ŽENSKI
slem performans
Kub
Polet, Beograd, Cetinjska 15
Datum
i vreme: 6. decembar od 20h
Organizator:
Poezin
ŽENSKI
slem performans je odgovor na sve veće interesovanje lepšeg pola u
Srbiji za Poetry Slam scenu, koju Poezin uporno razvija već skoro 7
godina. Neko će se upitati zašto ŽENSKI slem i gde su muškarci,
ali kao što svi znamo muškarci imaju svaki dan slem performanse,
naročito u Skupštini Srbije i u raznim drugim profesijama gde žena
skoro da ni nema. ŽENSKI slem performans je hrabar iskorak napred, u
cilju jačanja ženske uloge na slem sceni u Srbiji i poetskog
performansa koji je često bio marginalizovan zbog prevaziđenog
književnog akademizma u poeziji.
Samo
za vaše oči i uši, nastupiće slem performerke:
*
Katarina
Kovačević
- Imajući u vidu da su teme kojima se u ovom smislu bavim socijalne,
a da ja svakodnevicu proživljavam veoma burno, poetski performans i
slem, dobar su način za obraćanje. Pozorišni elementi u
kombinaciji sa "običnim čitanjem" poezije najbolje
dočaravaju moj stav. Na ovaj način mi je jedino moguće (a nekako i
lepo) zakukati, pobesneti, nasmejati se, oduševiti se. Poeziju, bez
obzira na žanr, vidim kao priliku za preispitivanje sebe,
oslobađanje drugih, smislenu kritiku, aktivizam i emocionalno
jačanje.
Moramo
pod hitno da uskladimo jezike. Brzo. Noćas.
Samo
ti i ja.
Ili
još bolje. Hajde da zabranimo rečnike!
Meni
se čini da definisanje samo čini
da
svaka stvar u definiciji
umre.
Izvini...
Možemo
da kažemo neposlušnost,
a
možemo da kažemo i nemogućnost
da
se u kutiji provede ceo život,
pa
taman nam neko ubacivao najbolju hranu
i
divio se čistoći naše kože.
Da
li je to neposlušnost
ili
korišćenje svih čula koje si mi dao?
*
Simonida
Banjeglav
je rođena 1972. godine u Beogradu. Diplomirala 1997. godine na
katedri za etnomuzikologiju, na FMU u Beogradu. Magistrirala 2003.
godine. Do sada izdala četiri zbirke poezije: Stihopatologija za
odrasle (2007.), Knjiga perspektivne poezije (2008.), Pesničenje u
tri runde (2010.), Ovde i sada (2011.). Objavljivala je pesme u
periodici (Književne novine). Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za
poeziju: I nagrada na međunarodnom festivalu poezije u Tuzli, Pjesma
je naša svetlost (2007. , predsednik žirija Ivo Mijo Andrić; 2011.
i 2012.). Specijalna pohvala na konkursu za poeziju u Smederevskoj
Palanci, 2015. Nagrada udruženja Krug na Disovom proleću u Čačku
2009.
Neću
da padam u očaj. Nemojte ni vi.
Ama
baš ni za šta nismo krivi,
Od
svih tih ludosti na planeti.
I
ne pada mi na kraj pameti
Ponovno
kidanje nerava.
Ne
želim iznova da odmeravam
Koliko
mogu da prevalim
I
neću više da se žalim.
Ne
zanimaju me trice i kučine.
I
mada mi se ponekad učine
Temom
par exellance –
Neću
da padam u trans...
Više
se ne hvatam za katastrofe
Kao
dete za zvečku.
Ne,
neće biti nijedne strofe
O
tome kako pauk nosi „mečku“,
Ni
kako „buba“ pretiče „jaguara“
Preko
pune linije.
*
Hanna
Gadomski
Oduvek
voli neobične priče, ali i da ih priča na raznorazne načine.
Posebno
voli da sluša i izvodi poeziju u toplim gradskim ćoškovima.
Sanja
o malom putujućem pozorištu.
savet
izgleda
da ćeš morati
do
kućice na jednoj nožici
u
njoj živi starica
veštica
čarobnica lepotica
sasvim
obična ženica
zovu
je baba jaga
*
Dragana
Bečejski
Živi
punim plućima u Pančevu, što i nije mnogo pametno. Piše jer ne
može drugačije. Po profesiji ekonomista. Po opredeljenju
zaljubljenica u život, prirodu i ljude. Voli da pronalazi nove
načine izvođenja poezije.
Uživa
u energiji koju slem oslobađa. Voli golišavost ljudskih duša,
iskrenost uhvaćenu u stih.
O
ti bože depresivnih stanja
i
hemijskih užasa pomozi mi
da
se smirim, da zaspim
iz
siline ovog sveta da pobegnem za tren
Da
utrnem i da reči koje peku mozak
zametnem
da im utrem trag
glupe
reči i još gluplje misli
da
zaustavim bol da progutam suze
da
usnim san
Da
opet bude neki šaren dan
umilnu
ruku da držim u ruci
*
Simonida
Dević
je rođena 1994. u Beogradu. Trenutno na studijama sociologije na
Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Nekadašnja
polaznica glume pozorišta Dadov, bivša odbojkašica kluba Obilić,
bivša članica plesne grupe Spin iz Beograda.
Interesovanja
obuhvataju popularnu kulturu, teoriju medija, interakcionističke
teorije, teoriju etiketiranja; sport i pisanje, a od nedavno i
izvođenje poezije. Engleski jezik govori tečno, a ruski i francuski
razume.
A
ti ?
Nisi
ti čovek, to je iluzija.
Ti
si skup delića svakoga ko je prošao kroz tvoj zivot; milion duša
koje su ti značile - objedinjene u jednom telu.
Ti
si figura plastelina koju su vajale tuđe ruke, čedo svega što ti
se desilo i svakog ko ti se desio.
Mnogo
tuđe tuge pod kapom jednog uma, i previše ega da bi to sve spoznao.
O
SLEM POEZIJI:
Mark
Smith-u (Mark Smit-u ) se pripisuju zasluge za pokretanje slem
poezije u Get Me High ("Naduvaj me") Salonu u Čikagu
novembra 1984.g. Jula 1986.g., slem je dobio svoje trajno mesto
boravka u Green Mill (,,Zeleni mlin”) džez klubu. Avgusta 1988.g.
prvi slem se odigrao u Njujorku u Nuyorican Poets Café-u ("Njujorški
pesnički kafe"), a domaćin je bio Bob Holman (Bob Holman).
Slem
se proširio svuda po svetu: na Havajima, Irskoj, Nepalu, Kanadi,
Nemačkoj, Švedskoj, Austriji, Izraelu, Ukrajini, Rusiji,
Švajcarskoj, Holandiji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Australiji,
Novom Zelandu, Singapuru, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Sloveniji,
Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Danskoj, Letoniji, Južnoj
Koreji, Japanu, Indiji, Grčkoj, Španiji, Meksiku, Francuskoj,
Madagaskaru, Azerbejdžanu, Maroku, Moldaviji...
Нема коментара:
Постави коментар