Večeras u SKCu - "Tabu" - film Miguel Gomesa

Ćetvrtak, 28. april u 19h mala sala SKC, Kralja Miliana 48

U okivru projekta: Rečnik filmova na portugalskom jeziku

Prikazivanje filma "Tabu"film Miguel Gomesa, i razgovor

Uvodna reč: Maja Španjević, Centar za portugalski jezik

Film "Tabu", sniman je 2011 u crno-belooj tehnici i u razmeri 4:3, što autor objašnjava time što je želeo da naglasi odnos procesa trajanja i nestajanja, tako da je stoga koristio tehniku koja polako nestaje. Radnja ovog duboko melanholičnog filma se odvija u Lisabonu u sadašnjem, i u Africi u nekom ranijem vremenu, od pre više decenija, razvijajući priču o izgubljenoj mladosti.

„Rečnik filmova na portugalskom jeziku“ je projekat Centra za portugalski jezik (Institut Kamoiš) sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U želji da se sa ljubiteljima filma podeli izbor iz široke panorame portugalske, brazilske i afričke kinematografije, osmišljen je projekat Rečnika filmova baziranog na zajedničkom imenitelju ovih kultura – na portugalskom jeziku. Izbor od 26 filmova (po film za svako slovo portugalskog alfabeta) koji potpisuju selektori Žoao Lopeš i Marta Lansa, obuhvatiće period od šezdesetih godina prošlog veka do danas, prikazujući jednu realnost koja nije uvek prisutna na bioskopskim repertoarima i festivalima u Beogradu. Projekat se pored SKC-a odvija i u Jugoslovenskoj Kinoteci, i u UK Parobrod.

Osam koncerata u čast Svetskog dana džeza Nišville organizuje džezere na jugu Srbije

Nišville jaz festival, u saradnji sa sa starim partnerima, po peti put za redom u subotu 30. aprila organizuje obeležavanje Svetskog dana džeza u četiri grada juga Srbije: Nišu, Leskovcu, Vranju i Bujanovcu. Za sve programe ulaz je besplatan.

Obeležavanje Svetskog dana džeza u Nišu će se tradicionalno održati u klubu „Feedback“ sa početkom u 22:00. Nastupiće niški sastavi „Moba“ i „Naissblue“, a takođe po tradiciji, posle oficijelnih nastupa održaće se jam session na koji su pozvani svi niški muzičari.

International jazz day u Leskovcu će biti obeležen u Kamernoj Sali leskovačkog kulturnoig centra sa početkom u 20:00 sati a nastupiće Sastav učenika jazz odseka Muzičke škole „Stanislav Binički“ iz Leskovca i niški sastav „Naissblue“. Suorganizatori programa su Muzička škola i Leskovački kulturni centar.

U Vranju će nastupiti domaći sastav „MJMS Quartet“ i grupa „Tevarbulebra“ iz Niša, a program će se održati u Sali Omladinskog kulturnog crentra (OKCE) sa početkom u 20:00. Suorganizator programa je Muzička škola iz Vranja.

Mesto održavanja obeležavanja Svetskog dana džeza u Bujanovcu je plato – bina ispred Doma kulture “Vuk Karadžić“, koji je i suorganizator programa – a početak je zakazan za 19:00 sati.Nastupaju grupa „Strangers from South“ iz Bujanovca i niški sastav „Benny Brickman Band“ .

Inače, postave grupa iz Leskovca, Vranja i Bujanovca čine mladi muzičari okupljeni u sklopu projekta Nišvilla „Jazz – Mulktikulturalni izraz“ koji je realizivan 2014. godine uz podršku EU, a na kojem su partneri bile i muzičke škole iz Leskovca i Vranja.

Svetski dan džeza, čiji je organizator UNESCO u saradnji sa „Thelonious Monk Institute of Jazz“, obeležava se širom sveta od 2012. godine na inicijativu čuvenog muzičara Herbija Henkoka. Centralna proslava ove godine će se održati u Beloj kući u Vašingtonu uz učešće najznačajnijih muzičara današnjice.

http://jazzday.com/

Marko Pogačar u KC Gradu!

27. april (sreda), 19.30h

Kulturni centar Grad,

Braće Krsmanović 4, Beograd

Marko Pogačar je jedan od najsvestranijih i najzanimljivijih autora tzv. mlađe književne generacije na jugoslovenskom prostoru. Prepoznat je pre svega kao pesnik (objavio je više knjiga poezije i prevođen je na mnoge jezike), ali je jednako interesantan i kao pripovedač i esejista (posebno je književnom Jugoslavijom dobro odjeknuo njegov ’glazbeni dnevnik’ Jugoton gori u kome je pisao o svojim omiljenim yu-rokenrol pesmama).

U sredu 27. aprila ćemo predstaviti Pogačara kao pripovedača, te ćemo razgovorati o njegovoj knjizi priča „Bog neće pomoći“ (koju je i u Srbiji nedavno izdala Književna radionica Rašić), o brojnim temama koje ta knjiga otvara, o angažmanu u književnosti, ali i o tome šta pisanje poezije uči proznog pisca i obratno.

Razgovor sa Markom Pogačarom će moderirati Tijana Spasić i Bojan Marjanović.

www.gradbeograd.eu

https://www.facebook.com/gradska.knjiznica/

NA DISOVOM PUTU

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda predstavlja u utorak, 26. aprila 2016. godine u 19 časova dobitnike nagrade „Mladi Dis“ Jovana Popovića (1973), Bojana Markovića (1985) i Mašu Seničić(1990). Mladi pesnici pobednici su na prethodnim Disovim konkursima za rukopis za prvu pesničku zbirku koji se raspisuje u okviru tradicionalnih Disovih svečanosti. Laureatima Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka, organizator manifestacije „Disovo proleće“ , štampana prvu knjigu, koja je svojevrsna ulaznica na pesničku scenu Srbije. Na Disovom putu osteje većina nagrađenih, što potvrđuju novim knjigama i prisustvom u književnoj periodici. Pesnici koji će se 26. aprila predstaviti beogradskoj publici pobedili su na 38, 50 i 52 „Disovom proleću“. Knjige-prvenci laureata nagrade „Mladi Dis“ čine ediciju „Tokovi“ čačanske biblioteke, koja daje veliki podsticaj stvaralaštvu i afirmaciji mladih.

O pesničkom podmlatku koji izrasta iz Disovog konkursa za mlade do 31 godine starosti koji pišu na srpskom jeziku, govoriće pesnik Vojislav Karanović, dobitnik Disove nagrade i član ovogodišnjeg žirija za nagradu „Mladi Dis“, i Danica Otašević, umetnički direktor manifestacije 53.„Disovo proleće“.

Jovan POPOVIĆ, glumac i pesnik, dobitnik je nagrade „Mladi Dis“ 2001. godine. Za knjigu „Godine večnosti“ objavljenu u Čačku, dobio je 2002. nagradu „Branko Radičević“ koju dodeljuje Društvo književnika Vojvodine. Povović je rođen u Pančevu, radi kao glumac u Pozorištu lutaka „Pinokio“ gde je dobitnik više domaćih i međunarodnih nagrada za odlične role. Drugu knjigu pesama „Gautamina sazvežđa“ objavio je2015. u izdanju Udruženja književnika i književnih prevodilaca u Pančevu.

Bojan MARKOVIĆ, je rođeni Užičanin, na radu u Beogradu. Rukopis za prvu pesničku zbirku nagrađen je na Disovom konkursu 2013. godine, pa mu je Gradska biblioteka u Čačaku štampala knjigu „Riba koja je progutala svet“. Marković radi kao profesor književnosti i veoma je aktivan u umetničkoj grupi „Prosuti iznutra“. Interesuju ga film, muzika i drama.

