10.12.2017.

Poetsko veče u biblioteci BRANKO MILjKOVIĆ


Zivko Nikolic (FACEBOOK)


U biblioteci BRANKO MILjKOVIĆ, uoči zatvaranja izložbe slika ruskog slikara Vadima Salavjova, održali smo 29.novembra veoma lepo poetsko veče nas četvoro. 
Uz moju malenkost, nastupile su i Dragica Užareva, Gordana Simeunović i Nikolina Nina Babić, tri vredne pesnikinje (ili - poetese, ako vam se učini da se tako lakše i lepše izgovara), koje su dale izuzetan ton ovoj lepoj večeri, i svojim stihovima, i onim što su još izgovorile. Poseban doprinos tako povoljnom utisku bilo je i nekoliko pesama na ruskom, koje su izgovorile Dragica Užareva i Gordana Simeunović. Ja sam više na toj večeri bio neko ko je povezivao i ukazivao na pravac, a jednim delom sam se bavio i fotografisanjem. Moja odmena u snimanju video zapisa bila je vrsna slikarka i nadasve draga Jasmina Sarić. Na kraju su Jasmina i Dragica vitlajući svojim maramama označile da je izložbi, a i književnoj večeri, blizu kraj, ali se i ovog puta pokazalo da nije kraj uvek kada se naumi da bude kraj - kada su se svi razišli, ostali smo u toj ljupkoj sali-gakeriji biblioteke koja nosi ime elikog pesnika, večno mladog Branka Miljkovića (1934-1961) samo Dragica, Rade Gajić i ja. Rade Gajić je pomno, tokom cele književne večeri fotografisao svojim profeionalnim fotoapatatom, te fotografijem daleko lepše od ovde priloženih, tek treba da budu postavljene. I onda je za nas dvojicu produžetak celog ugođaja priredila Dragica izgovorivši pesmu UZALUD JE BUDIM, po kojoj je 1957.godine dobila ime prva zbirka Miljkovićevih pesama. Naime, stihovi te izuzetne pesme utisnuti su pod ove malene, ljupke sale, u kojoj se uz knjižnjvne večeri priređuju i likovne izložbe. Tako je ovo veče, simbolično najavljeno podignutom desnom rukom Gordane Simeunović, okončano Dtagičnim kazivanjem pesme utisnute u pod i podignutom levom rukom. Bela marama na Dragičinoj ruci je u neku ruku bila zavesa na kraju celog poduhvata.

Нема коментара:

Постави коментар