6. 4. 2016.

Promocija i izložba stripa „Družina Dardaneli“, SKC Beograd, četvrtak 7. april u 19h


Zadovoljstvo nam je najavimo prvu veliku beogradsku promociju i otvaranje izložbe posvećene strip albumu “Družina Dardaneli: Zločin na Svetskoj izložbi” (System comics, 2016.), scenariste i crtača Pavla Zelića (poznatog i po romanu “Peščana hronika”, Laguna 2013.) i crtača Dragana Paunovića (takođe ilustratora strip adaptacije romana “Konstantinovo raskršće”).

Izložba originalnih tabli iz stripa će biti otvorena u četvrtak, 7. aprila u 19.00 časova u Srećnoj galeriji Studentskoj kulturnog centra u Beogradu, Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske), nakon čega će u 19:30h uslediti promocija izdanja u velikoj Sali SKC-a, na kojoj će govoriti urednik izdanja Igor Marković i autori. Izložba traje do 14. aprila.

Posle velike izložbe i promocije u Kulturnom centru Srbije u Parizu koja je trajala do kraja januara 2016., novi album “Družine Dardaneli” će imati svoju domaću premijeru na istom mestu gde je 2011. godine promovisan i prvi deo serijala – “Družina Dardaneli: Poljubac leptirice” da bi zatim postigao ogroman uspeh kod publike i kritike.

„Družina Dardaneli“ je priča o timu svojevrsnih (super)heroja, protagonista srpske i evropske književnosti, koji se suprostavljaju zlu oličenom u istim takvim, iz klasika pozajmljenim likovima sa druge strane, i interesima moćnika čija su ovi produžena ruka. U ovom serijalu, ponovo smo se upoznavali sa velikim junacima kroz njihove stripske verzije koje se nadovezuju ali i nadograđuju ove protagoniste klasične literature. Oni su Hajduk Stanko Janka Veselinovića, Koštana Bore Stankovića, Tolstojev Aleksej Kirilovič Vronski, Sava Savanović Milovana Glišića, Andrićev Karađoz, Ćosićev Vukašin Katić, i najzad, jazavac (pred sudom) Petra Kočića. Oponenti ovoj čudnovatoj skupini su u prvom albumu bili Kafkin Jozef K., (dobri vojnik) Švejk Jaroslava Hašeka, Old Šeterhend i Halef Omar iz romana Karla Maja, i negde između obe strane, Dimina Dama s kamelijama, kao i kamara drugih epizodista u omažima literaturi koju smo voleli da čitamo (ili pak morali u školi).

Okupljeni na jedvite jade od strane vladinog poverenika Katića, u legendarnoj beogradskoj kafani čije ime će postati i njihov sinonim, naslovna družina tajnih agenata/superheroja je morala da spreči užasavajući plan o zloupotrebi srpskih vampira, u nastupajućem planetarnom sukobu, koji se u ovoj alternativnoistorijskoj postavci ludački smelom akcijom naših junaka zaustavlja, ili makar odlaže. Nova vratolomna avantura dardanelovaca nosi naslov „Zločin na Svetskoj izložbi“ i internacionalizuje doživljaje družine širom Starog kontonenta na prelazu vekova i doba. Milje ovih pripovesti je svet tehnoloških čuda, arhitektonskih ludorija, i opšte iščašenosti u odnosu na poznatu prošlost, nadovezujući se na imaginaciju ali i stvarne koncepte naučnika i vizionara, u kojem je (skoro) sve moguće. I gde bolje da se vrhunac takvog drugačijeg i boljeg društva prikaže, nego na čuvenoj Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, kada se univerzum mašte preklapao sa našim na predivne i neočekivane načine, kao i na Orijent Eksperesu koji u ovoj verziji – leti! Novi suparnici, ali i pomagači, oličeni pre svega u Raskoljnikovu Dostojevskog, metamorfu Gregoru Samsi iz Kafkinog „Preobražaja“, monstrouznom Fantomu iz Opere Gastona Lerua, i našem svetskom putniku – Nušićevom Jovanči Miciću su tu da stvari učine zanimljivijim, a svaki čitalac može da se igra pronalaženja referenci na dela globalne kulture na stranicama ove nezavisne priče, koja će ipak podsetiti na stare junake i negativce u nebrojenim preokretima i otrićima u zapletu.

Strip serijal „Družina Dardaneli“ je već sa početnom epizodom postao fenomen, pa je tako ona adaptirana u radio dramu, analizirana u desetinama kritika, pa čak i naučnom radu, imala tuce samostalnih i grupnih izložbi i bila promovisana nebrojeno puta uzduž i popreko Srbije ali i u celom regionu i godinama nakon objavljivanja. Bilo da ga otkrivate po prvi put ili nanovo, u pitanju je fikcionalni univerzum koji iskazuje poštovanje svojim uzorima, ali i daje mnogo, mnogo više.

Нема коментара:

Постави коментар