Maša SENIČIĆ, je laureat nagrade „Mladi Dis“ za 2015. godinu. Rođena je Beograđanka, završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, sarađivala je na brojnim projektima, televiziji, pozorištu i filmu, ali piše i pesme i javno ih čita. Njena prva pesnička knjiga zove se „Okean“. Jedan je od osnivača programa Filmkulture, učesnik na Pesničenju, književnog festivala u Zaječaru, edukator brojnih radionica o filmu, scenarista radio drama i pozorišnih predstava, kratkometražnih i dugometražnih filmova.

Kvizokalipsa na Filmforumu

Utorak, 26. april u 20 časova, mala sala SKC

Koliko poznajete one koji se vraćaju iz mrtvih?

Kratki filmovi i kviz o zombijima, vampirima...

Poslednji utorak u mesecu izabran je kao dan kojim će Filmforum biti posvećen filmskom i književnom hororu, fantastici i naucnoj fantastici. U saradnji sa Mladim kadrovima, Filmforum SKC će ponuditi publici filmove iz onog dela produkcije u ovim žanrovima koji ne možete naci u redovnoj bioskopskoj ponudi, vec samo na specijalizovanim festivalima. Uz to ce se organizovati kvizovi o mejn strim produkciji sa specifičnim tematskim sadržajima, a aprilsko izdanje kviza posveceno je undead stvorenjima, odnosno mrtvima koji se vracaju u život. Ako vas zanimaju zombiji, vampiri i slična stvorenja, dođite da se družimo uz filmove iz arhiva Festivala srpskog filma fantastike.

KONKURS ZA DODELU KNjIŽEVNE NAGRADE „DANKO POPOVIĆ“

Narodni muzej u Aranđelovcu raspisuje

KONKURS ZA DODELU KNjIŽEVNE NAGRADE

„DANKO POPOVIĆ“

Književna nagrada „Danko Popović“, ustanovljena 2011. godine, ima za cilj da doprinese razvoju srpske proze i neguje ono što je najbolje u slobodoljubivoj srpskoj tradiciji. Dodeljuje se, pod pokroviteljstvom SO Aranđelovac, svake godine za najbolju knjigu proze (roman, knjiga pripovedaka) domaćih autora na srpskom jeziku, objavljenu u protekloj godini (prvo izdanje).

Pravo predlaganja imaju izdavači, kulturne institucije, udruženja, organizacije i pojedinci.

Predlagači dostavljaju po pet primeraka predloženog dela, objavljenog od 1. januara do 31. decembra 2015. godine, na adresu:

Narodni muzej,

34300 Aranđelovac, Mišarska 19,

sa naznakom: za književnu nagradu „Danko Popović“

Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.

Nagrada će biti uručena u Aranđelovcu na manifestaciji „Razgovori pod lipom Danka Popovića”, između 7. i 19. avgusta 2016. godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavljivanja, a žiri će svoju odluku saopštiti najkasnije do 31. jula 2016. godine.

Primerci dostavljenih knjiga ne vraćaju se predlagaču.

Sve dodatne informacije možete dobiti na brojeve telefona 034 /725-546, 712-415

NAPOMENA: Konkurs je otvoren do 23. maja 2016. godine.

Za Narodni muzej,

v. d. direktora

Darko Pavlović, sr.

Razgovori s razlogom: Dragan Bošković „Zablude čitanja“ (Službeni glasnik, 2015)

Ponedeljak, 25. april u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom: Dragan Bošković „Zablude čitanja“

(Službeni glasnik, 2015)

Učestvuju:

Aleksandra Sekulić

Gojko Tešić

Aleksandar Jerkov

Igor Perišić

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Ako se autor uz prethodnu knjigu zapitao „Kako uopšte pokrenuti čitanje, a da ono ne bude samo stereotip?“, i dodao „Zablude modernizma su zapravo i zablude postmodernizma. Zablude čitanja. Jedino i samo naše zablude“, sada je to delikatnije učinio. Na narednim stranicama nije ni pomislio da iznese neku novu teoriju čitanja, niti da teorijski preispita strategije već anahronih čitanja od Stenlija Fiša do Džefrija Hartmana, Deride, Levinasa ili Harolda Bluma, koliko samo da sa ranom dekonstrukcijom ponovi da je svako čitanje pogrešno čitanje, da razumemo po cenu nerazumevanja, a čitamo po cenu nečitljivosti.

Zablude čitanja su moto svakog čitanja i pisanja, imanentni promašaj kao zalog razumevanja. Zablude, ovog puta ne „naše“, već samo „autorove“. I poststrukturalističke zablude kao mogućnost mišljenja književnosti i kulture. Dakle, samo umnožene humanističke zablude.

Dragan Bošković (1970, Beograd). Magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Profesor je savremene srpske književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Učestvovao na više od trideset naučnih skupova u zemlji i inostranstvu i bio saradnik na sledećim projektima osnovnih istraživanja: 1999-2001. - Poetika srpske književnosti; 2002-2005. - Tehnika i semantika pripovedanja; 2006-2010. - Etnička i socijalna stratifikacija Balkana / Leksikon srpskog realizma.

Glavni i odgovorni urednik časopisa Nasleđe. Priredio i uredio brojne knjige i zbornike. Autor je brojnih naučnih i književno-kritičkih radova, ogleda i pogovora.

Objavio je samostalne naučne knjige:

Islednik, svedok, priča: Istražni postupci u Peščaniku i Grobnici za Borisa Davidoviča Danila Kiša (2004)

Tekstualno (ne)svesno Grobnice za Borisa Davidoviča (2008)

Zablude modernizma (2010)

Zablude čitanja (2015)

Autor je pesničkih knjiga:

- Odisej – kataloška priča (koautor Saša Ilić), 1998.

- Vrtoglavica, laž i Vavilon od kartona, 1998.

- U jednom telu, 2003.

- Isaija, 2006.

- Otac, 2013.

Jelena Bibić - Moj Zemun (Dom Vazduhoplovstva - 21.04.2016)

Iz Engleske stiže priznanje niškom džez festivalu: Nišvil na Gardijanovoj listi Top10 jazz festivala

Uticajni britanski dnevni list „Gardijan“ objavio je na svom sajtu listu 10 top jazz festivala u Evropi (poredjanih po terminu održavanja) na kojoj se nalazi i niški jazz festival. Nišville se tako našao u „odabranom društvu“ u kojem su još: North Sea jazz festival (Roterdam - Holandija), Montreux jazz festival, (Švajcarska), Jazz in Marciac (Francuska), Jazz a Vienne (Francuska), Guinness Cork Jazz (Irska), Umbria jazz festival (Peruđa, Italija), A Love Supreme (Saseks- Engleska), Jazz de Vitoria-Gasteiz (Španija) i Alfa Jazz Fest (Lviv- Ukrajina).

U kratkom redakcijskom predstavljanju u kojem su najavljeni ovogodišnji hedlajneri (soul diva Joss Stone, “hip hop-and-beyond saksofonista” Soweto Kinch, “flash fusion/flamenco gitarski kralj” Al Di Meola, “US jazz aristokrate” Cyrus Chestnut Trio featuring Buster Williams and Lenny White, “bivši saksofonista Majla Devisa” Bill Evans...) između ostalog se ističe da ostalog se ističe da u poređenju sa nekim velikim festivalima iz zapadne Evrope, Nišville nudi odličan kvalitet za novac uložen uložen u (jeftine) ulaznice – mada se estetski za sada još uvek ne može meriti sa Peruđom ili Vienom. Gardijan kaže i da “Niš kao treći grad u Srbiji svakako ima svoj specifični šarm: Većina programa se održava unutar Tvrđave na ogromnim zelenim površinama okruženim zidinama i kapijama iz doba otomanskog carstva”.

