27.04.2010.

Tribina Knjiga puls - predstavljanje knjige "Soneti 1996-1997" Milana Rajića

Beograd :::
Srpsko književno društvo i Treći Trg pozivaju Vas na tribinu Knjiga puls
Knjiga: Milan Rajić “SONETI 1996-1997″
(priredila i pogovor napisala Ljiljana Šop, Treći Trg, Beograd, 2010)
O knjizi govore: Ljiljana Šop, Milan Dobričić i Dejan Matić
Stihove govori glumac Mrđan Ognjanović
sreda 28. april 2010, u 12 časova, Francuska 7

MILAN RAJIĆ (Beograd, 1959–2008), lekar i pesnik. Objavio je dve pesničke knjige: Pupoljci snega (1993) i Kruna (1997).
“Zanosi, sanjarenja, plovidbe i lutanja frekventne su reči, česti pojmovi u pesmama Milana Rajića. Dovoljno česti da zaokupe pažnju pomnog čitaoca poput svojevrsnih refrena, poput plutajućih bova koje markiraju prostor ove poezije među javom i međ snom, u kretanju, horizontalnom i vertikalnom, u sfumatu. Niko i ništa nema čvrst oslonac, jasne rubove i oštre linije, čak ni zgrade ili retki predmeti a kamoli misli ili osećanja; sve je u konturama, obrisima, siluetama, u slutnji, najavi ili očekivanju, pružene ruke su zanjihani konci koje nije lako dohvatiti, koraci su lelujavi i nesigurni, posvuda lebde prah, svetlost, senke, zemlja je klizište, a led, sneg, kiše, vetrovi su u stalnom pomeranju i menjanju. Većina ovakvih slika sugeriše da ništa oko nas nije statično, okovano, nepomično, pa samim tim ni objektivno niti realno, čak ni prošlost koja se vraća u sećanje uvek drugačija i neizvesna, uprkos tome što se davno dogodila. Ovakvim pogledom na svet Milan Rajić se priključuje nizu ranijih stvaralaca, ali i naših savremenika koji stvarnost doživljavaju kao virtuelnu, a snove kao viši nivo spoznaje suštine i ustrojstva sveta. Želim da kažem da je ovakav Rajićev stav čvrsto utkan u tkivo soneta, bez straha od ponavljanja i variranja. Naprotiv, pesnik kao da uživa u varijacijama koje na svoj način sugerišu istinitost, doslednost i zaokruženost njegovog poimanja sveta. Iz soneta u sonet prelivaju se slične misli, slike, ambijenti, utisak toka i kruženja kao da nas stavlja pred dva velika antička koncepta: onaj o večnim promenama i onaj o večnom vraćanju istog.” (Ljiljana Šop)

1 коментар: