Specijalnom projekcijom starih filmova Kino kluba Beograd sinoć je u Muzeju kinoteke obeleženo 60 godina tog kluba, čija je osnivačka skupština održana 27. maja 1951. godine u sali nekadašnjeg bioskopa "Union".
Jedan od njegovih prvih članova, dr Marko Babac, podsetio je na istorijat kluba koji je okupljao istinske zaljubljenike u pokretne slike, amatere, ali i buduće majstore režije. Svoje rane radove tu su realizovali Živojin Pavlović, Kokan Rakonjac, Dušan Makavejev, Srdjan Karanović... Babac je istakao da se u Kino klubu Beograd radilo sa entuzijazmom i ljubavlju, ali da je bilo i dosta problema sa ondašnjim vlastima. "Smatralo se da neke od naših filmova treba zabraniti kao ideološki nepodobne", rekao je on dodavši da se u doba soc-realizma sumnjičavo gledalo na svaki umetnički eksperiment.
Kada je delatnost Kluba zamrla filmovi su završili u nekom podrumu u Gradiću Pejtonu, gde ih je 1993. godine pronašao tadašnji upravnik Arhiva kinoteke Stevan Jovičić. Babac je ukazao da su filmovi bili u katastrofalnom stanju, usled izloženosti vlazi i da je većina, nažalost, potpuno neupotrebljiva.
Ipak, Kinoteka se potrudila da spase šta može, a za ovaj jubilej i da restaurira odredjeni broj filmova, rekao je on zahvaljujući se direktoru Radoslavu Zelenoviću, sadašnjem šefu Arhiva Saši Erdeljanoviću i upravniku Muzeja kinoteke Dinku Tucakoviću.
Pozdravljajući mnogobrojnu publiku Tucaković je istakao da je Kino klub Beograd jedan od "pozitivnih brendova Srbije", mada bez glamura, ali izuzetno važan za našu kulturnu istoriju.
Za ovu priliku neme crno-bele filmove tonski je "oživeo" kompozitor Zoran Simjanović.
Gledaoci su uživali u izboru od 13 kratkih ostvarenja - igranih, dokumentarnih i animiranih, snimljenih u periodu od 1954. do 1969. godine.
Jedan od njegovih prvih članova, dr Marko Babac, podsetio je na istorijat kluba koji je okupljao istinske zaljubljenike u pokretne slike, amatere, ali i buduće majstore režije. Svoje rane radove tu su realizovali Živojin Pavlović, Kokan Rakonjac, Dušan Makavejev, Srdjan Karanović... Babac je istakao da se u Kino klubu Beograd radilo sa entuzijazmom i ljubavlju, ali da je bilo i dosta problema sa ondašnjim vlastima. "Smatralo se da neke od naših filmova treba zabraniti kao ideološki nepodobne", rekao je on dodavši da se u doba soc-realizma sumnjičavo gledalo na svaki umetnički eksperiment.
Kada je delatnost Kluba zamrla filmovi su završili u nekom podrumu u Gradiću Pejtonu, gde ih je 1993. godine pronašao tadašnji upravnik Arhiva kinoteke Stevan Jovičić. Babac je ukazao da su filmovi bili u katastrofalnom stanju, usled izloženosti vlazi i da je većina, nažalost, potpuno neupotrebljiva.
Ipak, Kinoteka se potrudila da spase šta može, a za ovaj jubilej i da restaurira odredjeni broj filmova, rekao je on zahvaljujući se direktoru Radoslavu Zelenoviću, sadašnjem šefu Arhiva Saši Erdeljanoviću i upravniku Muzeja kinoteke Dinku Tucakoviću.
Pozdravljajući mnogobrojnu publiku Tucaković je istakao da je Kino klub Beograd jedan od "pozitivnih brendova Srbije", mada bez glamura, ali izuzetno važan za našu kulturnu istoriju.
Za ovu priliku neme crno-bele filmove tonski je "oživeo" kompozitor Zoran Simjanović.
Gledaoci su uživali u izboru od 13 kratkih ostvarenja - igranih, dokumentarnih i animiranih, snimljenih u periodu od 1954. do 1969. godine.
(izvor --- Tanjug | 28. 05. 2011. - 00:04h |)
Нема коментара:
Постави коментар