Napominje se i da “uz internacionalne zvezde, program sadrži i mnoštvo besplatnih programa, radionica, spontanih uličnih svirki duž ulica i trgova” i da će se tokom festivala u celom Nišu čuti uzbudljivi i nepredvidivi ritmovi džeza pod uticajem tradicije Balkana.

http://www.theguardian.com/travel/2016/apr/20/top-10-jazz-festivals-europe-montreux-umbria-cork

ZATVARANJE MUZIČKOG KONKURSA 24. APRIL 2016.

ODBROJAVAMO DO ZATVARANJA KONKURSA!!!

PRIJAVITE SVOJ BEND DO 24. APRILA

Mikser festival i Mascom Records raspisali su regionalni konkurs za neafirmisane bendove pod nazivom "Ženski element", koji predstavlja veliku šansu za sve bendove koji se bave autorskom muzikom.

Muzički konkurs Mikser festivala i Mascom Records-a tradicionalno se održava već četvrtu godinu za redom i predstavlja idealnu priliku za bendove iz regiona da predstave svoje stvaralaštvo publici, ali i da objave svoj debitantski album. Pobednici prethodna tri konkursa su bendovi Auf Wiedersehen, Lorna Wing i Enormna blajsna.

Ovogodišnja tema konkursa, “Ženski element”, u skladu je sa temom Mikser festivala čiji će program velikim delom biti obojen ženskim stvaralaštvom. Tako se ove godine pozivaju svi bendovi u regionu koji u svom sastavu imaju barem jednog ženskog člana, sve u cilju pružanja podsticaja ženama u muzici i isticanja njihovog stvaralaštva koje je u svetu muzike nedovoljno afirmisano.

Pravo učešća na konkursu imaju svi autorski bendovi iz regiona, sa najmanje jednim ženskim članom koji nemaju zvanično izdanje. Izabrani bendovi će imati priliku da nastupe na centralnoj bini Mikser festivala koji se od 8. do 12. juna održava u Savamali, a pobednički bend će osvojiti izdavački paket Mascom Records-a koji obuhvata izdavački ugovor, proizvodnju i distribuciju fizičkih nosača zvuka, digitalnu distribuciju, administraciju i zaštitu dela i autora, kao i promotivnu podršku.

ISKORISTITE ŠANSU I PRIJAVITE VAŠ BEND OVDE

[O3ONE] NAJAVA IZLOZBE :: Izlozba "Embrionika" :: Mina Šarenac i Olja Markovic :: Od 21. aprila do 4. maja 2016. :: Svecano otvaranje 21. aprila u 20 casova

"Embrionika" Od 21. aprila do 4. maja 2016.

Mina Sarenac i Olja Markovic

Otvaranje izlozbe 21. aprila u 20 casova

U okviru podrske kreativnih ljudi i promocije mladih talenata #InspirishiMe vam predstavlja izlozbu sedam fotografija Mine Sarenac, simbolicno nazvanih “Embrionika”, u Galeriji “O3one”, a u okviru Festivala Beogradskog Meseca Fotografije.

Izlozba se bavi temom: Telo u vodi = Embrion, odnosno ukazuje na zenu kao nosioca zivota. Fotografije u sebi sadrze elemente vestackih materijala, blago odisu SF atmosferom i odaju utisak da su zene uspavane… Koliko dugo spavaju? Mozda spavaju vekovima, dok istovremeno nose u sebi neki novi zivot koji ce nastati kad se probude. Lucni kadar kompozicije asocira na prikazivanje Bogorodica (na vitrazima i u nisama) i u prenesenom znacenju simbolise zacece.

Vise informacija mozete saznati na sajtu

U subotu 16. avgusta se navršava 80 godina od rođenja Šabana Bajramovića Nišville uvertira „Prijatelji Šabanu“ - 9. i 10.avgusta

Tradicionalna uvertira u Nišville jazz festival, ove godine će, u znak obeležavanja 80 godina od rođenja velikog romskog umetnika - trajati dva dana: 9. i 10 avgusta.

Prema rečima direktora Nišvilla Ivana Blagojevića, program na „River stejdžu“ u amfiteatru na nišavskom keju, a pored spomenika Šabanu Bajramoviću (čije je postavljanje inicirao upravo Nišville), trajaće dan duže u odnosu na prethodne dve godine.

-Iako je reč o besplatnom programu za koji već godinama ne dobijamo nikakvu podršku, odlučili smo da u čast osamdesete godišnjice Bajramovićevog rođenja, program produžimo za jedan dan.Među domaćim i stranim sastavima koji će nastupiti biće i „Golden Buddha Jazz Band“ iz Kine koji neguje fuziju savremenog jazz izraza i kineskog folklora, a očekujemo da će za taj nastup pripremiti i neku od kompozicija koje su širom sveta proslavile Šabana Bajramovića.

Blagojević podseća i da je Nišville jazz festival još 2006. nodine ustanovio festivalski Grand Prix za fuziju džeza i drugih muzičkih pravaca koji nosi upravo ime Šabana Bajramovića, a sama nagrada je statua velikog pevača i autora mnogih pesama.

-Šaban Bajramović do pred kraj svog života verovatno ni sam nije bio svestan, da je je jedan od pionira world music pravca i to ne samo na ovim prostorima. Njegovo ime se često nalazilo u vrhovima lista poznatih magazina i to ne samo u kategoriji tradicionalne muzike. Već je d strane remnomiranh kritičara smatram i jednim od najoriginalnijih pevača u džezu, bluzu, soulu, latinu.... a uvek je pevao svoju muziku, koja se kroz njegovu fenomenalnu interpretaciju odlično uklapala u različite stilske miljee. I zato mu je od strane Nišvil, još za života odata dužna počast. Osim što je nekoliko puta nastupao na festivalu, te godine kada je i ustanovljena, ztakozvana „nulta“ nagrada je uručena upravo njemu – zaključuje direktor Nišvila.

Razgovori s razlogom: Marija Midžović „Ekstaze“ (Gradac K, 2015 )

Ponedeljak 18. april u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Razgovori s razlogom: Marija Midžović „Ekstaze“ (Gradac K, 2015 )

Govore:

Jasmina Vrbavac

Aleksandra Rašić

Nenad Milošević

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Marija Midžović autorka je dve knjige poezije, a od 2008.godine objavljuje i prozu. Branko Kukić i „Gradac K“ iz Čačka, u kultnoj biblioteci „Lađa“ objavili su knjigu „Ekstaze“, sa osam novih autorkinih priča. U najširem smislu, proza Marije Midžović mogla bi se podvesti pod žanr emocionalne istorije, o kojoj se dosta govori nakon dodele Nobelove nagrade Svetlani Aleksijevič. Ipak, ovo nije dokumentarna proza, već neka vrsta žanrovskog hibrisa, koji je afirmisala cross-over poetika.

Jedna od priča iz zbirke „Ekstaze“ uvrštena je u izbor slovenačkog književnog časopisa Apokalipsa, posvećenog srpskoj književnosti 21.veka, koji će se pojaviti do kraja 2016.

