25.04.2010.

Sami sebi dodeljuju nagrade

::: BEOGRAD :::

Zvanično, i donekle ubedljivo zvuči saznanje da je nekome dodeljena nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Beograd „Zlatni beočug”. Još kad to prenesu mediji i to oni sa državnim kapitalom, onda se stiče utisak da je reč o kakvom prestižnom priznanju.
Ništa od toga, nagrada nije zvanična jer iza nje ničim ne stoji grad Beograd, još manje je ubedljiva jer se mahom sve radi u uskom krugu ljudi, koji često sami sebe nagrađuju iz njima znanih razloga. Jasno je onda da ni privid prestižnosti takvom priznanju ne može da obezbedi samo puka vest u državnom mediju.
– Pre nekoliko godina došli smo u ozbiljan sukob sa ljudima iz KPZ Beograda jer nisu uspeli da nam objasne kriterijume po kojima se dodeljuje nagrada „Zlatni beočug“. Ispostavilo se da je KPZ poluprivatna organizacija bez kriterijuma za dodelu nagrada. Smatrala sam da ako nema kriterijuma, nema ni para za dodelu nagrada iz budžeta grada. Nije dobro da članovi raznih odbora KPZ Beograda dodeljuju sami sebi nagrade. To je u velikoj meri zbunjujuća situacija u kojoj su neki ljudi apsolutno zaslužili nagradu za delovanje u oblasti kulture i umetnosti, dok za neke ljude nismo sigurni za osnovne detalje iz biografija. Ja u ime grada Beograda nisam više želela da učestvujem u tome – kaže za „Blic nedelje” Gorica Mojović, koja je kao član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, bila zadužena za kulturu.
Pa šta je onda smisao dodele ovog priznanja? Taj smisao bi se donekle mogao naći u spiskovima nagrađenih i očiglednom pokušaju da se nekim od njih opere biografija, da se sa nekih na tren skine prašina. Naravno, ova namera je manje primetljiva ukoliko se nagrada „Zlatni beočug” dodeli i onima čiji doprinos društvu i umetnosti nije upitan.
Iako se nagrada „Zlatni beočug“ dodeljuje po pravilniku koji bi trebalo objektivno da vrednuje one koji se ističu „zaokruženim duhovnim vrednostima i dostignućima“, Kulturno-prosvetna zajednica Beograda favorizuje svoje članove jer je u poslednjih nekoliko godina čak devet članova njihovih odbora dobilo tu nagradu.
Nagradu koja se daje za trajni doprinos kulturi glavnog grada, žiri KPZ Beograda dodeljuje članovima svojih odbora. U poslednjih nekoliko godina među laureatima našli su se i privrednik i kulturni mecena Milutin Ignjatović (član Izvršnog odbora KPZ Beograda), te Merima Njegomir, Radovan Bigović, Božidar Zečević, Milovan Zdravković, Zoran Milosavljević, Dušan Đoković, Jovan Marković, Vanja Bulić, inače članovi raznih odbora ove institucije.
Ipak, u KPZ Beogradu u tome ne vide ništa sporno.
– Odbori se formiraju na predlog kulturnih i prosvetnih institucija. Ako neki član KPZ Beograda dobije nagradu, tim bolje. Strašno bi bilo diskriminisati ih zbog članstva. Ako Merima Njegomir dobije nagradu za doprinos kulturi, onda pitanje glasi da li ona ispunjava kriterijume i zaslužuje nagradu. Neumesno je stvari postavljati drugačije – kaže za „Blic nedelje“ Živorad Ajdačić, režiser i dramski pisac, istaknuti član SPS-a za vreme Miloševićevog režima i dugogodišnji sekretar KPZ Beograda.
KPZ Beograd je osnovana 1956. godine s ciljem da razvija društvenu i kulturnu toleranciju i afirmiše autentične duhovne i kulturne vrednosti našeg prostora. – Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Beograda odavno su izgubile svaki značaj u kulturološkom smislu – već početkom devedesetih godina jasno su stale na stranu režima i bile zatvorene za sve umetnike i kulturne radnike drugačijih opcija. Tokom druge polovine devedesetih i nakon demokratskih promena, one su se u gradovima Srbije uglavnom (ne)uspešno transformisale, a njihove funkcije preuzimale su druge organizacije, bilo udruženja građana bilo javnih vlasti.
Međutim, u Beogradu je određena grupa ljudi sebi faktički još od tada uzela za pravo da se naziva kulturno-prosvetnom zajednicom, da upravlja prostorima (u međuvremenu su neke ipak izgubili), organizuje neke od tradicionalnih akcija, među kojima je i dodela nagrade “Zlatni beočug”. Naravno, oni su imali težak period – vreme odmah posle promena – da bi već od 2004. godine uspevali da koriste čak i nacionalne institucije kulture, a ako se ne varam, jednom čak i Predsedništvo Srbije za dodelu nagrade – kaže Milena Dragićević-Šešić, profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu.
S druge strane, u KPZ Beogradu navode da u skupštini sede članovi gotovo svih političkih stranaka, ali da njihova pripadnost KPZ-u nema ništa zajedničko sa političkim angažmanom.
Međutim, kada, na primer, „Zlatni beočug“, kao što je to slučaj ove godine, dobije Brana Crnčević, koji je svojevremeno govorio da nas svi mrze, jer osećaju da smo starešine sviju naroda od Himalaja do Pirineja ili kada to priznanje dobije Željko Simić, bivši ministar kulture i čovek protiv kojeg se još uvek vodi sudski postupak, postavlja se pitanje kakvi su kriterijumi u stvari preporuka.
– Naravno, nije čudo da su se danas, kada su socijalisti deo vladajuće koalicije, vratili na velika vrata u javni život, pa sa scene Narodnog pozorišta dodeljuju nagrade upravo onima koji su instituciju Narodnog pozorišta maksimalno degradirali – političkim imenovanjima i načinom rukovođenja. Nebojšu Bradića, sadašnjeg ministra, svojevremeno je smenio Željko Simić, tadašnji ministar kulture, a sadašnji dobitnik nagrade – pa to jeste njegov ponovni trijumf – kaže Milena Dragićević-Šešić.
------------------------------------------
Vitezović predsednik KPZ Beograda
Osim predsednika Milovana Vitezovića, KPZ Beograd ima 17 članova predsedništva, 40 članova skupštine, Izvršni i Nadzorni odbor, zatim još 11 odbora podeljenih po delatnostima i svega dvoje zaposlenih. Bave se organizovanjem priredbi, tribina, izdavaštvom... U KPZ-u navode da se od 2002. godine ne nalaze na budžetu grada, već se finansiraju sopstvenim aktivnostima koje, u zavisnosti od prihvaćenih programa, podržavaju i Ministarstvo prosvete, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Srbije, i sponzori među kojima su, između ostalih, Univerzal banka, Globos osiguranje i Saobraćajni institut CIP i „Mona”.
------------------------------------------------------------------------
„Oficijelnost“ nagrade

Na veb stranici Skupštine grada – dodela nagrade „Zlatni beočug“ deluje gotovo kao oficijelno priznanje Grada Beograda. Uostalom, dodeljuje ga političar, predsednik Skupštine grada, a ne umetnik koji svojim delom i ukupnim delovanjem jeste „predstavnik“ KPZ Beograda... Stoga mislim da urednicima stranice treba odati priznanje na veštom stvaranju utiska „oficijelnosti“ nagrade – učešću u procesu „kanonizacije“ dobitnika – primećuje Milena Dragićević Šešić.

(izvor --- BLIC, Beograd)

Нема коментара:

Постави коментар