

Na snimanju u Trebinju okuplja se dosta meštana koji prate ekipu filma

--- Kako su reagovali Trebinjci na filmsku ekipu u svom gradu?
- Zanimljiva ima je sva naša skalamerija, svetla, kamere... Imali smo publiku na snimanjima kojoj je bio zanimljiv proces nastajanja filma. Mentalitet ljudi koji žive u Hercegovini mi je jako blizak jer je moj otac Crnogorac. Razumem te naizgled oštre i preke karaktere koji ćutanjem govore najviše. Dostojanstveni ljudi koji svoj krst sami nose i o tome ne pričaju mnogo. U svojim filmovima sam se uglavnom bavio takvim ljudima. Moji koreni su dosta uticali na estetiku i komunikaciju likova u mojim filmovima.

---- Kako se nosite sa formatom ogromnog glumačkog potencijala Nebojše Glogovca i Vuka Kostića na snimanju filma „Krugovi”?
- Njih dvojica su moji prijatelji. Verujem u rediteljski stav da se autoritet ne stvara naređenjima već razgovorom i dogovorom sa glumcima. Najzanimljiviji deo snimanja filma je rad sa glumcima jer zajedno formiramo karaktere koje oni tumače. Velika igra. Reditelj filma najviše liči na košarkaškog trenera. On postavlja taktiku, ali ne može da postigne koš. Mora da motiviše igrače-glumce da poentiraju. Zato se trudim da na svako pitanje glumaca imam odgovor i da stvari postavljam logično. Kada reditelj zna šta radi, glumci se osećaju sigurno u kadru.



Kako se tumači herojstvo danas u galopirajućoj estradizaciji našeg društva? Kao vrlina i moralna vrednost ili kao budalaština?
- Film „Krugovi” nastaje iz pitanja - Da li herojstvo ima smisla? Publika će videti da vrlina vredi. Da dobar čovek nije budala i da herojstvo ima smisla. Postati i opstati kao pošten i čestit čovek jedini je smisao života, i o tome govore „Krugovi”. Nažalost, živimo u vremenu u kojem je celokupni sistem vrednosti okrenut naopako, zato je važno da svi zajedno ponovo počnemo da verujemo da nema smisla živeti bez morala.

---- Kako kinematografija u Srbiji opstaje i ima uticaj u evropskim okvirima uprkos besparici, tranziciji, konstantnom zanemarivanju umetničkog stvaralaštva?
- Mi imamo odličnu kinematografsku tradiciju. Nijedna umetnost decenijama u Srbiji nije toliko uspešna kao film. Od vremena Makavejeva, Živojina Pavlovića, Saše Petrovića, pa preko Slobodana Šijana, Markovića, Karanovića do Kusturice, Paskaljevića, Dragojevića... Sa druge strane, ljudi u Srbiji vole film iako se paradoksalno bioskopska mreža urušava u raljama tranzicije. Najveća vrednost srpske kinematografije u ovom momentu je apsolutno različit autorski pečat reditelja kao što su Arsenijević, Novković, Perišić, Ležajić. Za razliku od rumunske kinematografije koja je poslednjih nekoliko godina u fokusu evropske pažnje, filmovi u Srbiji nimalo ne liče jedni na druge.


Mi smo estradno društvo


--- Šta država može da promeni prema entuzijazmu filmskih stvaralaca čija dela predstavljaju njenu kulturu u inostranstvu?
- Živimo u teško vreme, puno nemaštine i siromaštva pa je u neku ruku nepristojno govoriti o snimanju filmova. Naša država sada ima mnogo važnijih i akutnijih problema za rešavanje od kulture uopšte. Osnovni problem u Srbiji jeste što smo pristali da postanemo estradno i malograđansko društvo. Političari snose najveću odgovornost za to. Potreban nam je novi sistem vrednosti u kojem bi sjajni pisci i slikari koji imaju rezultate na evropskom nivou poput Srđana Valjarevića i Biljane Đurđević, bili bliži interesovanju publike.

(izvor --- BLIC)

Нема коментара:

Постави коментар