BIBLIOGRAFIJA

– 2015. godine objavila knjigu proze Ekstaze (izdavač „Gradac“, Čačak)

– 2010-2011. bila je v.d urednica Književnog magazine

– 2010. objavila drugu knjigu poezije Poludragi, (izdavač „Gradac“, Čačak)

– 2009. objavila interdisciplinarnu publikaciju Druga strana medalje povodom Univerzijade, o različitim etičkim i kulturnim aspektima upotrebe stimulansa u umetnosti, sportu i biznisu

– 1997. godine objavila knjigu poezije Beogradska sirotica (izdavač „Gradac“, Čačak)

– više od tri decenije bavi se pisanjem o industriji knjige i književnim fenomenima u vodećim štampanim medijima, gde je više godina bila na poziciji urednika kulturne rubrike

SUBSCENA VAS POZIVA NA SUDJELOVANJE U IZVEDBENOM PROJEKTU 'ANGELUS NOVUS: ŽIVA RAZGLEDNICA IZ ZAGREBA' OD 18. DO 22. TRAVNJA 2016.

Projekt SKARAVENTER i TeatroInRivolta vas pozivaju da zajedno s autorima koncepta i redateljima Luciom Falco i Marcellom Serafinom kreirate i izvedete interaktivnu performans – instalaciju za urbane prostore 'Angelus Novus: Živa razglednica iz Zagreba' tijekom intenzivne četverodnevne radionice koja se održava u SubSceni AKC Medika od 18. do 22. travnja 2016.

SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride ugošćuje u travnju umjetničku rezidenciju projekta Skaraventer koji će održati profesionalnu radionicu za izvođače. Cilj radionice fizičkog i interaktivnog teatra su trening i priprema izvođača za živu izvedbu u urbanom prostoru, koja će se održati zadnjeg dana radionice 22. travnja. Projekt se bavi ruševinama i emocionalnim vezama koje s njima sklapamo. Suočen s ruševinom prolaznik je prisiljen zamisliti nove svjetove, nove horizonte i svježe načine ne bi li izgradio svoju budućnost. Zasukat će rukave, združiti snage i pretvoriti ostatke u temelje. Ili će ih ponijeti sa sobom i otići, ostavljajući vjetru da pomete nijemu zemlju.

'Slika Paula Kleea 'Angelus Novus' prikazuje anđela koji izgleda kao da će se sad odmaknuti od nečega o čemu fiksirano kontemplira. Njegove oči zure, usta su otvorena, krila raširena. Ovako je zamišljen anđeo povijesti. Njegovo je lice okrenuto prema prošlosti. Gdje mi vidimo lanac događaja, on vidi jednu jedinu katastrofu koja neumorno gomila ostatke ruševina i baca ih pod njegove noge. Anđeo bi htio ostati, probuditi mrtve i popraviti ono što se razbilo. No oluja puše iz Raja, zahvatila je njegova krila tako snažno da ih više ne može zatvoriti. Oluja ga neodoljivo tjera naprijed u budućnost od koje je okrenut leđima, dok gomila krhotina ispred njega raste prema nebu. Ova oluja je ono što nazivamo razvojem.'

Walter Benjamin

Radionica prima najviše 30 polaznika, a održava se svaki dan od 10h do 18h s dogovorom za zadnji dan kad je izvedba.

Projekt SKARAVENTER je nastao u proljeće 2015. kad su Lucia Falco i Marcello Serafino (osnivači kazališne grupe TeatroInRivolta iz Chianocca, koja je gostovala na 18. FAKI-ju s predstavom 'Kaninchen') odlučili da je vrijeme za novo umjetničko putovanje. Nema više osnivanja nove kazališne grupe, sad se polažu temelji za nastanak dugoročnog projekta koji posjeduje stratešku, konceptualnu i estetsku neovisnost, a obilježen je snažnom potrebom za rastom i transformacijom.

Lucia Falco je umjetnička voditeljica, redateljica, glumica i organizatorica događaja. U vjetru preobražava ideje u stvarnost. Vadi dragocjeni materijal iz izvora. Putuje tražeći dušu u stvarima. Donosi svjetlo u geste svakodnevnice.

Marcello Serafino je glumac, pisac i stvaratelj slika, zvukova i rukotvorina. U vjetru odlazi u planinu u potrazi za odgovorom na pitanje. Vraća se u dolinu noseći pitanje za odgovore. Zna zapaliti i tretirati vatru.

Zašto vjetar? Zato što vjetar često puše u našoj zemlji (Dolina Susa). Dolazi s planina i spušta se u nizine. Može biti leden ili topao. Može biti blag ili snažan. A ponekad zapleše s nama oko trešnjinog stabla.

Više informacija potražite na skaraventer.wordpress.com

Svoje prijave možete slati na skaraventer@gmail.com s naznakom 'Angelus Novus in Zagreb'. Prijave trebaju biti na engleskom jeziku te sadržavati: ime, prezime, godine, adresu, telefon i motivaciju.

SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride novopokrenuti je projekt kojeg u partnerstvu provode Autonomni kulturni centar Attack i Udruga Cirkorama unutar AKC Medika. Projekt je neprofitnog karaktera, a za cilj ima afirmiranje i povezivanje avangardnih i eksperimentalnih izvedbenih umjetnika iz Hrvatske, regije i svijeta, neovisno o žanru, stilu i razdoblju kojem pripadaju. Razvija i promovira eksperimentalne strategije za privlačenje nove publike i uspostavljanje suvremenog umjetničkog diskursa. SubScena za kazalište, izvedbene umjetnosti i ostale hibride potiče svaki umjetnički opravdan, radikalan ili suptilan, postupak stvaranja izvedbe.

ZLATKO PANGARIĆ: Zašto čovek pada (2016)

Ženska moć (Women’s power)

Objavljujem konkurs za radove na temu: Ženska moć (Women’s power).

Ništa više ne bih implicirala, sugerisala ili predlagala. Na zainteresovanim autorima je da interpretiraju ovaj pojam i obrade ga u svojim analizama, esejima, recenzijama, prikazima i (SF/F/horor) pričama.

Sve je dozvoljeno (dok je u domenu fantastike i ženskog pitanja, odnosno – ženske moći): analize pojedinačnih filmova i serija ili celih žanrova; kritike i analize već postojećih tekstova i diskursa; kritike i analize konkursa i žirija; tekstovi o zaboravljenim, omraženim, omiljenim ili marginalizovanim spisateljicama; eseji o rodno-polnoj distribuciji likova u žanrovskoj književnosti ili u filmu; eseji o seksualnosti i erotskom diskursu u žanru; ilustracije; stripovi; sprdačine; ma šta god vam padne na pamet.

Apsolutno svaki pristup je dobrodošao i tu ne postoje ograničenja. Od anti-feminističkog i kritičkog, preko balansiranog i odmerenog, do radikalno ili agresivno feminističkog.

Naravno, zadržavam pravo da ocenim da li pristigli radovi dovoljno i jasno argumentuju pozicije i pristupe iz kojih su pisani. Hejterski tekstovi neće imati prođu, ali dobre i pametne zafrkancije hoće.

Neke od vas kontaktiraću lično i preklinjati da mi učinite čast i napišete nešto za broj, a ostalima poručujem da je fokus na srpskoj SF/F/horor (književnoj, filmskoj, umetničkoj, stripskoj i gejmerskoj) sceni, mada su, naravno, veoma dobrodošle i analize i komparacije sa svetskom scenom.

Rok je do 30. aprila 2016. godine.

Radove šaljite na adresu: matovic.dragana(at)gmail.com

Poznata Nišlijka nastupa na 33. niškom džez festivalu: Bilja Krstić i „Bistrik“ na Nišvilu

Pevačica Bilja Krstić i grupa „Bistrik“ - jedan od najuspešnijih srpskih izvoznih projekata i jedan od najpoznatijih evropskih World Music sastava - nastupiće na ovogodišnjem Nišville jazz festivalu u petak, 12. avgusta.

