U petak 27.11. u 20h se u malom, skrivenom, beogradskom teatru Le Studio igra predstava rađena po poemi francuskog i švajcarskog književnika Bleza Sandrara: “Transsibirska proza”.
Le Studio je osnovao francuski reditelj Žan-Batist Demarinji sa idejom da beogradskoj publici približi drugačiji pozorišni pristup, inspirisan francuskom tradicijom avangardnih kamernih pozorišta. Neobični ambijent teatra Le Studio, koji više podseća na dnevnu sobu ili omiljeni bar, nego na pozorišta na koja ste navikli, prijatna i otvorena atmosfera i druženje sa umetničkim timom nakon izvođenja, čini ovo pozorište drugačijim.
“Transsibirska proza” će pre svega zainteresovati ljubitelje književnosti, francuske kulture, vizuelne umetnosti i umetničkog pozorišta. U multimedijalnoj predstavi u kojoj se pozorište ukršta sa pesmom, muzikom, kabareom, videom, pozorištem senki i lutkarskim pozorištem, Le Studio prikazuje šarolik svet ove poeme. Različiti pozorišni postupci istovremeno podstiču kako jedinstvo tako i heterogenost poeme. Putem mnoštva izražajnih sredstava koja se u predstavi koriste, ostvaruju se pozorišne, vizuelne, koreografske, muzičke harmonije poeme.
O predstavi
U doba futurizma, 1913. godine, Blez Sandrar piše poemu koja će predstavljati pravu revoluciju u savremenoj književnosti. Odu modernom svetu, brzom životu, mašinama. Poemu koja do tada nikad nije napisana i koju niko nikada više neće napisati. Sledeće godine izbija rat. Mašine melju ljude. Blez Sandrar u njemu gubi desnu ruku, ruku kojom piše.
Međutim, u ovoj poemi reč je o jednom drugom ratu. Godina je 1905, godina Prve ruske revolucije i rata sa Japanom na obali Pacifika. Blez, kome je tada bilo šesnaest godina, seda u voz, na put transsibirskom železnicom, sa krijumčarem nakita i Žanom, mladom francuskom prostitutkom. Putovanje će trajati više od tri nedelje. Tri nedelje u toku kojih nam pesnik prikazuje težak život redovnih putnika, kartaške igre i klađenje, grupu drumskih (železničkih) razbojnika i alkoholičara, ljubavne igre s lakim ženama i naposletku ogromno zadovoljstvo u skučenom vagonu koje svako oseća. A voz nezaustavljivo juri ka Istočnom frontu, dok u suprotnom smeru prolaze vagoni puni ranjenika.
Blez se ne postavlja kao pesnik. Sam život je krajnje poetično iskustvo. Poetski čin sastoji se u nabrajanju stvari. U unošenju u stihove sveta koji ga prevazilazi i koji ga izaziva. Snaga Sandrarove poezije leži u njegovoj sposobnosti da pronađe lepotu tamo gde ona počiva. A to podrazumeva i zastrašujuću lepotu rata.
Karte možete rezervisati na:
064 187 17 31 ili lestudio.kpf@gmail.com
Нема коментара:
Постави коментар