JELICA ZUPANC: BIST DU DRAGIŠA VASIĆ
razgovor o i povodom romana
Učestvuju:
Milo Lompar, Jelica Zupanc i Vesna Kapor
Govoriti o preskočenom, o prigušenom delu istorije, o ličnostima koje se bez obzira na to poajvljuju kao mera stvari, kao mera univerzalnog, u našim uskovima još uvek je nepoželjno. Dragiša Vasić, čovek velikog talenta, različitih interesovanja, i napokon neverovatnih angažmana, u romanu Jelice Zupan otvara novo-staro pitanje: ko određuje šta je to akruelno (moderno) a šta ovoštalo (nezanimljivo) na književnoj sceni? Ko je taj ko, ko su ti, koji klasifikuju istoriju i kulturu? Pripovedajući iz samog opusa, iz poetike Dragiše Vasića, autroka sistematično razmotava istorijsko vreme, analizira ga, detaljno i neumoljivo sa različitih filozofskih i umetničkih aspekata. Zalazeći u intimistički, porodični svet pripovedača, dalekih srodnika Dragiše Vasića, njihov svet i život, otvara se perfidnost političkih i ličnih intriga i interesa, neumoljivo isti, uvek. Kao važne tačke pripovedanja, zapravo neminovne, autorka uvodi Crnjanskog, Krležu, Ćosića. A problemski deo ovog zaista duboko reflekivnog pripovedanja počinje rečenicom upućenom Brunu Šulcu, zapravo Dragiši Vasiću: BIST DU…
A na prvoj stranici, umesto prologa, stoga stoji:
„Tradicija daje pravo glasa najugnjetenijoj od svih klasa, našim precima. Tradicija je demokratija mrtvih. Tradicija se odupire podređivanju maloj i arogantnoj oligarhiji onih koji su pukom igrom slučaja tu, tu u prolazu. Sve se demokratije protive nipodaštavanju čoveka zbog rođenja u nesrećnim okolnostima; tradicija se protivi nipodaštavanju čoveka zbog tako nesrećnog slučaja kao što je smrt.“
Нема коментара:
Постави коментар