Pevačica Bilja Krstić koja se nakon veoma uspešne pop karijera kao članica više sastava ali i kao solista, sa još većim uspehom otisnula u world music vode, rođena je Nišlijka. Prvi kontakt sa muzičkom tradicijom interpretiranom na umetnički način (pre svega kroz partiture Mokranjca) imala je još kao učenica niške srednje muzičke škole i članica školskog ansambla „Hor Mladih – Dr Vojislav Vučković“ (koji je vodio profesor Radojica Ica Milosavljević) u vreme najvećih uspeha tog hora: pobede na SFRJ takmičenju u Celju, nezvanične titule najboljeg evropskog mešovitog hora na takmičenju u belgijskom Nerpeltu, i pobede na svetskom konkursu BBC-a: „Neka narodi pevaju“.

Kao studentkinja FMU u Beogradu, nastavila je da peva u, po mnogim ocenama, najboljem ženskom horu u planetarnim razmerama „Collegium Musicum“ (pod vođstvom legendarne Darinke Matić Marović), pevala u grupama „Suncokret“ i „Rani mraz“, pevala i glumila u pozorištu. Po diplomiranju na teoretskom odseku FMU, jedno vreme je radila kao profesor u Muzičkoj školi „Stevan Stojanović Mokranjac“ u Negotinu gde je imala priliku da se bolje upozna i sa muzičkom treadicijom Istočne Srbije. Uporedo sa radom RTS-u ( dugogodišnji je muzički urednik Radio Beograda), pre 15 godina je pokrenula sastav „Bistrik“ sa kojim na najbolji način promoviše naše etnomuzičkološko nasledje kroz jedan moderan muzički pristup. Njen iskreni scenski nastup i divan glas su dobili sjajna priznanja na koncertima širom Evrope i sveta. U prilog tome govori i činjenica da je bila pozvana kao jednini ženski izvodjač sa Mediterana na Festivalu “Mostra Sesc de Artes” u Sao Paolu 2005. godine kao član Mediterraneo Orchestra, sastavljenog od 25 najkvalitetnijih World Music izvodjača iz celog sveta.

Do sada su objavili četiri diska: „Bistrik“, „Zapisi“, „Tarpoš“ i „Izvorište“. Svaki od pomenutih diskova dobio je najvece nagrade i priznanja kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu. Treći album

„Tarpoš“ ušao je na listu "Top of the world" najreferentnijeg časopisa world muzike u Engleskoj - Songlines, a poneo je i titulu diska meseca „TRADMagazina“ u Francuskoj.

Muzika koju izvodi Bistrik je fuzija - spoj tradicionalne etno muzike, a capella pesama i etno ritmova sa elementima improvizacije i modernog muzičkog pristupa. Njihov cilj je da prevedu folklor u savremenu umetnost, da njihovi nastupi pobude srca i preporode energiju zaboravljenih emocija.

Godine 2009. Bilja Krstic i Bistrik Orkestar dobili su nagradu “Vitez srpske muzike”, a 2015. godine Bilja Krstić i Miki Stanojević su dobili GRAND PRIX filmskog festivala u Sopotu za muziku iz filma „Branio sam Mladu Bosnu“ . Na spisku zemalja u kojima su Bilja i „Bistrik“ držasli solističke koncerte ili nastupali na festivalima su i : Švajcarska (čuveni festival „Zlatna ruža Montrea“), Brazil (Mostra SESC Mediteraneo Festival), Italija (Evropski dan Jevrejske kulture), Makedonija, Francuska (fimu FESTIVAL U Belfortu), Slovenija (LENT festival u Mariboru), Austrija (Moving Culture Festival u Beču i Dani sprske muzike u Kremsu), Hrvatska (Histria Festival u Puli), Nemačka („Donau Fest” u Ulmu i WDR Festival u Dortmundu), USA (koncert u „Kenedi centru“ i nastup na World music festivalu u Čikagu), Kanada, Rusija, Ukrajina, Indonezija (Ambon Jazz Festival Plus), Turska (Festival „Istanbul na vodi”), Belgija...

Bilja i „Bistrik“ spremaju novi album pod radnim nazivom „Korube“ (stari naziv za most iz niškog kraja).

Bilja Krstić je bila i muzički saradnik u mnogim pozorišnim predstavama Narodnog pozorišta, Ateljea 212, Bitef Teatra, Belef festivala – Pozorišta Slavija, autor i voditelj više radio i TV emisija... Između ostalog dobitnik je „Zlatne medalje“Kulturno prosvetne zajednice za doprinos u kulturi (2007), nagrade “Zlatni beočug“ (2014). Bila je i član Upravnog odbora nacionalnog ansambla KOLO (2009-2013), a 2012 godine osnovala je Vokalnu radionicu BISTRIK. Snimila filmove: “Nije nego”‚ „Zona Zamfirova“, i dokumentarno igrani film RTV - “Krušedol, 500 godina u 12 slika”.

https://www.youtube.com/watch?v=cCEXDiS8hig kratki promo

https://www.youtube.com/watch?v=_y_Zhfsw7jw&list=RDjjDDzT_Orck Dum Daga Dum

https://www.youtube.com/watch?v=_TdGRA6AEZE Kraj potoka bistre vode

https://www.youtube.com/watch?v=RAlxqJde5ZU&list=PLgWPkJp9x5XhLYPUW2li2sa7AOb_R1vux&feature=c4-overview-vl Kozar & Zurli treštat

https://www.youtube.com/watch?v=xoPY-0WJuNw Jovano Jovanke

Izložba slika Mine Aleksić “Čovek je u šumi” @ Kenozoik, Cetinjska 15a

Izložba slika Mine Aleksić “Čovek je u šumi” @ Kenozoik, Cetinjska 15a

Otvaranje izložbe – utorak, 12.04.2016. u 18h

Muzička podrška Dj ToMa

Nakon izlagačke pauze od pet godina, imaćemo priliku da uživo vidimo radove beogradske slikarke i art terapeuta, Mine Aleksić.

Pored desetak radova srednjeg formata, posetioci će moći da vide i video prezentaciju Minine društveno angažovane umetnosti sa korisnicima psihijatrijskih usluga a veče će se potom pretočiti u prelepi žur u specifičnom ambijentu Kenozoika.

Mina Aleksić rođena je u Beogradu 1981. godine. Studije slikarstva i master edukaciju iz art terapije završila je u Italiji a sertifikat za instruktorku yoge je stekla pri Joga savezu Srbije. Pored toga završila je i dve godine edukacije iz telesne psihoterapije pri Udruženju telesnih psihoterapeuta Srbije. Radi sa decom i ranjivim grupama ljudi, vodi Udruženje građana Prostor koje je posvećeno razvoju art terapije i osnaživanju osoba sa problemima mentalnog zdravlja i poboljšanju njihovog položaja u društvu. Članica je NEAT (European Network of Art therapists - evropska mreža art terapeuta).

Radovi koji će biti predstavljeni na izložbi “Čovek je u šumi” nastali su u periodu od 2008. do 2016. godine. Ono što je za njih zajedničko je to da se bave odnosom čoveka i prirode. Tehnika je kombinovana, uglavnom kolaž, akril i ulje na platnu.

Prvo iskustvo, iskustvo divljenja, odnosi se na ono što osećamo kada stojimo u šumi, posmatramo vodopad, osećamo vetar, oluju, tajne koje krije more, buđenje proleća, pogled životinja, surovost kojom se smenjuju život i smrt u prirodi...

