Beograd - Suđenje aktivistima Anarhosindikalne inicijative, koji su optuženi da su napadom na ambasadu Grčke 24. avgusta prošle godine počinili krivično delo međunarodnog terorizma, trebalo bi da počne danas u Višem sudu u Beogradu. Prema navodima optužnice, šestoro anarhosindikalista su oko tri časa ujutru ispisali grafit na fasadi zgrade grčke ambasade u Francuskoj ulici, a zatim bacili dva Molotovljeva koktela.
Na optuženičku klupu sešće Ratibor Trivunac (29), Tadej Kurep (25), Ivan Vulović (25), Sanja Đokić (20), Ivan Savić (26) i Nikola Mitrović (30), koji su u pritvoru. Optužnica za krivično delo međunarodni terorizam podignuta je 3. novembra prošle godine.
Prema navodima tužbe, članovi Anarhosindikalističke inicijative su napadom na ambasadu Grčke hteli da izraze solidarnost sa Todorosom Iliopulosom uhapšenim „tokom narodnog ustanka u Grčkoj u decembru 2008. godine”, koji je u grčkom zatvoru štrajkovao glađu.
Deo javnosti negodovao je na podizanje ove optužnice i kvalifikovanje dela kao međunarodni terorizam za koje je predviđena kazna od tri do 15 godina zatvora. Grupa za monitoring procesa protiv šestoro anarhista, između ostalog, pokrenula je potpisivanje otvorenog pisma u kome se ovaj proces naziva političkim. Proglas, u kojem se izražava bojazan da je došlo do arbitrarnog tumačenja Krivičnog zakonika i njegove zloupotrebe u dnevnopolitičke svrhe, potpisalo je više od 20 intelektualaca. Među njima su i Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, i Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Profesorka Turajlić za „Politiku” kaže da je, iz svega do sada rečenog o ovom slučaju, nejasno zbog čega se „ovi mladi ljudi optužuju za terorizam i imaju tretman koji nije imala nijedna druga istinski huliganska grupa u ovoj zemlji”.
– Stiče se utisak da država nema jednak tretman za sve. Sasvim sigurno nije trebalo baciti Molotovljev koktel i to jeste neki prekršaj za koji bi trebalo da se odgovara, ali odatle do terorizma je jako dug put. Mnogo kraći put do terorizma je od drugih različitih divljanja, kao što su paljenje američke ambasade, ubijanje ljudi na ulicama. Država u tim slučajevima samo preti i ponaša se nedopustivo blago – ocenjuje Turajlić.
Pravo optuženih je, smatra profesorka Turajlić, da budu anarholiberali.
– Nemam odgovor i ideju zbog čega se država u slučaju ovih šestoro mladih ponaša ovako rigorozno, osim mišljenja da se za sve druge stavove, od homofobičnih pa do paljenja američke ambasade, ima više razumevanja. Čini se da je homofobičnost dozvoljena, a anarholiberalizam nije – smatra naša sagovornica.
Istovetnog je mišljenja i profesorka Vesna Rakić-Vodinelić, koja je za „Politiku” rekla da je „kvalifikacija dela kao međunarodnog terorizma diskriminatorska u odnosu na lakšu kvalifikaciju za gotovo isto delo paljenja američke ambasade”.
– Reč je o nejednakom postupanju u istim stvarima. Šestoro mladih ljudi je mesecima u pritvoru, dok se oni koji su palili američku ambasadu brane sa slobode. Pored toga, deluje kao da se Grčka doživljava kao prijateljska država, a SAD kao neprijateljska. Tako da je jasno da je reč o mešanju političkog interesa Srbije u pravnu kvalifikaciju dela i u postupanje prema okrivljenima, zbog čega ovo jeste politički proces i suđenje – smatra profesorka Rakić-Vodinelić.
Sonja Biserko kaže za naš list da je reč o „besmislenom procesu koji je poguban po psihičko zdravlje optuženih”.
– Neka od optužene dece su u zatvoru prošla kroz rigorozne tretmane ostalih zatvorenika, što je pogubno za njihovo psihičko stanje. Ukoliko se slučaj dodatno zakomplikuje dobiće pozornost međunarodnih organizacija, koje sigurno neće stati dok se sve ne istera na čistac. Mislim da ovaj slučaj za državu nije dobar – kaže Biserko.(izvor --- Politika, Beograd)
Нема коментара:
Постави коментар