Udaljavajući se od prirode, čovek se udaljio od samog sebe. Glavna karakteristika moderne nauke je da posmatra prirodu kao “mašinu”, potčinjenu čovekovoj “superiornoj” inteligenciji. Priroda tako postaje slobodna teritorija za kolonijalizaciju, iskorišćavanje i nasilje od strane čoveka. Pod izgovorom superiornosti svoje misli, on prestaje da bude njen čuvar, njen sastavni deo i postaje njen gazda, ako ne i gospodar svega što se u njoj nalazi. Čovek se sve više oseća sam na svetu jer je izgubio vezu sa prirodom, izgubio je podsvesni emotivni odnos sa prirodnim pojavama. Vremenom su ove pojave izgubile svoje simboličko značenje: grom više nije glas Boga koji se ljuti niti njegova strela koja kažnjava. Ne postoje više duhovi u rekama, ni jedno drvo ne predstavlja životni princip čoveku, ni jedna zmija ne nosi mudrost, ni u jednoj pećini se ne krije strašni demon. Glasovi čoveku više ne govore iz kamenja, biljaka i životinja, a ni čovek se više njima ne obraća, verujući da mogu da ga čuju. Potpuno je nestao njegov kontakt sa prirodom, a sa njim je otišla i ogromna emotivna energija koja je poticala iz ovog odnosa.

"Naš um je smislio novi svet koji vlada prirodom i puni je monstruoznim mašinama. Ove mašine su toliko očigledno korisne da ne uspevamo čak ni da zamislimo mogućnost da ih se oslobodimo, ili da se oslobodimo naše zavisnosti od njih. Čovek se divi svojim naučnim i pronalazačkim dostignućima ali u isto vreme njegova genijalnost pokazuje zabrinjavajuću sklonost ka pronalascima koji postaju sve opasniji, jer predstavljaju sve savršenija sredstva za samoubistvo mase." (C. G. Jung, Čovek i njegovi simboli)

Jung zaključuje da je nesvesno trebalo da bude otkriveno u vreme kada je čovek bio u dubljoj povezanosti sa prirodom, jer su se svi sadržaji koji su se tada ispoljavali kroz ovaj odnos sada vratili čoveku i postali njegovo vlasništvo, manifestujući se kao psihološki faktori, nagoni, želje, impulsi, kompleksi, arhetipovi, i sl. Kada nisu adekvatno i u željenom smeru ispoljeni, oni postaju psihološki problemi i blokade koje sprečavaju čoveka da živi u zdravom odnosu sa sobom i okolinom.

Za dopunu atmosfere pobrinuće se Dj ToMa
(smoky mixture of dub, jazz, electronic,post-punk, post-rock and all tempos of breakbeat from trip hop to drum and bass)

Otvaranje izložba akvarela Dragana Novakovića

U ponedeljak, 11. aprila u 19 č će biti otvorena izložba akvarela beogradskog slikara Dragana Novakovića pod nazivom "Beograd, pogled kroz prozor".

Izložba se održava u Kući Đure Jakšića, Skadarska 24. i traje do 22. aprila. Na izložbi će biti prikazano 25 slika nastalih 2015. i 2016. godine. Nadamo se da ćete prisustvovati otvaranju ili posetiti izložbu tokom njenog trajanja i da ćete svoje čitaoce, slušaoce i gledaoce obavestiti o njoj.

BIOGRAFIJA

Dragan Novaković je rođen 1945.godine u Beogradu. Likovno obrazovanje je stekao na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Bio je član umetničke asocijacije ,,Artistes a la Bastille” u Parizu i član je ULUPUDS-a.

Kao konzervator i restaurator radio je u manastirima u Smederevu, Priboju na Limu, Arilju, Dečanima, Ljubostinji, Pećkoj patrijaršiji i Staroj Pavlici kod Raške.

Ima preko 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je više puta u Parizu i Valensu u Francuskoj, u Prešovu u Slovačkoj, u Kotoru u Crnoj Gori, u Rijeci u Hrvatskoj... U zemlji je imao izložbe u: Boru, Knjaževcu, Nišu, Kragujevcu i više puta u Beogradu.

Učesnik je više umetničkih kolonija.

Studijska putovanja: manastiri po Srbiji, Grčka, Krit, Italija, Sicilija, Venecija, Slovačka i Sovjetski Savez.

Živi i radi u Beogradu.

31. Festival mladih pesnika Zaječar Konkurs

FESTIVAL MLADIH PESNIKA „DANI POEZIJE“

Centar za kulturu i turizam grada Zaječara raspisuje

K O N K U R S

za učešće na 31. Festivalu mladih pesnika „Dani poezije“.

Ciklus od deset neobjavljenih pesama, potpisan šifrom, (rešenje šifre, u posebnoj koverti, dostaviti sa prijavom), umnožen u četiri primerka, poslati na adresu:

Centar za kulturu i turizam Grada Zaječara

Ul. Dositejeva 1/V, 19000 Zaječar,

sa naznakom /"za Festival"/.

Pravo učešća imaju pesnici do 30 godina starosti koji pišu na srpskom jeziku a nemaju objavljenu knjigu.

Prijave dostaviti do 28.04.2016. godine. Pesnici čije radove odabere Stručni žiri Festivala stiču pravo učešća na 31. Festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ koji će se održati od 23. do 28. maja 2016. godine u Zaječaru. Laureat Festivala stiče pravo na objavljivanje knjige.

Rukopisi se ne vraćaju.

Dodatne informacije:

tel: 019/44-11-38; mail: centarzakulturu019@gmail.com

Književnost pod okupacijom: Borisav Stanković

Ponedeljak 11. april u 20 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Književnost pod okupacijom: Borisav Stanković

Govore:

Olga Krasić Marjanović

Mladen Vesković

Zoran Davidović

Zahvaljujući Programskom arhivu TV Beograd, biće prikazan i TV film „Bora pod okupacijom“ (scenario: Jovan Radulović, reditelj: Miško Milojević).

Uređuje i vodi Dejan Simonović.

Tribinski ciklus „Književnost pod okupacijom“ Srpskog književnog društva je posvećen onim našim piscima, i njihovim delima, koji su živeli i stvarali pod okupacijom, u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ciklus će se takođe pozabaviti i onim vrednim književnim ostvarenjima koja tematizuju život u danima okupacije, sa svim njegovim egzistencijalnim, psihološkim, moralnim i političkim iskušenjima.

Ciklus započinjemo Borisavom Stankovićem koji 1915. godine ostavlja porodicu u Kraljevu i kao poslanik Ministarstva vera se povlači pred neprijateljem u Niš. Na putu od Peći do Podgorice, prelazi albanske planine. Posle pada Crne Gore, kreće preko Bosne za Srbiju, ali je interniran u Derventi. Jula 1916. godine uz pomoć nekadašnjeg urednika sarajevskog časopisa Nada Koste Hermana biva pušten kući u Beograd.

Kako bi prehranio porodicu, a u strahu od nove internacije, sarađuje u okupacionim Beogradskim novinama. Dopušta da mu se objavljuju starija dela a, krajem 1916, počinje da piše Beogradske šetnje.

U Beogradskim novinama se, tokom 1917. godine, pojavljuju odlomci iz Nečiste krvi i pojedine novele iz Starih dana i Božjih ljudi. Stanković u okupacionim danima rasprodaje i tri hiljade sačuvanih primeraka Božjih ljudi i to na tezgama u berbernici, kasapnici i po piljarnicama.

Veliki Beogradskih šetnji je posvećen kafanskim druženjima i svetu trgovaca, bakalina, zanatlija, vojnika, bivših umetnika, glumaca i činovnika. Sitnom svetu zaokupljenom svakodnevnim preživljavanjem u okupacijskim vremenima. Ali i ratnim profiterima, lažnim patriotama i patriotskim frazerima, trgovcima i krčmarima gulikožama, za koje Bora navodi: dok se ceo svet trudi da u Stokholmu pošalje izaslanike za mir, dotle se beogradske kafedžije i još neki trgovci spremaju da pošlju neku svoju deputaciju i izaslanstvo, koje će tamo glasati - protiv mira.

Pored Beogradskih šetnji, Bora Stanković je, pod okupacijom i o okupaciji, ostavio i niz zapisa koji će, u knjizi Pod okupacijom biti objavljeni tek posle njegove smrti 1929. godine. Knjigu će prirediti njegov prijatelj Dragutin Kostić.

Bora Stanković, bez ikakvog ulepšavanja, dočarava život i atmosferu okupiranog Beograda. Gorko, ponekad i sarkastično.

ZLATKO PANGARIĆ: Zašto čovek pada (2016)

Pretprodaja karata za Nišville Jazz Festival: U PRODAJI POJEDINAČNE ULAZNICE ZA NIŠVILLE 2016

Od ponedeljka 11.aprila, tačno 4 meseca pred početak festivala Nišville 2016 biće u prodaji i Pojedinačne ulaznice za Parter po ceni od 1.200 dinara, kao i VIP Pojedinačne ulaznice po ceni od 1.800 dinara (VIP Tribina).

Aktuelna promo cena regularnog Kompleta ulaznica za sva 4 dana iznosi 2.000 dinara i popust za komplete važi do 30.aprila 2016.

Treba napomenuti da će ulaznice za glavni festivalski program (Earth & Sky stages) važiti i za Midnight Jazzdance stage za koji ulaz ove godine neće biti besplatan, a na kome će nastupiti vodeći svetski DJ-evi i producenti.

Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži CS Eventim u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/nisville-2016-nis-niska-tvrdava-410191/event.htm

Ovogodišnje izdanje Nišville Jazz Festivala biće održano od 11 do 14.avgusta, a između ostalih nastupiće velika britanska soul zvezda Joss Stone, legendarni američki gitarista Al Di Meola, američki trio jazz velikana – Cyrus Chestnut, Lenny White i Buster Williams, britanski jazz-funk band Shakatak, maestralni američki saksofonista Bill Evans i mnogi drugi.

Više o izvođačima: http://nisville.com/index.php/sr/vesti-srp/vesti-srp

Od 11 do 14. avgusta na 33.niškom jazz festivalu Nišville 2016 biće izvedeno 100 koncerata i nastupiće preko 600 izvođača na 10 festivalskih bina.

Preminula Ratiborka Duda Ćeramilac

Rediteljka i montažerka Ratiborka Duda Ćeramilac preminula je u Beogradu u 73. godini, preneo je RTS.

Duda Ćeramilac provela je radni vek u Televiziji Beograd, od 1974. do 2005. godine kao montažer, pomoćnik reditelja i reditelj. Montažer je većeg broja dokumentarnih i kratkih igranih filmova.

PROMOCIJA KNJIGE ANĐEOSKI REIKI

PROMOCIJA KNJIGE ANĐEOSKI REIKI - I TI SI ANĐEO

Margarite Milenković

U petak, 8. aprila od 18 časova u knjižari Delfi SKC (ulaz iz Resavske) biće održana promocija knjige

Anđeoski Reiki - i ti si Anđeo

Reiki Master-učitelja Margarite Milenković. U sklopu promocije autorka će zainteresovane upoznati sa teorijskim osnovama i praktičnom primenom ove drevne metode tradicionalne medicine.

Pozivamo vas da nam se pridružite!

ULAZ JE SLOBODAN

Sećanje na Dobrotina

[O3ONE] :: Izložba stereo fotografije "STEREO LJUDI" :: Aleksandar Ilić :: Od 07. do 20. aprila 2016. :: Svečano otvaranje 07. aprila u 19.15h

"STEREO LJUDI" Od 07. do 20. aprila 2016.

Aleksandar Ilic

Otvaranje izlozbe 07. aprila u 19.15 casova

Aleksandar Ilič je rođen u Beogradu 1968. godine, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti na odseku za filmsku i TV kameru. Njegovi profesionalni poceci vezani su za rock ‘n’ roll. Snimio je veliki broj muzickih spotova za poznate domace grupe. Saradjivao je sa najznacajnijim rediteljima u zemlji i regionu, a kao direktor fotografije, snimio je filmove: Apsolutnih sto, Klopka, Krugovi i Smrdljiva bajka. Za svoj rad, nagradjivan je u zemlji i inostranstvu. Kao docent, predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Izlozbom stereo fotografije – Stereo ljudi, on ulazi u prostor Rokenrola, poigrava se odnosom fotografije kao dokumenta specificno uhvacenog trenutka i iluzije neposrednog prodiranja pogleda u scenu koju prikazuje.

ULAZ SLOBODAN

Godišnjice: Pavle Ugrinov (1926–2007)

Četvrtak, 7. april u 12 časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Godišnjice: Pavle Ugrinov (1926–2007)

Učestvuju:

Vasa Pavković

Slađana Ilić

Nenad Šaponja

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović, rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) je bio srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik.

Diplomirao na Akademiji za pozorište i film u Beogradu na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd.

U književni život stupio je 1955. godine poemom „Bačka zapevka“, za koju je zajedno sa Aleksandrom Tišmom, dobio Brankovu nagradu za poeziju. Zatim se potpuno posvetio pisanju proze i esejistike.

Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972).

Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika.

Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine), član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove.

Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990), Andrićeve nagrade (1995), Prosvetine nagrade (1996).

Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Preminuo je 23. juna 2007. godine u Beogradu u 81. godini.

Preminuo karikaturist Oto Reisinger

Karikaturist Oto Reisinger umro je u srijedu u 89. godini, objavila je Hrvatska radiotelevizija. Reisinger je bio diplomirani arhitekt, a svoje je prve karikature objavio još kao srednjoškolac u tjedniku "Šilo" 1942. godine.

Promocija i izložba stripa „Družina Dardaneli“, SKC Beograd, četvrtak 7. april u 19h

Zadovoljstvo nam je najavimo prvu veliku beogradsku promociju i otvaranje izložbe posvećene strip albumu “Družina Dardaneli: Zločin na Svetskoj izložbi” (System comics, 2016.), scenariste i crtača Pavla Zelića (poznatog i po romanu “Peščana hronika”, Laguna 2013.) i crtača Dragana Paunovića (takođe ilustratora strip adaptacije romana “Konstantinovo raskršće”).

Izložba originalnih tabli iz stripa će biti otvorena u četvrtak, 7. aprila u 19.00 časova u Srećnoj galeriji Studentskoj kulturnog centra u Beogradu, Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske), nakon čega će u 19:30h uslediti promocija izdanja u velikoj Sali SKC-a, na kojoj će govoriti urednik izdanja Igor Marković i autori. Izložba traje do 14. aprila.

Posle velike izložbe i promocije u Kulturnom centru Srbije u Parizu koja je trajala do kraja januara 2016., novi album “Družine Dardaneli” će imati svoju domaću premijeru na istom mestu gde je 2011. godine promovisan i prvi deo serijala – “Družina Dardaneli: Poljubac leptirice” da bi zatim postigao ogroman uspeh kod publike i kritike.

„Družina Dardaneli“ je priča o timu svojevrsnih (super)heroja, protagonista srpske i evropske književnosti, koji se suprostavljaju zlu oličenom u istim takvim, iz klasika pozajmljenim likovima sa druge strane, i interesima moćnika čija su ovi produžena ruka. U ovom serijalu, ponovo smo se upoznavali sa velikim junacima kroz njihove stripske verzije koje se nadovezuju ali i nadograđuju ove protagoniste klasične literature. Oni su Hajduk Stanko Janka Veselinovića, Koštana Bore Stankovića, Tolstojev Aleksej Kirilovič Vronski, Sava Savanović Milovana Glišića, Andrićev Karađoz, Ćosićev Vukašin Katić, i najzad, jazavac (pred sudom) Petra Kočića. Oponenti ovoj čudnovatoj skupini su u prvom albumu bili Kafkin Jozef K., (dobri vojnik) Švejk Jaroslava Hašeka, Old Šeterhend i Halef Omar iz romana Karla Maja, i negde između obe strane, Dimina Dama s kamelijama, kao i kamara drugih epizodista u omažima literaturi koju smo voleli da čitamo (ili pak morali u školi).

Okupljeni na jedvite jade od strane vladinog poverenika Katića, u legendarnoj beogradskoj kafani čije ime će postati i njihov sinonim, naslovna družina tajnih agenata/superheroja je morala da spreči užasavajući plan o zloupotrebi srpskih vampira, u nastupajućem planetarnom sukobu, koji se u ovoj alternativnoistorijskoj postavci ludački smelom akcijom naših junaka zaustavlja, ili makar odlaže. Nova vratolomna avantura dardanelovaca nosi naslov „Zločin na Svetskoj izložbi“ i internacionalizuje doživljaje družine širom Starog kontonenta na prelazu vekova i doba. Milje ovih pripovesti je svet tehnoloških čuda, arhitektonskih ludorija, i opšte iščašenosti u odnosu na poznatu prošlost, nadovezujući se na imaginaciju ali i stvarne koncepte naučnika i vizionara, u kojem je (skoro) sve moguće. I gde bolje da se vrhunac takvog drugačijeg i boljeg društva prikaže, nego na čuvenoj Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, kada se univerzum mašte preklapao sa našim na predivne i neočekivane načine, kao i na Orijent Eksperesu koji u ovoj verziji – leti! Novi suparnici, ali i pomagači, oličeni pre svega u Raskoljnikovu Dostojevskog, metamorfu Gregoru Samsi iz Kafkinog „Preobražaja“, monstrouznom Fantomu iz Opere Gastona Lerua, i našem svetskom putniku – Nušićevom Jovanči Miciću su tu da stvari učine zanimljivijim, a svaki čitalac može da se igra pronalaženja referenci na dela globalne kulture na stranicama ove nezavisne priče, koja će ipak podsetiti na stare junake i negativce u nebrojenim preokretima i otrićima u zapletu.

Strip serijal „Družina Dardaneli“ je već sa početnom epizodom postao fenomen, pa je tako ona adaptirana u radio dramu, analizirana u desetinama kritika, pa čak i naučnom radu, imala tuce samostalnih i grupnih izložbi i bila promovisana nebrojeno puta uzduž i popreko Srbije ali i u celom regionu i godinama nakon objavljivanja. Bilo da ga otkrivate po prvi put ili nanovo, u pitanju je fikcionalni univerzum koji iskazuje poštovanje svojim uzorima, ali i daje mnogo, mnogo više.

JELICA ZUPANC: BIST DU DRAGIŠA VASIĆ

sreda, 6. april 19.00 mala sala SKC

JELICA ZUPANC: BIST DU DRAGIŠA VASIĆ

razgovor o i povodom romana

Učestvuju: 

Milo Lompar, Jelica Zupanc i Vesna Kapor

Govoriti o preskočenom, o prigušenom delu istorije, o ličnostima koje se bez obzira na to poajvljuju kao mera stvari, kao mera univerzalnog, u našim uskovima još uvek je nepoželjno. Dragiša Vasić, čovek velikog talenta, različitih interesovanja, i napokon neverovatnih angažmana, u romanu Jelice Zupan otvara novo-staro pitanje: ko određuje šta je to akruelno (moderno) a šta ovoštalo (nezanimljivo) na književnoj sceni? Ko je taj ko, ko su ti, koji klasifikuju istoriju i kulturu? Pripovedajući iz samog opusa, iz poetike Dragiše Vasića, autroka sistematično razmotava istorijsko vreme, analizira ga, detaljno i neumoljivo sa različitih filozofskih i umetničkih aspekata. Zalazeći u intimistički, porodični svet pripovedača, dalekih srodnika Dragiše Vasića, njihov svet i život, otvara se perfidnost političkih i ličnih intriga i interesa, neumoljivo isti, uvek. Kao važne tačke pripovedanja, zapravo neminovne, autorka uvodi Crnjanskog, Krležu, Ćosića. A problemski deo ovog zaista duboko reflekivnog pripovedanja počinje rečenicom upućenom Brunu Šulcu, zapravo Dragiši Vasiću: BIST DU…

A na prvoj stranici, umesto prologa, stoga stoji: 

„Tradicija daje pravo glasa najugnjetenijoj od svih klasa, našim precima. Tradicija je demokratija mrtvih. Tradicija se odupire podređivanju maloj i arogantnoj oligarhiji onih koji su pukom igrom slučaja tu, tu u prolazu. Sve se demokratije protive nipodaštavanju čoveka zbog rođenja u nesrećnim okolnostima; tradicija se protivi nipodaštavanju čoveka zbog tako nesrećnog slučaja kao što je smrt.“

IN memoriam: Gligor Čemerski (1940–2016)

Gligor Čemerski, crtač, slikar, grafičar, skulptor, mozaičar... Rođen je 1940. godine u Kavadarcima, Republika Makedonija. Likovno obrazovanje stiče u Skoplju, Beogradu i Parizu. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završava u Beogradu 1965. godine.

Preminuo umetnik Zoran Jovanović Dobrotin

Umetnik Zoran Jovanović Dobrotin preminuo je u 74. godini, saopštilo je danas Udruženje likovnih umetnika Srbije.

Jovanović je rođen 1942. godine u Dobrotinu na Kosovu i Metohiji. Diplomirao je i magistrirao na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu. Član je ULUS od 1970. godine.

Nagrada "Ljubiša Rajić" Saši Đorđeviću za prevod knjige poezije "Noje u gradu"!

Nagrada "Ljubiša Rajić" za najbolji prvi književni prevod u 2013. i 2014. godini

biće dodeljena večeras u 18 časova u Salonu Udruženja književnih prevodilaca Srbije (Francuska 7).

Ovogodišnji dobitnik je Saša Đorđević za prevod sa novogrčkog jezika knjige poezije "Noje u gradu" kiparske pesnikinje Efrosini Manda-Lazaru (Treći Trg i Čigoja štampa, Beograd, 2015).

Nagrada "Ljubiša Rajić" dodeljuje se najboljem prvom prevodu sa bilo kog jezika na srpski jezik svake druge godine. Osnovana je 2013. godine, u spoen na prevodioca, profesora i osnivača katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu, Ljubišu Rajića, a svečano se dodeljuje 4. aprila, na rođendan Ljubiše Rajića i Dan studenata.

Saša Đorđević (1977) predaje savremenu grčku književnost na Katedri za neohelenističke studije Filološkog fakulteta u Beogradu i istražuje i prevodi savremenu kiparsku književnost. U 2015. objavio je prve knjige prevoda savremene kiparske poezije, „Noje u gradu“ Efrosini Madna-Lazaru i „Lepa cvećarka“ Eleni Teoharus (Treći Trg i Čigoja štampa, Beograd, 2015).

Efrosini Manda-Lazaru (1955) jedna je od najznačajnijih savremenih kiparskih pesnikinja, a za knjigu „Noje u gradu“ dobila je Nacionalnu nagradu Kipra za poeziju 2012.

Književno veče autorke Jagode Nikačević

U organizaciji Književnog kluba "Mala ptica" u utorak, 05.04.2016.g. u 18h biće održano književno veče autorke Jagode Nikačević u biblioteci "Moma Dimić", Mirijevo.

Pozivamo Vas na druženje s autorkom uz njene poeziju, kratke priče i haiku poeziju.